Mudrost ćutanja

[ramirez]

Kažu stari ljudi da prije nego šta kažeš, vazda malo štricni od jezika,imaš odakle.

 

[dumspirospero]

Evo, sad pogledah ovu temu i od 40 odgovora, 30 je rasprava i to prava, a ni oko čega...A tema je mudrost ćutanja...

Nisam ćutljiva, a opet nisam ni pričljiva...Vrlo često mogu mnogo toga reći, a ne kazati ništa...Zavisi od sagovornika. Takođe, mogu mnogo reći sa malo reči...
Ne volim ćutljive osobe...Volim da znam ''šta mi misle''...

Ćutanje kao ćutanje mi i nije baš nešto, ali treba znati kada ućutati...E to je već nešto...

 

[neda ukraden]

VELIKA JE STVAR ĆUTANJE
Po koji put se u životu vraćam na tačku: ćutati, ćutim, ćutanje. Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa događajima čovek govori, u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali ćutanje zagonetnije.
Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen u sebi on je neograničen kraja mu nema. Naravno pod uslovom da duboko ćutimo i da duboko u sebi ćutimo. Duboko ćutanje i duboka samoća, dve apsolutno duhovne stvari u čoveku.
Govorom se kažu velike važne divne stvari, ali sve u ograničenjima. Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono sto ne možemo nikada iskazati.
Jezik sam je ograničen.Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre
pedeset godina, čudno je i smešno, danas. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je knjizi fotografisan pokojnik.
Ćutanje, naprotiv uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na povrsini čoveka i stvari.
Duboko ćutanje je duhovna sustina.
Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski. Kad je čovek sav duhovan i sav suština on mora biti nem, nepomičan, sam. Onda je izašao iz života svakodnevnog, onda je deo vaseljenskog uma. Otuda je tako silan simbol tako silan čovek izveden u kamenu od genijanog uma i genijalnih ruku.
A kako si jutros ćutao?Jesi li se spustio duboko u se, jesi li umotrio jad čovečanstva. Da se o o duhu vaseljenskom i čovečnjem, o njegovim energijama i potencijalima znade danas manje no što se znalo o materiji pre hiljadu godina.Šezdeset sekundi ćutanja dovoljno je da čovek duhom takne onoliko koliko govorom ne može ni za šezdeset dana. Napolju je parada, unutra ćutanje. Sad je vreme da se otvore i studije za ispitivanje duha i njegovih potencijala. Kakve se tu tek tajne kriju!
Sa malim svećicama toga duha otkrivaju ljudi sve tajne u materiji. A velike buktinje duha videju oni koji mogu duboko ćutati, koji mogu izaći iz ograničenja.
Duboko u sebi, gde se čovek ne žara, gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek
oseća:
Bolje bi bilo jedan minut naknadnog ćutanja zameniti sa više minuta prethodnog ćutanja. Kako je ograničeno sve što je ovde govoreno i pisano, a kako je ono što duboko ćuti beskrajno, silno vaseljensko.
Isidora Sekulic

 

[Eric Cantona]

Znam šutiti.
I mogu šutiti.
Ali neću.
Ne bojim se ni "glupo pitati".
Rado izlazim iz "svoga dvorišta".
Ako ocijenim da ću iz toga nešto naučiti.

 

[Jurivaka]

VELIKA JE STVAR ĆUTANJE
Po koji put se u životu vraćam na tačku: ćutati, ćutim, ćutanje. Blago onima koji su rod tima trima stvari. U saobraćaju s ljudima i sa događajima čovek govori, u sebi, čovek ćuti. Kako je zagonetna stvar ćutanje, i san je zagonetna stvar ali ćutanje zagonetnije.
Kad ćutimo u sebi to je sasvim neko osobito stanje izvan svake konkretne realnosti. U životu, čovek je ograničen u sebi on je neograničen kraja mu nema. Naravno pod uslovom da duboko ćutimo i da duboko u sebi ćutimo. Duboko ćutanje i duboka samoća, dve apsolutno duhovne stvari u čoveku.
Govorom se kažu velike važne divne stvari, ali sve u ograničenjima. Najpreciznije i najsuštinskije znamo ono sto ne možemo nikada iskazati.
Jezik sam je ograničen.Jednako se razvija ali jednako vene i opada. Što je govoreno i pisano pre
pedeset godina, čudno je i smešno, danas. A što je pre trista godina govoreno i pisano, to je mrtav jezik to je knjizi fotografisan pokojnik.
Ćutanje, naprotiv uvek je isto. Ono duboko ćutanje, da naglasimo opet. Plitko ćutanje, sa stegnutim ustima očima uperenim u savremenost i savremenike u svakidašnje planove, brige, ambicije, mržnje, osvete, to nije ćutanje, to je razgovor šaputav i prikriven na povrsini čoveka i stvari.
Duboko ćutanje je duhovna sustina.
Ko ume duboko ćutati, dato mu je da izađe iz ograničenja, da ima dodir sa suštinama. Ko lepo govori, moćan je zemaljski, ko duboko ćuti, moćan je vaseljenski. Kad je čovek sav duhovan i sav suština on mora biti nem, nepomičan, sam. Onda je izašao iz života svakodnevnog, onda je deo vaseljenskog uma. Otuda je tako silan simbol tako silan čovek izveden u kamenu od genijanog uma i genijalnih ruku.
A kako si jutros ćutao?Jesi li se spustio duboko u se, jesi li umotrio jad čovečanstva. Da se o o duhu vaseljenskom i čovečnjem, o njegovim energijama i potencijalima znade danas manje no što se znalo o materiji pre hiljadu godina.Šezdeset sekundi ćutanja dovoljno je da čovek duhom takne onoliko koliko govorom ne može ni za šezdeset dana. Napolju je parada, unutra ćutanje. Sad je vreme da se otvore i studije za ispitivanje duha i njegovih potencijala. Kakve se tu tek tajne kriju!
Sa malim svećicama toga duha otkrivaju ljudi sve tajne u materiji. A velike buktinje duha videju oni koji mogu duboko ćutati, koji mogu izaći iz ograničenja.
Duboko u sebi, gde se čovek ne žara, gde čovek ne laže ni sebe ni druge, duboko u sebi čovek
oseća:
Bolje bi bilo jedan minut naknadnog ćutanja zameniti sa više minuta prethodnog ćutanja. Kako je ograničeno sve što je ovde govoreno i pisano, a kako je ono što duboko ćuti beskrajno, silno vaseljensko.
Isidora Sekulic

