Da li postoji religija u kojoj postoji istina ?

[Jurivaka]

Zato vera nije nesto sto je ocigledno, vec verovanje u postojanje onoga sto prevazilazi cula i im i iskustvo.

Pročitah negdje na Facebook-u i ovu misao, navodno patrijarha Pavla:
"Vjera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo." Usput, to nije misao patrijarha Pavla, no, nije u ovom slučaju bitno. To je zanimljiva definicija vjere. Ona govori da mi samo svojom vjerom dokazujemo da predmet naše vjere postoji??? Nikakvog drugog dokaza nemamo, niti ćemo ga imati.

 

[kalista]

Pročitah negdje na Facebook-u i ovu misao, navodno patrijarha Pavla:
"Vjera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo i dokazivanje onoga što ne vidimo." Usput, to nije misao patrijarha Pavla, no, nije u ovom slučaju bitno. To je zanimljiva definicija vjere. Ona govori da mi samo svojom vjerom dokazujemo da predmet naše vjere postoji??? Nikakvog drugog dokaza nemamo, niti ćemo ga imati.

Da, to nije od Patrijarha Pavla, vec je to citat Poslanice Rimljanima koji svaki hriscanin treba da zna.
Ona znaci da je nama dat poseban "organ" kojim se Bog moze spoznati, koji nije culne prirode, psihicke, kognitivne, emotivne, da je pitanje vere u stvari SPOZNAJA BOGA a ne deskripcija.
Zato je vera dar, ali dar na kome se "radi" svesno, da bi ono sto je nepojmivo moglo da bude spoznato.

 

[Jurivaka]

Da, to nije od Patrijarha Pavla, vec je to citat Poslanice Rimljanima koji svaki hriscanin treba da zna.
Ona znaci da je nama dat poseban "organ" kojim se Bog moze spoznati, koji nije culne prirode, psihicke, kognitivne, emotivne, da je pitanje vere u stvari SPOZNAJA BOGA a ne deskripcija.
Zato je vera dar, ali dar na kome se "radi" svesno, da bi ono sto je nepojmivo moglo da bude spoznato.

"Slatki limun"!?

 

[Zorro]

Ona znaci da je nama dat poseban "organ" kojim se Bog moze spoznati, koji nije culne prirode, psihicke, kognitivne, emotivne, da je pitanje vere u stvari SPOZNAJA BOGA a ne deskripcija.
Zato je vera dar, ali dar na kome se "radi" svesno, da bi ono sto je nepojmivo moglo da bude spoznato.

Vrlo lepo receno.

@Jurivaka

Mozda malo sporije razmisljam ali ...kakav "slatki limun" ?

 

[Jurivaka]

Vrlo lepo receno.

@Jurivaka

Mozda malo sporije razmisljam ali ...kakav "slatki limun" ?

Pa to je pojam iz psihologije, poznat kao racionalizacija - kiselo grožđe i slatki limun. Kada nešto ne možemo da ostvarimo, iz bilo kojih razloga, onda smo skloni da tome svjesno pridajemo manju vrijednost, i obrnuto, kada rezonujemo o nečemu do čega nam je stalo, dajemo mu veću vrijednost nego što je objektivno ima.

 

[Zorro]

Ok, onda sam ja shvatio da ti mislis da ona daje vecu vrednost tome ( odnosi se na zadnje citiran post ) nego sto to stvarno jeste.
Da li sam te dobro razumeo?

 

[kalista]

Pa to je pojam iz psihologije, poznat kao racionalizacija - kiselo grožđe i slatki limun. Kada nešto ne možemo da ostvarimo, iz bilo kojih razloga, onda smo skloni da tome svjesno pridajemo manju vrijednost, i obrnuto, kada rezonujemo o nečemu do čega nam je stalo, dajemo mu veću vrijednost nego što je objektivno ima.

