Tebe mogu da ismejavaju samo ako nosiš u sebi ono što se može ismejati. Ti si kriv za sva ismejavanja jer si to i dozvolio, niko drugi. Ti dozvoljavaš da reči drugih utiču na tebe. Ako si ti Kota, ja sam ti to i rekao, ti si u stanju da pričaš i da govoriš mišljenja (svoja i od svetih oca) ali kada ti treba da počuješ nečiji stav, mišljenje ili koncept, ti čoveče njemu sudiš. Ja sam mislio da sam jedini koji burno reaguje na tvoje postove ali ispada da gotovo svi tako reaguju. Ti nikako da shvatiš da ti nisi dužan da veruješ u to što je neko izneo, već bi bilo etički uredu da prihvatiš da neki sagovornik ima takav i takav stav. Ali ne, čim nije u okvirima pravoslavlja, ti odma osuđuješ (ti klečiš, ti se jogiraš, ti si ekumenista...). Pa kako onda očekuješ da ćeš naići na dobra razumevanja i polemiku ako ti je stav ‚‚da u svetim knjigama to lepo piše a ti nemaš pojma nego tu klečiš i jogiraš se"? Ko kleči???? Ko se jogira???? Sedite u turskom sedu???? Ti implicitno govoriš da drugi nemaju pojma a da si ti fudamentalno istinit. Pa naravno da ćeš naići na otpor. Da li znaš kada je Pontije Pilat upitao Isusa ‚‚recimi, šta je to Istina", Isus ništa nije rekao, ćutao je. Šta god da je rekao, ovaj ne bi razumeo. Neke stvari ostaju na nivou pitanja, neke na nivou odgovora a neke i na nivou razumevanja. Ne možeš da očekuješ da ljudi sa kojima komuniciraš (gotovo)uvek prihvate to što ti pričaš. Ne možeš iz razloga zato što ti to ne radiš. Ti si kao sector mene dobro izvređao, i ja sam se povukao sa foruma 2 meseca. I onda sam shvatio da sam dozvolio da budem izvređan, napravio sam sporazum sa svim tvojim postovima. A u stvari ti nisi kriv.
Mudrost ćutanja proizilazi iz mudrosti prihvatanja. Ali to prihvatanje ne znači da ti moraš da veruješ u ono što ja govorim. Prihvati me kao osobu koja ima takav stav, koja veruje u to, koja se tako ponaša. Ono što sam primetio je da tvoja mora da bude poslednja. Nedaj Bože da ne uzvratiš. Ti si rekao da ne smeš da sediš za stolom za kojim sede bezbožnici, sektaši i jeretici, veliš to nije hrišćanski, opštiti sa ‚‚izdajnicama". A šta je Hrist radio? Bio je na svim onim mestima gde ti nesmeš zbog ‚‚pravoslavnog morala". Da li ti možeš sebe da vidiš da kada to kažeš, da prezentuješ Hrista koji je isključiv i koji govori ‚‚e ti si dobar, ti ispunjavaš božije zakone i ti sedni za moju trpezu, a ti si pokvaran jeretik, bludnik, ti idi odavde". Sva tvoja pisanija su u obilju negiranja (da nekažem nesvesne mržnje). Ti si prvo trebao da se izgradiš kao Čovek, pa onda kao Hrišćanin pravoslavac. I da sebe pokazuješ drugima. A tebi se desilo obrnuto, i tvoji su postovi reči svetih otaca i svetih knjiga. I skoro svako (koje bio u sukobu sa tobom) je rekao da ti nemaš svoj stav. Jer ti si shvatio da je greh tumačiti već protumačeno i da se moraju apriori prihvatiti sveti oci. Predpostavljam da si shavatio i da je greh nešto najopasnije što može da se desi kako teisti tako i ateisti a u stvari greh na herbrejskom znači ‚‚promašti cilj". Niti strašno niti opasno. Ako si hrišćanin, ako za sebe kažeš da si Isusov sledbenik, zašto ti je onda teško da prihvatiš i mene. Hrist je prihvatio i lopove i ubice, bludnike i jereteki, zašto ti ne možeš? Njegovo ćutnja je bila apsolut čiste svesti, niti je osuđivao niti je nagrađivao. On je toliko glasno ćutao da su srca svih tih ‚‚izopačenih" pretvorila u ispražnjena korita u koju je sada lako smestiti čistu dušu istinskog Čoveka.
Meni su se u početku sviđali tvoji postovi jer mnoge stvari nisam znao. A posle (4 posta) shvatio sam da je tvoja svest gotovo militantna. ‚‚Ako nisi samnom, onda si protiv mene". Evo sada ti je potpis slike Serbian hunter. Pa kako da te čovek poveže sa Ljubavlju. Najverovatnije kao čovek koji voli da progoni sektaše. Ili jogine...