Ćutim i u omamljenost tonem sve više,
Svjestan trenutka koji će da mine...
Sreća je u čovjeku - mirovanje duše
U nijemoj muzici vlastite tišine.

 

[Nuala]

Intrigantna je teza po kojoj se mudrost dovodi u blisku vezu sa ćutanjem?! I ne samo mudrost. Ćutanje po onoj narodnoj je i zlato! Horacije kaže: "Niko nije sasvim obrazovan, prije nego što nauči da ćuti."
Šta mislite, dovodili li se ćutanje u vezu sa mudrošću zbog toga što ne znamo šta onaj koji ćuti misli i koliko zna, ili je to naprosto probitačnije, nego pričati a ništa ne kazati?

Pametno zbori Horacije. Šutjeti znači slušati, čuti, doživjeti drugu osobu. Vrlo bitna stvar u psihologiji. smile3 Šutjeti isto tako znači i razmišljati, propitkivati sebe, svoje stavove, misli i osjećaje. A to je poprilično mudro.

 

[neda ukraden]

Cutim..jer rijeci su kao ptice u kavezu,
jednom kad ih pustis,nemozes ih vratiti nazad....

A lijepo je cutati i slusati kad neko ima sta da kaze: upijati rijeci sabesednika,prozivljavati zajedno s njim,trpjeti,hrabriti ga bodriti,smejati se i bez daha cekati rasplet....

 

[besherat]

Ne vjerujem u krilaticu : " Mudrost je u ćutanju ". Ja sam za opciju uvijek reći ono što misliš , jer samo tako ljudi znaju na čemu su s tobom, ili sa mnom, a to mi je i cilj, znati na čemu sam. Kako god bilo da bilo, ali volim da znam. Neznanje je grobnica ljudska. ( Ovo sam sama lupila ovog momenta ). Kada neko ćuti, uvijek imam utisak da zapravo nema šta da kaže, ili još gore , da krije neke prepredene misli u sebi. A, da, ima samo jedan svijetli primjer, kada je ćutanje zlato, a to su bračne svađe. Istina živa. Da,da, nekada umijem da zaćutim u pravo vrijeme.

 

[Adrian BG]

besherat, послушао сам те и дођох мало да пискарам са вама. Поздрав свима. Сада ћу нало да ћутим да мислите да сам мудар

Слажем се са:

Pametno zbori Horacije. Šutjeti znači slušati, čuti, doživjeti drugu osobu. Vrlo bitna stvar u psihologiji. smile3 Šutjeti isto tako znači i razmišljati, propitkivati sebe, svoje stavove, misli i osjećaje. A to je poprilično mudro.

... али до те мере док је "испитивање терена" у питању. Бар ја то практикујем. Прво посматрам околину неко време и онда се упуштам у дискусију. Тада иде све како besherat каже, из срца па коме се допада или не. С тим што треба некада и прећутати да се не прекине дружење или да се не увреди неко због наших речи. Тада је мудрост на свом врхунцу и називамо је племенитошћу.

 

[besherat]

besherat, послушао сам те и дођох мало да пискарам са вама. Поздрав свима. Сада ћу нало да ћутим да мислите да сам мудар

Слажем се са:



... али до те мере док је "испитивање терена" у питању. Бар ја то практикујем. Прво посматрам околину неко време и онда се упуштам у дискусију. Тада иде све како besherat каже, из срца па коме се допада или не. С тим што треба некада и прећутати да се не прекине дружење или да се не увреди неко због наших речи. Тада је мудрост на свом врхунцу и називамо је племенитошћу.

Jurivaka, malo spama, ali Bogu hvala da mi je Adrian BG digao glavu iz religijskih spisa i došao na neku drugu sekciju. Ovo smatram svojim ličnim uspjehom i o tome neću mudro da ćutim, nego da pričam na sav glas. Dobrodošao među obične ljude.