Mudrost ćutanja

LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Intrigantna je teza po kojoj se mudrost dovodi u blisku vezu sa ćutanjem?! I ne samo mudrost. Ćutanje po onoj narodnoj je i zlato! Horacije kaže: "Niko nije sasvim obrazovan, prije nego što nauči da ćuti."
Šta mislite, dovodili li se ćutanje u vezu sa mudrošću zbog toga što ne znamo šta onaj koji ćuti misli i koliko zna, ili je to naprosto probitačnije, nego pričati a ništa ne kazati?
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Vidiš li ti, dragi Jurivaka, da je ovaj forum potpuno zaćutao? Teme su zamrle, nema više onih zanimljivih, inspirativnih, kreativnih, istorijskih, duhovnih, mudrih, duhovitih, psiholoških, itd.....

Samo muzika, filmovi, po koji program, knjiga, po koja forumska igrica i to je sve. Sećam se MNOGO boljih dana ovog foruma.

Pitanje je zašto su ljudi zaćutali? Od kad je forum "renoviran" i "unapređen", dodate one glupave reklame koje te prepadnu kad otvoriš sajt, zaćutalo se. Sad ti vidi zašto....

Lično, zaćutala sam i ja jer su se svi sagovornici sa kojima bih imala o čemu da razgovaram, povukli sa "novog, lepšeg, boljeg, modernijeg" foruma. Mudro su postupili a i ja sa njima. Jedino što me još uvek ponekad link nanese ovde je lepa uspomena na drage ljude i lepe teme.

A sad bar i da ti odgovorim na pitanje. Oni koji imaju šta da kažu, kažu to kratko a sadržajno. Oni koji nemaju, obično budu preopširni.


Reče i Linkoln:
"Bolje je ćutati i biti smatran glupim, nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju."

:)
 
Učlanjen(a)
13.12.2010
Poruka
126
Sto se mene licno tice ja vise necu posjecivati pdf religija sto sam imao ja sam vec tamo napisao.Pokusao sam na sve moguce nacine da upozorim ljude kakvo vrijeme ide strasno i da se pokaju za svoje grijehe ali sam isprovociran i ismijan na sve moguce nacine.Sve ono sto sam postavio na pdf religija ce se ispuniti do zadnjeg slova pa ko hoce da poslusa neka poslusa ko nece ne mora njegova volja jer nece Gospod nikoga na silu u Raj da odvede.Velika je mudrost cutanje i od sada se toga drzim necu da dozvolim sebi da budem isprovociran od onih ljudi koji sebe smatraju intelektualcima a u stvari pojma nemaju.Dragi moj urednice Jurivaka od ovoga momenta pa u naredne 4 godine ces da gledas ali neces moci vjerovati sta se desava a ti tada pregledaj moje postove od pocetka koje sam pisao kao:Sector,Kota703 i serbianhunter pa uporedi sa dogadjajima.Ono sve sto sam ja postavljao to nisu moje izmisljotinje vec su to pisali i govorili veliki svetitelji i najveci duhovnici poslednjih vremena kroz koje je sam Gospod govorio da upozore narod.Odgovor na tvoju temu Mudrost je cutanje to jeste tako jer na prvoj stepenici mitarstava se ispituje ispraznosti a to vam je za one ljude koji su citav svoj zivot nesto pricali i mudrovali a ustvari nista rekli nisu.Ovo je moj zadnji post u pdf religija!
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Tebe mogu da ismejavaju samo ako nosiš u sebi ono što se može ismejati. Ti si kriv za sva ismejavanja jer si to i dozvolio, niko drugi. Ti dozvoljavaš da reči drugih utiču na tebe. Ako si ti Kota, ja sam ti to i rekao, ti si u stanju da pričaš i da govoriš mišljenja (svoja i od svetih oca) ali kada ti treba da počuješ nečiji stav, mišljenje ili koncept, ti čoveče njemu sudiš. Ja sam mislio da sam jedini koji burno reaguje na tvoje postove ali ispada da gotovo svi tako reaguju. Ti nikako da shvatiš da ti nisi dužan da veruješ u to što je neko izneo, već bi bilo etički uredu da prihvatiš da neki sagovornik ima takav i takav stav. Ali ne, čim nije u okvirima pravoslavlja, ti odma osuđuješ (ti klečiš, ti se jogiraš, ti si ekumenista...). Pa kako onda očekuješ da ćeš naići na dobra razumevanja i polemiku ako ti je stav ‚‚da u svetim knjigama to lepo piše a ti nemaš pojma nego tu klečiš i jogiraš se"? Ko kleči???? Ko se jogira???? Sedite u turskom sedu???? Ti implicitno govoriš da drugi nemaju pojma a da si ti fudamentalno istinit. Pa naravno da ćeš naići na otpor. Da li znaš kada je Pontije Pilat upitao Isusa ‚‚recimi, šta je to Istina", Isus ništa nije rekao, ćutao je. Šta god da je rekao, ovaj ne bi razumeo. Neke stvari ostaju na nivou pitanja, neke na nivou odgovora a neke i na nivou razumevanja. Ne možeš da očekuješ da ljudi sa kojima komuniciraš (gotovo)uvek prihvate to što ti pričaš. Ne možeš iz razloga zato što ti to ne radiš. Ti si kao sector mene dobro izvređao, i ja sam se povukao sa foruma 2 meseca. I onda sam shvatio da sam dozvolio da budem izvređan, napravio sam sporazum sa svim tvojim postovima. A u stvari ti nisi kriv.

Mudrost ćutanja proizilazi iz mudrosti prihvatanja. Ali to prihvatanje ne znači da ti moraš da veruješ u ono što ja govorim. Prihvati me kao osobu koja ima takav stav, koja veruje u to, koja se tako ponaša. Ono što sam primetio je da tvoja mora da bude poslednja. Nedaj Bože da ne uzvratiš. Ti si rekao da ne smeš da sediš za stolom za kojim sede bezbožnici, sektaši i jeretici, veliš to nije hrišćanski, opštiti sa ‚‚izdajnicama". A šta je Hrist radio? Bio je na svim onim mestima gde ti nesmeš zbog ‚‚pravoslavnog morala". Da li ti možeš sebe da vidiš da kada to kažeš, da prezentuješ Hrista koji je isključiv i koji govori ‚‚e ti si dobar, ti ispunjavaš božije zakone i ti sedni za moju trpezu, a ti si pokvaran jeretik, bludnik, ti idi odavde". Sva tvoja pisanija su u obilju negiranja (da nekažem nesvesne mržnje). Ti si prvo trebao da se izgradiš kao Čovek, pa onda kao Hrišćanin pravoslavac. I da sebe pokazuješ drugima. A tebi se desilo obrnuto, i tvoji su postovi reči svetih otaca i svetih knjiga. I skoro svako (koje bio u sukobu sa tobom) je rekao da ti nemaš svoj stav. Jer ti si shvatio da je greh tumačiti već protumačeno i da se moraju apriori prihvatiti sveti oci. Predpostavljam da si shavatio i da je greh nešto najopasnije što može da se desi kako teisti tako i ateisti a u stvari greh na herbrejskom znači ‚‚promašti cilj". Niti strašno niti opasno. Ako si hrišćanin, ako za sebe kažeš da si Isusov sledbenik, zašto ti je onda teško da prihvatiš i mene. Hrist je prihvatio i lopove i ubice, bludnike i jereteki, zašto ti ne možeš? Njegovo ćutnja je bila apsolut čiste svesti, niti je osuđivao niti je nagrađivao. On je toliko glasno ćutao da su srca svih tih ‚‚izopačenih" pretvorila u ispražnjena korita u koju je sada lako smestiti čistu dušu istinskog Čoveka.

Meni su se u početku sviđali tvoji postovi jer mnoge stvari nisam znao. A posle (4 posta) shvatio sam da je tvoja svest gotovo militantna. ‚‚Ako nisi samnom, onda si protiv mene". Evo sada ti je potpis slike Serbian hunter. Pa kako da te čovek poveže sa Ljubavlju. Najverovatnije kao čovek koji voli da progoni sektaše. Ili jogine...

Ja poznajem dva tipa ljudi u hrišćanstvu. Jedan je čovek uma a drugi je čovek srca. Čovek uma (logike) sve posmatra dualistički, ili je dobro ili je loše. To je gradnja vere kroz logiku dobro-loše (klasifikacija-dobro je na jednoj strani gde ja težim ili se već tu nalazim a loše je na drugoj strani, tamo gde ja nisam i to nikako nije izbor). Takav stav je poguban samo za jednu osubu.
Čovek srca je čovek koji se kreće putem posvećenja, ljubavi. Ako ti je aksiom ljubav, ako ti je biće sazdano od ljubavi, ti onda nemaš mogućnost da kažeš nekom ti si loš, grešan, ti nemaš pojama...Za ljubav nema razlike između spasioca i ubice. Razlika je isključivo u njima. Jedan je svestan ljubavi a drugi nije. I to je to. Ljubav ne zavisi od čoveka, čovek zavisi od nje. Hristova ljubav se oseća eonima ali niko je ne razume. Ekstatična ljubav čoveka iznedrila je najveću rečenicu ikada ikada ikada izrečenu: ‚‚Oprosti im oče jer ne znaju šta čine". Ali uvek ima neko ko će se sladiti prestojećom patnjom sektaša, mučitelja, lopova...

Jedan je čovek rekao: ‚‚Samo Bog može koristiti reč JA, on je jedini totalna celina". A u mnogim postovima (uključujići i moje) je primećno egomanijakalna projekcija. Ja pa ja, ja se trudio, ja sam pokušao, ja sam to prvi, ja sam takođe.

Ćutanje je mudrost iz prostog razloga što ćutanjem se stvara polje mogućnosti koje sagovornik u svojoj mogućnosti može da iskoristi u najboljem svetlu. Prećutkivanje nije nikakva mudrost, već kalkulacija. Ćutanje je mudrust jer umiruješ sebe da bi drugog prihvatio onakvim kakav jeste. Ali to je u stvarnosti toliko teško, te mi krojimo sliku o nekome (ili nečemu) jer nam um nije tih već je prepun kojekakvih misli. Ćutanje se prvo mora ostvariti iz nutra (iz Bića) pa onda sa spolja.

Ja i pored nesoprazuma, volim da pročitam tvoje postove, jer ja mogu sebi da priznam da nešto ne znam ili da sam pogrešio. Ti ne možeš to. Jer kada bi to uradio, tebi bi se srušio ceo svet. Meni nema više šta da se sruši. Sve što je imalo srušilo se pre 12 godina. Nemam više ništa da izgubim. Ali zašto ti, koji si, toliko u hrišćanstvu veći od mene, imaš utisak da svaki danom sve više gubiš. Ako si rekao šta će se sve desiti, zašto onda ne prihvataš da ljudi nisu spremni da to pojme. Ti si samarićanin koji prosto ‚‚vapi" da ga čovek čuje. To meni izgleda kao književnik koji posle gromoglasnog aplauza posle promocije svoje knjige kaže: ‚‚Zašto mi niste čestitali" (niko nije vikao ime-niko mu nije dao potvrdu!). I tada sam ti reko isto. Put življenja svetih otaca je njihov osobit put, ali ne i tvoj. Ako to prihvatiš (imitiraš) ti si automatski na pogrošenom putu. Ti si put sam po sebi. Sveti oci su potrebni da vidiš kakvih sve puteva postiji i koja je poruka (do cilja se može stići jer ti si cilj; na tom putu biće odricanja; taj put je težak ali blaženstvo je neopisivo...).

