"Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum ne oslanjaj se.
Na svim putevima svojim imaj Ga na umu, i On će upravljati staze tvoje.
Ne misli sam o sebi da si mudar; boj se Gospoda i uklanjaj se oda zla.
To će biti zdravlje pupku tvom i zalivanje kostima tvojim. ( price Solomonove 3. 5 - 6 ).
Pa ako je tako sta ce ti onda subota?
Procitaj ovo brate ladokeja:
Nakon Bar-Kohbinog ustanka, oko četrdeset godina nakon upokojenja Apostola Jovana, Justin Filosof, Hrišćanin koji je kasnije postradao za svoju veru, šetajući Efesom susreo je grupu Jevreja. Započinje interesantan razgovor u kojem Justin brani Hrišćanstvo i govori o razlikama između Hrišćana i Jevreja, starozavetnom zakonu, praznicima i njihovom smislu.
Ovaj autentični dokument predstavlja izuzetno svedočanstvo o učenju Hrišćana II veka o Starom i Novom Zavetu i njihovom tumačenju odnosa Judaizma i Hrišćanstva.
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"]
[1] 2 3[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"] [TABLE]
[TR]
[TD]
8. ...
Želja bi mi bila da svi postanu istih misli kao i ja i da se nikada ne odvajaju od Spasiteljevog učenja; ono poseduje svojevrsni strah i ima silu da savlada one koji se sunovratiše sa istinitog puta i služi kao najslađi pokoj svima koji žive po njemu. Zbog toga, ukoliko se ma i malo brineš za sebe samog, želeći spasenje uzdanjem u Boga, ti sada možeš vrlo lako poznati Hrista Božijeg i, postavši njegov verni učenik, dostignuti blaženstvo. Na ove moje reči, ljubazni moj, prijatelji Trifonovi se nasmejaše, a on reče:
- Ja prihvatam ponešto od onoga što si kazao i veoma se divim tvojoj revnosti za božansko, međutim, mislim da bi ti bolje bilo da sleduješ Platonovoj filosofiji ili učenju nekog drugog proroka i da živiš u podvigu trpeljivosti, uzdržanja i celomudrija, nego da se zavaravaš lažnim rečima i da sleduješ nepostojanim ljudima. Jer, ako ostaneš veran tim filosofskim načelima i ako živiš besprekorno, tada još postoji nada za bolji udeo; ali sada, kada si ti ostavio Boga i položio svoju nadu samo na čoveka, kakva sredstva spasenja su ti preostala? Zato, ako hoćeš da me poslušaš (jer ja na tebe gledam kao na druga), ti najpre primi obrezanje, a potom, kao što je uzakonjeno, poštuj subotu i praznike i mladine Božije i, uopšte, ispuni sve što piše u zakonu i možda ti se tada smiluje Bog. Što se tiče Hrista, ako se On rodio i ako se nalazi bilo gde, znaj da Ga niko neće poznati i sam sebi će biti nepoznat, niti će imati bilo kakve sile, sve dok ne dođe Ilija da Ga pomaže i svima Ga objavi. A vi, hrišćani, primili ste lažni glas i uobrazili ste sebi neku osobu za Hrista, radi koga tako glupo gubite život vaš.
9. Oprosti, čoveče, upadoh ja, neka mi bude dozvoljeno da kažem: ti pričaš nešto što ne znaš; sleduješ učiteljima koji ne razumeju Pismo te i sam govoriš napamet, što god ti padne na um. Ako ti je po volji da saslušaš dokaze o tome da mi nismo u zabludi i da nećemo prestati da poštujemo Hrista, pa ma se na nas sručila svakovrsna hajka ljudi, ma nas i najžešći tiranin primoravao da Ga se odreknemo; dakle, ako to želiš, ja ću ti pokazati da mi ne poverovasmo pustim bajkama i nedokazanim rečima, nego verujemo učenju koje je prepuno Duha Svetoga i obiluje silom i blagodaću.
Saputnici Trifonovi se ponovo nasmejaše na ove moje reči, pa čak i nepristojno prasnuše. Ja zastadoh i bejah spreman da ih napustim; međutim, Trifon me uhvati za odeću i reče da me neće pustiti da odem, dok ne ispunim svoje obećanje.
- U tom slučaju nemoj dozvoliti da se tvoji prijatelji ponašaju nepristojno, rekoh ja; nego, ako žele da slušaju, neka slušaju ćutke ili ako im to više odgovara, neka nas ostave i neka pođu za važnijim, za njih, poslovima; a nas dvojica produžimo šetnju i nastavimo započeti razgovor.
Trifon se saglasio sa ovim predlogom, te pođosmo ka središtu šetališta, a dvojica od njegovih saputnika otidoše od nas ismevajući našu revnost. Kada dođosmo do željenog mesta gde se na obejim stranama šetališta nalaze kamene klupe, tada Trifonovi saputnici sedoše na drugu stranu i razgovarahu o prošavšem judejskom ratu o kome je jedan od njih započeo razgovor.
10. Kada okončaše svoju temu, ja se ponovo obratih njima.
- Prijatelji moji, za šta vi to nas osuđujete? Zar zbog toga što mi ne živimo po vašem zakonu, što ne obrezujemo telo kao vaši preci, što ne poštujemo subotu kao vi? Ili nas optužujete zbog našeg života i naravi? Odnosno; niste li i vi poverovali klevetama da mi, tobože, jedemo ljudsko meso i da posle pirovanja gasimo sveće i prepuštamo se bezakonim orgijanjima? Ili nas jednostavno optužujete zbog toga što mi sledujemo takvom učenju i uvažavamo misli koje su, po vašem shvatanju, lažne?
- Ovo poslednje me veoma oduševljava, reče Trifon, a što se tiče kleveta koje se protiv vas iznose one su nedostojne verovanja jer jednostavno protivureče čovekovoj prirodi. Vaša pravila koja nalazim u tzv. evanđelju za mene su veoma uzvišena i zadivljujuća iz razloga što njih niko ne može da ispuni, ja se potrudih te ih pročitah. Kazaću ti šta nas naročito zbunjuje: vi stalno ističete svoju pobožnost i tvrdite da ste bolji od drugih ljudi, međutim, ničim se od njih ne razlikujete, niti ste životom uzvišeniji od pagana - vi, naime, ne čuvate ni praznike, ni subote, ne obrezujete se, a svu svoju nadu polažete na raspetog čoveka nadajući se da ćete od Boga primiti blagoslov, mada ne ispunjavate njegove zapovesti. Zar nisi nikada pročitao: "Duša koja se ne obreže u osmi dan biće istrebljena iz roda svoga". Ta zapovest važi i za inoplemenike i za one koji su kupljeni novcem. A vi prezreste ovaj zakon zajedno sa svim potonjim zapovestima i uporno se trudite da nas ubedite u to da vi, ustvari, poznaste Boga, iako ne čuvate ni jednu od obavezujućih zapovesti koje ispunjavaju svi koji se boje Boga. Ako možeš po ovim optužbama da se opravdaš i da nam obrazložiš na osnovu čega se vi nadate bilo čemu, s obzirom da ne ispunjavate zakon, mi ćemo te sa dostojnom pažnjom saslušati, a potom možemo nastaviti razgovor i razmatranje ostalih pitanja.
11. - Nikada, od početka veka, nije bilo drugog Boga, Trifone, ovako ja počeh da mu odgovaram, osim toga koji je stvorio i ukrasio sve što god vidimo; mi ne poštujemo nekog drugog za našeg Boga, a nekog drugog za vašeg Boga, nego uvažavamo jednog i istog, koji je izveo oce vaše iz zemlje egipatske, rukom krepkom i mišicom snažnom, niti se na nekog drugog uzdamo (jer nema drugoga), osim na onoga na koga i vi polažete svoju nadu - Boga Avraamovog, Isaakovog i Jakovljevog. Međutim, naše uzdanje nije kroz Mojseja i kroz zakon; da je tako, ne bi bilo razlike između nas i vas. I ja sam čitao, Trifone, da mora postojati neki poslednji zakon i zavet koji će biti silniji od svih drugih zakona i zaveta, koji će biti obavezan za sve ljude koji žele da dobiju Božije nasleđe. Zakon, darovan na Horivu, jeste već stari zakon i važi samo za vas Judejce, a ovaj zakon o kome ja govorim - važi za sve ljude uopšte; novi zakon postavljen je i dat u zamenu za stari; samim tim, poslednji zakon ukida onaj prethodni. Nama je darovan večni i savršeni zakon, zavet verni; to je - Hristos, posle koga nema boljeg i većeg ni zakona, ni uredbi, ni zapovesti. Nisi li ti čitao ono što govori Isaija: "Poslušajte me, poslušajte, ljudi moji, i obratite pažnju, carevi: od mene će izaći zakon i sud moj u svetlost naroda; nastupiće uskoro pravda moja i pokazaće se spasenje moje i u moju mišicu će se uzdati narodi". O tome novom zakonu govori Bog i kroz proroka Jeremiju: "Evo, dolaze dani, govori Gospod, i Ja ću učiniti novi zavet sa domom Izrailjevim i sa domom Judinim - ne takav kakav sam zasnovao sa ocima njihovim onoga dana kada sam ih za ruku uzeo i izveo iz zemlje egipatske". Dakle, ako je već Bog nagovestio da će ustanoviti novi zavet i to takav koji će svetleti svima narodima, a mi vidimo i uvereni smo da se ljudi imenom samog raspetog Isusa Hrista obratiše Bogu i napustiše idolosluženje i bezakonje i do smrti svoje ostaju u svom ispovedanju i čuvanju pobožnosti; dakle, svi se mogu uveriti i poznati, na osnovu njegovih dela i čudesa koja je činio, da je On, ustvari, taj novi zakon i novi zavet i nada svih koji od Boga očekuju milost, bez obzira kome narodu pripadaju. I mi, koji Bogu besmo privedeni kroz tog raspetog Hrista, mi - istiniti duhovni Izrailj i rod Judin, Jakovljev, Isaakov i Avraamov, koji obrezanjem primiše svedočanstvo i blagoslov Božiji za svoju veru i beše nazvan ocem mnogih naroda; - kao što ćemo to potvrditi i dokazati u potonjem tekstu.
12. Ja sam, osim rečenog, slobodan da pridodam i druge Isaijine reči gde on kliče: "Poslušajte moje reči i biće živa duša vaša i učiniću sa vama večni zavet - najvernije uzdanje Davidovo: njega sam dao za svedočanstvo narodima. Narodi koji Te ne poznaju zvaće te, radi Boga tvoga, Svetog Izrailjeva, zbog toga što te je On proslavio". Taj zakon ste vi prezreli i novi sveti zavet njegov ste odbacili, ne primate ga, niti se kajete u svom zlodelanju, jer "uši vaše su zaključane i oči vaše su oslepljene i srce vaše je ogrubelo". I Jeremija vam je gromko blagovestio, a vi niste slušali. Došao je Zakonodavac, a vi Ga ne videste; ubogi propovedaju evanđelje, slepi vide, a vi ne razumete. Sada je potrebno drugo i drugačije obrezanje, a vi još uvek razmišljate o svom obrezanju tela. Novi zakon vam zapoveda da poštujete svagdašnju subotu, a vi se zadržavate na jednom danu i smatrate da ste zbog toga pobožni, ne shvatajući zbog čega vam je data ta zapovest. Dalje: ako jedete presni hleb smatrate i govorite da ste ispunili volju Božiju, ali time se ne zadovoljava Gospod Bog naš. Ako je neko od vas kriv za prestupanje zakletve ili je kradljivac, neka ne greši više; ako je neko bludnik, neka se pokaje i tek tada će on, ustvari, savršiti poštovanje istinite i prijatne subote Božije. Ako su nekome nečiste ruke, neka ih umije i biće čist.
13. Svakako da vas Isaija ne šalje u banju da biste se očistili od ubistava i drugih grehova - vode svih mora ne mogu njih sprati; ali, on je već tada blagovestio o ovom spasonosnom omivanju koje pripada svima koji se raskajaše, koji se ne čiste krvlju jaraca i ovaca ili pepelom junice ili prinošenjem pšeničnog ploda, nego verom kroz krv i smrt Hristovu, koji je toga radi i umro. Ovako o tome kazuje Isaija: "Gospod će otkriti svoju svetu mišicu svima narodima i svi narodi i krajevi zemlje videće spasenje od Boga. Udaljite se, udaljite se, udaljite se, izađite odatle i ne dotičite se nečistote. Izađite iz njezine sredine, odelite se od nje vi koji nosite posude Gospodnje, jer vi ne idete u besporedak; Gospod vaš poćiće ispred vas i Gospod Bog Izrailjev sabraće vas na Jedno mesto. Evo, moj sluga se ispunio razuma i veoma će se uzvisiti i proslaviti. Kao što će Ti se mnogi začuditi - izgled tvoj uniženi i slava tvoja biće prezreni među ljudima: tako će se mnogi diviti tebi i carevi će zatvoriti usta svoja, jer će se oni, kojima nije kazivano za njega, oduševiti i oni koji nisu slušali o njemu razumeće. - Gospode, ko je poverovao propovedi našoj? Kome se otkrila mišica tvoja? Mi smo pred njim blagovestili kao dedža, kao koren u žednoj zemlji. On nema lepote ni ljudskog obličja, nego je njegov izgled osramoćen i unižen i prezreniji je od svih sinova ljudskih. On je čovek u nevolji i zna kako se prenosi bolest, jer se izopačilo lice njegovo, beše porugano i prezreno. On naše grehe nosi i trpi muku zbog nas, a mi mu zamerismo što je ophrvan bolešću, što trpi muku i nevolju. Mučili su Ga grehova naših radi, zbog bezakonja našeg unižen beše; kazna našeg sveta je na njemu, njegovom ranom mi se iscelismo. Svi smo mi, kao ovce, zabludeli, svaki čovek je bludeo na putu svome. Gospod Ga je predao grehova naših radi, i od muke ne otvara usta svoja. Kao ovca bi odveden na zaklanje i kao jagnje nemo pred onim koji ga strižu, tako ne otvara usta svoja. Zbog njegovog smirenja bi skinut sud njegov. Ali, ko će iskazati rod njegov? Jer se uzima sa zemlje život njegov i zbog bezakonja naroda njegovog On ide u smrt. Odrediše mu grob sa zločincima, ali u smrti beše sa bogatima, jer nije učinio nikakvo bezakonje i u ustima njegovim ne nađe se prevare. Gospodu je ugodno da Ga očisti od rana. Ako Ga date na žrtvu za grehe, duša vaša će videti seme