Vera je širok pojam i može biti interpretiran vrlo slobodno,shodno potrebi ili stanju pojedinca ili šire grupacije.
Ako materijalizujemo taj pojam dolazimo do njegovog pojednostavljenog značenja nada(očekivanje), a njeno poreklo leži u iskonskom strahu (saznanju) o konačnosti naše prirode.
Jasno je kako nadasve moćno oružje leži u manipulaciji verom i onom "šta ona nudi vernicima - sledbenicima" u vidu religije otelotvorene u crkvi. Ako tome dodamo sklonost krhke ljudske prirode zabludama koje služe kao hrana iluziji zvanoj život, jasno je zašto su religije opstale u svom izvornom obliku tako dugo.
Vrlo važno pitanje koje se provlači skoro nezapaženo je da li religiju možemo izjednačiti sa njenom materijalizacijom(manipulacijom) - crkvom. Da li tolika razaranja (krstaški ratovi, spaljivanja miliona na lomači ...) možemo pripisati religiji ili crkvi i da li su ta dela imala "Božji blagoslov". Crkva je uspela da "privatizuje" sina Božjeg i da sebe proglasi kućom njegovom, ali nije privatizovala i samog TVORCA. Time je ostavljen prostor i "naučnom tipu verovanja", jer se i nauka ne protivi postojanju TVORCA (poretka). Ako ovome dodamo i udese (duhovne ili fizičke) koje nam život nameće mogu samo zaključiti: Svi smo mi vernici koliko god mislili drugačije, shodno svojim intelektualnim i duhovnim usponima definišemo svoju veru.
Što se tiče hrišćanstva uzimajići u obzir vreme njegova nastanka ne možemo realno sagledati i prosuđivati o njemu ni o sadržajima "Biblije" to jest pojedinim njenim delovima. Jednostavno da li možemo bit sigurni da su reči i fraze tog vremena zadrđale isto značenje i nakon 20 vekova.
Helenska kultura - demokratija se već bila raspala, pedofilija, incest bile su normalne stvri "svako vreme nosi svoje institucije i moral". Hrišćanstvo je nudilo nešto sasvim novo i očigledno "moralnije i trajnije". Otuda i njegov brzi uspon. Na svom trnovitom putu, hrišćanstvo je moralo da pravi i krupne kompromise (kao u našem slučaju kompromis sa paganstvom) tako da je unutar hrišćanstva došlo do raskola (pa i stvaranja raznih sekti).
Nijedna religija nije opstala tako dugo i ostavila toliki trag u istoriji čovečanstava. Njeno opadanje u XX veku možemo pripisati i potpunom materijalizacijom i politizacijom njenog nosioca - pravoslavne crkve.
Ako materijalizujemo taj pojam dolazimo do njegovog pojednostavljenog značenja nada(očekivanje), a njeno poreklo leži u iskonskom strahu (saznanju) o konačnosti naše prirode.
Jasno je kako nadasve moćno oružje leži u manipulaciji verom i onom "šta ona nudi vernicima - sledbenicima" u vidu religije otelotvorene u crkvi. Ako tome dodamo sklonost krhke ljudske prirode zabludama koje služe kao hrana iluziji zvanoj život, jasno je zašto su religije opstale u svom izvornom obliku tako dugo.
Vrlo važno pitanje koje se provlači skoro nezapaženo je da li religiju možemo izjednačiti sa njenom materijalizacijom(manipulacijom) - crkvom. Da li tolika razaranja (krstaški ratovi, spaljivanja miliona na lomači ...) možemo pripisati religiji ili crkvi i da li su ta dela imala "Božji blagoslov". Crkva je uspela da "privatizuje" sina Božjeg i da sebe proglasi kućom njegovom, ali nije privatizovala i samog TVORCA. Time je ostavljen prostor i "naučnom tipu verovanja", jer se i nauka ne protivi postojanju TVORCA (poretka). Ako ovome dodamo i udese (duhovne ili fizičke) koje nam život nameće mogu samo zaključiti: Svi smo mi vernici koliko god mislili drugačije, shodno svojim intelektualnim i duhovnim usponima definišemo svoju veru.
Što se tiče hrišćanstva uzimajići u obzir vreme njegova nastanka ne možemo realno sagledati i prosuđivati o njemu ni o sadržajima "Biblije" to jest pojedinim njenim delovima. Jednostavno da li možemo bit sigurni da su reči i fraze tog vremena zadrđale isto značenje i nakon 20 vekova.
Helenska kultura - demokratija se već bila raspala, pedofilija, incest bile su normalne stvri "svako vreme nosi svoje institucije i moral". Hrišćanstvo je nudilo nešto sasvim novo i očigledno "moralnije i trajnije". Otuda i njegov brzi uspon. Na svom trnovitom putu, hrišćanstvo je moralo da pravi i krupne kompromise (kao u našem slučaju kompromis sa paganstvom) tako da je unutar hrišćanstva došlo do raskola (pa i stvaranja raznih sekti).
Nijedna religija nije opstala tako dugo i ostavila toliki trag u istoriji čovečanstava. Njeno opadanje u XX veku možemo pripisati i potpunom materijalizacijom i politizacijom njenog nosioca - pravoslavne crkve.