Izvini brate Tripo, ali meni se cini da je ova moja lista makar malo duza:
Prvo to nije moja lista nego pravoslavaca sa sajta "Borba za veru" što je pravoslavni sajt i tu su izneseni mnogi citati o Mitarstvima, dakle ja koristim njihove izvore i to zastupaju pravoslavci.
I radio Svetigora što je zvanično glasilo SPC u CG prenosi pedavanja o Mitarstvima.
Čak štaviše smatram da je spisak još duži, tako i kažu autori spiska.
Takođe i Svetosavlje sajt koji priznaje i SPC uči isto.
Mitarstva su neka vrsta carinarnica na koje duša nakon smrti nailazi na svom uzdizanju ka Bogu. Na svakom mitarstvu stoje zli duhovi koji od duše traže otkup za određenu vrstu greha, da bi ta duša mogla dalje da nastavi put.
[1] Ovo verovanje je karakteristično za
Pravoslavnu Crkvu, među nekim pravoslavnim svetiteljima i vernicima.
Mitarstava nema u pravoslavnoj dogmatici, o njima se ne uči, niti se pominju na Bogoslovskom fakultetu, niti na veronauci.
Iako mitarstva nemaju
teološku osnovu, neki savremeni duhovnici i teolozi prihvataju ovo učenje. U Srbiji su najpoznatiji Serafim Rouz (Duša posle smrti, 1995.) i
Vladika Nikolaj Velimirović. Vladika Nikolaj je Teodorino iskustvo predstavio u lirskom obliku, u "Duhovnoj liri".[8] Pored toga,
Nikolaj o mitarstvima piše i u knjižici "Da li duša postoji",[9] gde navodi iskustva izlaska iz tela običnih ljudi iz naših krajeva, kao što su: Peć, Bogdanje, Dublje, Požarevac itd.
Među pravoslavnima u Severnoj Americi nije postojala nikakva zbrka oko mitarstava, sve do pojave Efraimskog pokreta, vrste
Mesijanskog judaizma, šezdesetih godina dvadesetog veka. Sada tamo ima sveštenika koji na sahranama govore vernicima da se trebaju moliti za prolaz mrtvih kroz vazdušne carine.
[10]
----------------------------------------------
Marko moraš da znaš da su oni većinom formalisti i time umiruju svoju savjest, oni formalno to ne priznaju, ali velika većina vjernika i mnogi duhovnici vjeruju u to.
Zatim tu postoji paradoks najveći duhovnici SPC ipak uče da postoje, a zvanično (formalno) nema učenja. Kako sada to?
Čak i veoma uvaženi vladika Nikolaj to uči.
Dakle to jeste učenje uprakos što se ne uči na fakultetu i u školama gdje ima vjeronauka.
Znači zvanično ne uče, a zvanična glasila SPC i glavni dogmatičari uče da postoje.
Svetigora je zvanično glasilo i izdavačka kuća SPC u CG.
(Из књиге "Православна чуда у 20. вијеку"свеска 4)
М. Антонина: Хођење по митарствима
ИЗВОР: Живот послије живота, Светигора, Цетиње, 1995.
Mislim da trebali otvoriti temu o ovome, da ne skrećemo sa glavne teme.
Dakle više neću da o ovome pričam na ovoj temi.
