i lepo kaže za mene Jorkshir, da sam potpuno beznadežna i da nisam čak ni hrišćanka! Vi dobri ljudi, pomolite se za mene grešnu!!!!:cry:
Izvrećeš reči, to nije lepo. Samo mi nije jasno zašto imaš osećaj da te neko napada, da negiraš ostale. Ja nemam problema da pročitam post koji ti postaviš ili koji postavi kalimirečica ili mindfulness ili bilo ko. Ali zašto ti imaš problem. Jer si možda ubeđena da će ti Bog suditi ako pročitaš neki text koji napisan od ‚‚jeretika"?
Voleo bih da mi odgovoriš šta će biti sa aboridžinima, pigmejima, inkama, mayama i ostalim narodima pošto oni nisu imali Isusa i Boga?
(ako budeš ikada odgovorila, nadam se da neće biti copy/paste već tvoj iskren odgovor)
Zašto imaš osećaj da smo protiv tebe?
da razgovaram sa svima o svemu i da mirno gledam kako Onoga koga obožavam i slavim drugi nipodaštavaju
Nigde nisam video da neko blati Onoga, stoga te molim da napraviš jedan post gde sve to piše, uključujući i moje ili barem privatnu poruku pošalji (mislim da već znam šta će biti, ali nada je nekad lepa)
Život sa takvim stavom koji imaš je vrlo težek. Ne znam jel si imala neke teške situacije u životu pa ti je stav borben, ima funkciju napada na sve gde ne možeš da prepoznaš ono što jedino znaš (šta i kako i koliko znaš u to ne ulazim niti na to mislim)?
Zašto si ti meni prijatelj a ja tebi neprijatelj?
Zašto za istom trpezom ja mogu da sednem a ti ne možeš?
Kada sam napunio 14 godina odlučio sam da se krstim. Da li u opšte znaš šta znači spoznaja tog događaja za mene. Krštenjem sam dobio SLOBODU. Ništa drugo me nije opredelilo za neku drugu religiju. U hrišćanstvu sam prvo ČOVEK pa onda HRIŠĆANIN. To je tako lep osećaj. Samo, jel tako pričaju demoni? Da li je biti čovek pa onda hrišćanin, jel to loše??? Jer, rođen sam kao dete, bez ikakve predstave o podelama na rase, narode i veroispovesti a sam, svojom inicijativom ja hrlim crkvi da se krstim???
Zašto mi nije teško da pročitam zen priče ili da praktikujem gledanje u sunce? Da se nisam udaljio od Boga? Da li sam osujetio njegovo postojanje? Da li sam uvredio nešto ili nekoga tim svojim postupcima?
Ako misliš da je molitva ona samo koja se recituje u crkvi, kada si ispred ikone ili kada te je zadesio težek trenutak onda je to tvoje viđnje. Molitva prevazilazi i prostor i vreme. I kao što sam napisao molitva je muzika duše. I ta muzika bi trebalo da traje i da se ne prekida ili započinje kada tebi odgovara. Molitva prevazilazi prostor i vreme.
Jako mi je žao što se stvari ovako odvijaju. Ovde tebe niko ne tera da veruješ u ono što drugi napiše. Pa čak i da prihvatiš. Samo se od tebe očekuje da ne napadaš jer tebe niko nije napao pobogu!!!.
Zar je problem veliki da ti imaš svoj stav??????
Mene ovo neodoljivo tera da ti postavim pitanje: jer se ti stidiš sebe iz ranijih (mlađih) dana. Onda kada si se ponašala onako kako si se ponašala (opet ne ulazim u to, i to me ne zanima)?
Ja duboko cenim (mada ne znam kako ovo tebi izglida jer imaš svoje sudove) tvoju privrženost pravoslavlju, ali zašto vidim ciničnost, napad-odbranu, ‚‚golupčići, grljenje, ja sam prva u zabludi...". Jer sam hulio na Hrista kada sam napisao da je on Utočište. Neko ko je Istina... jel to hulno?? Ako sam napisao da je Bog večita radost i Ljubav jesam li ga uvredio??????????
Nasa dusa se nalazi u tom telu. To telo je hram u kome obitavamo neki odredjeni period. Ako nam je to nesto vec dato na poklon, zasto ga onda ne bi negovali i cuvali? Koleno je izuzetno osetljiv deo tela. Veoma lako se ostaje bez neke njegove funkcije a stvarno ih ima puno. Cak i mali kvar zuba je u stanju da osteti koleno pa sagledavajuci sve te cinjenice a i cinjenicu da nema razloga maltretirati svoje telo radi usavrsavanja duha, meni se nekako cini da cebe (ja koristim debeo sundjer, nesto kao strunjaca ali manja kocka je u pitanju) nije na odmet. Ipak, toliko dodirivanja podloge i kolena, trljanje kolena o podlogu (posto se pri klanjanju koleno okrece po patosu), svakog dana - mnogo puta - ce veoma brzo uciniti svoje pa nije lose spreciti negativnu posledicu. Sto se tice duha i tela, sam broj klanjanja je sasvim dovoljno iskusenje, ne treba ga pojacavati fizickim ostecenjima.