dugovečno. Gospod želi da spase dušu njegovu od stradanja, pokazaće mu svetlost i obrazovaće razumom; opravdaće pravednika koji je blagodatno poslužio mnogima. On će poneti grehe naše. Zbog toga će ovladati mnogima i razdeliće dobitak silnika, jer duša njegova beše predana na smrt i On beše pribrojan bezakonicima i ponesavši grehe mnogih za njihova bezakonja predan bi. Veseli se nerotkinjo; otvori se i usklikni ti koja nisi trpela porođajne muke, jer više dece ima ona koja je sama, nego koja ima muža. Jer Gospod je kazao: raširi mesto šatora svoga i zavese stana tvoga neka se razastru, ne brani, produži uža svoja i kolje svoje utvrdi. Raširi se na desno i na levo i seme će tvoje naslediti narode i puste će gradove naseliti. Ne boj se što si osramoćena, ne buni se što si prekorena, jer ćeš zaboraviti tvoj večni stid i nećeš se sećati prekora tvoga udovstva; zato što je Gospod pronašao ime sebi i izbavitelj tvoj, sam Bog Izrailjev biće prizivan po svoj zemlji. Gospod te je prizvao kao ženu ostavljenu i palu duhom, kao ženu koju mrze od mladosti".
14. Dakle, kroz banju pokajanja i poznanja Boga koja, po rečima Isaijinim, beše ustanovljena radi bezakonja ljudi Božijih, mi poverovasmo i objavismo da je krštenje jedino sposobno da očisti sve pokajnike i ono je ta voda života; a kladenci koje vi sami radi sebe iskopaste, ničemu vam ne služe. Naime, koja je korist od tih kupanja kojima se jedino telo i plot čisti? Omijte se dušom od gneva i ljubomore, od zavisti, od mržnje i svo vaše telo biće čisto. Taj smisao imaju i beskvasni hlebovi, upravo: da ne biste drevna dela učinili rđavom zakvaskom; a vi sve shvatate u plotskom smislu i smatrate pobožnošću ako vršite upravo takva dela, bez obzira što su vam duše prepune licemerja i svakovrsnog drugog zla. Zbog toga vam je Bog zapovedio da sedam dana posle jedenja opresnoka pripremite novu zakvasku tj. činjenje drugačijih dela, a ne praktikovanje i oponašanje starih i rđavih. Da bih vam dokazao da ovo od vas potražuje novi Zakonodavac, citiraću već izrečene reči, s tim što ću dodati i neke nove. Isaija kaže: "Poslušajte me i živeće duša vaša; učiniću sa vama večni zavet, milosti Davidove istinite; evo, dadoh ga za svedoka narodima, za vođu i zapovednika narodima. Narodi koji te nisu znali prizvaće te i ljudi koji te nisu poznavali pristupiće ti, radi Boga tvoga, Svetog Izrailjevog, jer te je on proslavio. Tražite Boga i kada Ga nađete, prizovite Ga, mada je On blizu vas. Neka nečastivci napuste puteve svoje i bezakoni čovek namere svoje, i neka se obrate Gospodu i pomilovaće ga, jer On štedro oprašta grehove vaše. Moje namere nisu to što su i vaše, i moji putevi nisu isto što i vaši; koliko je udaljeno nebo od zemlje, toliko je dalek moj put od puta vašeg i misli moje od misli vaših. Kao što sneg ili kiša silaze sa neba i ne vraćaju se više tamo dok ne napoje zemlju i ne oplode je, da bi ona iznikla iz sebe seme sejaču i darovala mu hleb za hranu, tako će biti i sa mojom rečju koja izlazi iz usta mojih: ona se neće vratiti sve dok se ne ispuni sve što mi je ugodno i dok se ne ubrza ispunjenje zapovesti mojih, Jer ćete izaći oholi, a bićete vraćeni sa radošću. Gore i brda skakaće od radosti očekujući vas i sva drveta poljska plesaće svojim granama i umesto koprive iznićiće mirta. To će biti Gospodu u slavu, za večni znak, koji neće nestati". Ove i druge proročke reči ja sam ti naveo, Trifone, jer se one odnose na prvi dolazak Hristov za koji je predskazano da će biti unižen, sraman i smrtan, a delimično se dotiču i drugog dolaska kada će doći na oblacima nebeskim, u slavi; tada će vaš narod videti i poznati toga koga probodoše, kao što je predskazao Osija, jedan od dvanaestorice proroka, i Danilo.
