Član
- Učlanjen(a)
- 24.09.2010
- Poruka
- 544
Mudrost ćutanja
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ne bi. Ovdje trebaju da pišu oni koji razumiju temu!Možda bi onda bilo dobro da niko ništa ne piše ovde?
Merso , glavni junak Kamijevog "Stranca" kad ga pitaju zašto je ćutljiv imao je običaj da odgovori " Ja obično ćutim kad nemam šta da kažem" .
I zaista bolje je ćutati nego pričati gluposti, međutim to nikako ne znači da ćutanje znači i mudrost i da ljudi u ćutljivom čoveku treba da vide i mudrog.
Evo jedan zanimljiv citat;
"Otidoše ona desetorica, pokloniše se smerno pred mudrim strancem, i jedan od njih uze govoriti o neplodnom zemljištu njihova kraja, o sušnim godinama, o bednom stanju u kome se nalaze, i završi ovako:
- To nas nagoni da ostavimo svoj kraj i svoje kuće pa da pođemo u svet tražiti bolji zavičaj. I baš sad kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i bog smilova na nas te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš i spaseš bede. Mi te u ime svih stanovnika molimo da nam budeš vođ, pa kud god ti, mi za tobom. Ti znaš putove, ti si svakako i rođen u srećnijem i boljem zavičaju. Mi ćemo te slušati i pokoravati se svakoj naredbi tvojoj. Hoćeš li, mudri stranče, pristati da spaseš tolike duše od propasti, hoćeš li nam biti vođa?
Mudri stranac za sve vreme tog dirljivog govora ne podiže glavu. Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše: oborio glavu namršten, ćuti, lupka po zemlji i - misli. Kad se govor završi, on ne menjajući položaj kratko i lagano procedi kroza zube:
- Hoću!
- Možemo li, dakle, poći s tobom i tražiti bolji kraj?
- Možete! - produži mudri stranac ne dižući glave.
Sad nastade oduševljenje i izjave zahvalnosti, ali na to mudrac ne reče ni reči.
Saopštiše zboru srećan uspeh dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku.
- Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže, bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli. Na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio.
- Pravi mudrac!... Retka pamet!... - povikaše veselo sa sviju strana, tvrdeći kako ga je sam bog kao anđela s neba poslao da ih spase. Svaki bejaše tvrdo uveren u uspeh pored takvog vođe, da ga ništa na svetu ne bi moglo razuveriti.
I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom."
(Radoje Domanović , Vođa http://misicb.tripod.com/lektira/vodja.htm)
I zaista bolje je ćutati nego pričati gluposti, međutim to nikako ne znači da ćutanje znači i mudrost i da ljudi u ćutljivom čoveku treba da vide i mudrog.
Evo jedan zanimljiv citat;
"Otidoše ona desetorica, pokloniše se smerno pred mudrim strancem, i jedan od njih uze govoriti o neplodnom zemljištu njihova kraja, o sušnim godinama, o bednom stanju u kome se nalaze, i završi ovako:
- To nas nagoni da ostavimo svoj kraj i svoje kuće pa da pođemo u svet tražiti bolji zavičaj. I baš sad kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i bog smilova na nas te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš i spaseš bede. Mi te u ime svih stanovnika molimo da nam budeš vođ, pa kud god ti, mi za tobom. Ti znaš putove, ti si svakako i rođen u srećnijem i boljem zavičaju. Mi ćemo te slušati i pokoravati se svakoj naredbi tvojoj. Hoćeš li, mudri stranče, pristati da spaseš tolike duše od propasti, hoćeš li nam biti vođa?
Mudri stranac za sve vreme tog dirljivog govora ne podiže glavu. Ostade do kraja u istom položaju kako ga i zatekoše: oborio glavu namršten, ćuti, lupka po zemlji i - misli. Kad se govor završi, on ne menjajući položaj kratko i lagano procedi kroza zube:
- Hoću!
