Jevrejima, glava 4

[Šarrdy]

Mislim da su vas Laodikeja i adventisti dobili na temu subote. Ni u jednom trenutku niste mogli da demonstrirate da je subota ukinuta a da je nedelja dan za svetkovanje. Mislim da to vredi da se napomene.

Odlično misliš, i zaključuješ hvala.
Zato te pitam da li znaš koliko SUBOTARA ima u Svetu, a koliko NEDELJARA ?

 

[gerakules2]

Tesko da mogu da budu nepristrasni. Sa druge strane meni je svejedno, vikend je vikend ali na osnovu onog sto je prezentovano ovde adventisti su bili ubedljiviji a moram da napomenem i tolerantniji i kulturniji. Cinjenica je da nemas nedelju u bibliji a subotu imas. Ja sam samo neutralni posmatrac.

kad je tako onda mi pokazi citate u novom zavetu gde kad i zasto je data subota Hriscanima?A ja cu tebi pokazati u starom gde i kad i zasto i kome je data subota!mnogo postova je napisano na temi Adventisti o suboti i nisu nas dobili ni tamo ni ovde prijatelju moj, jednostavno ti nepoznajes dobro bibliju cini mi se.

Pozdrav od Gere.

"I izbrisavši pismo uredbe koja bješe protiv nas, i to uzevši sa srijede prikova ga na krstu; I svukavši poglavarstva i vlasti izvede ih na ugled slobodno, i pobijedi ih na njemu. Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine ili za subote; Koje je sve bilo sjen od onoga što šćaše da dođe, i tijelo je Hristovo."
[Kolosanima 2:14-17]
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Apostol Pavle govori o starozavetnom zakonu ("pismo uredbe koja beše protiv nas"), koji Gospod "prikova na krstu." Onda se na osnovu tog zaključka navode neke uredbe tog zakona koje više nisu na snazi, pa zbog toga niko ne treba da osuđuje Kološane što ih ne drže, jer je sve to "bilo sjen od onoga što šćaše da dođe". To što je trebalo da dođe je "tijelo Hristovo", odnosno Hristova Crkva:

"I sve pokori pod noge njegove, i njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je tijelo njegovo, punina onoga koji sve ispunjava u svemu." [Ef 1:22,23]

"Jer kao u jednom tijelu što imamo mnoge ude a udi svi nemaju jedan posao, tako smo mnogi jedno tijelo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugome." [Rim 12:4,5]

"Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova? Jer smo jedan hljeb, jedno tijelo mnogi; jer svi u jednome hljebu imamo zajednicu."[1.Kor 10:16,17]

Da bi opravdali svetkovanje subote u Novom Zavetu, adventisti ovaj stih tumače tako da su subote koje se pominju u stihu 16 zapravo izvesni starozavetni praznici koji se takođe nazivaju "shabbath" kao sto je npr. Yom Kippur (Dan pomirenja) i sl. Ovde dokazujemo da je takvo tumačenje suprotno Svetom Pismu, što priznaje i najpoznatiji adventistički stručnjak iz ove oblasti Dr.Samuele Bacchiocchi u svojoj knjizi "Od subote do nedelje":

"Da bih uvjerio čitatelje da sam žarko nastojao biti objektivan, mogu spomenuti da se na nekoliko mjesta moja tumačenja bibliijskih tekstova (kao što su Otkrivenje 1:10 i Kološanima 2:14-17) i povijesnih podataka donekle razlikuju od tradicionalnog stanovišta moje Crkve" ["Zahvala", str. 8]

"Subota u Kološanima 2,16. Blagdani koje su propisali lažni učitelji nazivaju se "godišnji blagdani, ili mlađaci, ili subote" (2,16). Komentatori se slažu da ova tri izraza prikazuju logičan i progresivan slijed (godišnji, mjesečni, tjedni) kao i iscrpan popis posvećenih blagdana. Ovo stajalište potvrđuje pojavljivanje ovih izraza, u sličnom ili obrnutom slijedu, pet puta u Septuaginti i nekoliko puta u ostaloj literaturi. Međutim, u Izaiji 1,13-14 nailazimo na izuzetak gdje se "mlađak" nalazi na početku niza, a ne u sredini, ali ova iznimka ne opovrgava uobičajenu uporabu.

The Seventh-day Adventist Bible Commentary tumači "subote" kao oznaku godišnjih obrednih, a ne tjednih subota (Levitski zakonik 23,6-8,15,16,21,24,25,27,28,37,38). Činjenica je da se i za subotu i za Dan pomirenja u hebrejskom koristi sintagma shabbath shabbathon, što znači "subota" (Izlazak 31,15: Levitski zakonik 23,3,32; 16,31). Ali u Septuaginti ovaj je izraz je preveden grčkom sintagmom koja ima drugi smisao od jednostavnog izraza u Kološanima 2,16. Stoga se ovaj potonji izraz jezično ne može protumačiti kao da se misli na Dan pomirenja ili neku drugu obrednu subotu budući da se oni nikad ne imenuju tim izrazom."[poglavlje "Pavao i subota", str. 313]

Dakle, radi se o sedmičnoj suboti jer Biblija redovno koristi oblik "godišnji, mesečni, nedeljni" kada govori o praznicima:

[TABLE]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]1.Dnevnika 23:31[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Dnevnika 31:3[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Dnevnika 8:13[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]2.Devnika 2:4[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Nemija 10:33[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Jezekilj 45:17[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Osija 2:11[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote ("biće ukinuti") [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 151"]Kolosanima 2:16[/TD]
[TD="width: 332"]Praznici, mladine, subote[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

Apostol Pavle, kao jedan od najobrazovanijih Hrišćana svoga vremena, je očigledno znao za ustaljenu praksu Starog Zaveta da praznike klasifikuje u ove tri grupe, pa je i on koristi. Prema tome nema sumnje da je mislio na sedmičnu subotu.

Drugi "argument" je množina grčke reči "sabbaton", iz čega adventisti zaključuju da se ne radi o sedmičnoj suboti. Ovaj argument je zapravo neiskrenost propovednika, koji svakako dobro znaju da Biblija na puno mesta koristi množinu kada govori o sedmičnoj suboti.