15. Dakle, naučite se da čuvate istiniti post Božiji, kako savetuje Isaija, da biste ugodili Bogu. Isaija ovako govori: "Usklikni gromko, ne usteži se, uzvisi glas svoj kao truba i objavi narodu mome njegova sagrešenja i domu Jakovljevom njegova bezakonja. Oni me traže svakodnevno i žele da poznaju put moj, kao narod koji tvori pravdu i koji je odan zakonu Božijem. Oni od mene traže sada pravedan sud i žele da se približe Bogu, govoreći: zašto smo postili, a ti nisi pogledao, zašto mučismo duše svoje, a ti ne želiš da znaš? U danima vašeg posta vi zadržavate sva zadovoljstva svoja i potražujete dugovanja od svojih dužnika; dakle, vi postite da biste se sporili i sudili i da se bijete pesnicama vašim. Zar vi postite samo zbog toga da bi se čuo glas vaš i vapaj? Nisam takav post Ja odabrao, da bi njime čovek dušu smirio samo za jedan dan. Ako izvijete svoj vrat u krug i ako pod sebe sterete kostret i pepeo, nemojte to nazivati postom i danom ugodnim Gospodu. Nisam takav postJa odabrao, kaže Gospod, nego raskidaj svaku vezu sa nepravdom, raskidaj mreže svih iznuđenih dogovora, oslobodi sve ugnjetene i potlačene i pocepaj svaki nepravedni zapis. Razdeli gladnima hleb svoj i beskućnike uvedi u dom tvoj; ako spaziš nagoga, odeni ga i ne preziri one koji su iste prirode sa tobom. Tada će zasijati tvoja unutarnja svetlost i odeća tvoja će zasvetleti i tvoja pravednost će ići ispred tebe, a slava Božija će te okruživati. Tada kad zavapiš, Bog će te čuti i uslišati; i dok još govoriš, On će odgovoriti: evo me! Ako prestaneš da dižeš ruke uvis i da vapiješ roptajući i ako daš gladnome hleb tvoj i osnažiš dušu utučenu, tada će se u mraku raspoznati svetlost tvoja i tama tvoja biće kao da je podne. Tada će Bog tvoj svagda biti sa tobom i nasitićeš se do mile volje i kosti tvoje ostarele biće sveže kao zaliveni vrt ili kao izvor vode ili kao dobro nakvašena zemlja. Zbog toga obrežite kraj srca svoga, jer to od vas, u svim ovim kazivanjima, potražuje Bog.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
16. Sam Bog je kroz Mojseja objavio sledeće reči: "Obrežite ogrubelost srca vaših i ne budite toliko žestoki; jer Gospod, Bog vaš i Gospod gospodstvujućih, Bog veliki, silni i strašan - ne gleda na lica i ne prihvata poklone". A u knjizi Levitskoj kaže: "Zbog toga, što oni ustaše protiv mene i što me prezreše, i zbog toga što preda mnom hodiše krivo - Ja ću se njima suprodstaviti i pogubiću ih u zemlji neprijatelja njihovih. Tada će se zastideti njihovo neobrezano srce". Telesno obrezanje koje naslediste od Avraama beše vam dato kao znak razlikovanja od drugih ljudi i naroda i od nas, da bi jedino vi trpeli ovakve nevolje koje vas sada snađoše sa svim ispravno i da bi vaša zemlja bila opustošena i gradovi vaši sažeženi ognjem, a plodovi vaši da bi bili pred očima vašim uništeni i da niko od vas ne sme kročiti u Jerusalim. Jer ničim drugim se ne razlikujete od ostalih ljudi osim obrezanjem; i niko od vas ne sme da poriče da je Bog predvideo i da predviđa i buduće i da On svakome priprema udeo koji odgovara zaslugama. Zbog toga vas sasvim ispravno sustižu sve te nevolje, jer vi ubiste Pravednika, a pre njega, poubijaste proroke njegove, pa čak i danas mrzite i prezirete i, koliko do vas stoji, omalovažavate sve one koji se uzdaju u njega i u onoga koga je On poslao - Svedržitelja i Tvorca svega, Boga; vi u svojim sinagogama proklinjete sve koji veruju u Hrista. Danas više nemate vlast da nas ubijate - to vam onemogućavaju sadašnji vladari; a kad bi bilo moguće vi bi i to činili. Zato Bog i vapije kroz usta proroka Isaije: "Pogledajte kako pravednik gine i niko se ne uzbuđuje; pravednike ubijaju i niko na to ne obraća pažnju. Pravednik je uzet ispred lica nepravde. Grob njegov će biti u miru; on je uzet iz vaše sredine. A vi ovde dovedoste porod bezakoni, seme preljubočinsko i decu bludnika. Kome se rugate? Nad kim ste razjapili usta svoja i razvezali jezik svoj"?
17. Drugi narodi nisu toliki krivci u toj nepravdi koja se tiče odnosa prema nama i prema Hristu, kao što ste vi krivi; vi ste, naime, uzročnici njihovog rđavog predubeđenja protiv Pravednika i protiv nas, njegovih sledbenika. Kada Ga vi razapeste - njega jedinog neporočnog i pravednog čoveka, čijim se ranama isceljuju svi koji kroz njega pristupaju Ocu - i kada saznadoste da je On vaskrsao iz mrtvih i da se vazneo na nebo, kao što je u proročanstvima predrečeno, vi ne da se ne raskajaste u svojim zlodelima, nego razaslaste odabrane ljude iz Jerusalima po svoj zemlji da obnaroduju kako se pojavila bezbožna jeres hrišćanska; od tada neprestano širite laži protiv nas tako da neupućeni ponavljaju ono što ste im vi servirali o nama. Na taj način ste vi uzročnici nepravednosti, ne samo vaše lične, nego i svih drugih ljudi. Sasvim ispravno kliče Isaija: "Vašim posredovanjem ostali narodi hule na ime moje". I: "Teško dušama njihovim, jer oni rodiše zlu misao protiv sebe samih govoreći: vežimo pravednika, jer nam je beskoristan. Zato oni jedu plod svojih dela. Teško bezakoniku: zlo će ga stići po delima njegovih ruku". I opet na drugom mestu: "Teško onima koji vuku grehe svoje uzicama od taštine i nepravdu kao užem kolskim i govore: neka pohita i neka brzo dođe savet Izrailjevog Sveca da bismo Ga poznali. Teško onima koji zlo nazivaju dobrim i dobro zlim, koji svetlost smatraju tamom i tamu svetlošću, koji gorko smatraju za slatko i slatko za gorko". Vi ste uporni bili da po svoj zemlji raširite gorke, mračne i lažne optužbe protiv jedine, neporočne i ispravne Svetlosti koju je ljudima poslao Bog. On vam se učinio nepotrebnim kada je uskliknuo pred vama: "U Pismu stoji: moj dom je dom molitve, a vi od njega stvoriste razbojničku pećinu". On je tada ispreturao trgovačke stolove u hramu i rekao: "Teško vama književnici i fariseji, licemeri, jer dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ne razmišljate o Bogu i o sudu: okrečeni grobovi koji spolja delujete lepo, a unutra ste prepuni mrtvih kostiju". I književnicima: "Teško vama književnici, jer imate ključeve, a sami ne ulazite i ne dozvoljavate drugima, koji hoće, da uđu - slepe vođe"!
18. Pošto si mi sam kazao, Trifone, da si već čitao učenje koje nam je ostavio Spasitelj, ja sam smatrao umesnim da proročkim rečima pridodam i nekoliko njegovih kratkih izreka. Dakle, "umijte se i budite čisti i odbacite lukavstva iz duša vaših": sam Bog vam zapoveda da se okupate ovim kupanjem i da se obrežete istinitim obrezanjem. Mi bismo takođe zadržali vaša telesna obrezanja i subote i, uopšte, sve praznike, samo da ne znamo razlog njihovog ustanovljavanja - upravo, zbog grehova vaših i ogrubelosti srca vaših. Ako mi strpljivo podnosimo sve napade zlih ljudi i demona na nas, i ako se čak i tokom najgorih muka i najtežih oblika smrti molimo da Bog pomiluje i mučitelje naše i ako po zapovesti novog Zakonodavca nikome ne želimo ni trunku zla, zbog čega ti, Trifone, želiš da mi održimo ono što nam nikako ne škodi tj. plotsko obrezanje, subote i praznike?
19. Zaista je dostojno divljenja to što vi trpite takve nevolje, a ne držite ono o čemu sada govorimo!
- To je zbog toga što obrezanje nije neophodno svima, nego samo vama Jevrejima da biste, kao što već rekoh, bili podložni nevoljama koje sada sasvim pravedno trpite. Mi ne upražnjavamo ni vaša obredna pranja vodom, jer su ona ništa u odnosu na krštenje života. Zato Bog i obznanjuje da "vi ostaviste njega, izvor živi i iskopaste sebi bunare truležne koji ne mogu držati vodu". I vi, iako obrezani telom, imate potrebu za našim obrezanjem, a mi, imajući to, nemamo potrebu za vašim obrezanjem. Jer, da je telesno obrezanje obavezno i potrebno, kao što vi smatrate, onda Bog ne bi Adama stvorio neobrezanim. Ne bi uvažio Aveljeve žrtve, jer ih je on prinosio iako nije obrezan, niti bi mu ugodio neobrezani Enoh koga je Bog uzeo. Neobrezani Lot se spasao iz Sodoma tj. sam anđeo i Bog ga izvedoše. Noje, rodonačalnik novog čovečanstva, iako neobrezan, ušao je u kovčeg sa svojom decom. I Melhisedek, sveštenik Višnjega, beše neobrezan i njemu je Avraam, koji je prvi primio telesno obrezanje, dao desetak te ga je Melhisedek blagoslovio po činu o kome je Bog kroz Davida obećao da će postaviti večnog sveštenika. Dakle, jedino je vama bilo potrebno to obrezanje kao što i Osija, jedan od dvanaestorice proroka, tvrdi: "Ljudi behu neljudi i narod nenarod". Svi navedeni pravednici ugodiše Bogu bez poštovanja subote, a posle njih Avraam i svi potomci njegovi do vremena Mojsejevog, u čije vreme se vaš narod pbkazao neblagorodnim i nepravednim pred Bogom, salivši u pustinji zlatno tele. Zato je Bog, snishodeći slabostima naroda, zapovedio da se prinose i žrtve, ali sada samo u njegovo ime, kako vi ne biste ostali idolopoklonici, a vi ni ovo ne očuvaste nego počeste decu svoju klati i prinositi na žrtvu demonima. Iz istih razloga vam je zapoveđeno i subotu da praznujete: da biste pamtili Boga, kao što o tome svedoči Bog: "Da bi vi znali da sam ja Bog, izbavitelj vaš".