...paaa ne racionalizacija, pre bi se to moglo nazvati potrebom, duhovnom potrebom koja je "utisnuta u nase srce" (ako se pod srcem podrazumeva dusa, tj.psiha...).A ta potreba moze da se zadovolji samo duhovnom hranom.Zato je vazno da je budemo svesni da je nebismo zadovoljavali kojekakvim surogatima tipa:narkomanija, astrologija...
E, ima jedna jepa prica kod sv.Vladike Nikojala, ajde da je ukratko ispricam, mislim da ce ti se dopasti (a nije off topic):Jedan pas je uhvatio pticu.Stavio ju je u svoju kucicu i hranio mesom, ne dajuci joj da pobegne.Pas ju je voleo, ali je ptica ipak uginula jer je njoj trebala sloboda, nebo i zrnevlje, a ne trulo meso...
Ako ovu pricu shvatimo kao alegoriju, pas je nase telo, a ptica je nasa dusa.Telo voli dusu, ali nije u stanju da joj da ono sto bi njoj trebalo, jer je dusi, toj ptici u nama, potrebno nesto drugo od onoga sto joj fizicko itelesno moze pruziti...
Zato, da ta ptica u nama ne ugine, hranimo je ne crkotinama vec pravom hranom - duhovnom.Budimo svesni te potrebe i nemojmo je se stideti...

 

[Jurivaka]

Ok, onda sam ja shvatio da ti mislis da ona daje vecu vrednost tome ( odnosi se na zadnje citiran post ) nego sto to stvarno jeste.
Da li sam te dobro razumeo?

Da, upravo tako.

...paaa ne racionalizacija, pre bi se to moglo nazvati potrebom, duhovnom potrebom koja je "utisnuta u nase srce" (ako se pod srcem podrazumeva dusa, tj.psiha...).A ta potreba moze da se zadovolji samo duhovnom hranom.Zato je vazno da je budemo svesni da je nebismo zadovoljavali kojekakvim surogatima tipa:narkomanija, astrologija...
E, ima jedna jepa prica kod sv.Vladike Nikojala, ajde da je ukratko ispricam, mislim da ce ti se dopasti (a nije off topic):Jedan pas je uhvatio pticu.Stavio ju je u svoju kucicu i hranio mesom, ne dajuci joj da pobegne.Pas ju je voleo, ali je ptica ipak uginula jer je njoj trebala sloboda, nebo i zrnevlje, a ne trulo meso...
Ako ovu pricu shvatimo kao alegoriju, pas je nase telo, a ptica je nasa dusa.Telo voli dusu, ali nije u stanju da joj da ono sto bi njoj trebalo, jer je dusi, toj ptici u nama, potrebno nesto drugo od onoga sto joj fizicko itelesno moze pruziti...
Zato, da ta ptica u nama ne ugine, hranimo je ne crkotinama vec pravom hranom - duhovnom.Budimo svesni te potrebe i nemojmo je se stideti...

To je lijepa priča. I u neku ruku tačna. Samo se ovdje postavlja pitanje, šta je to duhovna hrana? Ima više vrsta duhovne hrane. Ako pođemo od pretpostavke da je duhovna hrana ona hrana koja zadovoljava nečiju dušu, ili duh, bez obzira da li je i najbolja, onda se tu priča završava. Ali, ako se upitamo: hranim li ja svoj duh pravom hranom, onda priča tek počinje.

 

[kalista]

Da, to je pravo pitanje!In medias res!
ali ne zaboravimo da svaka hrana ne prilici svim uzrastima, ma kako dobra bila...

 

[Zorro]

Koliko sam upoznat do sada sa tvojim stavovima ( mozda gresim ) ti verujes samo onome sto si osetio sa svojim culima i to je ok, imas pravo da ne verujes. Medjutim ona ovde govori o necemu sto se ne moze razumeti sa tim culima, o necemu sto je iznad njih. Ti govoris o vrednostima a posto se zasnivas na tim culima, samo njima i mozes da odredis " vrednost " necemu. Kako onda mozes da kazes da ona " precenjuje" kada ti ne poznajes ''vrednost'' onoga o cemu ona prica.

Ali, ako se upitamo: hranim li ja svoj duh pravom hranom, onda priča tek počinje

Vidis, to je jedan od najvecih covekovih neprijatelja..sumnja. Ako bi imali taj stav koji si rekao onda zivot ne bi imao smisla posto se bukvalno u sve moze sumnjati i izvoditi razne teorije i mogucnosti, zivot ce proci u pricama a mi necemo nista uraditi. Vec sam ti jednom u nekoj temi rekao da je zivot zasnovan na verovanjima i da na osnovu njih mi stvaramo predstavu u kojoj smo mi glavni lik, ali mi smo takodje i reziser i sami odredjujemo da li ce taj lik biti pozitivac ili negativac i to zavisi samo od nas samih.