Reci u hebrejskom dijelu Biblije u kojima se na Boga ukazuje imenicom u množini
U 1. Mojsijevoj 1:1 titula “Bog” prijevod je hebrejskog izraza Elohim, koji je u množini. Zagovornici Trojstva smatraju da to ukazuje na Trojstvo. Osim toga, oni smatraju da riječi iz 5. Mojsijeve 6:4 (JB) ukazuju na jedinstvo osoba koje čine Trojstvo, jer ondje stoji: “Jahve je Bog [Elohim] naš, Jahve je jedan!”
Hebrejski izraz ovdje je u množini kako bi se naglasilo veličanstvo ili moć. On ne prenosi misao o više osoba koje bi činile jedno božanstvo. Slično tome, u Sucima 16:23 govori se o krivom bogu Dagonu, a koristi se oblik titule elohim. Uz nju se nalazi glagol u jednini, koji pokazuje da se radi o samo jednom bogu. U 1. Mojsijevoj 42:30 za Josipa se kaže da je “gospodar” (adone, množina za naglašavanje veličanstva) Egipta.
U grčkom ne postoji množina kojom se izražava veličanstvo. Stoga su u 1. Mojsijevoj 1:1 prevoditelji u Septuaginti kao prijevod izraza elohim koristili izraz ho Theós (“Bog”, jednina). U Marku 12:29, gdje je zapisan Isusov odgovor u kojem je citirao 5. Mojsijevu 6:4, također se koristi grčki izraz ho Theós u jednini.
U hebrejskom tekstu 5. Mojsijeve 6:4 dvaput se nalazi tetragram, pa bi taj tekst trebao glasiti: “Jehova, Bog naš, jedan je Jehova.” Izraelski narod, kojem su bile upućene ove riječi, nije vjerovao u Trojstvo. Babilonci i Egipćani obožavali su trijade bogova, ali Izraelcima je bilo jasno rečeno da je Jehova drugačiji.
Ti ovdje uopšte nisi oborio Sveto trojstvo. Egipćani i Vavilonci su imali više od 3 boga (demona koji su se predstavili kao bogovi)
Mi kada bi rekli da imamo 2 ili više bogova onda bi tvoj post pio vode što bi se reklo. Sveto Trojstvo itekako postoji u Bibliji.
Da li postoji trojstvo u Bibliji
Po pitanju Trojstva u teologiji postoje suprotstavljena mišljenja. Po jednima Trojstvo predstavlja jednog Boga koji se ljudima objavio u tri lica (Otac, Sin i Sveti Duh), a uvek jedinstveno deluje, na primer prilikom stvaranja sveta, u održavanju svemira, spasenju ljudi, isl. Po drugima verovanje u Trojstvo predstavlja mnogoboštvo, to jest verovanje u tri Boga, a ne u jednog. Po njima Bog je Otac, Jehova; Sin (Hristos) je stvorenje proizašlo od Oca; a Sveti Duh je sila kojom Bog deluje.
Ovaj problem je veoma kompleksan i opširan, tako da ovde neće biti moguće pokriti sve aspekte i odgovoriti na sva pitanja koji postoje na ovu temu. Ovaj tekst pokušava da jednostavno da opšti kurs i da odgovori na najvažnija pitanja ovog problema na osnovu Biblije. Zato ne treba shvatiti da su ovo svi argumenti o ovom pitanju i da treba gledati na njihov kvalitet, a ne na količinu.
Šta je istina? Razmotrićemo detaljnije ova dva tvrđenja kroz biblijske tekstove, da bi utvrdili kako se Bog objavio nama ljudima. Naravno, mi kao stvorenja, ne možemo da svojim umom shvatimo potpuno prirodu svog Stvoritelja, kao što ni stolica ne može da shvati stolara koji ju je napravio. Ali, Bog nam je u Bibliji ostavio načela na osnovu kojih treba da izgradimo poverenje u Njega. Zato se nećemo oslanjati na tvrđenja ljudi kao što su: "Većina teologa kaže da...", "Čuveni poznavalac ovog problema smatra...", "Crkva kaže..." isl. Oslonićemo se na ono što Bog želi da nam kaže o sebi u Svetom Pismu, Bibliji. Mnoge kritike su zasnovane na pogrešnim argumentima nekih teologa. Ovakve kritike nemaju vrednosti ako ta ista tvrđenja mogu da se dokažu na ispravan način. U svakom slučaju istinu nam je Bog ostavio u Svetom Pismu.