Ti toliko ne ćutiš da i ne možeš da shvatiš ono što ti neko govori. Kada sam spomenuo svete oce ti si se odmah uhvatio negativnosti (pitam se i zašto) i odmah si počeo da se braniš: ‚‚po tebi su sveti oci bezveze što su..." ali ne što nije bilo veze sa tim, nego si totalno pričao o nečemu levom.

Promenio sam sliku avatara gde je bio čovek koji sedeo u turskom sedu sa tačkicama po telu-jogin sa čakrama. Ali ne iz razloga koji si ti naveo nego iz razloga što je to tebe pogodilo. Jer trudim se da živim u dobru (u meni) i sa dobrim (oko mene) i nisam hteo da te moj lik nervira. Dobro i loše je logika uma, a Bog je NElogičan. On nema mogućnost klasifikacija (dobrog i lošeg, jer bi tada delovao kao kalkulant) i njegova ljubav je obećana svima (i spasiocu i ubici, u suprotnom bi bio isključiv a on to nije).

Voleo bih da ovo shvatiš dobronamerno. I nema razloga da se ne javljaš na pdf religija. Nemoj biti kao dete od 5 godina koje se duri. Jer sigurno ima neko kome će tvoj odgovor u datom trenutku značiti.
Jurivaka pobegoh sa teme, izvini (sada sam ja bio egomanijakalan)
 
Poslednja izmena:
Dum
Član
Učlanjen(a)
24.02.2010
Poruka
2.775
Vrlo česta pojava je , da osoba tačno i sažeto uputi reči drugoj osobi, u kojoj je nedvosmisleno rekla ono što želi i ono što ju je druga osoba razumela u potpunosti. Umesto da stane sa iskazanom mišlju, ona nastavlja dalje komentar, pri čemu tim komentarom ''ruši'' vrednost prvobitno-iskazane misli, tako da ta priča gubi svaki smisao. Tu obično jedni drugima kažemo:'' E ta ti je bila suvišna''!
Za mene je ''mudrost ćutanja'', znati kada ''zaćutati'', jer bi svaka dalja priča bila suvišna.
Nisu svi ljudi mudri koji ćute. Ljudi ćute iz neznanja, nesigurnosti, straha od reakcije druge osobe...ili je jednostavno, osoba po prirodi ćutljiva.
Mudri ljudi pričaju malo, ali sažeto. I sa malo, mnogo kažu!!!
 
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Prvo hvala Jorkiju na divnom postu. Opet si potvrdio svoju širinu vidika, zdrav razum i ljubav prema čoveku bez predrasuda. Bez obzira što si "sektaš", suprotno meni, od tebe sam JAKO mnogo naučila.

Ljudi ćute i kada imaju mnogo toga da kažu. Bilo da je to neko neizrecivo iskustvo, osećanje, ili misao. Ponekad, koliko god neki jezik bio razvijen i savršen nije u stanju da prenese sve tanane niti onoga što bismo rekli. Zato, po nekad, radijemo odustajemo i ćutimo. Sve što bismo rekli bilo bi samo bleda slika onoga što smo naumili da kažemo.

Što bi rekao moj omiljeni Dostojevski u romanu Mladić
"Možda činim rđavo što sam seo da pišem (pričam); u duši ostaje beskrajno više od onoga što se izrazi rečima. Vaša misao i kad je glupa, dok je u vama unutra - uvek je dublja, a rečena - smešnija i ružnija. Versilov mi je rekao da obrnuto biva samo kod pokvarenih ljudi."

