Da li postoji religija u kojoj postoji istina ?

[summer]

U krajnjem, opšte nije bitno šta nije poslušano. Ovdje je poenta u tome da Bog nameće svoju volju, te da nije tačna teza da je Bog svima dao slobodnu volju.

A šta je Božja volja?
Ako možeš u par kratkih rečenica, bez linkova, nemam ja toliko slobodnog vremena yes3

 

[Jurivaka]

A šta je Božja volja?
Ako možeš u par kratkih rečenica, bez linkova, nemam ja toliko slobodnog vremena yes3

Pa ti samo postavljaš pitanja. Dokle? Nisi ni pokušao da odgovoriš na moju konstataciju iz prethodnog posta.

 

[summer]

Pa ti samo postavljaš pitanja. Dokle? Nisi ni pokušao da odgovoriš na moju konstataciju iz prethodnog posta.

evo ovako, rekao si da nije bitno šta prethodno piše, ja mislim da jeste, pa zar da budu prokleti zbog nebitnih stvari...a zbog slobodne volje sam postavila to pitanje šta je Božija volja, odnosno šta to on nama nameće. Ako npr. pogledaš 10 Božijih zapovesti, izuzmi 1,3 i 4 svaki normalan čovek tako živi, nebitno bio on teista ili ateista, iskreno meni uopšte ne predstavlja problem ta nametnuta volja. Znam i sama da sam preterala sa pitanjima, ali lepo je čuti ( videti) oprečna mišljenja, neke će to naterati na razmišljanje, a neke samo učvrstiti u veri.
Sad bi ovde ti i ja mogli raspravljati do beskonačnosti, jer svaki post nosi bar po jedno skriveno pitanje baš iz tog razloga što nam se mišljenja razlikuju, isprva su mi bili baš zanimljivi ovi postovi zato sam i pisala ovde, ali ne sa namerom da menjam nečija ubeđenja, a ponajmanje verska. Uzgred, nisam muško :girl_sigh:
jesam li sad odgovorila?

 

[Jurivaka]

Izvini što sam zamijenio polove.
Teisti tvrde da im je od strane Boga data slobodna volja. Ne samo njima nego svim ljudima, zar ne? Ja duboko sumnjam u to i ne mogu da shvatim odakle im takav zaključak? Zar u Očenašu ne stoji: ...neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji? Volio bih da mi neko od teista suvislo odgovori na ovu dilemu.

 

[Polar]

Izvini što sam zamijenio polove.
Teisti tvrde da im je od strane Boga data slobodna volja. Ne samo njima nego svim ljudima, zar ne? Ja duboko sumnjam u to i ne mogu da shvatim odakle im takav zaključak? Zar u Očenašu ne stoji: ...neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji? Volio bih da mi neko od teista suvislo odgovori na ovu dilemu.

Ne smatram sebe 'teistom', tako da možda nisam kompetentan za odgovor, ali ono 'suvislo' u pitanju je presudilo..


Predanje je, da je Bog deo sebe (recimo ono što se naziva duša ili njegov lik) razdelio po Zemlji i to tako da je svaki deo sebe zaokružio ili zaštitio materijalno-vremenskom dimenzijom. Poslednja tvorevina (prema predanju čovek) je i najsavršenija, jer je postala svesna svog postojanja u prostoru i vremenu.
Odnos čoveka prema tom delu Božanskog u sebi bi dakle bio kao neka vrsta pristupa ultimativnoj istini, recimo dublji i čvršći odnos ili komunikacija bi značio i veću pobožnost, ali i veću svesnost u odnosu na istinu.
O tom odnosu, kroz svoje ukupno postojanje, čovek je stvarao misaone tvorevine (čitaj religije). Neko ko bi doživeo potpunu i bezuslovnu komunikaciju sa tim delom u sebi (neki to nazivaju svojim pravim Ja, neki super egom, neki unutrašnjim glasom....) bio bi potpuno svestan i istine, koja je jedna, zar ne?:dntknw:
Znači bio bi svestan da se Bog nalazi svuda i u svakom pojedincu (odnosno bar njegov deo), i možda bi mu palo na pamet da bi život postao mnogo bolji kad bi svi (ljudi) ostvarili takav odnos. Ako bi taj prosvećeni pojedinac imao želju da iskaže to svoje znanje (ili shvatanje istine), vrlo verovatno je da bi imao problem da objasni svoje iskustvo osobama sa manjim stepenom svesti. Recimo da mu entuzijazam nakon prosvetljenja splasne, šta bi u tom slučaju bilo prigodnije od reči "neka bude volja tvoja".