"Exaleipsas to kath' hemon cheirographon tois dogmasin ho en hupenantion hemin, kai auto erken ek tou mesou proselosas auto toi stauroi: apekdusamenos tas archas kai tas exousias edeigmatisen en parresiai thriambeusas autous en autoi. Me oun tis humas krineto en brosei kai en posei e en merei heortes e neomenias e sabbaton, ha estin skia ton mellonton, to de soma tou christou."
[Pros Kolassaeis 2:14-17]

[TABLE]
[TR]
[TD]

[TABLE]
[TR]
[TD]Matej 28:1[/TD]
[TD="width: 255"]"A po večeru subotnom..."[/TD]
[TD="width: 185"]Grčki - sabbaton, množina[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 121"]Luka 4:16[/TD]
[TD="width: 255"]"u dan subotni..."[/TD]
[TD="width: 185"]Grčki - sabbaton, množina[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 121"]Dela 16:13[/TD]
[TD="width: 255"]"a u dan subotni..."[/TD]
[TD="width: 185"]Grčki - sabbaton, množina[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 121"]3.Mojsijeva 23:38[/TD]
[TD="width: 255"]"Osim subota..."[/TD]
[TD="width: 185"]Grčki - sabbaton, množina[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 121"]2.Mojsijeva 20:8[/TD]
[TD="width: 255"]"Sećaj se dana od odmora..."[/TD]
[TD="width: 185"]Grčki - sabbaton, množina[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

​

Primetimo da potpuno isti izraz koristi i Septuaginta u Deset zapovesti (2.Mojsijeva 20), gde je zapovest o svetkovanju subote i data. U novom zavetu "sabbaton" se pojavljuje 62 puta i uvek se odnosi na sedmičnu subotu. Osim toga, izraz "subote" se ne može odnositi na druge starozavetne praznike, jer su oni već obuhvaćeni u prethodno navedenom "praznici" i "mladine". [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Dakle prema apostolu Pavlu, subota, zajedno sa celokupnim starozavetnim zakonom je bila senka Crkve i ukinuta je na krstu.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Hišćanska Crkva nastala je u pedeseti dan nakon Vaskrsenja kao sto čitamo u drugoj glavi Dela Apostolskih. Tada se krstilo oko "tri hiljade duša" [Dela 2:41] i organizuje se prva hrišćanska zajednica u Jerusalimu [Dela 2:42-47 i dalje]. Zatim apostoli kreću na propoved širom tada poznatog sveta i organizuju se hrišćanske zajednice u Antiohiji, Damasku, Korintu i tako dalje.
Adventistički propovednici uveravaju nas da "Biblija jasno uči" kako su ove prve Hrišćanske zajednice svetkovale subotu, što bi značilo da u Novom Zavetu ima puno takvih primera. Ovde ispitujemo sve subote koje se pojavljuju u Novom Zavetu od postanka Crkve Hristove. Neka Biblija kaže istinu.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD][Dela 1:12]
[TABLE="align: right"]
[TR]
[TD]

Savremena jevrejska sinagoga​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

"Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda."

Subota kao mera za dužinu - "subotni dan hoda", pošto su Jevreji imali propis koliko se koraka sme napraviti subotom.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.
[Dela 13:14,27,42,44]
"A oni otišavši iz Perge, dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u sinagogu u dan subotni sjedoše... Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote... A kad oni izlažahu iz sinagoge judejske, moljahu neznabošci da im se ove riječi i u drugu subotu govore... I u iduću subotu sabra se gotovo sav grad da čuje riječ Božiju"

Pavle i Varnava propovedaju okupljenim Jevrejima i jevrejskim prozelitima u sinagogi u Antiohiji. "Neznabošci" koji se ovde pominju su nejevreji koji su želeli da prime Judaizam, što jedino objašnjava njihovo prisustvo u jevrejskoj sinagogi. Inače ne bi imali razloga da budu tamo.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.
[Dela 15:21]
"Jer Mojsej ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovijedaju, pošto se u sinagogama čita svake subote."

I dalje je jasno da apostoli svetkovanje subote strogo vezuju za "sinagogu" - jevrejsku zbornicu.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.
[TABLE]
[TR]
[TD]

Unutrašnjost sinagoge
Počasni deo sasvim napred zauzima "arka" u kojoj se čuvaju svici Tore.
U prvom planu je "Bimah" - mesto sa kojeg se čita Tora, jevrejski Zakon. ​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[Dela 16:13]
"I u dan subotni iziđosmo van grada na rijeku, gdje se smatralo da je bogomolja; i sjednuvši govorismo ženama koje se bijahu sabrale"

Jevreji su sinagoge gradili (ako je moguće) blizu reka - zbog starozavetnih obrednih pranja. U Filipima očigledno nije bilo sinagoge, pa su se žene sabrale tamo gde je verovatno bilo predvidjeno mesto za izgradnju sinagoge - pored reke. Pavle i Timotije propovedaju tim zenama, koje tada prvi put cuju za Hrista.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

[Dela 17:2]
"I Pavle po svome običaju uđe k njima, i tri subote raspravljaše s njima o Pismu"

Pavle se "tri subote" raspravlja sa Jevrejima u sinagogi u Solunu. Šta je bio njegov "običaj"? Očigledno, da prvo propoveda Jevrejima koji su se okupljali subotom u sinagogi. Razlog njegovog odlaska je bio misionarski, a ne "svetkovanje". Na kraju bi obično od Jevreja dobio batine i bio oteran iz sinagoge štio Dela 17 lepo ilustruju.
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.
[Dela 18:4]
"A raspravljaše u sinagogi svake subote, i uvjeravaše Judejce i Jeline"

Pavle se subotom raspravlja sa Jevrejima i prozelitima u sinagogi u Korintu, a ubrzo zatim odustaje od njih i odlazi da propoveda
neznaboscima [Dela 18:6]. Neznabošci se svakako nisu okupljali "u sinagogi svake subote"...
Nema Hrišćana koji svetkuju subotu.

Kao sto vidimo, svi ovi stihovi odnose se na Jevreje i jevrejske prozelite koji su se okupili u sinagogi, a nijedan na zajednicu verujućih Hriscana. Čitamo da je Pavle imao običaj da prvo ide da propoveda i raspravlja se sa Jevrejima koji su se okupljali subotom u svojoj zbornici, a kada bi se oni razgnevili, napustao ih je i odlazio da propoveda neznaboscima. Osim toga, sami Jevreji uče da svetkovanje subote nije namenjeno neznabošcima - potpuno biblijski.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD]Jedini stih Biblije koji govori o odnosu Hrišćana prema suboti glasi:

"Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, Što je sjenka onoga što će doći, a tijelo je Hristovo."

[Kol 2:16,17]
Postoje samo dva opisa hrišćanskog bogosluzenja u Bibliji:

"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, besjeđaše im Pavle, jer namjeravaše sutradan da otide, i produži besjedu do ponoći"
[Dela 20:7]
"Svakog prvog dana nedjelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem"
[1.Kor 16:2

Ovo dokazuje da u Bibliji nema ni jednog jedinog primera da su prvi Hrišćani svetkovali subotu. Naprotiv, iz Biblije je očigledno da su se prvi Hrišćani okupljali nedeljom.


