Јесам ли ја крив ако мој отац одбацује Спасење и верује у нешто друго? Зато ја сада тугујем, сада ми је срце у грчу. Што рече пророк: ридам у жалости. Те сузе ће обрисати мој Господ. И шта ја могу да учиним да се неки мој ближњи покаје и обрати Господу, да се ти покајеш и умириш? Не могу апсолутно ништа сем да се помолим да ти Бог неким примерима скрене пажњу да схватиш и прихватиш. Ако Бог не утиче на слободну вољу, како ћу ја овако небитан да утичем да се неко уразуми? Једино кроз неке примере који се догађају око тебе ти можеш препознати или рећи у себи: случајност.
Ти си добио одговоре и то више пута. Веома прецизне и конкретне. То што понављаш да одговоре немаш, ја не могу ништа. Јер, пре свега, сви одговори су у јеванђељу, а ако ту ниси видео све оно кључно што се тиче Човека, онда сваки мој (или било чији) одговор не може да подмири твоју жељу да докажеш како је моја вера бајка или илузија. Моја вера је жива и истина је, она се не може укинути или оспорити. Ту никаква световна сила не може да промени ствар. Може ме неко само убити и рећи: ето ти сад, сад иди у твој рај! Тако су говорили сви док су сумануто убијали хришћане, још од самог почетка.
Веома је битна ствар, а то сам увидео код себе прво, увек треба гледати са чијим се речима поклапа оно човек говори. Онда се лако види на каквом (чијем) је путу.
Ако и кажеш понижавајући: бајка, онда треба да знаш да свака бајка има срећан крај. Да у бајци постоје зли људи који пркосе чистоти срца, скромности итд., да свака бајка има поруку и поуку. Ова јеванђеоска "бајка" говори да постоји нада и да је неко учинио за нас нешто што ни један философ, научник, лажни учитељ и пророк није. Што није заговарао да Га други зацаре, већ је бирао нашу душу да сачува. Свиђало се то Његовим непријатељима или не.
И да не дужим више. Кад си пред амбисом, када увидиш да ти је крај пред очима, када поносита и хулна уста заћуте, тада само једно име можеш призвати. Јер све друго осим тог имена је бајка. Бајка која служи да одаљи човека од тог спасоносног имена. Јер ни једно друго име у историји људској не може сачувати нашу душу. Узалуд карикираш да испадне некакав парадокс, тога уопште нема.
39. А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
40. А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?
41. И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
42. И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.
43. И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
И то ти је то...