 

[kalista]

Izvini što sam zamijenio polove.
Teisti tvrde da im je od strane Boga data slobodna volja. Ne samo njima nego svim ljudima, zar ne? Ja duboko sumnjam u to i ne mogu da shvatim odakle im takav zaključak? Zar u Očenašu ne stoji: ...neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji? Volio bih da mi neko od teista suvislo odgovori na ovu dilemu.

Odgovor je vrlo jednostavan
1.Svim ljudima je data slobodna volja (od Boga, Tvorca) DA IZABERU da li žele da ŽIVE PO VERI, ne da veruju, jer, kako kaže Sveto Pismo, "I djavo veruje i drhti".Dakle, pitanje slobode se odnosi na slobodu izbora svakoga od nas da li će ili neće da sledi Hrista, Boga, što znači da živi po pravilima hrišćanske vere(a ne samo da umom prihvata da "postoji nešto").
2.Očenaš je molitva koju mi, verujući, upućujemo Bogu. Znači,molitve Bogu neće upućivati onaj ko u Boga ne veruje, jel tako?wacko2
3."Neka bude volja Tvoja" za nas, verujuće prestavlja čin vere, kojim mi svoju volju podredjujemo Gospodnjoj Promisli.To znači da mi imamo poverenje u Boga, veru, da je On taj koji će nas oblikovati i pomoći nam da duhovno uzrastemo do "mere rasta Hristove", jer verujemo i znamo da nas Bog voli "jer je Sina svog jedinorodnog dao za nas".Dakle, Bog voli nas - mi volimo Boga - to je suština veze nas, hrišćana sa svojim Tvorcem, LJUBAV.

Zaključak:ti imaš slobodu izbora da li ćeš biti hrišćanin ili ne.To pravo izbora ti niko ne može oduzeti (čak ni po zakonu).A kada postaneš verujući, onda se prepuštaš Bogu, što i predstavlja suštinu vere (svake). Kapiraš?

 

[Jurivaka]

Ne smatram sebe 'teistom', tako da možda nisam kompetentan za odgovor, ali ono 'suvislo' u pitanju je presudilo..


Predanje je, da je Bog deo sebe (recimo ono što se naziva duša ili njegov lik) razdelio po Zemlji i to tako da je svaki deo sebe zaokružio ili zaštitio materijalno-vremenskom dimenzijom. Poslednja tvorevina (prema predanju čovek) je i najsavršenija, jer je postala svesna svog postojanja u prostoru i vremenu.
Odnos čoveka prema tom delu Božanskog u sebi bi dakle bio kao neka vrsta pristupa ultimativnoj istini, recimo dublji i čvršći odnos ili komunikacija bi značio i veću pobožnost, ali i veću svesnost u odnosu na istinu.
O tom odnosu, kroz svoje ukupno postojanje, čovek je stvarao misaone tvorevine (čitaj religije). Neko ko bi doživeo potpunu i bezuslovnu komunikaciju sa tim delom u sebi (neki to nazivaju svojim pravim Ja, neki super egom, neki unutrašnjim glasom....) bio bi potpuno svestan i istine, koja je jedna, zar ne?:dntknw:
Znači bio bi svestan da se Bog nalazi svuda i u svakom pojedincu (odnosno bar njegov deo), i možda bi mu palo na pamet da bi život postao mnogo bolji kad bi svi (ljudi) ostvarili takav odnos. Ako bi taj prosvećeni pojedinac imao želju da iskaže to svoje znanje (ili shvatanje istine), vrlo verovatno je da bi imao problem da objasni svoje iskustvo osobama sa manjim stepenom svesti. Recimo da mu entuzijazam nakon prosvetljenja splasne, šta bi u tom slučaju bilo prigodnije od reči "neka bude volja tvoja".

Vrlo zanimljiv odgovor. Da li sam dobro razumio? Ono što je božansko u čovjeku je njegova moć poimanja data od Boga. Zavisno o tome kako se čovjek služi tom moći, zavisi i hoće li biti njegova ili Božija volja.