Jedan od osnovnih problema po ovom pitanju, možda i najvažniji, je problematika Božjeg imena. Da li je Božje ime samo Jahve, Jehova koje pripada samo Ocu, a ostalo su “titule” ili Bog ima više imena koja je objavio? Zato ćemo prvo razmatrati Božje ime.
Reč ime na jevrejskom se kaže "šem" i ima značenje: ime, karakter, čast, osobina. Jevreji su koristili reč šem da kažu nečije ime, ili da opišu njegove osobine. Zato su često davali smisaona imena povezana sa osobinama deteta (Edom znači crven zbog crvene dlake i crvenog jela 1.Moj. 25.25,30). Ali kada je Bog promenio ime Jakovu (Istiskivač, Potkopavač) u Izrael (Koji će nadvladati sa Svemoćnim), nije mu promenio samo ime nego i karakter (1.Moj. 27.32). "Bolje je ime nego veliko bogatstvo" (Priče 22.1). Ovde ime očigledno ima značenje dobrih osobina (koje su vrednije od materijalnog bogatstva), a ne samo lično ime koje ne znači ništa. Kada Isaija govori o Hristovom rođenju u Is. 9.6 kaže: “Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni.” Hrista niko na ovoj Zemlji nije ovako zvao. Isaija ovde očigledno govori o Hristovim osobinama da bi ljudi mogli da prepoznaju Mesiju kada dođe, ne po imenu, koje može da se da bilo kome, nego po tome šta će činiti i kakav će biti.
Tako i Bog kada se nama objavljuje, predstavlja nam se "imenima" to jest osobinama koje samo on ima, po čemu ne možemo da ga zamenimo nekim drugim bićem. Zato pravi Bog nema potrebu da se predstavi ličnim imenom kao mi ljudi. Bog je jedan i kada imate samo jedno biće te vrste, onda mu lično ime nije ni potrebno, jer nema drugih sličnih bića od kojih treba da se razlikuje. Lična imena su potrebna ljudima pošto nas je mnogo. Sam termin lično ime ne postoji u Bibliji, naročito ne u vezi sa imenom Jahve (Jehova). Da bi se razlikovao od lažnih bogova pravi Bog ne bi koristio neku specifičnu reč, jer bi lažni bogovi mogli i tu reč da imitiraju. Pravi Bog se razlikuje od lažnih bogova po svojim apsolutnim, neograničenim osobinama koje nema ni jedno drugo biće u svemiru osim Njega, na primer Večni, Samopostojeći (Jahve), Svemoćni (El Šadaj), Moćni (Elohim, kada stvara Zemlju predstavlja se kao jedini koji je moćan da to uradi), Gospod nad vojskama (Večni nad sazvežđima), idr. Tako se Bog predstavlja da mu je ime: "Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom, smilovaću se kome se smilujem, i požaliću koga požalim... A Gospod siđe u oblaku, i stade onde s njim, i povika po imenu: Gospod, Gospod Bog, milostiv, žalostiv, spor na gnev, i obilan milosrđem i istinom..." (2.Moj. 33.18-23; 34.6,7). Ovde Bog za svoje ime nije rekao samo da se zove Jahve (Gospod, Večni), nego je objavio još mnogo imena - osobine, koje su jednako važne: On je milostiv, prašta, strpljivo čeka da se pokajemo i da nam pomogne. U 2.Moj. 3.15 Bog kaže da je Njegovo ime Jahve (jednom u tekstu), i Elohim (4 puta!). U Is. 57.15 ime mu je Sveti; u Is. 63.16 ime mu je Izbavitelj naš; u Amosu 5.27 ime mu je Bog (Elohim) nad vojskama; u 2.Moj. 34.14 Gospod (Jahve) zove se (tj. ime mu je - jer je upotrebljena reč “šem”) Revnitelj.
