ne kažeš,pre da se rugaš.Pa to i kazem, obrisace im pamcenje po vama
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Beleška: this_feature_currently_requires_accessing_site_using_safari
ne kažeš,pre da se rugaš.Pa to i kazem, obrisace im pamcenje po vama
amen. doista je tako.Памћење и осећање није исто. Ми памтимо неке лоше ствари које су нам се раније десиле, али више нису тако болне као некада. Имамо сећање, али емоција исчезава или је све мања. А ако сећање исчезне, што је свакако на нашу корист, онда и емоција потпуно нестаје. Не ради се о присилном испирању мозга како ти желиш да прикажеш. Јер и ја сам желим многе лоше ствари да заборавим, толико је једноставно. Моја је воља да емоције везане за тешке тренутке постану избрисане радошћу.
Само мазохиста може себи желети вечну патњу и бол, а мој Господ није садиста који би тако нешто дозволио. Ако сам бираш ватру, онда ти следује - ватра. Не можеш кривити неког ко ти каже: немој тим путем јер те чека погибао. Ти си упозорен и сам идеш својом вољом. А уз тај широки пут вређеш онога који те је упозорио шта те чека. Ако твојим умом харају девијантне мисли, то не значи да је свачији ум такав као твој. Поготову ум нашег Светог Родитеља, јер Он и јесте пре свега свима нама родитељ.
А то што нека деца не желе свог Родитеља, то већ залази у домен бунтовништва над разумним уређењем, над смислом и саосећањем. Ко намеће своју вољу Богу, тај свакако мора бити бунтовник (као и Јуда Искариотски). Као када дете покушава оцу и мајци да пркоси због неке намере. Има намеру да гура прсте у штекер и свађа се са родитељима који му то бране, а када га удари струја он опет криви родитеље што штекера уопште има у кући. Никако угодити бунтовнику.
Ако ти имаш неке мрачне замисли и поступке, онда је несумњиво да је то корен твог рата са Богом, у шта не сумњам. Мораш прво себе да оправдаш пред огледалом, а то мислиш да ћеш постићи ако докажеш да смо ми будале које верују у бајке. Сулуда идеја и веома бесмислена.
Ма шта ти радио и говорио, мораш да се прво суочиш са чињеницом да те Господ воли, таквог какав јеси, и да све што си радио (или још увек радиш) може бити опроштено у делићу секунде. Када то твој ум (срце) прихвати, онда ћеш и ти моћи да опростиш себи. То је и смисао Христове мисије, смисао покајања и праштања. Онда, када се суочиш са својим демонима, тек тада почиње права борба - за твоју душу. Јер рат се води непрестано, а борба (битка) за тебе може бити завршена у делићу секунде, као што рекох.
ovo je stara tema. citat koji je upotrebljen da je kraj smt govori jednu sekvencu o grešnosti i ne bavi se onim nakon smrti,tako da ne može ostati konačno validan bez svih drugih tekstova koji jasno govore o paklu.pojam večni pakao može ići pod tumačenje kao i večna pasha i slično ali jedan sekud pakla je užasno dug! tako i pitanje što biva sa onima koji su umrli kao deca i slični ,Bog o tome donosi odluklu,onaj ko nije odgovoran Bog sudi po pravdi,ali piše da će pagani budući nemaju zakona biti suđeni po savesti! jer u savesti je upisano im,te se stoga pravdaju i tuže.
Roditelj koji przi svoju decu za citavu vecnost samo zato sto su ucinili greh u vremenu, muce se vanvremenski bez prestanka, i on u tome pronalazi zadovoljstvo jer pravda mora da se zadovoljava kroz citavu vecnost pred ocima Boga...to je apsurd.
Sta je sa onima koji nikada nisu culi za Jevandjelje zbog okolnosti u kojima su ziveli.
U bibliji je jasno zapisano da ce na kraju svi ljudi izaci na sud Bozji, i da ce jedni primiti VECNI ZIVOT, a drugi VECNU SMRT.
Sledeci biblijski tekst upucuje na ovo:
"Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем" ( Rimljanima 6. 20 - 23 )
Zapazimo da tekst ovde ne kaze da je plata za greh vecni zivot u mukama paklenog ognja, jer ako pakao i vecno mucenje postoje, onda oni koji se tamo muce, oni su zivi i osiguran im je vecni zivot u mukama.
Ne, tekst jednostavno kaze da je plata za greh smrt, vecno nepostojanje, jer kada neko umre on vise ne postoji.
"Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење" ( dela apostolska 13. 36 )
Za razliku od toga, spaseni imaju vecni zivot, sto znaci da nece nikada umreti za citavu vecnost.
onda je Isus po tebi bio mnogobožac. kako ti pišeš smrt i grog će biti bačeni na sud ? grob? ne piše li pakao i smrt će dati svoje mrtvace na sud? onda izgleda da pakao ima svoje mrtvace kao i smrt?Pogresno, akcenat u ovom tekstru je upravo na poslednjem vremenu i sudu Bozjem koji ce se odrzati nakon Hristovog drugog dolaska, gde ce se vernima dati plata po zaslugama, vernima zivot vecni, a nevernima vecna smrt, vecno nepostojanje:
"Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем" ( Rimljanima 6. 20 - 23 )
Da se ova plata odnosi na vreme Hristovog drugog dolaska i suda, potvrdjuje sam Isus:
"I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima njegovim"
Dakle, vecna smrt kao vecno nepostojanje, i vecni zivot - se daju na kraju istorije a ne u casu zemaljske smrti, jer tekst ne govori o privremenoj zemaljskoj smrti koja prethodi vaskrsenju, vec o vecnoj smrti i nestajanju za vecnost.
Ova plata u vidu vecne smrti podrazumeva bacanje nevernih u ognjeno jezero gde oni umiru nestajuci za vecnost, dok ce pravedni uci u vecno Bozje carstvo.
'I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe.
I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.
I more dade svoje mrtvace, i smrt i grob ( seol ) dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim.
I smrt i grob ( seol ) bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.
I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno" ( otkrivenje 20. 11 - 15 )
Ucenje da ce kroz citavu vecnost u svemiru postojati dva principa - raj i pakao - dobro i zlo, je mnogobozacko - dualisticko ucenje, upravo pretstavljeno prilozenim znakom.
mnogo se vas vadi na prevode. eto adrijan ti je odgovorio stručno. no Isus sad po tebi koristi grčku mitologiju u priči o lazaru i onda u grčku mitologiju utrpa slučajno i avraama?!
Izvinjavam se zbog greske.
U novom zavetu za rec GROB koristi se Grcki izraz HADES ili AD.
U starom zavetu koristi se Jevrejska rec SEOL.
Isus nije bio mnogobožac, jer on nije učio o večnim mukama o paklu.
Ako misliš na priču o Lazaru i Bogatašu, to je parabola koju su Jevreji doneli iz Vavilona, i Isus je iskoristio ovu priču da bi iz nje izvukao određene duhovne pouke, a ne da bi stavio akcenat na raspravu o stanju čoveka nakon smrti.
Priča o Lazaru i bogatašu se često citira u prilog tvrdnje da postoji večni pakao.
Naime, ako posmatramo literarni kontekst u kome se nalazi ova Hristova priča koju je ispričao, ona je smeštena u kontekst pokajanja.
15 glava sadrži tri najlepše Hristove parabole o pokajanju: "o izgubljenoj ovci, o izgubljenom dinaru i najlepša priča o izgubljenom sinu"
Zatim se nalazi priča o bogatašu i pristavu, gde se takođe tretira tema pokajanja.
Zatim sledi priča o bogatašu i Lazaru, u 17 glavi se nastavlja tema pokajanja.
Sve Hristove priče se sastoje uglavnom od dva dela, od takozvane slike baze, naime Hristos je često uzimao primere koji su bili poznati u narodu, nešto što je narod poznavao.
Ova slika baze je mogla biti istinita ili nije morala biti istinita.
Hristos je krenuo od poznatog i vodio je ljude ka nepoznatom.
Nepoznato je bila Njegova pouka koju je On želeo da saopšti svojim slušaocima.
On je imao nešto da im kaže, našto da im poruči, ali hteo je da ih vodi od poznatog ka nepoznatom.
Oni su jako dobro poznavali sliku baze.
Na primer priča o sejaču. Hristos kaže: "Izađe sejač da seje seme. Jedno seme je palo pokraj puta, drugo na dobroj zemlji", itd. Svi su poznavali sliku sejača.
