Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Ali mi imamo samo jednoga Boga oca, od kojega je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve, i mi kroza nj.
A vi šta vi prorokujete koliko ih imate?
Jer ko je Bog osim JEHOVE, i ko je obrana osim Boga našega?
Navedite i vi vaše Bogove i ko vama je obrana.
Tada reče njemu Isus: idi od mene, sotono; jer stoji napisano: JEHOVI Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedino služi.
Prorokujte šta vi kažete gde je napisano da se treba klanjati TRIJADI božanstava i da im se služba vrši.
Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus
E a sad na vas red da svedočite da Bog nije jedan nego TROJEDAN i da HRISTOS Isus nije čovek već Bog i poželjno da se izjasnite kom to drugom Bogu je on ravan? hajd sad prorokujte ja slušam.
Vrlo lako ću da ti oborim sve tvrdnje.
Prvi stih koji si gore dao "Ali mi imamo..." upravo potvrđuje da su da je Isus isto Bog, to je jedan Bog, a ne 2, 3 ili više. Ali da ti protumačim cio tekst. "...imamo samo jednoga Boga Oca, od koga je sve..." Sasvim tačno, sve je od Boga, a već sam ti dokazao da je Isus Jahve Bog. Pazi sad ovo " i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve, i mii kroza nj." Gospod grč. Kirios je direktan prevod riječi Adonaj koja je nastala od riječi Jahve. Kroz koga je sve stvoreno, znači da je i Isus stvarao, i mi kroz njega. Što je jasno jer je On posrednik Boga i ljudi.
Mi imamo jednog Boga. Nemamo bogove.
A sada odg. na kušanje Isusa i stih koji govori da je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi.
Za kušanje odg.
Dobro čitaj Apokec
[FONT=&]Neki kažu: ako je Isus Bog, onda ne bi mogao biti iskušan.
Po Bibliji, Isus je uzeo telo čoveka, svoje Božanstvo je zaogrnuo ljudskom prirodom, pa svoje božanske osobine nije koristio.
Tako je mogao da se služi samo onim što je dostupno svim ljudima, a to je Božja milost. Zato dok je god na Zemlji, Isus se Ocu obraća kao niži višem, kao što mi kao stvorenja treba da mu se obraćamo.
Isus stalno govori da ima iste moći kao i Otac (ima život, sveznanje, sveprisutnost, i slično). Isus je pre svega pokazao koliko poverenje treba da imamo u svog nebeskog Oca.
Pokazao je da ako se oslonimo na Boga možemo da živimo bez greha, po Božjem zakonu. Zato Isus dok je na Zemlji stalno poziva Oca da deluje, to jest koristi ono što je nama ljudima na raspolaganju. Hijerarhija Otac, Sin, Sveti Duh postoji zbog različitih uloga u planu spasenja. Da li postoji neki citat gde je Isus Hristos u podređenom položaju u odnosu na Oca pre Njegovog utelovljenja, ili pre pada u greh? Naravno, nema ga jer Isus samo dok je na zemlji kaže: "Otac moj je veći od mene" (Jn. 14.28), ali na nebu rade zajedno.
[/FONT]A sada odg. za stih koji govori da je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi.
Posrednik između Bog i ljudi može biti samo neko ko je i Bog i čovjek, a to je Isus Hrist. Da sam ja rekao da je Isus samo Bog, onda bi ti bio upravu. Ali Isus je i Bog i čovjek. I samo Bog u ljudskom tijelu može biti posrednik između ljudi i Boga. Stih uopšte ne umanjuje Isusovo Božanstvo.
A sada dalje.
[FONT=&]U Zaharija 12.10 Jahve kaže (Jahve počinje da govori od 4. stiha): "i pogledaće na mene kojega probodoše". Pošto je Sin proboden (Jn. 19.34-37), sledi da je Sin Jahve.[/FONT]
[FONT=&]J[/FONT][FONT=&] a H V e (On jeste)[/FONT]
[FONT=&]| | |[/FONT]
[FONT=&]| | \[/FONT]
[FONT=&]J A H O V A[/FONT]
[FONT=&] | | |[/FONT]
[FONT=&] | | |[/FONT]
[FONT=&] A d O n A j (Gospod)[/FONT]
[FONT=&]Iz ovoga se jasno vidi da ime Jehova, uobičajeno naročito u pesmama, nije nikakva reč u uobičajenom smislu, nego mešavina suglasnika reči "Jahve" i samoglasnika reči "Adonaj".
Ovaj pogrešan izgovor je po prvi put zastupao ispovednik pape Lava X 1518. godine
"Jehovini svedoci" koji tako radikalno osuđuju rimsku crkvu, za svoje ime mogu da zahvale upravo njoj (kakav paradoks!) - i to upravo ispovedniku pape Lava X, Petru Galatinu. On je taj koji je godine 1518. prvi branio pogrešan izgovor "Jehova". Poznato je da je ova "kovanica" prodrla skoro svugde u crkveni rečnik, iako pre 1518. nijedan hrišćanin, a takođe i nijedan Jevrej, nije čitao Jehova.