Dakle, Bog za svoje ime koristi i druge osobine koje samo on ima. Tako su u Novom Zavetu, koji je takođe Bog inspirisao da se napiše, korištene grčke reči sličnog značenja da bi se prevele Božje osobine. Tako reči Jahve u Novom Zavetu uopšte nema. Neki kažu da je to zato što su reč Jahve Jevreji izbacili iz teksta, ali šta Jevreji koji ne veruju da je Hristos Mesija imaju sa spisima Novog Zaveta. Novi Zavet nisu pisali neverni Jevreji, nego ljudi koji su pod vođstvom Svetog Duha prenosili Božje poruke, a ne svoje. Ako bi neki apostol ili prepisivač tako lako mogao da izmeni jednu ovako bitnu stvar, onda bi Biblija bila puna ljudskih izjava pa ne bismo znali šta je Božja poruka. Jasno, Novi Zavet je pisan na grčkom zato što se u tadašnjem svetu grčki svuda znao (kao danas engleski). Zato su apostoli kod Božjih imena prevodili Njegove osobine, a ne neku magičnu formulu na stranom jeziku, što je i osnovna Božja namera da bi ga ljudi upoznali.
Hristos je apostolima dao nalog da krštavaju u IME Oca, Sina i Svetog Duha (Mt. 28.19), a ne u ime Oca, u ime Sina, i u ime Svetog Duha. Jasno je da Otac, Sin i Sveti Duh imaju jedno ime, to jest imaju iste osobine.
“Ja javih ime tvoje ljudima koje si mi dao od sveta... I pokazah im ime tvoje, i pokazaću: da ljubav kojom si mene ljubio u njima bude, i ja u njima.” (Jn. 17.6,26) Ako je Božje ime Jahve, Hristos nije imao šta da javlja i pokazuje Jevrejima koji su to znali. On je došao da im javi i pokaže Božju ljubav i osobine koje oni nisu shvatali, a ne ime koje im je bilo poznato.
“Poklanjam se pred svetom crkvom tvojom, i slavim ime tvoje, za dobrotu tvoju i za istinu tvoju; jer si po svakom imenu svom podigao reč svoju.” (Ps. 138.2) Vidimo da David u ovom psalmu govori da Bog ima više imena i da je za svako od njih podigao reč svoju, to jest Bog je posvedočio za svaku od svojih osobina koje je predstavio imenima.
Kada se Sotona bude predstavljao kao Hristos, jasno je da će uzeti ime Isus Hristos, a možda čak i jevrejsko ime Jehošua Mašijah. Pokušaće da imitira i Hristove osobine (ljubav, pravednost, lečiće, "vaskrsavaće" mrtve), pa će razliku između pravog i lažnog Hrista moći da napravi samo onaj ko dobro poznaje pravog - onakvog kakav se objavio u Bibliji.
Postavlja se pitanje: Zašto Bog stvara kroz Reč - Hrista (1.Moj. 1.26; Jn. 1), ako Hristos nije Bog? Ako je Hristos samo stvorenje postavlja se pitanje: zašto Bog sam ne može da stvori svet, nego prvo stvara jedno stvorenje preko kojeg stvara ceo svet? Da li je Isus Bog? Pogledajmo šta kažu biblijski tekstovi.
ISUS HRISTOS U BIBLIJI
Kada je Filip tražio od Isusa da im pokaže Oca, Isus mu kaže: "Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: pokaži nam Oca?" (Jn. 14.9). Kada je Isus pre toga rekao: "Ja i Otac jedno smo"(Jn. 10.30,31), Jevreji su krenuli da ga kamenuju, jer su dobro razumeli Isusa da on o sebi govori kao o Bogu, i da sebi pripisuje osobine koje samo Bog ima. Pošto oni nisu verovali da Isus to jeste, krenuli su da ga ubiju. U Jn 5.18 piše da se Hristos gradio jednak Bogu i da su zato Jevreji hteli da ga ubiju. Ne piše da su Jevreji mislili da se on gradi jednak Bogu, nego da je Hristos to pokazivao. A svakom rečju Isus je pojačavao ove tvrdnje: "kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje... Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju" (Jn. 5.21,23). Isus dakle ima jednako poštovanje kao i Otac, i jednaku moć da vaskrsava (Jn. 10.28), a u telu sprovodi plan koji je napravio sa Ocem.
Isus se nije poklonio pred Sotonom (Mt. 4.9,10) jer je znao da je to prekršaj prve Božje zapovesti. Ali kada su se ljudi klanjali njemu (Mk. 10.17; Lk. 17.16) nije ih opominjao, nego je prihvatio njihovo klanjanje. Da je Isus samo stvorenje, ne bi bilo logično da prihvati da mu se klanjaju. Anđeli takođe nisu dopustili da im se ljudi klanjaju (Otk. 19.10; 22.8,9) nego su ih upućivali da se klanjaju samo Bogu. Zato bi bilo opravdano da Isus prihvata klanjanje jedino ako je on Bog (iako u telu čoveka).
