Ponavljam, stvar je u različitim prevodima i prepisivačima koji su kasnije dodavali pojedine reči u skladu sa svojim verskim uverenjima misleći da se to podrazumeva, i nije bitno na kom jeziku je takav tekst nastao, Jevrejskom, Grčkom, Latinskom, itd, jer je reč o autografima koji su nastali nakon originala.
Što se tiče navedenog teksta, po bibliji čovek se sastoji od tri konstitutivna elementa:
"А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни;
и поста човјек душа жива" ( 1 mojsijeva 2. 7 )
U ovom tekstu vidimo da je Bog stvorio čoveka od PRAHA ZEMALJSKOG, da mu je potom dunuo u nos DUH ŽIVOTNI ili silu koja daje život svemu stvorenom upoređenu sa Duhom Svetim, i čovek je postao DUŠA ŽIVA, neki prevodi kažu ŽIVO BIČE, ŽIV ČOVEK.
Dakle iz ovoga vidimo da DUŠA nije jedan deo čoveka koji bi nakon smrti izlazila iz tela i odlazila u Raj ili Pakao, već tekst kaže da je duša živ čovek, proizvod PRAHA ZEMALJSKOG I DUHA ŽIVOTNOG.
Duša su po bibliji i elementi koji je čine kao što su razum, osećanja, misao, itd.
Kada čovek umre duša prestaje da postoji, sve se gasi, duša postoji samo dok je čovek živ.
Hajde da vidimo pojedine tekstove koji govore o ovome, sa dodatkom logičnih pitanja za one koji veruju da čovek odmah nakon smrti ide u raj ili pakao, odnosno za tebe Adrian:
MRTVI NEZNAJU NIŠTA - kako ne znaju ako su na nebu?
"Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio.
I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nikada ni u čemu što biva pod suncem.
Hajde, jedi hleb svoj s radošću, i veselog srca pij vino svoje, jer su mila Bogu dela tvoja.
Svagda neka su ti haljine bele, i ulja na glavi tvojoj da ne nedostaje.
Uživaj život sa ženom koju ljubiš svega veka svog taštog, koji ti je dat pod suncem za sve vreme taštine tvoje, jer ti je to deo u životu i od truda tvog kojim se trudiš pod suncem.
Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada ni mišljenja ni znanja ni mudrosti u grobu u koji ideš. ( knjiga propovednika 9. 5 - 10 ).
MRTVI NE ZNAJU ŠTA SE DEŠAVA NA ZEMLJI - kako neznaju ako su živi na nebu i čuju molitve koje im ljudi upućuju i vide ih?
"I kao što voda spira kamenje i povodanj odnosi prah zemaljski, tako nadanje čovečije obraćaš u ništa.
Nadvađuješ ga jednako, te odlazi, menjaš mu lice i otpuštaš ga.
Ako sinovi njegovi budu u časti, on ne zna; ako li u sramoti, on se ne brine.
ČOVEK U GROBU, BOG GA TRAŽI NJEGA NEMA NIGDE - kako ga Bog traži i nema ga nigde kada je već sa Bogom na nebu?
[SUP]"[/SUP]Zašto mi ne oprostiš greh moj i ne ukloniš moje bezakonje? Jer ću sad leći u prah, i kad me potražiš, mene neće biti. ( Jov 7. 21 ).
MRTVI NE HVALE BOGA - kako ako su na nebu?
"Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji siđu u grob ne nadaju se Tvojoj istini.
Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas: otac će sinovima javljati istinu Tvoju" ( Isaija 38. 18 - 19 )
MRTVI NE VIDE BOGA I NJEGOVA ČUDESA - kako ako su u prisutnosti Božjoj?
[SUP]"[/SUP]Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti?
Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u truljenju?
Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja, i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?
Ali ja, Gospode, k Tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta Te. ( psalam 88. 10 - 13 )
BOG SE NE SEĆA MRTVOG ČOVEKA, ON JE DALEKO OD BOGA - kako ako je kod Boga?
[SUP]"[/SUP]Kao među mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji su od ruke Tvoje daleko. ( psalam 88. 5 )
Iz ovoga se može zaključiti samo jedno, da ne postoji duša koja bi nakon smrti tela odlazila u raj ili pakao, čovek se nalazi u grobu do časa vaskrsenja kada će Bog podignuti čoveka iz groba i učiniti novo stvaranje kao u početku, podignuće mu telo i udahnuće mu životodavnu silu i čovek će opet biti duša živa, oživeće i postaće živ čovek sa svim elementima koji čine dušu kao proizvod tela i životodavne sile.