Odgovor je vrlo jednostavan
1.Svim ljudima je data slobodna volja (od Boga, Tvorca) DA IZABERU da li žele da ŽIVE PO VERI, ne da veruju, jer, kako kaže Sveto Pismo, "I djavo veruje i drhti".Dakle, pitanje slobode se odnosi na slobodu izbora svakoga od nas da li će ili neće da sledi Hrista, Boga, što znači da živi po pravilima hrišćanske vere(a ne samo da umom prihvata da "postoji nešto").
2.Očenaš je molitva koju mi, verujući, upućujemo Bogu. Znači,molitve Bogu neće upućivati onaj ko u Boga ne veruje, jel tako?wacko2

Ja sam i mislio na one koji vjeruju, kada sam postavio pitanje imaju li svoju volju? Jasno je da oni koji ne vjeruju tu slobodnu volju apsolutno imaju. Ovdje se, po tebi, radi o tome da onaj koji vjeruje i živi po toj vjeri, svjesno svoju volju podređuje Bogu. Jesam li te dobro razumio?

 

[kalista]

Da, pa u tome i jeste sustina vere!Sledovati Hrista upravo to znaci.

 

[Jurivaka]

Da, pa u tome i jeste sustina vere!Sledovati Hrista upravo to znaci.

Znači, nema vrdanja Imaš razum, ali ga možeš koristi u ograničenim "količinama". Vjerovati i ništa ne pitati? E, vidiš, meni tu nešto ne štima.
Ako nam je Bog dao razum, što će reći, dao nam moć da shvatimo sebe, život, svijet u kome živimo, onda je morao znati (jer je sveznajući) da se taj razum neće uvijek zadovoljiti samo onim "što mu je rečeno", nego će nužno postavljati mnoga pitanja, pa čak i ono o postojanju samog Boga.

 

[kalista]

Znači, nema vrdanja Imaš razum, ali ga možeš koristi u ograničenim "količinama". Vjerovati i ništa ne pitati? E, vidiš, meni tu nešto ne štima.
Ako nam je Bog dao razum, što će reći, dao nam moć da shvatimo sebe, život, svijet u kome živimo, onda je morao znati (jer je sveznajući) da se taj razum neće uvijek zadovoljiti samo onim "što mu je rečeno", nego će nužno postavljati mnoga pitanja, pa čak i ono o postojanju samog Boga.

Jurivaka...obozavam te!Pitas sve ono sto su vekovima postavljali oni koji su istinski tragali za Hristom!Upravo je to ona fina linija koja deli razum od vere.Jer kognicija nije isto sto i vera, ali vera je siri pojam koji obuhvata i kogniciju i emociju i volju i dela.
Da, Bog nam je dao sve to sto su nekada zvali "dusa", psiha, a odnosi se na cula kojima mi poimamo svet oko sebe.Danas to moderna psihologija zove psihickim svetom. To imaju svi visi sisari, sve zivotinje, po tome je covek slican njima.Ali covek ima i nesto sto ga od njig razlikuje,m a to je DUH.Secas se da je Bog dunuo dah svoj i covek posta dusa ziva?Da je covek napravljen po oblicju Bozijem?To znaci da covek ima sve to, ali i nesto sto nema ni jedan drugi stvor na Zemlji, a to je sposobnost spoznaje Boga.Opet da kazem da to psiholozi humanisti nazivaju "psiholoskim religioznim potrebama".
Time sto nam je dao taj "organ vere" da bismo spoznali Boga, dao nam je ono najlepse, sto cini sustinu Njegove ljubavi prema nama, a to je sloboda da odlucimo da li cemo Ga slediti i voleti ili ne.
Svako ko istinski traga za Istinom postavlja ovakva pitanja kao ti i nikako nece da se prikloni nekim dogmama jer su one neciji autoritet.
Ako samo pogledas detaljnije Sveto Pismo, npr.Psalme ili Knjigu o Jovu ili bilo koju Knjigu Biblije, videces da su te nedoumice, sumnje, cak i ljutnju na Boga imali svi istinski tragaoci za Bogom.Niko od njih nije olako prihvatio Boga niti je tek tako bio glup i slep da "veruje" bez osnova.Oni su se polako temeljili na veri.
To je bio njihov put i to mora da bude put svakoga od nas koji zeli da sledi Hrista.Zato spasenje jeste dar od Boga, ali podrazumeva i nas napor da ga prihvatimo i sledimo.Zato vera nije nesto sto je ocigledno, vec verovanje u postojanje onoga sto prevazilazi cula i im i iskustvo.