Avram se poklonio osobi koju naziva Adonaj (1.M.oj 18.2,3), a u stihovima 18.13,17,20, 26, 33 ta osoba je nazvana Jahve! Pošto Boga niko nije video nikad (Jn. 1.18; 1.Jn. 4.12; 2.Tim. 6.16) jasno je da se ovo odnosi na Oca koji je Jahve. Međutim, Isaija (Is. 6.5) tvrdi da je video Gospoda - Jahvea! Video ga je Jakov (1.Moj. 32.30 - Elohim), video ga je i Avram (1.Moj. 18.13-33 - Jahve), i 70 starešina, Aron sa dva sina i Mojsije (2.Moj. 24.9,10). Mojsije je Gospoda (Jahvea) poznao licem k licu (5.Moj. 34.10), govorio s njim licem k licu (2.Moj. 33.11), i Jahve sam kaže za Mojsija: "Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj" (4.Moj. 12.5,8).
Ovi tekstovi nisu u međusobnoj suprotnosti ako postoji jedan Bog u liku Oca, Sina i Svetog Duha. Onda su ljudi koji su videli Jahvea videli Sina, a Oca niko nije video zbog njegovog mesta u planu spasenja (svetost kojoj grešni ljudi ne mogu pristupiti). Ako neko tvrdi da je Otac samo Jahve, onda on na osnovu ovih tekstova u stvari tvrdi da u Bibliji postoji nesklad, jer je Jahve viđen više puta a pisci tvrde da nije viđen. Ipak, postoji veliki, moćni Bog koga ne možemo da vidimo, ali koji se, da bismo ga razumeli, pojavio pred nama u vidljivom obliku prikrivene slave, i objavio nam važne stvari o svojoj ljubavi prema nama. Ne znamo kako to da je On svuda prisutan, ali vidimo da svuda deluje. Jahve koji je toliko svet da niko ne može da izdrži ni da ga vidi, ipak se pokazao ljudima u vidu Hrista prikrivši svoju slavu. Tako je Avram posle razgovora sa Jehovom (Hristom) video kako "pusti Gospod (Jahve) na Sodom i Gomor od Gospoda (Jahve) s neba dažd od sumpora i ognja." (1.Mojsijeva 19.24) Jahve je pustio oganj od Jahvea! Dva Jahvea mogu da budu samo Otac i Sin, koji su jedno, kako kaže Hristos (Jn. 10.30).
U 1.Tim. 6.14-16, kada govori o Hristu i Njegovom ponovnom dolasku (14. stih), Pavle kaže: "koji sam ima besmrtnost" (16. stih). U stihu 15 za osobu koja ima besmrtnost kaže se da je "car nad carevima i gospodar nad gospodarima".
A u Otk. 17.14 kaže se: "Ovi će se pobiti s jagnjetom, i jagnje će ih pobediti jer je gospodar nad gospodarima i car nad carevima".
Jagnje je simbol Isusa Hrista, tako da neme dileme da je car nad carevima koji ima besmrtnost - Hristos. Ako je Hristos stvorenje, kako onda samo on ima besmrtnost? Samo Bog ima besmrtnost, a ako je ima Hristos to znači da je Hristos Bog. U drugom delu stiha Pavle govoreći o Hristu kaže da on "živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, kojega niko od ljudi nije video niti može videti", iako je sam apostol video Hrista, kao i mnogi drugi na zemlji, znači sada govori o Ocu.
Očigledno je da Pavle odlično razume da su Otac i Sin jedno, i da opisuje čas Oca čas Sina kao jednog Boga. Onaj ko ne veruje da je Isus Bog opet bi morao da tvrdi da apostole nije inspirisao Bog dok su pisali Bibliju. Ali, apostoli su znali da su Otac i Hristos jedno, i da ko vidi Hristove osobine, video je i Očeve osobine. Zato ovde biramo da li ćemo verovati Božjoj objavi (Bibliji) ili ljudskim tumačenjima suprotnim toj objavi. Jer. 17.5; Rim. 14.12,23; Mt. 5.18,19.
Isus Hristos je mogao da vaskrsne samog sebe: "Dušu svoju polažem da je opet uzmem... vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet" (Jn. 10.17,18). Naravno, Otac je vaskrsao Hrista (Dela 2.24),
ali je Isus o moći vaskrsenja govorio da je on ima, jer su Otac i Sin jedno. Hristos tu moć nije koristio jer Otac i Sin imaju različite uloge u planu spasenja ljudi. Moć vaskrsenja, složićete se nema ni jedno stvorenje, već samo Bog.
U Jn. 20.28 Toma za Isusa kaže: "Gospod moj i Bog moj." Autor evanđelja Jovan ne samo da ga ne ispravlja, nego završava evanđelje tvrđenjem da je on svedok ovih događaja, i da su oni istiniti (Jn. 21.24).
Ako je Hristos "rođen pre svake tvari" (Kol. 1.15-17), čim je postojao pre svake materije, znači da on nije stvorenje, jer nije tvar od koje su sva stvorenja stvorena. To znači da je Bog napravio plan da se Isus rodi u telu čoveka pre nego što je stvorio svet, u slučaju da se stvorenja pobune.
Zato je Isus "pre svega i sve je u njemu" (Kol. 1.17). U tom smislu je Isus "početak stvaranja Božjeg”(Otk. 3.14), to jest kroz Njega je sve počelo. Za Isusa je Solomun napisao (mudrost je personifikacija Hrista u ovom tekstu), da je Gospod imao pre svakog vremena (Priče 8.22), i da je postavljena pre početka (23. stih). Ako je neko stvoren, on ima svoj početak i za njega vreme teče. Samo za večno biće vreme nema značaj, jer on nema ni početak ni kraj. Drugačije rečeno, Otac i Sin su od večnosti zajedno, pre stvaranja sveta.
Pošto je postojao pre stvaranja, Isus je večan, to jest Jahve - Večni.
Slično ovome Pavle objašnjava da je Melhisedek Starozavetna predslika Hrista. I onda u Jev. 7.3 kaže: “Bez oca, bez matere, bez roda, ne imajući ni početka danima, ni svršetka životu, a ispoređen sa sinom Božijim, i ostaje sveštenik doveka.” Melhisedek je čovek, prema tome imao je i oca i majku, a samim tim i rod, i početak i svršetak danima. To je zato, jer je on trebalo da ukaže na sliku koja je trebalo da dođe, to jest na Isusa Hrista koji nema oca, ni majke, ni roda, ni početka, ni svršetka danima, a sveštenik je doveka. Nelogično bi bilo da kažemo da Hristos ima oca, a da nema majke, ni roda, da ima početak, a da nema svršetak i da je sveštenik doveka. Ovim bi jedne osobine smatrali doslovnim, a druge simboličnim. Samo koji bi bio kriterijum šta je doslovno, a šta ne. Ipak, u Bibliji postoji relaciji Otac - Sin. Pošto je roditeljska ljubav najjača ljubav koju poznajemo ova relacija je data da nam pokaže kolika je Božija žrtva kroz Sina i kako smo “kupljeni skupo” (1.Kor. 6.20; 7.23; 1.Pet. 1.18,19).
Takođe se za u Otk. 1.8,10; 21.6; 22.13 kaže da je Hristos alfa i omega. Da li to neko može da kaže za sebe osim Boga? Ako je Hristos stvorenje, on za sebe ne bi mogao da kaže da je početak (Otk. 21.6; 22.13) jer bi Bog bio početak. Isto tako Isus je prvi i poslednji (Otk. 1.10,17; 2.8; 22.13). Naravno, Bog je prvi, a da je Isus stvorenje bio bi najviše drugi a ne prvi. Ako je Hristos poslednji, koji je Bog? U Isaija 48.12; 41.4 Jahve za sebe kaže da je prvi i poslednji, pa pošto je Hristos prvi i poslednji, to znači da je Hristos Jahve. "Ovako govori Gospod (Jahve), car Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod (Jahve) nad vojskama: ja sam prvi i poslednji, i osim mene nema Boga (Elohima)." Is. 44.6; 45.5 Pošto Jahve kaže da osim Njega nema Elohima, a nije teško pokazati da je Hristos Elohim, onda to znači: Jahve = Elohim = Hristos = prvi i poslednji. Svi drugi se samo predstavljaju da su moćni, što reč Elohim znači, a nisu, nego postoji samo jedan Elohim. Tako u Isaija 9.6 kaže nedvosmisleno, bez ikakve dileme, da je Isus Bog (El - skraćeni oblik reči Elohim) silni, a ne da se on sam tako predstavlja.
Izvor: Isus dolazi