Mire, ti ne želiš istinu.
Dakle, Pavle je sve ono što je primio zapisao u poslanicama, i njegove reči se nalaze U pismu.
To je reč Božja.
Sve kasnije nastalo od takozvanih crkvenih otaca koji su došli iz mnogoboštva - proizvod je ljudskih filozofija preuzetih iz mnogoboštva, i razotkriva se pismom, jer se pismom proverava svaka izjava, a ne pismo tom izjavom, kako vi činite suprotno, postavljajući kao osnovni autoritet istine tu kasnije stvorenu nazovi ztadiciju.
Ne borim se ja protiv nikoga, već ukazujem na istinu, i razotkrivam sotonino carstvo lažnih učenja, ideja, i filozofija.
Nisi ni komentarisao istorijske podatke koje sam dao, a ponavljaš kako očekuješ neke dokaze, jer te u suštini istina ne zanima, i da ti se sam Bog objavi, ti bi pokušao da ga demantuješ, i da njega samog razuveriš u ono što ti otkriva, i govorio mu da iznosi neistine.
Evo ponovo:
Pošto je Mire tražio neke istorijske podatke kao dokaz mešanja mnogoboštva i Hrišćanstva u prvim vekovima, evo da ih priložim.
Ovo su samo pojedini izvori, a ima i drugih istorijskih izvora, Jevsevija Popovića, Vladimira Dačića, i ranijih i kasnijih istoričara.
"Uzdizanje Hrišćanstva kao državne religije je dovelo do izopačenja Hrišćanstva.
Masa je bila krštena vodom, a ne i duhom i ognjem jevanđelja.
U crkvu su se počeli uvlačiti neznabožački običaji pod novim imenom" ( Shaf historu, vol 3, p 93 )
---------------------------------------------
"Da bi preporučio novu veru neznabošcima, Konstantin je u nju uveo spoljne ukrase, na koje su neznabošci bili naviknuti u svojoj religiji" ( Euzebije )
---------------------------------------------
"Posvećivanje hramova svecima, tamnjan, sveće, sveta voda, praznici i svetkovine, svešteničke haljine, okretanje k istoku u molitvi, obožavanje slika, to su sve bili običaji mnogobožačkog porekla, posvećeni time što ih je crkva prihvatila" ( J. H. Nevman, An Essay on the development of christian doctrine. PP359. 360 ).
-----------------------------------------------------
"Veliki broj raznih praznoverja postepeno je istisnuo pravu religiju i pravu pobožnost.
Toj revoluciji bili su razni uzroci, jurenje za novim teorijama, želja za imitiranjem paganskih obreda, i spajanje tih obreda sa Hrišćanskom religijom" ( Eclesiastical historu Vol I, pp 355 )
----------------------------------------------
"Slavljebnje rođendana Boga sunca 25 decembra, koje je bilo praćeno paljenjem baklji i ukrašavanjem grana i malih drveta, toliko je obuzelo sledbenike kulta sunca, da čak pošto su bili obraćeni na Hrišćanstvo, nisu prestali da slave praznik rođenja boga sunca.
Rimska crkva je prihvatila datum paganskog praznika "rođendan nepobedivog sunca" i dala mu Hrišćanska obeležja, da bi pagane odvratila od obožavanja sunca, i olakšala im prelaz na Hrišćanstvo" ( Gaston Halsberg ).