Ja poznajem dva tipa ljudi u hrišćanstvu. Jedan je čovek uma a drugi je čovek srca. Čovek uma (logike) sve posmatra dualistički, ili je dobro ili je loše. To je gradnja vere kroz logiku dobro-loše (klasifikacija-dobro je na jednoj strani gde ja težim ili se već tu nalazim a loše je na drugoj strani, tamo gde ja nisam i to nikako nije izbor). Takav stav je poguban samo za jednu osubu.
Čovek srca je čovek koji se kreće putem posvećenja, ljubavi. Ako ti je aksiom ljubav, ako ti je biće sazdano od ljubavi, ti onda nemaš mogućnost da kažeš nekom ti si loš, grešan, ti nemaš pojama...Za ljubav nema razlike između spasioca i ubice. Razlika je isključivo u njima. Jedan je svestan ljubavi a drugi nije. I to je to. Ljubav ne zavisi od čoveka, čovek zavisi od nje. Hristova ljubav se oseća eonima ali niko je ne razume. Ekstatična ljubav čoveka iznedrila je najveću rečenicu ikada ikada ikada izrečenu: ‚‚Oprosti im oče jer ne znaju šta čine". Ali uvek ima neko ko će se sladiti prestojećom patnjom sektaša, mučitelja, lopova...
Jedan je čovek rekao: ‚‚Samo Bog može koristiti reč JA, on je jedini totalna celina". A u mnogim postovima (uključujići i moje) je primećno egomanijakalna projekcija. Ja pa ja, ja se trudio, ja sam pokušao, ja sam to prvi, ja sam takođe.
Ćutanje je mudrost iz prostog razloga što ćutanjem se stvara polje mogućnosti koje sagovornik u svojoj mogućnosti može da iskoristi u najboljem svetlu. Prećutkivanje nije nikakva mudrost, već kalkulacija. Ćutanje je mudrust jer umiruješ sebe da bi drugog prihvatio onakvim kakav jeste. Ali to je u stvarnosti toliko teško, te mi krojimo sliku o nekome (ili nečemu) jer nam um nije tih već je prepun kojekakvih misli. Ćutanje se prvo mora ostvariti iz nutra (iz Bića) pa onda sa spolja.
Ja i pored nesoprazuma, volim da pročitam tvoje postove, jer ja mogu sebi da priznam da nešto ne znam ili da sam pogrešio. Ti ne možeš to. Jer kada bi to uradio, tebi bi se srušio ceo svet. Meni nema više šta da se sruši. Sve što je imalo srušilo se pre 12 godina. Nemam više ništa da izgubim. Ali zašto ti, koji si, toliko u hrišćanstvu veći od mene, imaš utisak da svaki danom sve više gubiš. Ako si rekao šta će se sve desiti, zašto onda ne prihvataš da ljudi nisu spremni da to pojme. Ti si samarićanin koji prosto ‚‚vapi" da ga čovek čuje. To meni izgleda kao književnik koji posle gromoglasnog aplauza posle promocije svoje knjige kaže: ‚‚Zašto mi niste čestitali" (niko nije vikao ime-niko mu nije dao potvrdu!). I tada sam ti reko isto. Put življenja svetih otaca je njihov osobit put, ali ne i tvoj. Ako to prihvatiš (imitiraš) ti si automatski na pogrošenom putu. Ti si put sam po sebi. Sveti oci su potrebni da vidiš kakvih sve puteva postiji i koja je poruka (do cilja se može stići jer ti si cilj; na tom putu biće odricanja; taj put je težak ali blaženstvo je neopisivo...).
Ti toliko ne ćutiš da i ne možeš da shvatiš ono što ti neko govori. Kada sam spomenuo svete oce ti si se odmah uhvatio negativnosti (pitam se i zašto) i odmah si počeo da se braniš: ‚‚po tebi su sveti oci bezveze što su..." ali ne što nije bilo veze sa tim, nego si totalno pričao o nečemu levom.
Promenio sam sliku avatara gde je bio čovek koji sedeo u turskom sedu sa tačkicama po telu-jogin sa čakrama. Ali ne iz razloga koji si ti naveo nego iz razloga što je to tebe pogodilo. Jer trudim se da živim u dobru (u meni) i sa dobrim (oko mene) i nisam hteo da te moj lik nervira. Dobro i loše je logika uma, a Bog je NElogičan. On nema mogućnost klasifikacija (dobrog i lošeg, jer bi tada delovao kao kalkulant) i njegova ljubav je obećana svima (i spasiocu i ubici, u suprotnom bi bio isključiv a on to nije).
Voleo bih da ovo shvatiš dobronamerno. I nema razloga da se ne javljaš na pdf religija. Nemoj biti kao dete od 5 godina koje se duri. Jer sigurno ima neko kome će tvoj odgovor u datom trenutku značiti.
Jurivaka pobegoh sa teme, izvini (sada sam ja bio egomanijakalan)
