Tacno, Subota je stvorena coveka radi a ne covek radi Subote, i tu rec je Isus uputio Farisejima koji su Subotu ogradili mnostvom pravila koje su sami izmislili, i iz tog razloga su ga optuzivali da on krsi Subotu i ako on to nije cinio.
U tom smislu Subota nije stvorena da joj covek sluzi i robuje, vec da mu ona bude na blagoslov.
Isus je samo stvari postavio na svoje mesto, upucujuci na pravi izvorni smisao Subote.
Zato je na drugom mestu rekao "Даклем ваља у суботу добро чинити" ( Matej 12. 12 )
Naravno, Isus je Gospodar Subote, sto znaci da on to ostaje do kraja i potvrdjuje njenu vecnu vaznost.
Jevrejima 4 poglavlje govori o neverstvu Izrailjskog naroda krsenjem Bozjih zapovesti i nepostovanjem Subote, zbog cega oni nisu mogli uci u obecanu zemlju.
"I izvedoh ih iz zemlje misirske, i dovedoh ih u pustinju. I dadoh im uredbe svoje, i objavih im zakone svoje, koje ko vrši, živ će biti kroz njih.
I subote svoje dadoh im da su znak između mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvećujem
Ali se odvrže od mene dom Izrailjev u pustinji; ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje odbaciše, koje ko vrši živi kroz njih, i subote moje grdno oskvrniše; zato rekoh da ću izliti gnev svoj na njih u pustinji da ih istrebim.
Ali učinih, imena svog radi, da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.
I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ih neću odvesti u zemlju koju im dadoh, gde teče mleko i med, koja je dika svim zemljama;
Jer odbaciše moje zakone i po uredbama mojim ne hodiše, i subote moje oskvrniše, jer srce njihovo iđaše za gadnim bogovima njihovim" ( Jezekilj 20. 10 - 16 )
Iz tog razloga apostol Pavle kaze da ne krenemo istim primerom neverstva koje su Jevreji pokazali prema Bogu krseci Bozje zapovesti i Subotu, vec da udjemo u Subotni pocinak po primeru Boga koji je pocinuo u sedmi dan nakon stvaranja.
"Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше" ( Jevrejima poslanica 4. 1 - 2 )
Takodje, apostol Pavle napominje da je Bog odredio jedan drugi dan DANAS, kada kroz poslusnost zapovestima i postovanjem Subote, uvodi svoj narod u duhovni pocinak i na kraju istorije u samo nebo.
Uslov za ulazak u ovaj duhovni pocinak danas i u nebo na kraju istorije sveta, je kao sto je napomenuto poslusnost zapovestima i ulazak u Subotni pocinak na kraju svake sedmice, po primeru Boga koji je pocinuo u sedmi dan nakon stvaranja.
Bog je pocinuo nakon zavrsenog cina stvaranja u Petak uvece, sto znaci da i mi isto po tom primeru ostavljamo svaki posao u Petak uvece, i ulazimo u Subotni mir koje potpuno posvecujemo Bogu rasterecenog uma od svih ovozemaljskih aktivnosti.
Akcenat je iskljucivo na odredjenom danu koji je Bog odredio za odmor i pocivanje, a to je Subota.
"Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести" ( 1 knjiga Mojsijeva 1. 31 )
"Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини.И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини;То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо" ( 1 Mojsijeva 2. 1 - 4 )
"Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца" ( Jevrejima poslanica 4. 9 - 12 )
U ovom tekstu u Jevrejima poslanici 4 poglavlju, u originalnom Grckom tekstu umesto reci POCIVANJE, stoji izraz SABATISMOS, koji znaci `Subotni odmor - subotnje pocivanje, i u Biblijskoj terminologiji oznacava svetkovanje Subote.
Apostoli svuda u bibliji upucuju na drzanje Bozjih zapovesti, ne na neke odredjene zapovesti, vec na Bozji moralni zakon - deset zapovesti, i ne samo na pojedine - vec na svih deset zapovesti zajedno sa Subotom.
Ko krsi i jednu zapovest, on po recima apostola Pavla postaje prestupnik zakona ili bezakonik.
"koji sav zakon održi a sagreši u jednom, kriv je za sve.
Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube, rekao je i: Ne ubij. Ako dakle ne učiniš preljube a ubiješ, postao si prestupnik zakona" ( poslanica Jakovu 2. 10 - 11 )
Ovo potvrdjuje i Jovan u 1 poslanici Jovanovoj 3 glavi:
Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.
И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.
Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.
Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан; Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.
Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.
По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог" ( 1 Jovanova 3. 4 - 10 )
