Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Naravno, cela biblija govori o tri fizicki nezavisne licnosti - Bog Otac je jedna, Isus Hristos druga, i Sveti Duh treca.
Ove licnosti se obracaju jedna drugoj, sede jedna pored druge, prostorno fizicki su odvojene - dok je jedna licnost na jednom mestu u jednom trenutku, druga je u istom tom trenutku na drugom mestu, itd..
Опет иста јерес? Зато фарисејски ум не може да схвати никако. Ако телом Господ није на Земљи, да ли то значи да није присутан сада? Да није ни Отац присутан? Ето колико немате спознају Бога. Бог је Дух и Он не може бити физички дељив, увек је Свеприсутан. Ако Син тренутно није ту телом и славом Својом, Он је ипак присутан Духом Својим, Божијим. Зато је и Његова личност увек присутна и није ограничена у простору и времену као што ваш земаљски (фарисејски) ум резонује. Бог нема времена и простора као ми што имамо. Он јесте, тј. Бивствујући је у свим временима. Тако, док је био у мисији Спасења, Отац је био присутан у Њему (стајао је у Њему). Бог је увек ту и свуда, ако је једна личност овде, рецимо, све три су ту присутне јер је недељив. Ви размишљате по телу (земаљски), а Бог није од тела, већ Дух. У телу се јави и објави људима и анђелима.
Да упростим: ако је моја рука у другој просторији, а ја у првој, ја се налазим и у тој другој просторији. Ја сам, дакле, у обе просторије. Тако и Бог, где год да је једна од три личности, тамо су све три присутне. Ако је Дух Свети сишао на апостоле и остао да сведочи до доласка Христовог са Својом славом и славом Оца, то не значи да пре тога није био присутан јер на Сину беше, и Отац стајаше у Сину. Као што анђео говораше Мојсију из жбуна, тако сам Бог беше присутан посредсвом тог анђела. Јасно видимо и да се обратио Мојсију у Своје име (посредством анђела). Ако схватиш ово што већ дуго покушавам да ти објасним, схватићеш речи: заједница Духа Светога. Јер Дух Свети је везивно ткиво и чини Бога Свеприсутним (свуда присутним). Надам се да ћеш разумети.
20. Учећи их да све држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века. Амин. (Матеј 28)
И, наравно, још једна тема за пропагирање суботарења. Као што сам обећао, докле год ви саблажњавате људе са суботом, ја ћу понављати стихове који сведоче да сте у фарисејској (суботарској) јереси:
Јеврејима, глава 4
1. Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
И пошто суботари не уђоше у покој (мир Божији), шта учини Господ?
7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
Јер да је Господ суботаре довео у покој, онда би и фарисеји као највећи суботари ушли у мир Божији, без обзира што одбацише Сина Божијег, а то никако не може бити.
9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем. (не суботарење недељно, што беше сен ове вечне суботе)
10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
Верујеш у Христа >> улазиш у (с)покој, тј. мир Божији >> почиваш од дела својих
(одмараш и обнављаш се свакодневно у Господу)
16. Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан. (2.Коринћанима 6)(одмараш и обнављаш се свакодневно у Господу)
4. Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога. (Римљанима 14)
Ко, дакле, суботари, нека не осуђује нас који не суботаримо. Нека не саблажњава људе и не постаља им камен спотицања говорећи да је недеља "жиг звери", а субота Печат Божији. Велика је саблазан у питању, јер по тој саблазни фарисеји имају Печат Божији, а хришћани током свих 2000 година "жиг звери", што је огромна лаж и обмана.
13. Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
Poslednja izmena: