Da li postoji religija u kojoj postoji istina ?

[kalista]

"...da je zivot zasnovan na verovanjima i da na osnovu njih mi stvaramo predstavu u kojoj smo mi glavni lik, ali mi smo takodje i reziser i sami odredjujemo da li ce taj lik biti pozitivac ili negativac i to zavisi samo od nas samih.

"Pitao sam duhovnog coveka:ko si ti?A on mi je rece:ima Jedan duboko u mojoj dusi, Njega pitaj ko sam ja..." (Sv.Vladika Nikolaj)
Dakle, ako bismo krenuli i korak dalje i zapitali se ko je taj glavni lik, dolsli bismo do Onoga koji je rekao za sebe da je On Onaj koji Jeste, kao i da je On Put, Istina i Zivot...
Zar to nije, sto bi culni covek rekao, DIVNO?

 

[pulisav]

Svi oni koji ne bi nizasta da budu odgovorni, citaj krivi, su verujuci, jer "Ja sam samo lik NJEGOV, samo ono sto ON zeli...
Misli da je prava temo oko religije: CEMU SVE TO.
Protraciti zivot verujuci da prave stvari (???) tek dolaze posle "telesne" smrti...
Neka hvala.

 

[Polar]

Ona znaci da je nama dat poseban "organ" kojim se Bog moze spoznati, koji nije culne prirode, psihicke, kognitivne, emotivne, da je pitanje vere u stvari SPOZNAJA BOGA a ne deskripcija.
Zato je vera dar, ali dar na kome se "radi" svesno, da bi ono sto je nepojmivo moglo da bude spoznato.

A možda bi deskripcija spoznaje Boga objasnila veru ??:dntknw:

 

[Jurivaka]

Koliko sam upoznat do sada sa tvojim stavovima ( mozda gresim ) ti verujes samo onome sto si osetio sa svojim culima i to je ok, imas pravo da ne verujes. Medjutim ona ovde govori o necemu sto se ne moze razumeti sa tim culima, o necemu sto je iznad njih. Ti govoris o vrednostima a posto se zasnivas na tim culima, samo njima i mozes da odredis " vrednost " necemu. Kako onda mozes da kazes da ona " precenjuje" kada ti ne poznajes ''vrednost'' onoga o cemu ona prica.

Vidis, to je jedan od najvecih covekovih neprijatelja..sumnja. Ako bi imali taj stav koji si rekao onda zivot ne bi imao smisla posto se bukvalno u sve moze sumnjati i izvoditi razne teorije i mogucnosti, zivot ce proci u pricama a mi necemo nista uraditi. Vec sam ti jednom u nekoj temi rekao da je zivot zasnovan na verovanjima i da na osnovu njih mi stvaramo predstavu u kojoj smo mi glavni lik, ali mi smo takodje i reziser i sami odredjujemo da li ce taj lik biti pozitivac ili negativac i to zavisi samo od nas samih.

Ne, u krivu si potpuno, odnosno, krivo misliš. Ne vjerujem ja prvenstveno svojim čulima nego svom razumu. I veoma dobro sam razumio o čemu kalista govori. Stvar i jeste u tome što ona vjeru smatra darom (vrijednim), a ja mislim da joj pridaje neopravdano veliki značaj.
Drugo, ne slažem se uopte sa tvojom tvrdnjom da je jedan od najvećih čovjekovih neprijatelja sumnja. Naprotiv. Najveći pokretač u traganju za istinom je upravo sumnja. Zar bi Kopernik otkrio ono što je otkrio da nije posumnjao? (navodim samo njega). Sve, ama baš sve, čovjek treba preispitivati i kritički posmatrati. Nema vječnih istina.

Teško bih se složio i sa tvojim stavom da je život zasnovan na vjerovanju. Možda jedino ako izjednačavaš pojam vjere i uvjerenja.

 

[kalista]

A možda bi deskripcija spoznaje Boga objasnila veru ??:dntknw:

koji deo mog odgovora ti nije bio jasan?

 

[Zorro]

Ne, u krivu si potpuno, odnosno, krivo misliš. Ne vjerujem ja prvenstveno svojim čulima nego svom razumu. I veoma dobro sam razumio o čemu kalista govori. Stvar i jeste u tome što ona vjeru smatra darom (vrijednim), a ja mislim da joj pridaje neopravdano veliki značaj.

To sam i rekao. Ti verujes svom razumu koji stvara sliku dobijajuci informacije od tvojih cula. Ne znam u kom je ona smislu mislila ali kada je rekla "darom" ja sam shvatio ( odnosno to je i moj stav ) da je to " dar - poklon " a ne "dar - talenat " koji nam ( ljudima ) je dao bog, odnosno intelekt da rasudjujemo stvari ( dobro - lose ) , nesto sto zivotinje nemaju i sto nas cini razlicitim od njih. Samim tim, covek ima visi cilj od zivotinja a ne samo da jede, spava i da se razmnozava sto cini vecina populacije.

Drugo, ne slažem se uopte sa tvojom tvrdnjom da je jedan od najvećih čovjekovih neprijatelja sumnja. Naprotiv. Najveći pokretač u traganju za istinom je upravo sumnja. Zar bi Kopernik otkrio ono što je otkrio da nije posumnjao? (navodim samo njega). Sve, ama baš sve, čovjek treba preispitivati i kritički posmatrati. Nema vječnih istina.

O da prijatelju moj. Itekako je velik neprijatelj. Sumnja u nama stvara sukob, jednistvo poverenja deli u dvojnost i izvesno u neizvesno. Toga su svesni mnogi " mocnici " i preko raznih medija je koriste da bi pobedili "neprijatelje". Sumnja unistava veze, brakove, prijateljstva.....jedino kada uklonimo sumnju mozemo steci sigurnost, mir i opustenost.

Teško bih se složio i sa tvojim stavom da je život zasnovan na vjerovanju. Možda jedino ako izjednačavaš pojam vjere i uvjerenja.

Ne znam da li se razumemo. Da li ti je ovde vera sinonim za religiju?

 

[Polar]

koji deo mog odgovora ti nije bio jasan?

Konkretno nije mi jasan boldovan deo:dntknw:.

Da, to nije od Patrijarha Pavla, vec je to citat Poslanice Rimljanima koji svaki hriscanin treba da zna.
Ona znaci da je nama dat poseban "organ" kojim se Bog moze spoznati, koji nije culne prirode, psihicke, kognitivne, emotivne, da je pitanje vere u stvari SPOZNAJA BOGA a ne deskripcija.
Zato je vera dar, ali dar na kome se "radi" svesno, da bi ono sto je nepojmivo moglo da bude spoznato.

 

[kalista]

Veru nemaju svi ljudi u istoj kolicini.Ona je dar koji se dobija od Boga i samim tim je vrednost (odgovor Z i Jurivaki), neprocenjiva.
Ali, posto ona nije svima data u nekoj velikoj meri, a vrednost je, mi, hriscani se molimo:"Boze, dometni nam vere".(dodaj nam vere da je imamo vise).Sta ce nam ta vera?Da bismo mogli Boga vise da spoznamo, da bismo se vise oslanjali na Njegovu Bozansku Osobu, a ne na svoje trosno telo, cula, iskustva, um, osecanja...da nebismo lutali po mraku neznanja, vec uzivali u svetlosti Spoznaje Istine, Bozanske Istine.
Bog nije deskriptivan pojam, jer da bi se nesto opisalo, ono mora da bude culno dozivljeno.Bog je nepojmiv nasim culima, jer su ona fizicke, materijalne prirode, zato se On, verujucim osobama, otkriva putem spoznaje.Organ kojim se ta spoznaja ostaruje je vera.
S druge strane, najblize deskripciji bi bila Bozija imena, kojih on ima nebrojeno, a koja su:Ljubav, Istina, Pravda, Svetost, Revnitelj...
Zato, ako ti je stalo do spoznaje Boga, da bi upoznao Njega kao Licnost, moras imati veru-sto je vise budes imao, to ces Njega vise upoznavati.
Dakle, toliko o organu vere.
A ono sto je veza koja spaja gresnog coveka i svetog, savrsenog Boga je ljubav.I to ne bilo kakva, vec Bog=Ljubav...