[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]





Adventisti vrlo često upotrebljavaju kao “dokaz” da su neznabošci i Hrišćani bili obavezni da svetkuju subotu, tekstove iz Dela Apostolskih. Onima koji možda nisu dovoljno upoznati sa životom Sinagoga, i ostalim učenjima Jevreja, ovo može na prvi pogled zazvučati kao valjani dokaz. Međutim, ozbiljniji poznavaoci Judaizma i Hrišćansta mogu lako uvideti koliko su ovi "dokazi" zasnovani na lošim postavkama.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD]

Najpre Jevrejima ​

Od najranijih dana jevan đelje o spasenju kroz Hrista propovedalo se prvo među jevrejima a kasnije i među neznabošcima. Hristos je poučavao samo među Jevrejima. Na primer u Mateju 15,21-27, Hristos se obraća ženi Hananejki (neznaboškinja) i kaže joj da je Mesija poslat samo izbubljenim ovcama Doma Izrailjeva. Iako je veoma pohvalio ovu ženu zbog njene vere, predvideo je da će tek doći vreme kada će neznabošci biti spaseni po njihovom veri.
Pavle, i sam Jevrejin, propovedao je jevanđelje uvek prvo Jevrejima u svakom gradu, otpočinjujući svoje propovedi po sinagogama, a zatim i u gradu. Subotom bi Pavle odlazio u sinagoge, gde su se Jevreji okupljali na svoja subotna bogosluženja i tamo bi im on propovedao o Hristovom rođenju, patnjama, smrti i vaskrsenju, na osnovu starozavetnih tekstova. Neke od Jevreja bi poveravali, a neki ne. Tako i sam Pavle kaže u Rimljanima 1,16: „Jer se ne stidim jevanđelja Hristova, jer je sila Božija na spasenje svakome koji verjuje, a najprije Jevrejinu i Grku.“

Sinagoga ​

Poželjno je prvo razumeti ko je sačinjavao sinagogu i zašto su oni tamo bili. Svakako odani Jevreji su učestvovali u bogoslužbenom životu sinagoge kao vid ispunjavanaja zapovesti date Jevrejima u 2. Moj 20 da svetkuju dan subotni. Tako mi srećemo verne Jevreje koji su telom bili obrezani i koji su držali sve Mojsijeve zakone, uključujući i subotu. Međutim, nisu oni bili jedini koji su se okupljali na bogosluženje, već je tu bilo i neznabožačkog naroda.
Postoje dva termina koja se pronalaze u Bibliji i koja označavaju dva različita nivoa neznabožačkog obraćenja u judaizam. Izraz „bogobojazan“ je termin koji se koristio da opiše neznabošce koji su poverovali u jednog istinitog Boga i koji su odbacili idole i strane bogove paganskog sveta, uključujući i imperatore kao bogove. „Bogobojazni“ su prisustvovali subotom u sinagogi, premda nisu bili vezani zabranama koje su se ticale subote. Oni nisu mogli da jedu zajedno sa Jevrejima, niti su mogli da svetkuju Pashu bez da su obrezani.
„Bogobojazni“ su postajali „prozeliti“ kada su bili obrezani i kada su se zavetovali da drže ceo Zakon Mojsijev. Dakle izraz „prozelit“ koji se pronalazi u Bibliji opisuje neznabošce koji su se obrezali te su se tako obavezali prema celokupnom Mojsijevom Zakonu, uključujući i subotu. Gotovo svi „prozeliti“ su pre toga prvo bili „bogobojazni“. Budući da nisu svi neznabošci mogli da se u potpunosti obavežu na uzdržavanje od posla subotom, propise u vezi čistih i nečistih životinja, kao i nekih drugih zahteva Mojsijeveg Zakona, većina neznabožaca je ostajala „bogobojazna“. Sam Hristos spominje prozelite kada oštro ukorava samopravedne fariseje u Mateju 23,15: „Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da bi dobili jednoga sledbenika (prozelita), i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.“ [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD]

Razlika između „bogobojaznih“ i „prozelita“​

Ono što obično nije dovoljno poznato u vezi Jevreja i njihovog verovanja koje se odnosi na neznabošce, od vremena Noja preko Hristovog vremena sve do današnjeg dana, je da nijedan Jevrejin nikada nije verovao da su subota ili sveti praznici ili propisi u vezi čistih i nečistih životanja ikada bili obavezujući za neznabošce, kako bi time bili od Boga prihvaćeni ili zadobili večni život.
U knjizi „Jevrejska pismenost: Najvažnije stvari koje treba znati o jevrejskoj religiji, narodu i njihovoj istoriji“ rabin Jozef Teluškin u poglavlju „Pravedni ne-Jevreji“ ističe da: „Judaizam nikada nije učio da neko mora biti Jevrejin da bi bio spašen.“ Jevreji ne veruju da je iko pre Avrama bio obavezan da se pridržava ičega više od „Nojevog zakona“ ili „sedam zakona Noja“, tako na primer „Talmud za svakoga: Osnovna učenja rabinskih mudraca“, autora Abrahama Kohena, ističe: „Judeizam smatra da bilo koji ne-Jevrejin (neznabožac) koji poštuje ove zakone je pravednik kome je zagarantovano mesto u svetu koji će doći.“ Takođe, ovaj rabin ističe da je neznabošcima koji primaju obrezanje naređeno: „Ti moraš znati da pre nego što si učinio ovaj korak (obrezanje) tvoje učestvovanje u jedenju zabranjenog mesa i obečašćenje subote je bilo bez posledica, ALI OD SADA ako učiniš takvu stvar, oštre kazne će se odnositi i na tebe. Time primećujemo da su Jevreji u potpunosti dozvoljavali neznabošcima (bogobojanima) da „obeščaste subotu“ i jedu nečistu hranu bez Božje osude, sve dok se ne obrežu.
U knjizi „Razumevanje Judaizma“ Benjamina Bleka na 177 str. takođe pronalazimo: „Jevreji mogu dostignuti viši nivo i tako biti sigurni veće blizine Svemogućem u budućem životu. Međutim, ne-Jevreji nisu odsečeni od Stvoritelja. Ne-Jevreji takođe imaju svoju „Toru“, Toru od sedam, a ne od 613 pravila. Ukoliko ne-Jevrejin drži tih sedam pravila tada je on ili ona prepoznata među pravednim narodom na svetu i može računati da će naći Božansku zaštitu. Večni blagoslov i nagrada, dakle očekuje i one koji nisu deo naše zajednice vere.“
A u knjzi „Judejski ratovi II“ Josifa Flavija, poglavlje 7, paragraf 3 i 4 se ističe da su i neobrezani neznabošci prinosili žrtve u hramu. Levitsko sveštenstvo je prihvatalo ove žrtve i prinose neobrezanih neznabožaca koji nisu svetkovali subotu, držali svete praznike ili odredbe čiste i nečiste hrane, jer su znali da je žrtvu tih bogobojaznih neznabožaca Bog prihvatao i time su je smatrali pravednom po njihovoj veri koja se okreće od idola.
Znakom obrezanja po telu bi se takvi obavezali da poštuju sav Zakon Mojsijev što bi se zapravo od neznabožaca očekivalo da žive kao Jevreji, prihvatajući jevrejski način života i sve ostale zapovesti Mojsijevog zakona. Tako, mi u sinagogi pronalazimo tri grupe ljudi:
1) obrezane Jevreje, koji su bili podložni zavetu između Boga i Izrailja da drže sve subote, propise o čistim i nečistim životinjama, sve praznike i sve ostale zakone;
2) neznabožačke prozelite, koji su nekada bili neobrezani neznabošci, koji pre nego što su čuli evanđelje o Hristu, prisustvovali subotnim bogosluženjima u sinagogi i koji su činom obrezanja postali podložni celokupnom Mojsijevom zakonu. Apostol Pavle je o takvima pisao u Galatima 5,3: „A svedočim opet svakom čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti.“
3) neobrezani neznabošci, poznati kao „bogobojazni“ koji nisu bili pod odredbama vezanih za subotu, čiste i nečiste životinje, ali su mogli da prisustvuju sinagogi u dan subotni i da se nakon toga vrate na svoj posao.
Ove tri grupe su sačinjavale bogoslužbeni život kako sinagoge, tako i hrama.
S ovim razumevanjem konteksta mi možemo razumeti neke stvari koje su opisane u Bibliji, te možemo shvatiti da je hrišćanska crkva izrasla iz grupe koju su sačinjavali jevrejski vernici, neznabožački prozeliti i neznabožački bogobojazni okupljeni svake subote u sinagogi. Ako pogledamo Dela apostolska 13 razumećemo da je apostolu Pavlu pokazano da se neobrezani neznabošci ne bi trebalo smatrati nečistima onda kada su poverovali u Hrista. I Petar i Pavle su propovedali da hrišćanska crkva nije samo namenjena jevrejskim hrišćanima i jevrejskim obraćenicima već i za neznabošce koji su bili izvan jevrejske vere. Tako su apostoli uvek počinjali svoju propoved o Hristu prvo Jevrejima okupljenim u sinagogi ili gde god da su se okupili, jer su oni prvi morali čuti reč, jer su oni zapravo već poznavali Boga i iskazivali želju da žive pravednim životom. U svakom od tih slučajeva, apostoli nisu propovedali judaizam u sinagogama, već Hrista kao Mesiju. Dela 13 upravo opisuju to živo propovedanje apostola u subotne dane, koje je propovedano najpre Jevrejima, a onda i neznabošcima. Pavle neznabošcima ne spominje nikakvu obavezu o držanju subote, budući da neobrezani nisu bili pod obavezom držanja ugovora koji je Bog načinio sa Izrailjem.Takođe, ono što srećemo u ovim opisima dešavanja po jevrejskim sinagogama, Jevreji su bili upravo ti koji su se najviše protivili, a neznabošci su bili ti koji su prihvatali apostolsku propoved.
Dela 15
Nakon nekog vremena „sekta fariseja“ koji su hrišćanstvo tretirali samo kao jevrejsku sektu, a ne sektu neobrezanih neznabožaca iz svih nacija, otpočeli su sa jednim opštim metežom koji je zapravo obnovljeno pojavom adventizma i amstrongovog pokreta. Međutim, apostoli su se sabrali zajedno na prvi apostolski sabor, zajedno sa starešinama (prezviteri) i osudili učenje da hrišćani moraju postati ili da bi trebalo da žive na jevrejski način da bi bili spašeni. To farisejsko propovedanje je više bilo propovedanje judaizma, a ne Hrista, što se zapravo i danas može sresti.
„Jevanđelje“ koji su oni propovedali je više bilo okrenuto Mojsijevom zakonu i učenju kako da budeš Jevrejin, a manje da budeš kao Hristos. Oni su često uzimali primer Hrista i apostola Pavla koji je bio Jevrejin da bi poučavali druge i učili ih da žive na način kako su Jevreji živeli. Međutim, takva zabluda je u potpunosti osuđena od strane apostola u Delima 15, Galatima poslanici, kao i na drugim mestima Novog zaveta.
Dela 15,21 : „Jer Mojsije ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovedaju (Mojsija), pošto se u sinagogama čita svake subote.“
Mi ne bi trebalo da dopustima da nas današnji Judaizatori pokušavaju zbuniti sa ovim stihom. Ti današnji Judaizatori govore da su neznabošci bili slani u sinagoge u svim gradovima gde bi oni učili „Mojsija“ i da su time bili obavezni da drže Mojsijev Zakon. Međutim, ovo je u direktnoj suprotnosti sa svime onime što su apostoli pre i posle toga rekli. To je apsolutno neistina. Odluka apostola i prezvitera nam govori da su se oni usprotivili bilo kakvom dodatku neznabošcima osim onih četiri zahteva koje su oni naveli.
Kada je jevanđelje propovedano među neznabošcima, Hristos je zapovedio da jevanđelje prvo ide ka Jevrejima, a zatim i ka neznabošcima. Jevreji po sinagogama su stvorili naviku pokušavanja da obrate neznabošce i da iz obrežu i da im zapovede da drže celokupan zakon. Zato su i propovedali Mojsija i to zapravo označava početak čitavog problema. Međutim, nakon što je Bog podario spasenje i Duha svetoga po blagodati kroz veru kao što je to Petar naznačio, neki iz farisejske sekte su otpočeli da propovedaju Mojsija. Dela 15,5: „Onda ustaše neki od jeresi farisejske koji su poverovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovediti da drže zakon Mojsijev.“ Da bi izbegli konfuziju apostoli šalju poslanice u kojima je napisana njihova odluka, svim crkvama. Ta saborska odluka daje jasan dokaz da neznabošce treba ostaviti na miru i ne opterećivati i uznemiravati ih da moraju da drže Mojsijev Zakon i da se obrezuju. Poenta 21. stiha ukazuje da su apostoli morali da se obrate neznabošcima, jer je u svakom gradu bila sinagoga gde su Jevreji propovedali Mojsija (ne Hrista, ne Jevanđelje, već Mojsija kao dodatak putu spasenja). Apostoli nisu želeli takvu zabunu, budući da su samo isticali da je vera u Hrista put spasenja. Tako da kada su apostoli i prezviteri napisali: „da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovih potrebnih“ (Dela 15,28), oni time nisu mislili da idu po sinagogama i da poučavaju taj ostatak „bremena“, Zakona Mojsijevog. Petar je jasno ukazao da ta bremena „ni ocevi vaši ne mogoše nositi.“ Potpuno je pogrešno misliti da je apostolska želja bila da hrišćane neznabožačkog porekla pošalju u sinagoge i da tamo budu „natovareni“ i da se njihova vera podrije propovedanjem Mojsija. Kontekst jasno ukazuje da je poslednje što bi apostoli želili je da se vera neobrezanih neznabožaca smuti i zatruje propovedanjem zakona Mojsijevog u sinagogi. Upravo zato su oni svoju odluku napisali koja jasno govori „ostavite neznabošce na miru, ne opterećujte ih.“
Odmah nakon toga u Delima 16, nakon što je sabor u Jerusalimu osudio učenje o judaiziranju neznabožaca, mi susrećemo apostola Pavla u 16,13 da nastavlja da propoveda evanđelje o Hristu tako što prvo odlazi tamo gde su se Jevreji okupljali subotom. Tako da se može zaključiti da je Pavle sve činio da hristijanizira Jevreje, a ne da judaizira hrišćane.
Sva ta citaranja od strane adventista i njima sličnima kojima navodne dokazuju da je Pavle poučavao neznabožce da žive kao i Jevreji, nisu nikakav dokaz. Pavle je bio Jevrejin i dok je bio među Jevrejima živeo je kao Jevrejin, ali je osuđivao judaizirane hrišćane koji bi učili da neznabošci treba da žive kao Jevreji. Kada je Pavle zapravo čuo da većina Jevreja odbija da poveruje u jevanđelje, on u Delima 18,6 govori: „A kad se oni protivljahu i huljahu otrese haljine svoje i reči im: krv vaša na vaše glave, ja sam čist, odsad idem u neznabošce.“
Takođe, da se ništa nije promenilo nakon sabora u Jersalimu iz Dela 15, nešto više od deceniju kasnije (Dela 21), vidi se kada se Pavle vratio u centar tadašnjeg judaizma. Kada je Pavle došao u Jerusalim, braća su čula da Pavle propoveda da ne samo da neznabošci ne treba da se obrezuju, niti njihova deca, niti da drže običaje iz vremena Mojsija, nego da to on uči i za Jevreje. Jakov je zatražio od Pavla da raščisti tu nejasnoću od optužbi, tako što će izvršiti ceremonijalni obred očišćenja i tako ponovo potvrditi da se ništa nije promenilo za tih deset godina i da on (Pavle) živi kao i nekada i drži zakon. A što se tiče neznabožaca, 25. stih: „A za neznabošce koji verovaše mi poslasmo presudivši da oni tako ništa ne drže osim da se čuvaju od priloga idolskih i od krvi i od udavljenoga i od kurvarstva.“ A te zapovesti su bile poznate kao zapovesti Noja.
Dakle, Pavle je kao Jevrejin nastavio da živi kao Jevrejin među Jevrejima. 1. korinćanima 9,20: „Jevrejima bio sam kao Jevrejin da Jevreje pridobijem, onima koji su pod zakonom bio sam pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom. Onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nisam Bogu bez zakona, nego sam u zakonu Hristovom, da pridobijem one koji su bez zakona.“ Ove Pavlove reči su veoma dobro izrečene i daju nam vrlo dobro razumevanje kako je on mogao da u isto vreme živi i kao Jevrejin među Jevrejima, poštujući subotu, svete praznike i propise o ishrani. Pavle kao Jevrejin je vrlo dobro znao da neobrezani neznabošci su bili slobodni od subote, svetih praznika i pravila u izhrani i da se na njih primenjivala samo ona odluka Jerusalimskog sabora. Zato je i istakao da se sav zakon izvršuje u jednoj reči, tj. „ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Galatima 5,13-14). [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD]Od subote do Dana Gospodnjeg Prvi Hrišćani bili su Jevreji koji su prihvatili Isusa Nazarecanina za Mesiju - Hrista. Kao sto čitamo u Delima Apostolskim, oni su drzali celokupni Mojsijev zakon - obrezanje, podelu hrane, praznike (subotu) itd. Pošto je dolazak Mesije predstavljao ispunjenje starozavetnih prorocanstava, oni nisu videli ništa kontradiktorno u tome da nastave da drže starozavetne odredbe - sve obrede i praznike upraznjavali su zajedno sa svojim sunarodnicima. Hrišćanstvo nije za njih bilo „alternativni Judaizam”, bili su potpuni Jevreji i potpuni Hrišćani. Svoje hrišćansko bogosluženje nisu mogli, niti su hteli, da obavljaju subotom. Nisu mogli jer je u sinagogi bila vecina onih koji nisu prihvatili Hrista, a nisu hteli jer bi to po Mojsijevom zakonu predstavljalo prekrsaj subote. Nakon subote („prvi dan sedmice”, subota vece po danasnjem racunanju vremena), oni su se okupljali da proslave Hrista i provodili su u molitvi celu noc do jutra Vaskrsenja, o cemu svedoci Novi Zavet i duzina prve Svete Liturgije koju je napisao Apostol Jakov. Zbog toga nedelju nazivaju „Dan Gospodnji”.

Već u samom početku postaje jasno da je Hrišćanstvo mnogo sire od Judaizma - apostoli primaju i neznabosce u novu veru. Pošto nisu bili obrezani, Hrišćani iz redova neznabozaca nisu mogli niti želeli da ucestvuju u jevrejskim svetkovinama i obredima, pa ni u svetkovanju subote. Oni su se pridruzivali Jevrejima nakon subote u „prvi dan nedelje” da zajedno sa njima proslave Hrista „lomeci hleb”, odnosno Liturgijom. O odnosu ove dve grupe u prvoj Crkvi čitamo u Delima apostolskim (g.15, g.21 itd), kao i u vecini Pavlovih poslanica (Galatima, Rimljanima, Jevrejima, Kolosanima, Korincanima...) Jevreji su ostali verni Mojsijevom zakonu, a zajedno sa neznaboscima su svetkovali Hrista u „prvi dan nedelje” sto ih je i spajalo. Bilo je pokusaja da se neznabosci uvedu u Judaizam, ali se apostol Pavle tome odlucno suprotstavlja.

Međutim, odnosi između Jevreja Hrišćana i onih Jevreja koji nisu prihvatili Hrista se zaostrava, mada su jevrejske staresine progonile Hrišćane od samog početka. Nakon razorenja Jerusalima 70. godine, u sinagogu se uvodi nova „molitva”, zapravo kletva, koja se citala svake subote, a odnosila se na Hrišćane. Za jevrejske Hrišćane postaje nemoguće da ucestvuju u svetkovanju i bogosluženju sa svojim sunarodnicima - „odluceni su od zbornice.” Ovo je za njih bio trenutak da se opredele „kome će se privoleti carstvu” jer odlucenjem od zajednice oni zapravo i prestaju da budu Jevreji.

Mnogi od njih se postepeno asimiluju među ostale Hrišćane, napustajuci starozavetni zakon po savetima apostola Pavla. Neki nastavljaju da drže starozavetne odredbe uporedo sa verom u Hrista (mada „odluceni od zbornice”) i kasnije se pojavljuju pod imenom Nazareni, dok drugi radikalno modifikuju svoju veru i negiraju Hristovo Bozanstvo i odbacuju apostola Pavla (Evioniti), pa je moguće da su ih jevrejske staresine u izvesnoj meri tolerisali. Judeji postaju najveci suparnici Hrišćanstva i nemilosrdno ih progone i klevecu kod rimskih vlasti. Hrišćansko bogosluženje - Liturgija - nastavlja da se obavlja u nedelju - Dan Gospodnji, a već početkom drugog veka čitamo da se judaiziranje u Hrišćanstvu smatralo za jeres.

Dakle, nije bilo nikakvog sukoba oko subote i nedelje jer je nedelja od početka bila dan hrišćanskog bogosluženja. Subotu su drzali jevrejski Hrišćani zajedno sa svojim starim zakonom dok ubrzo nisu sa njim raskinuli kao necim nepotrebnim i suvisnim. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]




Istorija svedoči da su Hrišćani od samog nastanka Crkve svetkovali dan Vaskrsenja Hristovog, toga dana se okupljali i učestovali u zajedničkom bogosluženju - Liturgiji. Nema nikakvih indicija da je u Hrišćanstvu ikada bilo sukoba oko dana bogosluženja, iako adventisti pokušavaju da dokažu da je u nekom od prvih vekova taj dan promenjen sa subote na nedelju. Dr.Bacchiocchi tvrdi da se ova promena desila u vreme vladavine imperatora Adrijana oko 130. godine.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] Slede istorijska svedočanstva Hrišćana o svetkovanju nedelje od IV veka unazad do apostola. Navedena je godina, autor i mesto nastanka dokumenta (ukoliko je poznato).

- 306. Petar, Episkop Aleksandrije, Egipat -
"Ali Dan Gospodnji slavimo kao dan radosti jer je tada on ponovo ustao (iz mrtvih)."
[Kanon 15]
- 270. Anatolije, Episkop Laodikeje, Mala Azija -
"Nase poštovanje prema vaskrsenju Gospodnjem koje se desilo na Dan Gospodnji navodi nas da ga svetkujemo."
[Glava X]
- 250. Apostolska pravila -
"Na dan vasksenja našeg Gospoda, koji je Dan Gospodnji, okupljajte se revnosnije."
[Knjiga 2,7]
- 250. Kiprijan, Episkop Kartagine, Afrika -
"Osmi dan, a to je je prvi dan posle subote, je Dan Gospodnji."
[Poslanica 58, 4]
- 200. Tertulijan, Afrika -
"Svečano proslavljamo dan posle subote nasuprot onima koji taj dan nazivaju svojim počinkom."
[Apologija, g.XVI]
- 194. Kliment, Aleksandrija, Egipat -
"On, ispunjavajući pravila, prema Jevandjelju, drži Dan Gospodnji ... proslavljajuži vaskrsenje Gospodnje u sebi"
[Knjiga 7, g.XII]
- 170. Ipolit, Episkop Rimski, Rim -
"U prvi dan sedmice Episkop, ako je moguće, razdaje (pricešće) svojom rukom svemu narodu, dok đakoni lome hleb."
[Apostolsko predanje, 22]
- 140. Justin Mucenik -
"Ali nedelja je dan u koji svi držimo zajedničko okupljanje, jer je Isus Hristos, naš Spasitelj, na taj isti dan ustao iz mrtvih."
[Apologija, g.LXVII]
- 120. Varnava, Aleksandrija, Afrika -
"Zato mi i provodimo osmi dan u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa."
[Varnavina poslanica 15:9]
- 107. Ignjatije, Episkop Antiohije, Smirna, Mala Azija -
"ne više subotujući (svetkujući subotu) nego živeći po Danu Gospodnjem, u koji je i život nas zasijao kroz Njega i smrt Njegovu (vaskrsenjem)..."
[Poslanica Magnezanima 9:1]
- 96. Apostol Jovan, Patmos -
"Bijah u Duhu u Dan Gospodnji"
[Otkrivenje 1:10]
- 80. Učenje dvanaestorice apostola -
"A u Dan Gospodnji, sabravši se zajedno, lomite hleb i vršite Liturgiju..."
[Didahi 14:1]
- 60. Apostol Luka, Mala Azija -
"A u prvi dan nedjelje, kad se sabraše učenici da lome hljeb, govoraše im Pavle, jer šćaše sjutradan da pođe, i proteže besjedu do ponoći."
[Dela 20:7]
​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%, align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD] U svojoj Prvoj apologiji upućenoj Imperatoru Adrijanu oko 140. godine, Sv.Justin Mucenik jasno iznosi učenje o svetkovanju nedelje:
"Na dan koji se naziva dan Sunca, svi koji žive u gradovima ili na selu se sakupljaju na jedno mesto i čitaju se spisi apostola i proroka, koliko vreme dozvoljava; onda, kada čtec zavrsi, sveštenik propoveda i poziva na vršenje tih dobrih dela. Tada svi zajedno ustanemo na molitvu i, kao što smo rekli, kada se naša molitva završi, unose se hleb i vino i voda, a sveštenik dostojno uznosi molitve i zahvaljivanja, u skladu sa svojim mogućnostima, a ljudi odgovaraju govoreći: Amin; i onda se deli svakome i učestvuje se u tome na čemu je zahvaljeno, a onima koji su odsutni deo se šalje po đakonima. Oni koji mogu i žele daju šta svako misli da je prigodno; a što se prikupi prilaže se svešteniku koji pomaže sirote i udovica i onima kojima je, zbog bolesti ili drugog razloga, to potrebno, i onima koji robuju strancima koji borave među nama, i jednom rečju stara se o svima kojima je potrebno. A dan Sunca je dan u koji se svi okupljamo, jer je to prvi dan u koji je Bog, načinivsi promenu u tami i materiji stvorio svet; a Isus Hristos nas Spasitelj je u taj isti dan ustao iz mrtvih. Jer je bio raspet na dan pre Saturnovog dana, a u dan nakon Saturnovog dana, koji je dan Sunca, javivši se svojim apostolima i učenicima, On ih je naučio ove stvari, koje ti šaljemo na razmatranje."
[poglavlje 67, "Nedeljno bogosluženje Hrišćana"]
Dakle, Sv.Justin kao razloge za svetkovanje nedelje navodi:

- Čitanje Jevanđelja i poslanica
- Propoved
- Liturgiju (pricešće)
- Prikupljanje priloga
- Prvi dan stvaranja
- Vaskrsenje
​

Dakle, jos pre IV veka sve do vremena apostola, Hrišćani su svetkovali nedelju i nazivali je Dan Gospodnji u svim delovima tadašnjeg Rimskog Carstva. Subota se u Bibliji i istoriji ni na jednom jedinom mestu ne naziva Dan Gospodnji, pa nema sumnje da se radi o prvom danu sedmice - nedelji. Od samog početka jasna je i teologija nedelje: uspomena na Vaskrsenje i hrišćansko bogosluzenje - Liturgija.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


True Faith web!