----------------------------------------------
"Ppšto su Hrišćani počeli da uživaju slobodu, Rimska crkva da bi olakšala paganskim masama prihvatanje vere, našla je za shodno da ustanovi dan Hristovog rođenja - Božić 25 decembra, da bi Hrišćane odvratila od paganskog praznika koji se slavio 25 decembra u čast nepobedivog sunca Mitre - pobednika tame" ( S Bacchiocci. Sundau observance in earlu, Christianitu, p. 260 )
-------------------------------------------
"300 GODINE UVEDENA MOLITVA ZA MRTVE
320 PALJENJE SVECA I OSENJAVANJE ZNAKOM KRSTA
336 NA SABORU U LAODIKEJI UVEDENO PRAZNOVANJE NEDELJE
431 POCELO OBOZAVANJE MARIJE PRVI PUT NAZVANA MAJKA BOZJA
500 SVESTENICI POCELI DRUGACIJE DA SE OBLACE OD DRUGIH LJUDI
593 PAPA GRGUR USPOSTAVLJA DOGMU O CISTILISTU
600 UVEDENA MOLITVA NEPOSREDNO MARIJI, ANDJELIMA I SVECIMA
786 ODOBRENO OBOZAVANJE KRSTA, IKONA I RELIKVIJA
850 UVEDENA UPOTREBA VODE KOJU BLAGOSILJA SVESTENIK
965 PAPA JOBAN XIII USPOSTAVIO KRSTAVANJE ZVONA
995PRVI PUT PAPA JOVAN XV KANONIZUJE UMRLE SVECE
1215 NA LATERANSKOM KONCILU USPOSTAVLJENO ISPOVEDANJE SVESTENIKU UMESTO BOGU
1229 KONCIL U VALENSIJI ZABRANJUJE VERNICIMA LAICIMA UPOTREBU BIBLIJE KOJU JE PROGLASIO ZABRANJENOM KNJIGOM
1251 SIMON STOK ENGLESKI MONAH UVODI BROJANICE
1545 KONCIL U TRENTU IZJEDNACIO TRADICIJU I BIBLIJI
TOKOM 12 VEKA UVEDENO KRSTAVANJE MALE DECE"
( the Christian mission in the thired milenium, Nu Bernie Koerselman )
----------------------------------------------
"Posle pada Vavilona od trane Persijanaca 538 godine pre nove ere, i njegovim osvajanjem od strane Grčke -predvodjene Aleksandrom Makedonskim 331 godine p.n.e, Vavilonski sveštenici su pod najezdom osvajača - napustili grad Vavilon, i tom prilikom sa sobom poneli svoje Bogove i obredno ritualne elemente, i nastanili se u gradu Pergamu.
Posle smrti Pergamskog cara Atala 133 godine pre nove ere -Etrušćani su iz Lidije (podrucja Pergama), došli u Italiju i sa sobom doneli Vavilonsku religiju sa svim njenim učenjima i obredima.
Oni su uspostavili pontifeksa koji je bio glava sveštenstva, kasnije su Rimljani usvojili oog pontifeksa kao svog gradskog upravitelja.
Julije Cezar je bio uzdignut do vrhovnog pontifeksa Vavilonskog reda, tako je postao naslednik prava i titule Atala - Pergamskog pontifeksa koji je dao Rimu nasleđe Vavilonskog sveštenstva.
Tako je prvi Rimski imperator postao glava Vavilonskog sveštenstva, a Rim je postao naslednik Vavilona.
Posto je u doba pojave Hrišćanstva - mnogobožačka Vavilonska filozofija bila u krizi opstanka, napravljen je istorijski kompromis između ove dve filozofije, a ključni događaj se odigrao 300 godine, kada je Rimski imperator Konstantin Veliki - prihvatio Hrišćanstvo kao državnu religiju Rimskog carstva, i ako sam nikada nije u suštini postao Hriscanin - već do kraja života slavio svoje omiljeno Božanstvo "Mitru - Boga sunca"
Tim činom Konstantin je napravio kompromis između mnogoboštva i Hrišćanstva - omogućivši njihovo spajanje, čime su u Hrišćansku crkvu uneseni mnogi mnogobožački običaji, učenja i verovanja, mnogobočtvo je u sučtini samo promenilo ime, a zadržalo sva svoja negativna obeležja.
Hršćani koji nisu prihvatali ovo mešanje i promene koje su se dešavale unutar crkve - bili su isključeni iz zajednice, i sa njima se postupalo krajnje nehumano.
Rimski imperator je nastavio da vrši ulogu vrhovnog pontifeksa sve do 376 nove ere - kada je imperator Gracijan iz Hrišćanskih razloga odbio ovu titulu.
Međutim, Damaskus - biskup crkve u Rimu, bio je izabran za ovu poziciju vrhovnog pontifeksa.
U ono vreme on je već 12 godina bio biskup - od 366 godine, a na to mesto bio je postavljen uticajem sveštenika svetog Karmela, visoke škole Vavilonske religije koju su osnovali Jezaveljini sveštenici (1 knjiga o carevima 18 i 19 poglavlje).
Godine 381 nove ere - glava Vavilonskog poretka i sveštenstva postala je upravitelj Rimske crkve, tako su Vavilon i Rim ujedinjeni u jedinstvo jednog verskog sistema -Rimokatolickoj crkvi, sa Vavilonskom religijom i sveštenstvom.
Ubrzo posle toga kada je biskup Damaskus postao vrhovni pontifeks - u crkvi su se počeli pojavljivati Vavilonski rituali, obicaji i učenja" ( Letter opposin the ecumenical acord p. 8 )