20. Bog vam je takođe zapovedio da se uzdržavate od izvesne hrane kako biste i u vreme uzimanja hrane i pića imali pred očima svojim Boga, jer ste vi nepostojani u veri prema njemu, kao što govori Mojsej: "Narod je jeo i pio i počeo je igrati". I na drugom mestu: "Jeo je Jakov i nasitio se i utio se i ljubljeni se vratio natraške; utio se, ugojio se, zasalio i ostavio je Boga koji ga je stvorio." A razlog zbog koga je Bog dozvolio Noju da jede meso svake životinje osim mesa sa krvlju njegovom i životinje koja je uginula iskazan vam je knjizi Postanja. Trifon je hteo da mi protivureči zapisanim rečima: "kao zelenu travu", ali ga ja preduhitrih i upitah: zbog čega vi reči "kao zelenu travu" ne shvatate u onom smislu u kome ih je Bog kazao tj. da je zelenu travu Bog stvorio radi hrane čoveku, tako je i životinje dao zbog toga da bi čovek jeo meso? Međutim, pošto mi neko bilje ne jedemo, tako treba, tvrdite vi, i razne životinje da razlikujemo i ne jedemo njihovo meso - tobože, takva zapovest o razlikovanju životinja data je još u Nojevo vreme. Ovakvo vaše obrazloženje ne može se prihvatiti. Pre svega, mogao bih lako dokazati da je svaka trava bilje i da se može jesti, ali neću se zadržati samo na tome. Predpostavimo da ipak pravimo razliku između trave i bilja; međutim, neke od trava i bilja ne jedemo zbog toga što su nečisti ili pogani, nego iz prostog razloga što su gorki ili papreni ili žare; a sva rastinja koja su slatka i ugodna za jelo mi sa zadovoljstvom koristimo za hranu, svejedno da li rastu u moru ili na zemlji. Na osnovu ovog zaključujemo da je Bog kroz Mojseja zapovedio vama da se uzdržavate od nečistih životinja, svirepih i gramzivih, zbog toga što ste vi i u pustinji, kada ste jeli samo mannu i kada ste videli sva čudesa koja je Bog činio samo zbog vas, ipak salili zlatno tele i poklonili mu se. Sasvim ispravno Bog svagda govori za vas: "Bezumni sinovi! Nema vere u njima".
21. To što je Bog zbog vaših grehova, da biste ih se sećali, kao što već rekoh, zapovedio da čuvate subotu i što vam je dao još i druge zapovesti da ih držite, i da su zahvaljujući njima neki od vas ostali živi da se ime Božije pred paganima ne bi oskvrnilo: to vam mogu potvrditi same Božije reči. Kroz Jezekilja se ovako kaže: "Ja sam Gospod Bog vaš: hodite po mojim zapovestima, čuvajte moje uredbe i ne praktikujte egipatske običaje i osvećujte subote moje; one će biti znak između mene i vas da biste vi znali da sam Ja Gospod Boga vaš. A vi ste me razgnevili, vaša deca nisu išla putem zapovesti mojih, niti su se trudili da održe uredbe moje, a ko ih ispuni i održi živeće kroz njih - i subote moje oni oskvrniše. I Ja rekoh:
pustiću jarost moju na njih u pustinji da bi se izlio moj gnev na njih, ali ne učinih to da se moje ime ne bi okužilo pred narodima, pred čijim očima Ja izvedoh njih. I Ja sam digao ruku moju na njih u pustinji sa namerom da ih raselim među paganima i tuđim zemljama, jer ne ispuniše moje uredbe i što oskvrniše subote moje i oči njihove behu usmerene na puteve otaca njihovih. I Ja im dadoh rđave zapovesti i uredbe koje ih ne mogahu održati u životu; oskvrniću njihove domove kada dođem da uništim svako stvorenje koje je otvorilo utrobu".