Kad je ovako sa glupom mišlju, koliko li je tek teško izreći mudru a ne umanjiti joj dubinu i težinu. Svete oce, između ostalog, obožavam da čitam i zbog toga što su bili u stanju da i najsloženije "stvari" izraze tako jednostavno, kratko i jasno, da nema dileme u poimanju rečenog. I to ne može svako, da se lepše izrazim, to je moguće samo Bogom nadahnutim ljudima. S blagoslovom duha svetoga.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Evo jedna priča iz Japana (možda se ponavljam ili sam je u drugom kontekstu pričao, ali jednostavno, priča može da provuče mnoge stvari).
Bila su dva čoveka. Jedan je bio izvrstan svirač koto instrumenta (harfe) a drugi je bio njegov najbolji prijatelj, izvrstan slušalac. Kada bi svirač svirao o planini ovaj drugi bi rekao: ‚‚Gle vidim planinu ispred sebe". Kada bi svirač svirao o potoku, prijatelj koji je bio izvrstan slušalac reko bi: ‚‚Čujem žubor te reke". Ali jedne zime razbole se prijatelj koji je bio vrsni slušalac i napusti ovaj svet. Svirač, kada je čuo za vest, uze nož i preseče sve žice na harfi da više nikad ne zasvira. Od tada, u Japanu, presecanje žice je bio znak neraskidivog prijateljstva.

Pokušaću da uz što manju konfuziju iznesem neko mišljenje ove priče.

Mudrost ćutanja proizilazi iz mudrosti slušanja (ili bolje reći da je organski vezano). Da bi vi bili u stanju da razumete šta neko ima da vam saopšti, vi morate da postanete potpuno prazni, uvo koje sluša. Kao i prazna čaša, spremni ste da prihvatite to što će sagovornik da iskaže. Praznina je u stvari poljana bez igde ičega. Ta poljana je prazna iz prostog razloga, da šta god kaže sagovornik, u vama to nešto postene onako baš kako ga je vaš sagovornik ‚‚izneo iz sebe" i vama ga ‚‚predao". Biti vrsni slušalac znači biti u miru. Ćutati. Ta ćutnja nije prećutkivanje, nestrpljenje, izbegavanje ili poštovanje dok sagovornik ne završi svoj govor. Ćutanje je momenat kada sagovornik ima 100% mogućnost da se iskaže u onome što namerava.

Um je mašina koja opstaje uz pomoć misaonog procesa. Proizvodnje misli. Negde sam pročitao da čovek ima preko 300 misli dnevno. Polovina ili nekih 70% su vezane za tekući dan a ostatk su gotovo uvek neke misli koje su ili u prošlosti ili u budućnosti smeštene (želje, strepnje ili frustracije da se nešto ispravi, dobije ili poništi). Čak i dok neko priča, mi nesvesno mislimo o nečem drugom. Naša pažnja je u stvari ćutanje koje nije iskreno, ima nešto što nas na neku stranu odvlači. Ja sam ovo počeo da primećujem tek kada sam počeo učestalo da pitam druge na šta su mislili kada su nešto govorili (to nešto nije bilo ništa komplikovano, čak je bilo nešto što i mene interesuje ali jednostavno nisam bio u sebi). Kasnije (a bogami i sada) primećujem da ja ne slušam ni sebe kako valja. Uhvatim sebe kako okrećem 3-ću stranu neke knjige a nemam pojma šta sam pročitao. Jednostavno nešto sam mislio, projektovao, zamišljao kako izgleda zima 2023. g. Niđe veze.
Sada kada sam se malo ispraksovao da budem ‚‚oprezniji", budniji što se tiče slušanja, promenio sam sopstveni stav. A to je da izrečeno prihvatam onako kako je rečeno, bez osude (dobro-loše) i bez projekcija (moglo bi, ne bi moglo da se desi, to je bilo ili biće). Tako da kada se priča o gradnji nuklearne rakete ili o nacionalnoj istoriji Vijetnama u periodu između 1914. do 1941. potpuno sam otvoren i sve što se iskaže osetiće se prihvaćeno. Ostaće samo ono što treba da ostane u meni, možda neki podatak, neki primer a možda ništa i ne ostane. Ali u tom trenutku sagovorniku otvaram mogućnost da se iskaže u najboljem svetlu. Moje ćutanje je i moja spremnost da zahvatim i sagovornikova spremnost da izlije. Ako spolja ćutim a iznutra nisam miran, ako nešto mislim i zamišljam dok neko drugi priča, pa i slepac bi odreagovao i reko bi mi da ućutim ;).

