Duhovnost

[Kalimerčica]

Pa u tome je vic. Ako ne popustiš želji, nema drugog i nema svađe.

 

[Mindfulness]

Posej misao i ubraces plod dela svog;
Posej delo i steci ces naviku;
Posej naviku i eto ti karaktera;
Posej karakter i to je tvoja sudbina!

 

[Kalimerčica]

какве су ти мисли такав ти је и живот.

 

[letoh]

какве су ти мисли такав ти је и живот.

Kod mene je to obrnuto "Kakav ti je život takve su ti i misli". Kad je sve ok onda sam i ja a kad nije sve ok onda . Život je nekad siv nekad žut.

 

[Kalimerčica]

kod mene je to obrnuto "kakav ti je život takve su ti i misli". Kad je sve ok onda sam i ja a kad nije sve ok onda . život je nekad siv nekad žut.

"....треба да се опустиш. не узимај превише на себе бриге овога света, већ чувај свој мир и живи са богом. нека иде како иде...."
" која год мисао разара мир и од које мисли немамо мира, то је од пакла и треба је одбацити и неприхватити."
".....ја сам много страдао јер сам често осуђивао свога оца, мислећи да је мало времена проводио са својом децом. те су моје мисли испланирале мој живот, и због њих сам много страдао. за време окупације два пута сам осуђиван на смрт...."

отац тадеј

пс-
ово су фрагменти и овако почупани можда не звуче како треба и како јесте, али све је у нама, у нашем ставу према свету и животу.

 

[Mindfulness]

Kod mene je to obrnuto "Kakav ti je život takve su ti i misli". Kad je sve ok onda sam i ja a kad nije sve ok onda . Život je nekad siv nekad žut.

Upravu si ako posmatras stvari dualisticki Nekada je siv, nekada je zut. Medjutim, bez obzira sta se desilo spolja, ako dozvolis da to spolja stvori reakciju u tebi a onda dopustis da ta reakcija utice na ono unutar tebe - onda tvoje misli i uticu na tebe pa ti se onda cini da ti je zivot onakav kakve su ti misli. Cak i da je tako, ako pokleknes i dozvolis mislima da budu "crne" nakon nekog spoljnog dejstva, desice se to da ces kroz te "crne" misli kreirati jos neki "crni" dogadjaj spolja. Na taj nacin ces stvoriti jedan zacarani "crni" krug gde svet kreira um a potom um kreira svet. Dobro je kada svet kreira um ali nije dobro kada um kreira svet. Ali ako stvarima spolja dozvolis da budu onakve kakve jesu, mislima dozvolis da budu onakve kakve jesu a ne dozvolis ni jednom ni drugom da utice na tebe - onda dolazis do sustine iz mog gore posta.

Misli ne moraju da uticu na tebe niti na tvoj zivot tj. na tvoj mir. Pitanje je samo da li ces im to dozvoliti ili ne

Dodato posle 18 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Sreca

Postoji sreca zadovoljstava cula i postoji sreca obuzdanosti.
Od te dve, veca je sreca obuzdanosti.

Buda

 

[Kalimerčica]

Nesreća koju Bog popušta na nas bolja je od sreće koju mi sami sebi zidamo. Na svoje verne Bog uvek blagvremeno popušta nesreću. To je glas prijatelja koji u ponoći viče: požar!
Mudar ostavlja kuću da gori i beži za životom. Lud kuka usred ognja i čeka da i on izgori u plamenu kuće.

Vladika Nikolaj Velimirović

 

[Kalimerčica]

ДУХОВАН - ДУХОВНОСТ (гр. πνεθματηκος, лат. Spiritualis, spiiritualitas): свесно опажање или доживљавање благодати Божије које се манифестује у начину познавања и живота где духовни поново задобија своју слободу и племићство, тј. опет им се враћа. То је суштински процес обожења, за поновно лично стицање Духа Светога, кроз "невидљиве борбе", да би човек поново задобио осећање према Богу. Велики духовни Оци виде различите аспекте овог процеса. За Евагрија Понтијског (346-399) предмет духовног подвига јесте созерцање Бога кроз молитву, јер рат демона тежи да нас спречи да сазнамо или да упознамо Истину. За Григорија Ниског (рођ. око 331, умро око 395) духовност претпоставља непрестано напредовање (епектаза) и успевање у бесконачној заједници са Богом. За Светог Јована Лествичника (+680) духовни живот јесте пењање по степеницама, при чему превазилазимо "замке" које нас спутавају да задобијемо Бога. Свети Симеон Нови Богослов (949-1022) и његов ученик Никита Ститат виде у помрачености духа и неосетљивости према Богу сенку греха, те зато верник треба да поново стекне свесно осећање присуства благодати, у виду светлости и радости. За Никодима Агиорита (1748-1809) хришћанин се налази у "невидљивој борби" (αορατος πολεμος), са циљем да овлада својом сопственом етиком кроз расуђивање и тиховање. Сви велики подвижници сматрају да је живот у Христу актуализација благодати крштења,илистална чежња за Богом, силом Духа Светога. Они уче да духовност не треба мешати са монашком мистиком, јер ово прво доживљај је сваког хришћанина.

Оци који су се бавили учењем православне духовности говоре о степенима духовног живота или о прогресу у освећењу, некој врсти поретка у егзистенцији, што је у међусобној вези. Степени духовног живота јесу:

1) Очишћење од страсти и стицање врлина (в. ВРЛИНА). Страсти су не само одраз егоизма (зато што показују немоћ воље да се одвикне од слабости) и одсуства скрушености, него су и знак ирационалности, јер мењају смисао (логосност) ствари, употребљавајући их противно њиховој природи. Отварање према Богу могуће је само кад се воља ослободи од те страсне стварности. Страсти су ослабиле дух; стога једино бестрашће регенеришемоћдуха и даје слободи подстрек за врлине.

2) Созерцавање божанских "логосности" ствари, или усредсређење духа на Бога, гледање логосности које су делале од почетка стварања. Заустављање страсне маште која ограничава познање на чисто материјалну структуру света и тела, већ значи напредак. Контемплацијом, то јест продирањем духа иза материјалне површине света, присуство Божије постаје очигледније и делотворније.
3) Непосредно сједињење или стално доживљавање Бога, последњи стадијум обожења, где је Бог активнији неголи човечији субјекат. То је више стање у богопознању, зато што је Он Јединствени и Крајњи Смисао егзистенције.

Izvor: Svetosavlje

 

[Kalimerčica]

"труди се да више пазиш на себе , а не да разматраш дела , поступке и однос других према теби. ако у њима не видиш љубав , то је зато што и ти сам немаш љубави у себи".
"када немате мира , знајте да немате у себи смирење. то је господ рекао следећим речима, које заједно с тим показује где треба тражити мир. он је рекао : "научите од мене , јер сам jа кротак и смирен срцем , и наћићете мир душама вашим". (мт.11,29) поука преподобног лава (наголкина)

 

[Mindfulness]

Prosvetljenje pre dolazi kao posledica zaboravljanja i napuštanja nego li kao posledica sticanja novih znanja, iskustva i uloženog truda da se spozna apsolutna istina. Ona je tu - ne trebamo je tražiti. Ne moramo misliti o njoj, samo trebamo otvoriti čula.​