- Možemo li, dakle, poći s tobom i tražiti bolji kraj?
- Možete! - produži mudri stranac ne dižući glave.
Sad nastade oduševljenje i izjave zahvalnosti, ali na to mudrac ne reče ni reči.
Saopštiše zboru srećan uspeh dodajući kako tek sad vide kakva velika pamet leži u tom čoveku.
- Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže, bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli. Na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio.
- Pravi mudrac!... Retka pamet!... - povikaše veselo sa sviju strana, tvrdeći kako ga je sam bog kao anđela s neba poslao da ih spase. Svaki bejaše tvrdo uveren u uspeh pored takvog vođe, da ga ništa na svetu ne bi moglo razuveriti.
I tako na zboru bi sad utvrđeno da se krenu još sutra zorom."
(Radoje Domanović , Vođa http://misicb.tripod.com/lektira/vodja.htm)
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 24.10.2009
- Poruka
- 434
Ćutanje podrazumeva sagovornika. On priča, ti ćutiš i nešto novo uvek saznaš. A zineš li budi siguran da ćeš rći malo a glupo.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ima ona lijepa Andrićeva priča koja se odlično uklapa u ovu temu. Ne držite me za riječ, ali mislim da je to iz njegove priče o Kmetu Simanu. Parfraziraću, naravno. U nekoj sarajevskoj kafani sastajali su se svaku veče begovi, ispijali kafe, pušili čibuke i prepričavali novosti i doživljaje. Jednog dana umre jedan od njih - beg Mujo. Posle sahrane okupe se naveče begovi u istoj kafani, posjedaju naokolo po šiljtetima, naruče kafe i zapale čibuke. Sjedili su tako skoro dva sata, a da niko nije ni riječ progovorio. Svi su bili zaokupirani svojoim mislima, niko nije pričom remetio te misli, a istovremeno je dominirao osjećaj među njima da su zajedno, da se druže. Pred sami razilazak, neki od njih glasno reče:
- Ode, Mujo!
- Ode, jah! - čuo se nečiji odgovor.
I to je bio sav komentar o smrti njihovog prijatelja. Nije bilo potrebe da se više kaže. Svaki od njih ga je u mislima ožalio na svoj način, onako kako je smatrao da je to najbolje, neometan pričom drugih.
- Ode, Mujo!
- Ode, jah! - čuo se nečiji odgovor.
I to je bio sav komentar o smrti njihovog prijatelja. Nije bilo potrebe da se više kaže. Svaki od njih ga je u mislima ožalio na svoj način, onako kako je smatrao da je to najbolje, neometan pričom drugih.
Tema je ok. Mislim da se ovom tematikom ne bavi psihologija već filozofija. Stavite je tamo gde joj je mesto.
(Ovo samo pokazuje koliko su ostale nauke povezane sa filozofijom-baziraju se na njoj ... sve počinje sa filozofijom...moj stav)
Epikur: " Nikad nisam želeo da se dopadnem masama; jer ono što ja znam, to gomila ne odobrava, a ono što ona
odobrava, to ja opet ne znam".
(Ovo samo pokazuje koliko su ostale nauke povezane sa filozofijom-baziraju se na njoj ... sve počinje sa filozofijom...moj stav)
Epikur: " Nikad nisam želeo da se dopadnem masama; jer ono što ja znam, to gomila ne odobrava, a ono što ona
odobrava, to ja opet ne znam".
Ovo samo pokazuje da je napravljena greška prilikom postavljanja ovakve teme u ovaj podforum , a naravno sve nauke su nastale iz filozofije.
Poslednja izmena:
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ovo samo govori da je tema na pravom mjestu. Poriv za govorom, odnosno ćutanjem, nije nikako stvar filozofije nego upravo psihologije. Podrazumjeva se da se o tome može govoriti i sa filozofskog aspekta, kao što se sa tog aspekta može govoriti o bilo čemu drugome, ali u biti ovo jeste psihološka tema.