Od pre par godina počeo sam da primećujem sitne neverbalne znakove da osoba priča dok joj nešto saopštavam. I počelo je da me nervira jer ta ćutnja je gora od bilo kakve priče. Ponekad sat vremena provedenih u toj priči imam osećaj da sam pričao 4 sata. Jer sam polagao energiju da što više svoje misli prilagodim slušaocu. Dok istu priču provedem sa drugim u potpunosti taj sat. Ni više ni manje.

Tako da za mene biti u mudrosti ćutanja jeste provesti par koraka, od umeća slušanja do umeća prihvatanja.

A i slažem se sa Kalimerčicom kada je rekla da se rečima nešto ne može opisati. Obično kažem da su reči limit (prvo slovima pa onda i samim mislima, a osećanja prevazilaze i jedno i drugo). Dakle, neosporno je pomenuti i vrsnog svirača, naratora, govornika. Mudrost je reći i prikazati tačno ono što želiš. Onaj ko ne zna da ćuti taj i ne zna da priča. Ubija i umara sa svojom pričom. Pravi govornik (kakvi su duhovni ljudi, učitelji, mudri i sveci) u opšte se ne oslanjaju na dužuni govora već na dubinu tišine posle svake reči ili rečenice. Oni ostavljaju prostor tebi kao slušaocu da proživiš, dođeš sam do tog nečega što i ti sam imaš u sebi. Zbog toga i treba da se vole sveti oci. Ali ne idi po njima, idi po sebi. Jer i ti si Put. Ćutanje jeste zlato. Ali ono koje ide iz dubine, spoljnje je samo znak da si pun iznutra i jedino što može da se umiri je ivica, obod.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
749
Jorki prijatelju, ti definitivni ne bi smeo da ćutiš. Naravno, možeš, ali samo dok slušaš :).
 
Član
Učlanjen(a)
12.09.2009
Poruka
511
Doćiće i meni taj trenutak kada ću postati vrsni slušalac. Još moje ćutanje nije ono mudro. Sada ćutim sa razlogom da što više vidim, osetim, čujem. Ali to tako mora da bude. Ipak šta mogu da znam sa 26 godina. Jednom mi je neko rekao da sam zelen k`o trska (inače me je to jako uvredilo) a u stvari nisam bio tih već sam odma isprojektovao negativnost. Puna čaša. A bila je krajnje plemenita kritika, konstatacija. Prvo si slabašna trska, krhka i povodljiva vetru, a kasnije izrasteš u bambus, čvrst i otporan. Ali eto. Ma to je ipak početak :)
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Dobro je da sam otvorio ovu temu, da se Jokshir malo "razmahne"!:) Dosta dobrog si rekao o ćutanju i slušanju. A i Kalimerčica se najzad pojavila! Poenta u ovoj priči i povezivanaje ćutanja sa mudrošću, možda i jeste u tome što ćutanjem dajemo šansu slušanju, a slušanjem učimo i stičemo nova saznanja, što u krajnjem znači postajemo mudriji. No, mora se reći da postoje dvije vrste ćutanja - jedna je kada ćutimo radi toga da bi saslušali sagovornika, a druga je kada je naše ćutanje okupirano sopstvenim mislima, čak i dok naizgled slušamo sagovornika, gledamo film, ili čitamo. Takavo ćutanje niti je dobro niti korisno. Iz prethodnog se može zaključiti da treba znati i ćutati!
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top