 

[Polar]

Veru nemaju svi ljudi u istoj kolicini.Ona je dar koji se dobija od Boga i samim tim je vrednost (odgovor Z i Jurivaki), neprocenjiva.
Ali, posto ona nije svima data u nekoj velikoj meri, a vrednost je, mi, hriscani se molimo:"Boze, dometni nam vere".(dodaj nam vere da je imamo vise).Sta ce nam ta vera?Da bismo mogli Boga vise da spoznamo, da bismo se vise oslanjali na Njegovu Bozansku Osobu, a ne na svoje trosno telo, cula, iskustva, um, osecanja...da nebismo lutali po mraku neznanja, vec uzivali u svetlosti Spoznaje Istine, Bozanske Istine.
Bog nije deskriptivan pojam, jer da bi se nesto opisalo, ono mora da bude culno dozivljeno.Bog je nepojmiv nasim culima, jer su ona fizicke, materijalne prirode, zato se On, verujucim osobama, otkriva putem spoznaje.Organ kojim se ta spoznaja ostaruje je vera.
S druge strane, najblize deskripciji bi bila Bozija imena, kojih on ima nebrojeno, a koja su:Ljubav, Istina, Pravda, Svetost, Revnitelj...
Zato, ako ti je stalo do spoznaje Boga, da bi upoznao Njega kao Licnost, moras imati veru-sto je vise budes imao, to ces Njega vise upoznavati.
Dakle, toliko o organu vere.
A ono sto je veza koja spaja gresnog coveka i svetog, savrsenog Boga je ljubav.I to ne bilo kakva, vec Bog=Ljubav...

Hmmm... U celoj priči nešto žulja.yes3
Recimo ko bi bio prvi hrišćanin, Hrist ili čovek koji mu je prvi poverovao?
Verovatno nije ni bitno. Hrist je prvo spoznao Boga (a možda je u stvari spoznao sebe), pa je onda počeo širiti veru. Da ne dužim o tome je napisana i knjiga.
Šta ako nije cilj spoznaja Boga? Čovek traži, Bog daje. Šta ako je cilj prikupljanje iskustva, pogotovo čulnih (u krajnjoj liniji čula su od Boga), u ovom fizičko-materijalnom postojanju, koje je po predanju On stvorio za nas. Šta ako On na taj način kroz nas oseća? Ko bi onda bio bliži Bogu, čovek koji vodi život plašeći se da ne pogreši, svaki dan dozivajući Njegovo ime u pomoć, ili čovek koji proba pa makar i pogrešio?

 

[Jurivaka]

To sam i rekao. Ti verujes svom razumu koji stvara sliku dobijajuci informacije od tvojih cula. Ne znam u kom je ona smislu mislila ali kada je rekla "darom" ja sam shvatio ( odnosno to je i moj stav ) da je to " dar - poklon " a ne "dar - talenat " koji nam ( ljudima ) je dao bog, odnosno intelekt da rasudjujemo stvari ( dobro - lose ) , nesto sto zivotinje nemaju i sto nas cini razlicitim od njih. Samim tim, covek ima visi cilj od zivotinja a ne samo da jede, spava i da se razmnozava sto cini vecina populacije.



O da prijatelju moj. Itekako je velik neprijatelj. Sumnja u nama stvara sukob, jednistvo poverenja deli u dvojnost i izvesno u neizvesno. Toga su svesni mnogi " mocnici " i preko raznih medija je koriste da bi pobedili "neprijatelje". Sumnja unistava veze, brakove, prijateljstva.....jedino kada uklonimo sumnju mozemo steci sigurnost, mir i opustenost.



Ne znam da li se razumemo. Da li ti je ovde vera sinonim za religiju?

Kalista jeste mislila, a vidim to je i tvoje mišljenje, da je vjera, odnosno "organ" koji može da je shvati, dar (poklon) od Boga. Ona misli, dragocjen poklon. Dobro, šta ćemo onda sa bezbožnicima? I oni imaju intelekt i rasuđuju kao i svi drugi.
Istina je da se ljudska sklonost ka sumnji može zloupotrijebiti, kao i sve drugo. Takođe, sumnja u međuljudskim odnosima, nije uvijek poželjna i može tim odnosima naštetiti. Kada sam govorio o sumnji kao pokretaču u traganju za istinom, nisam mislio na takve vrste sumnje, nego na sumnju u pravila, kanone, zakone, vječne istine...
I na kraju, ovo je sekcija Religije. Kada se ovdje govori o vjeri, valjda je jasno o kakvoj se vjeri govori.