Odgovor je taj, da postoji vise faza u kojima Duh deluje na coveka i vodi ka savrsenstvu karaktera i poznanja istine.
Postoji pocetni rad Duha koji podrazumeva osvedocavanje coveka u njegovu gresnost.
Covek koji je celim bicem osvedocen u svoju gresnost, ako se ne usprotivi radu Duha, u njemu se radja zelja da se ocisti od greha opet potstaknuta Duhom Svetim koji radi na covecijem srcu, tada rad Duha prelazi u drugu fazu, a to je da coveku ukaze na Hrista kao na licnog spasitelja, i da u njemu rodi rod pokajanja i pomogne coveku da se obrati celim srcem i preda sebe potpuno Bogu.
Nakon toga, odnosno biblijske i duhovne edukacije i krstenja kao vidljivog znaka zaveta - nastupa treca faza, u kojoj se Duh Sveti u skladu sa covekovom slobodnom voljom da ostane sa Gospodom, obilato spusta na coveka sto se naziva krstenje Duhom, sto je ujedno i put posvecenja iz trenutka u trenutak koje covek dozivljava svakotrenutacno.
Sledeca i poslednja faza je izlivanje poznog dazda, odnosno velika Duhovna sila koja coveku daje duhovnu zrelost i spremnost za ulazak u carstvo nebesko.
Sve ove faze delovanja Duha Svetoga idu kontinuirano i nadopunjuju jedna drugu, i podjednako su vvazne za spasenje i Duhovni rast.
Krstenje vodom ne mora u svakom slucaju znaciti da je neko krsten i Duhom Svetim.
U tom slucaju njegovo krstenje nije potpuno i Bog ga ne moze prihvatiti, jer se takav covek samo formalno potopio u vodi i iz nje izasao kao stari covek bez da se u njemu pre ili nakon krstenja dogodila ikakva promena.
Takodje neko moze biti krsten u vodi i da njegovo krstenje bude prihvaceno od Boga, ali da to krstenje tokom vremena nije pustilo korena u dubljem i potpunijem duhovnom iskustvu koje Bog ocekuje od coveka.
Zato je Isus ispricao pricu o sejacu, gde je opisao razlicite tipove ljudi i iskustava koje oni dozivljavaju u poznavanju sa istinom, gde se upravo govori o formalno krstenim vernicima u kojima istina koju su primili nije izazvala nikakvu promenu, i onima koji su krsteni na ispravan nacin i primili Duha, ali nisu duhovno napredovali.
Poslednji stihovi ( koje sam postavio crvenom bojom ) za razliku od toga govore o ljudima koji su krsteni u Gospodu, i koji radjaju duhovne rodove kroz svakodnevnu zajednicu sa Bogom.
"И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет" ( Matej 13. 3 - 8 )
OBJASNJENJE PRICE:
"Ви пак чујте причу о сејачу:
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је, Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет" ( Matej 13. 18 - 23 )
Jedan drugi tekst takodje ukazuje na vernika koji se krstio na ispravan nacin u Gospodu, ocistio se od greha i data mu je mera Duha Svetoga, ali ta vera nije zazivela u njegovom bicu jer se tim Duhom nije posvecivao iz trenutka u trenutak i trazio sve vecu silu koja bi ga zadrzala u tom stanju.
Tako je djavo ponovo zagospodario tim covekom, i kako biblija navodi - sa jos sedam duhova djavolskih gorih od sebe uslelio se u njega.
"А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не нађе га.
Онда рече: да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
Тада отиде и узме седам другијех духова горијех од себе, и ушавши живе ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе" ( Matej 12. 43 - 45 )
Sto se tice roda poslusnosti zapovestima, o tome je dosta napisano.
Poslusnost svim Bozjim zapovestima je jedna od glavnih uslova spasenja, bez koje covek nikada sebe ne moze izgraditi za carstvo nebesko niti u njega uci.
Subota je deo Bozjih zapovesti kao cetvrta zapovest, i prema tome ima istu vaznost kao i svih ostalih devet zapovesti.