Hristos koristi ovu sliku o sejaču da bi svojim učenicima saopštio jednu važnu pouku.
Još jednom ponavljam, ova slika baze ili slika osnove je mogla biti istinita ili ne.
U slučaju Lazara i bogataša, reč je o priči koju su Jevreji doneli kada su se vratili iz Vavilonskog ropstva, oni su joj dali svoju interpretaciju, narod je jako dobro poznavao tu priču.
Hristos koristi tu priču da bi ih poučio pokajanju.
Centralna pouka priče jeste: vi ste toliko tvrdoglavi, ni da vama neko iz mrtvih ustane, vi ne biste verovali.
Kada bismo bukvalno tumačili ovu priču, i kada bismo želeli da svakom detalju ove priče damo doktrinalnu vrednost, onda bi i oni koji veruju u večni pakao došli u ćorsokak.
Zamislite raj, vi ste ovde u raju, uživate u hladovini, a vidite preko ove provalije ljude kako se muče, vidite nekog od vaših milih i dragih i razgovarate sa njima!
Ako bukvalno tumačimo ovu Hristovu priču, niko ne može doći do rezultata.
Zato mi tražimo centralnu vest.
Centralna vest je: pokajte se, na osnovu Mojsija i proroka. Hristos je uzeo priču iz naroda koja je bila poznata, i na osnovu ove priče dakle, želeo je da svoje slušaoce pouči određenim istinama.
Drugo, U bibliji u Grčkom i Jevrejskom tekstu nigde ne postoji reč pakao već ŠEOL ili HADES - grob.
Djura Danicic i Vuk Karađić su konstantno ovu reč GROB prevodili sa pakao, i ako u Grčkom i Jevrejskom originalu ne postoji.
prevod: VUK KARADJIC:
'I videh veliki beo presto, i Onog što seđaše na njemu, od čijeg lica bežaše nebo i zemlja, i mesta im se ne nađe.
I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primišemrtvaci kao što je napisano u knjigama, po delima svojim.
I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primišepo delima svojim.
I smrt i pakaobačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.
I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno" ( otkrivenje 20. 11 - 15 )
DJ MARTINJAK
"I vidjeh veliko bijelo prijestolje, i onoga, koji je sjedio na njemu, od čijega je lica pobjegla zemlja i nebo, i mjesto im se ne nađe.
I vidjeh mrtvace velike i male, gdje stoje pred prijestoljem; i knjige se otvoriše; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga života; i suđeni biše mrtvaci po onome, što je napisano u knjigama, po djelima njihovim.
I more dade svoje mrtvace; i smrt i podzemlje dadoše svoje mrtvace; i svaki bi suđen po djelima svojim.
I smrt i podzemlje bačeni biše u jezero ognjeno, Ovo je druga smrt, jezero ognjeno.
I tko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno" ( otkrivenje 20. 11 - 15 )
DIMITRIJE STEFANOVIC
I videh velik, beo presto i onoga što seđaše na njemu, od čijega lica pobeže zemlja i nebo, i ne nađe im se mesta.
I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, i otvoriše se knjige. I druga se knjiga otvori, knjiga života. I mrtvacima se sudi kao što je napisano u knjigama, po delima njihovim.
I more dade svoje mrtvace, i smrt i ad dadoše svoje mrtvace, i sudi im se, svakome po delima njegovim.
I smrt i ad bačeni biše u jezero ognjeno. Ovo je druga smrt, jezero ognjeno.
I ko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno" ( otkrivenje 20. 11 - 15 )
LUJO BAKOTIC
"Zatim videh veliki beo presto i onoga koji seđaše na njemu. Od lica njegova bežahu nebo i zemlja i ne nađe se mesta za njih.
I videh mrtvace male i velike gde stoje pred prestolom. I otvoriše se knjige. I druga se knjiga otvori, koja je knjiga života. Mrtvacima bi suđeno po delima njihovim, kako je napisano bilo u tim knjigama.
I more vrati mrtvace koji su u njemu bili, i smrt i predeo mrtvih vratiše svoje mrtvace, i primiše sud svaki po delima svojim.
I smrt i predeo mrtvih behu bačeni u jezero ognjeno. I to je druga smrt.
I ko se ne nađe zapisan u knjizi života bi bačen u jezero ognjeno" ( otkrivenje 20. 11 - 15 )