[/FONT][FONT=&]Pod silom se podrazumeva bezlična energija kojom upravlja neka ličnost. Sila nema razum i emocije. Ipak, u Bibliji se o Svetom Duhu u pravilu govori kao o nekom ko ima i razum i osećanja. Sveti Duh nas teši i uči (Jn. 14.26; Dela 9.31; 1.Kor. 2.13; 2.Pet. 1.21), možemo ga ožalostiti (Ef. 4.30), pre se sa ljudima (1.Moj. 6.3), govori preko proroka (2.Sa. 23.2), govori ljudima i to razgovetno (1.Tim. 4.1; Dela 10.19; 1.2,16; 13.2,4; Lk. 2.26, razgovara sa prorocima (1.Ca. 22.24), poseduje ljubav (Rim. 15.30), ljudi ga kušaju (Dela 5.9), Duh misli i moli se za svete (Rim. 8.27), mrzi na zavist (Jak. 4.5), ljudi mogu da ga naruže (Jev. 10.29).
Da li možete da zamislite da sa vama razgovara sila? Ili da vas teši sila? Jezekilj razgovara sa Duhom Gospodnjim, i Duh mu kaže: "Ovako veli Gospod" (Jezek. 11.1,2,5). Sveti Duh je u Bibliji po pravilu opisan osobinama koje imaju samo bića, a nigde nije opisan kao sila, pa zato ne može biti reči o stilskim figurama. Stilske figure bi bile samo kada bi svuda u Bibliji Sveti Duh bio opisan kao sila, a onda u par navrata bio pesnički opisan kao živo biće. Nasuprot, Sveti Duh nikad u Bibliji nije opisan kao bezlična sila, nego mu je nasuprot tome dato mnogo osobina razumnog bića.
"Ne silom, ni krepošću, nego Duhom mojim veli Gospod." Zah. 4.6 Ako se promena karaktera, koja nam je svima potrebna, ne dešava silom nego Gospodnjim Duhom, onda Duh nije sila nego poseduje silu. "Jer evanđelje naše ne bi k vama samo u reči nego i u sili i u Duhu Svetom, i u velikom priznanju." (1.Sol. 1.5) Sila, Sveti Duh i priznanje su i ovde odvojeni. U Jev. 2.4 spominju se "različite sile i Duh Sveti". Umesto da Sveti Duh bude ubačen u različite sile, on je jasno odvojen od njih. "Silom Duha Božjeg" (Rim. 15.19). "Jer nam Bog ne dade Duha straha, nego sile i ljubavi i čistote." (2.Tim. 1.7) Ako bismo rekli da je Duh sila, morali bismo da kažemo i da je duh ljubav i čistota. Isaija u 11.2 piše da će na Hristu "počivati Duh Gospodnji, Duh mudrosti i razuma, Duh saveta i sile, Duh znanja i straha Gospodnjeg." Ovde Duh ima silu, kao i mudrost, razum, savete i znanje, a ne piše da je Duh sila, mudrost, razum, savet, znanje. I Mihej (Mih. 3.[/FONT][FONT=&] kaže da je "pun sile od Duha Gospodnjeg." Vidi Rim. 15.13; 1.Kor. 2.4; Dela 1.8
Ako će Bog oprostiti hulu na Hrista a neće hulu na Svetog Duha (Mt. 12.31,32), onda bi ispalo da Bog više poštuje silu nego osobu. Međutim, po planu spasenja Isus u nebeskoj Svetinji nad svetinjama posreduje za nas, a Sveti Duh je ovde, uči nas i daje nam snagu. Dakle, ako pohulimo, zauvek odbacimo onog ko je tu da nas posvećuje, nema oproštaja.
Pa Bog je jedan. I jedan Bog je Otac, Sin i Duh Sveti.
"A Petar reče: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetom i sakriješ od novaca što uze za njivu? ...Ljudima nisi slagao nego Bogu." (Dela 5.3,4) Po apostolu Petru slagati Svetog Duha je isto što i slagati Boga. "Ako li mu govori Duh ili anđeo, da se ne suprotimo Bogu." (Dela 23.9). Ovo sigurno nije rečenica sa stilskim figurama, nego jasna, doslovna rečenica. Anđeo i Sveti Duh su osobe koje govore, a ne bezlične sile. Protiviti se Duhu znači protiviti se Bogu.
U 1.Kor. 3.16; kaže da Božji Duh (a u 6.19 Sveti Duh) živi u nama. Ako je Sveti Duh sila, kako onda živi? Sila nije živa. Isto 2.Tim. 1.14; Rim. 8.9
Otkrivenje 1.4 govori o 7 Duhova Božjih koji su pred prestolom. Da li ima 7 Duhova ili samo jedan Duh? Odgovor je u Otkrivenju 4.5 sedam duhova Božjih su 7 žižaka = jedan svećnjak sa 7 žižaka = [/FONT]
Poslednja izmena: