Duhovnost

[Mindfulness]

Kljuc je u onome sto "zelis" i sto "hoces" Bilo bi lepo da je sve onako kako zelimo i hocemo ali nije jer nismo sami na planeti. Ima nas na milione. A pored toga imamo i druga ziva bica koja cesto unistavamo jer se osecamo superiornijim od njih. Negde sam vec napisao da je "Oce nas" jedna stvarno divna i prosvetljena molitva jer nas uci tome da treba da prihvatimo volju Boziju a ne da lutamo u svome carstvu zelja. Mislim da ovu molitvu vredi izgovarati i vise puta na dan ali iskreno i svim srcem. Kada te reci dodju do "dubine" naseg srca, i kada prihvatimo Njegovu volju, vise nece biti provokacija. Mislim i da je izuzetno bitno da mi volimo druge a to ko ce i koliko voleti nas, to je manje bitno. Medjutim, kada iskreno dajemo ljubav, tesko da ce Bog dozvoliti da nam se ista i ne vrati. Kao sto rekoh, ima nas na milione. Normalno je da nam se misljenja nikada nece podudarati jer su misljenja uslovljena mnogim stvarima. Ali svi mi imamo nesto zajednicko, a to je nas jedan jedini Bog. Ako se svi "usidrimo" u njemu, razlika u misljenju vise nece ni biti bitna. Pricacemo o tim razlikama i smejati se tom svom neslaganju. Uvek ce biti onih koji ne zele da se "usidre" ali nas to ne sprecava da pokusavamo da im otvorimo oci

 

[letoh]

Jeste da mene nisi baš ništa pitao, ali ja bih da kažem , ako može.
Mislim da bi odgovor bio ostrašćenost. Neko navija strastveno, neko puši, neko se svađa sa tolikom strašću, prosto uživa u tome, neko je vernik na taj način. Svaka strast remeti duševni mir i sposobnost rasuđivanja, pa samim tim i bilo kakvom napredovanje u duhovnom pogledu.

Da bi se čovek uopšte pokrenuo u duhovosti, pre svega mislim da mu je potrebno da zadobije smirenje. Kad ima toga, onda postoji čvrst temelj za svaku nadogradnju. Onda je lakše strpeti se i za vreme posta, ostati ustrajan u molitvi, biti trpeljiv prema dosadnima i napornima ljudima, blag prema zabludelima, mudar sa grešnima...

Koliko sam ja svete oce čitala, nikada nikoga nisu prekoreli osim blagim mudrim rečima, kroz neki primer, koristan savet. Nema grubosti, nema dokazivanja, nema etiketiranja, ovakav si ili onakav si.

Hrist je poslao apostole na zapad da propovedaju Jevanđelje a ne na istok. Istok je imao duhovnost oduvek a hladni zapad nikada.

Ali zašto bi strast bila uvek loša? Zar nisu svi naučnici i umetnici bili stravstveni ljudi? Da su svi bili samo smireni ništa ne bi ni pronašli (valjda). Ili ja imam pogrešno mišljenje o smirenosti.

 

[Mindfulness]

Pa ta strast moze da se pogleda iz vise uglova. Recimo strast prema sexu. Dobro je imati strast prema svom supruzniku, voditi ljubav sa njim i stvoriti porodicu. Ali ako tu strast nemas pod kontrolom pa onda saleces sve osobe suprotnog pola, onda te ta strast vodi ka ponoru. Da li ta umetnicka strast vodi ka necemu sto ce biti na korist svima ili sto ce biti drugima na stetu? Mislim da je to ono sto uslovaljva smirenost. I takodje je bitno ne zaboraviti na Boga prilikom tog strastvenog stvaranja. Imati njega sve vreme u vidokrugu.

 

[Kalimerčica]

Ako pomognemo sami sebi i Bog će pomoći. Ako prihvatimo da smo bez njega nemoćni da bilo šta činimo (bez njegovog blagoslova), pre ćemo se pokoriti i predati Njegovoj volji. On najbolje zna šta je za nas dobro.
Ako prihvatimo da sve ono što nam se događa, duši na korist nam se događa, svaka će nam nevolja lakše pasti. Nekada nam se dese jako ružne stvari (mi mislimo da su ružne, nepravedne ili kakve god), a kasnije se ispostavi da je sve ispalo baš DOBRO i da nikako ne bi valjalo da je bilo onako kako smo mi želeli.
O, kada bismo samo mogli da shvatimo da za sve što nam se dešava smo isključivo sami krivi! Ranije to nisam znala, nisam prepoznavala, ali sada, posle raznih iskustava u životu, to vidim. Na žalost, vraćanja unazad i popravke nema, ali ima pokajanja i nastojanja da se greške ne ponavljaju. Ali...mi smo ljudi takvi, dok ne dobijemo „po nosu“ nećemo se trgnuti i okrenuti Bogu.
Moram da priznam da dugo nisam shvatala kako to Bog voli SVE ljude nesebičnom ljubavlju. Nije mi bilo jasno. Pitala sam se kako može voleti teškog grešnika ili ubicu čak. Kako može da mu je stalo baš do svih ljudi. Oprosti mi Bože ovu huljenje.
Uveliko sam bila majka dva sina a i dalje to nisam razumevala...I onda se zapitah, pa da li bih ja ostavila svoje dete ili ga se odrekla, odustala ikada od toga da ga vratim na pravi put ili prestala da ga volim ma šta učinio? Pa naravno da NE. Život svoj bih dala da ga spasem! I tek tada razumeh i shvatih i ljude i Boga.

Ali zašto bi strast bila uvek loša? Zar nisu svi naučnici i umetnici bili stravstveni ljudi? Da su svi bili samo smireni ništa ne bi ni pronašli (valjda). Ili ja imam pogrešno mišljenje o smirenosti.

Pa...mislim da su najveća dela i najnaprednija otkrića upravo bila nadahnuta Duhom Svetim, odnosno mnogi od umetnika i naučnika su bili baš vernici. Njihova dela nisu bila plod strasti, već dubokog smirenja i mudrosti. Dostojevski, Tesla... Treba li ih nabrajati još?

 

[kamenicvet]

mir boziji....predivno osecanje..stanje..neopisivo i neizrecivo...da pisem tri dana ne bi bilo reci to da opisem.
mir...zaustavljanje misli,cista sadasnjost.
sto bi rekao brus li... budi voda moj prijatelju..smiren kao povrsina vode koje je kao ogledalo...taj mir je preduslov za dalje saznavanje,otkrivanje i spoznaju.
predrasude su te koje coveka vode,prave mu pakao od zivota.kako ih otkriva i osvetljava tako slabi njihov uticaj sve dok se ih se ne resi toliko da pocinje da sija.ego takvim osobama nijegospodar nego mocan alat a um mocno oruzje u funkciji direktne kreacije pomocu misli.sto je covek duhovno razvijeniji to je vreme manifestacije krace i isto tako manje univerzalnih zakona deluje na njega ili nju.....

 

[Kalimerčica]

Za Mindfulness-a

. Jurivaka se u jednom postu izjasnio kao pravoslavni ateista. Čitajuće "tamo neke postove" i tvoje jako simpatične komentare, u sebi samo te (analogno Jurivakinom samodeklarisanju) krstila "pravoslavni budista" ili "pravoslavni sektaš":girl_wacko: .

Mislim, nemo` se ljutiš. :friends:Šalim se malo.:0girl_smile:

 

[kamenicvet]

kakve su ti misli takav ti je i zivot-otac tadej
misao je sve
mi smo produkat nasih ranijih misli
sve krece od misli
zakon privlacnosti
duhovno najrazvijeniji ljudi su iznad ili da tako kazem izvan bilo koje vere...cisto jedinstvo sa bogom,univerzumom...zovite kako zelite
svako lose ponasanje ukazuje da je osoba duhovno nerazvijena.jer bi u suprotnom znala da sve sto lose uradi nekom drugom to radi sebi....to radi bozijem stvoru..to radi bogu koji se ogleda kroz nas...tu spadaju i lose misli i namere.lose misli i dela su neprihvatanje boga koliko god ko to demantovao da bi sebi pribavio opravdanje.

sto se tice neizmerne ljubavi koju bog pruza svima...pa to je bar jasno..uporedite to sa suncem koje sija svakom i svuda,svakom zivom stvoru i ne obazire se...ptica peva zato sto slavi boga...nije joj vazno dali neko slusa...peva..bez obzira dali ce imati da jede ili ne..peva...
cvet siri latice i ne zna dal ga neko gleda ili ne....

 

[kalista]

Ali zašto bi strast bila uvek loša? Zar nisu svi naučnici i umetnici bili stravstveni ljudi? Da su svi bili samo smireni ništa ne bi ni pronašli (valjda). Ili ja imam pogrešno mišljenje o smirenosti.

Strast i nadahnuce Svetim Duhom su 2 potpuno razlicite stvari.
Strast potice od zelje, izazvane onim sto sveti oci zovu "dusa", dakle, to su emocije, osecanja.Na njih imaju uticaja nase potrebe, razum, volja, drugi ljudi, spoljasnje drazi, ali i demoni.
Nadahnuce Svetim Duhom je nesto sasvim razlicite prirode.Ono nije "telesno", jer Sveti Duh ne obitava "na prljavim mestima", koja nisu ociscena od strasti. Zbog toga svi svetitelji, monasi, mirjani, imali su i imaju potrebu da sebe ociste od strasti kako bi njihova dela bila pokretana, nadahnjivana, vodjena, Svetim Duhom.
Otud mi postimo, molimo se, svesno izbegavamo da cinimo dela koja se smatraju gresnim i umesto njih cinimo dela koja su dobra i onda, kada nas Sveti Duh pokrene da nacinimo neko delo, s punim pravom mozemo reci da to nije od nas, vec je dar od Boga.Nase je da ulozimo trud (a i za njega molimo Boga!) a nadahnuce dolazi spolja, nije iz nas nego ono dolazi na nas.

 

[Mindfulness]

Za Mindfulness-a

. Jurivaka se u jednom postu izjasnio kao pravoslavni ateista. Čitajuće "tamo neke postove" i tvoje jako simpatične komentare, u sebi samo te (analogno Jurivakinom samodeklarisanju) krstila "pravoslavni budista" ili "pravoslavni sektaš":girl_wacko: .

Mislim, nemo` se ljutiš. :friends:Šalim se malo.:0girl_smile:

Kakvo ukrstanje cudnih sorti Ne ljutim se, bas je simpaticno wacko2

 

[Jokshir]

Jednom je jedan svestan čovek rekao: ‚‚Kada svaki čovek postane religija za sebe, tada će nam ceo univerzum biti na dlanu" (ovaj drugi deo rečenice iza zareza mi je sam došao, mislim da u izvornom kazivanju stoji da će se javiti Ljubav).

Objasniću samo malo (probaću i suštinu), jer ova rečenica zvuči rogobatno.
Prvo pitanje koje se nameće jeste kako da znam šta je prava religija (jer vera je samo jedna ili veruješ ili ne-a religija ima dosta . Odgovor sledi; da sve religije su istinite, ali u onoj meri koliko je spoznate.

.....
(ja sam se dosta puta zapitao zašto sam rođen tu gde jesam, i zašto je baš hrišćanstvo tu prisutno. Spoznaja je učinila svoje, i kod mene se razvila kao sloboda)
.....

Jednom kada vaše Biće oseti Istinu (kada prihvatite sebe kakvi jeste i kada se u vama razvije prihvatanje kao način bitisanja), tada postaju apsurdni svi koeni, uputi, zapovesti... jer tada živite u skaldu sa Prirodom (sa Bogom, sa Univerzumom-kako god želite). Ali to prihvatanje nije samo puko delanje (eto, lupio mi šamar i ja ću okrenuti drugi) već razumevanje svega da je nešto takvo zato što JESTE.

U svakoj religiji ima paralela. Jedna od tih je ne čini drugima ono što ne bi voleo da drugi čine tebi. U hrišćanstvu glasi ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Recimo, samo ovaj uput (ne volim reč zapovest- to koriste robovlasnici) može izazvati pravu provalu emocija u vama kada odjedanput uvidite sebe kao ‚‚deo mehanizma‚‚ ovog čovečanstva.

Poenta bi bila da se obožite, kako kaže Vladeta Jerotić, da postanete bogoliki, da Boga vidite svuda i svagda. To se nikad neće deseti ako non-stop govorite da ste grešni. Svako jeste grešan ali se to odnosi na svaki trenutak nesvesnog ponašanja i življenja.

Kada proživite, istinski proživite postulate ‚‚svoje"(da kažem koju ste odabrali) religije otvoriće se jedan novi horizont na kome nema straha, nema grehova, nema osude. Bićete jedno sa životinjom, biljkom, čovekom, planinom, rekom, zvezdama na nebu. Ma.... U svemu će biti vidljiva nit Tvorca našega. I tada će nestati sve razlike i sličnosti. Jer to neće biti potrebno. Biće čak i sešno.

Kada svuda vidite, osetite i čujete božansko tada će biti baš glupo da se na Boga iznervirate ili da Boga prekorevate ili ga grdite.

Rekao bih još toga ali mislim da bi bilo naporno za čitanje.