Tako da brate starstuf moras poznavati bibliju da bi mogao da kazes da su nas dobili adventisti.

Pozdrav od Gere.

 

[mrsavkic]

Da postovani Jurivaka, kada bi bila pokrenuta tema o Hortikulturi oni bi i na njoj pisali protiv Adventista, i ako za to nemaju nikakvog povoda, a posle kazu "Vi ste prvi poceli, i vrsite propagandu vase jeresi""

moras biti fer laodikeja,ovo nije realna usporedba.jevrejima,4. jeste direktno bitno mesto i vezano je za ovo sto se postuje u dlaku. kao i gerin post dalje,jer ne mozes oduzeti istini ako samo oces u nebo ,crkve radi,coveka radi,kad jasno pise sto pise u kolosanima,. subota je spadala u praznike i jasno odvojena od ostalog nabrajanog,te se tu misli na sedmicnu subotu. budi iskren sluga Bozji,jer sad se vrsi provera ko je sluga Bozji a ko covescji jaram vuce. nismo mi sluge ljudima,crkvi,vec Bogu! ne da je gera maher istine niti sardu ,ne,svak ovdfe treba proveriti svoje verovanje. ne mislim da su primili punu istinu,ali ako se trude ice to dalje ako ne ostace na supui,do mesa nece dogurati. a meso je tvrda hrana savrsenih. ali ako si u tome,spepac slepca ne moze voditi,ne mozes uciti druge a sebe ne ucis kaze rec.

Nisam rekao daste u dosluhu, vec da si ti citajuci njegove komentare sigurno usvojio neke njegove predpostavke koje su lazne

Elen Wajt sigurno nije govorila o dva braka, a ako i jeste onda ne u smislu preljubocinstva, to je apsurd..

ne,niko ne moze uticati svojim komentarima,LI BOZJIM MOZE. ja cu ovde uvek odobriti tvoj komentar ili deo njega ako si rekao istinu,budi siguran. nisam ovde da bi prodavao svoju pamet niti pozajmiljivao tudju,vec da dobijem Bozje carstvo. forumi za mene sluze da dobijes i das,a sve u cilju NEBA. ko traga nalazi.
e.vajt je na zalost pisala i ucila upravo o mogucnosti da covek moze dobiti nebo sa dva braka. naravno islo je tumcenje,ko bi inace pristao na greh! ali tumacenje o kojem je ovde rec od njene strane je greska kaka se ne sme tolerisati. ja sam te zato pozvao da sam das obrazlozenje *ako si dobreo upucen( kako mislis da je ona bila u redu sa idejom dva braka. jkedino ispravno verovanje Biblije je da covek i zena kad su u braku taj brak je rasakinut samo Bozjom rujkom,tj,. smrcu jednog od njih, sve ostale insitucije su nepunovazne da to raskinu. ziv li je jedan od parova a covek ima jos "jedno telo" u grehu je.

 

[starstuff]

Odlično misliš, i zaključuješ hvala.
Zato te pitam da li znaš koliko SUBOTARA ima u Svetu, a koliko NEDELJARA ?

Ne znam cifre ali mislim da se procentualno smanjuje broj subotara i nedeljara pod mocnim naletom racionalizama, humanizma i ateizma.
U svakom slucaju rekao bih da se subotari drzi bolje od vas i da ne samo procentualno pridobiju vise vernika nego i generalno, jer pravoslavac postajes rodjenjem a adventista uglavnom izborom.

kad je tako onda mi pokazi citate u novom zavetu gde kad i zasto je data subota Hriscanima?A ja cu tebi pokazati u starom gde i kad i zasto i kome je data subota!mnogo postova je napisano na temi Adventisti o suboti i nisu nas dobili ni tamo ni ovde prijatelju moj, jednostavno ti nepoznajes dobro bibliju cini mi se.

Pozdrav od Gere.

Zamena teza. Subota je pocetna pozicija. Znaci prvo moras da demonstriras da je ukinuta subota i posle toga moras da demonstriras da je promovisana nedelja. Ni prvo ni drugo niste uspeli jer nemate biblijske argumente za tako nesto a moze da se prati u istoriji kako je nedelja krenula da se svetkuje. Budite iskreni, adventisti su odbranili svoj stav.

 

[Adrian BG]

Tesko da mogu da budu nepristrasni. Sa druge strane meni je svejedno, vikend je vikend ali na osnovu onog sto je prezentovano ovde adventisti su bili ubedljiviji a moram da napomenem i tolerantniji i kulturniji. Cinjenica je da nemas nedelju u bibliji a subotu imas. Ja sam samo neutralni posmatrac.

7. А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи. (Дела 20)

Као што видимо, хришћани се сакупише у НЕДЕЉУ да ломе хлеб, тако да сатанизација недеље и прича о Константину и остале глупости не може да прође. Ни Ускрс није забележен као празник, па се празнује, јер нама је све везано за Христа празник. Они празнују на неки начин 1844. годину када је лажни пророк ИЗРАЧУНАО да ће Христ доћи, а њихов "пророк" касније оправдао највеће лажно пророчанство у историји хришћанства са новом догмом о "уласку у Светињу" и некаквом "истражном Суду", некаквим "затвореним вратима милости". А ништа од тога не постоји у Библија, а адвентистима је битно и то просипају широм света као истину.

1. А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб. (Матеј 28)

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. (Марко 16)

1. А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; (Лука 24)


1. А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба. (Јован 20)


А шта се десило у први дан недеље, у недељу? Највећи догађај у историји људској - Васкрсење. А коме је битнија субота од Христовог Васкрсења, то је његова ствар. Мени је Васкрсење најбитније од свега јер да нема Васкрсења, узалуд моја вера и сва страдања светих кроз векове. Као закључно, ове речи тешко допиру до умова многих, а ко чита разумеће:

5. Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
6. А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
7. Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
8. Јер је Господар и од суботе Син човечији. (Матеј 12)

"pravoslavac postajes rodjenjem a adventista uglavnom izborom."

То је нетачно, православац бира Христа за Спаситеља, а ко гледа површно и незаинтересовано, није ни битно где је рођен и чему наводно припада. Господ зна ко Њему заиста и искрено припада јер зна мисли срца, а људски суд је недовољно објективан: не види какав је ко све док се не укаже права прилика и човек не покаже право лице. А ако су теби адвентисти пристојнији са толиким увредама и понижавањима, то управо говори каквим судом судиш и колико си меродаван.


14. И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15. Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим. (Матеј 13)

 

[starstuff]

7. А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи. (Дела 20)

Као што видимо, хришћани се сакупише у НЕДЕЉУ да ломе хлеб, тако да сатанизација недеље и прича о Константину и остале глупости не може да прође. Ни Ускрс није забележен као празник, па се празнује, јер нама је све везано за Христа празник. Они празнују на неки начин 1844. годину када је лажни пророк ИЗРАЧУНАО да ће Христ доћи, а њихов "пророк" касније оправдао највеће лажно пророчанство у историји хришћанства са новом догмом о "уласку у Светињу" и некаквом "истражном Суду", некаквим "затвореним вратима милости". А ништа од тога не постоји у Библија, а адвентистима је битно и то просипају широм света као истину.

1. А по вечеру суботном на освитак првог дана недеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб. (Матеј 28)

1. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија купише мириса да дођу и да помажу Исуса. (Марко 16)

1. А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима; (Лука 24)


1. А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба. (Јован 20)


А шта се десило у први дан недеље, у недељу? Највећи догађај у историји људској - Васкрсење. А коме је битнија субота од Христовог Васкрсења, то је његова ствар. Мени је Васкрсење најбитније од свега јер да нема Васкрсења, узалуд моја вера и сва страдања светих кроз векове. Као закључно, ове речи тешко допиру до умова многих, а ко чита разумеће:

5. Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?

6. А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.

7. Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;

8. Јер је Господар и од суботе Син човечији. (Матеј 12)

Sve je to u redu Adriane ali mogli su i da se skupe u utorak pa se opet ne bi slavio utorak. Najbolje sto mozete da uradite je da probate da branite stav da su ukinuti ceremonijalni zakoni iz starog zaveta. Ali i tu vam ostaju problemi jer subota ima korene u dekalogu. I nedelja i bozic i uskrs imaju jasne korene u paganizmu. Subota je biblijska.

 

[mrsavkic]

Zamena teza. Subota je pocetna pozicija. Znaci prvo moras da demonstriras da je ukinuta subota i posle toga moras da demonstriras da je promovisana nedelja. Ni prvo ni drugo niste uspeli jer nemate biblijske argumente za tako nesto a moze da se prati u istoriji kako je nedelja krenula da se svetkuje. Budite iskreni, adventisti su odbranili svoj stav.

da se ne uplices puno sebe radi,za ovo je potrebna dublja misao Duha svetoga,kojega sigurno kao neveran covek nemas,kao sto se prosjak ne moze hvaliti da ima kljuceve od pekare hleba!
citati oko sastajanja ucenika su na mestu. kao i da pise da je subota data najpre kao dasn odmora u starom zavetu. onaj ko je ukidao subotu a postavljao nedelju za dan odmora,pravi istu gresku,jer dan odmora je DANAS KAD GLAS OVAJ CUJES. stoga nema svrhe da se nedelja postavlja za dan odmora kad ni jedan dan nas ne moze odmoriti,ma kako ga revno drzali vec samo dela,2. 38. red. to je odmor.(POKAJTE SE I DA SE SVAKI OD VAS KRSTI NA IME GOSPODA ISUSA HRISTA ZA OPROSTENJE GREHA I PRIMI'ETE DAR SVETOGA DUHA. ovo je taj dan odmora. ko ovo veruje DANAS KAD GLAS OVAJ CUJES usao je u vecni odmor u nebo.

 

[starstuff]

da se ne uplices puno sebe radi,za ovo je potrebna dublja misao Duha svetoga,kojega sigurno kao neveran covek nemas,kao sto se prosjak ne moze hvaliti da ima kljuceve od pekare hleba!
citati oko sastajanja ucenika su na mestu. kao i da pise da je subota data najpre kao dasn odmora u starom zavetu. onaj ko je ukidao subotu a postavljao nedelju za dan odmora,pravi istu gresku,jer dan odmora je DANAS KAD GLAS OVAJ CUJES. stoga nema svrhe da se nedelja postavlja za dan odmora kad ni jedan dan nas ne moze odmoriti,ma kako ga revno drzali vec samo dela,2. 38. red. to je odmor.(POKAJTE SE I DA SE SVAKI OD VAS KRSTI NA IME GOSPODA ISUSA HRISTA ZA OPROSTENJE GREHA I PRIMI'ETE DAR SVETOGA DUHA. ovo je taj dan odmora. ko ovo veruje DANAS KAD GLAS OVAJ CUJES usao je u vecni odmor u nebo.

Ne, za ovo su potrebne cinjenice a vi ih u bibliji nemate da dokazete svoju tezu. Sa druge strane za subotu ima.

 

[Adrian BG]

Ми немамо тезе и не морамо ништа да доказујемо, али зато ови јеретици који су паметнији од свих хришћана за свих 2000 година имају, а то и раде извртањем. Прво је што сатанизују недељу, дан Васкрсења мога Господа, а онда и заговарају суботарење које нама није обавезно јер нико није толико глуп и луд да све протекле векове не уме да прочита и схвати.

"I nedelja i bozic i uskrs imaju jasne korene u paganizmu. Subota je biblijska. "

Што говори да су чак и безбожници почели да наседају на те трикове и лажи адвентиста. Ето колика је њихова моћ саблазни кад и Васкрс сатанизују. И ви сте већи зналци и верници од нас, а ми смо зли неверници јер не држимо суботу? Да се човек и насмеје колико је све изврнуто у данашње време, а ипак је ствар озбиљна. Мада није проблем, коме је дато - схватиће, коме није - неће, све и да га удари по глави неће видети.

 

[starstuff]

Ми немамо тезе и не морамо ништа да доказујемо, али зато ови јеретици који су паметнији од свих хришћана за свих 2000 година имају, а то и раде извртањем. Прво је што сатанизују недељу, дан Васкрсења мога Господа, а онда и заговарају суботарење које нама није обавезно јер нико није толико глуп и луд да све протекле векове не уме да прочита и схвати.

"I nedelja i bozic i uskrs imaju jasne korene u paganizmu. Subota je biblijska. "

Што говори да су чак и безбожници почели да наседају на те трикове и лажи адвентиста. Ето колика је њихова моћ саблазни кад и Васкрс сатанизују. И ви сте већи зналци и верници од нас, а ми смо зли неверници јер не држимо суботу? Да се човек и насмеје колико је све изврнуто у данашње време, а ипак је ствар озбиљна. Мада није проблем, коме је дато - схватиће, коме није - неће, све и да га удари по глави неће видети.

Niko ne kaze da si ti zli nevernik samo deo tvoje vere vezan za nedelju nije utemeljen biblijskim cinjenicama. U stvari da bi dosao do nedelje moras da izvrces, tumacis, racionalises. Za subotu ne, stvar je jasna.