22. Dalje: da je Bog zbog vaših grehova i narodnog idolopoklonstva zapovedio da prinosite žrtve, a ne da ih prinosite zbog njegove nužde u njima, poslušajte njegovo svedočanstvo o tome kroz proroka Amosa, jednog od dvanaestorice proroka: "Teško onima koji isčekuju dan Gospodnji! Šta će vam taj dan Gospodnji? On je tama, a ne svetlost; to vam je isto kao kada bi neki čovek bežao od lava, a natrčao na medvedicu ili kao onaj koji uđe u svoju kuću i naslonivši se na zid ugrize ga zmija. Dan Gospodnji je tama, a ne svetlost - tama bez svetlosti! Omrznuo sam vas, odbacio sam praznike vaše i nisu mi mila vaša sabranja. Zato, ako mi prinesete vaše žrtve paljenice neću ih primiti, niti ću pogledati na vaše žrtve zahvalnidže. Uklonite od mene mnoštvo pesama vaših i psalama; neću da slušam vaše instrumente. Neka sud teče kao voda i pravda kao nepresušivi izvor. Dome Izrailjev! Da li si mi u pustinji prinosio žrtve i zahvalnice, pita Gospod? Ne meni, nego uzeste Molohovu skiniju i zvezdu boga vašeg Rafana - kipove koje izgradiste sebi. Preseliću vas u Damask, govori Gospod, kome je ime Bog svemogući. Teško onima koji raskošno žive u Sionu i onima koji se uzdaju u goru Samarijsku. Koji se nazivaju voždovima narodnim prvi pobraše plodove među paganima; dom Izrailjev je uspeo. Idite u Halnu i vidite i odande idite u veliki Emat, a odatle siđite u Gat inoplemenički, u najprekrasnije carstvo; jesu li njihovi predeli bolji od vaših? Teško onima koji dođu u zločesni dan, koji se približavaju i praznuju lažne subote, koji spavaju na posteljama od slonove kosti, koji žive u raskoši, koji jedu jaganjce iz stada i mladu telad, koji plešu uz zvuke instrumenata - oni mišljahu da će to potrajati, a ne da će se prekinuti; koji piju vino iz velikih čaša i mažu se mirišljavim kremama, a nimalo se nisu uzbudili zbog Josifovih tegoba. Zbog svega toga će oni postati robovi, a gospodari će im biti tuđi knezovi; stanovi zločinaca će se razrušiti i oduzeće se od Jefrema rzanje njihovih konja". Još se kroz Jeremiju kaže: "Sakupite vaša mesa i žrtve i jedite, jer Ja onoga dana kada ih izvedoh za ruku iz zemlje egipatske ne dadoh ocima vašim zapovest za žrtve". I još se kroz Davida, u psalmu 51. kaže: "Bog bogova, Gospod je kazao i prizvao zemlju sa Istoka sunčanog do Zapada. Od Siona je blagoljepije krasote njegove. Bog će doći naočigled, Bog naš, i neće biti neopažen: pred njim će plamteti oganj i oko njega će biti silna bura. On doziva nebo ozgo i zemlju, da bi sudio narod svoj. Saberite se sveti njegovi, koji stupiste u zavet sa njim kroz žrtve. Nebesa će kazivati pravdu njegovu, jer Bog je Sudija. Poslušaj, narode, moj i Ja ću ti kazivati Izrailju i svedočiću o tebi: tvoje žrtve paljenice su svagda preda mnom. Neću uzimati tele iz doma tvoga i jariće iz stada tvojih, jer sve zveri poljske moje su i skotovi u planinama i bikovi; poznajem sve ptice nebeske i lepota polja preda mnom je. Ako ogladnim neću tebi kazati, jer sva je vaseljena moja i sve što je u njoj. Zar Ja jedem meso bikovsko ili pijem krv jarčiju? Prinesi Bogu žrtvu hvale i daruj Svevišnjem obećanja tvoja; pozovi u dan tuge i izbaviću te i ti ćeš me proslaviti. A grešniku je Bog kazao: zašto kazuješ uredbe moje i prihvataš zavet moj ustima tvojim? Zanemario si učenje i odbacio si reči moje. Kad ugledaš lopova odhodiš sa njim, a sa preljubočincem imaš udeo. Usta su ti prepuna zlobe i jezik tvoj je spletkario; sedeo si i siletkario protiv brata tvoga i sablaznio si sina matere svoje. Sve si ti ovo radio, a Ja sam ćutao; zamislio si nečastivost da ću ti Ja biti sličan. Izobličiću te i pred tvoje lice ću izneti sve grehe tvoje. Imajte na umu ovo vi, koji zaboraviste Boga, kada vam budem otkazao pomoć. Žrtve hvale će me proslaviti i put je tamo gde mu Ja odredim spasenje moje". Dakle, Bog ni vaše žrtve ne prima; ustanovio ih je prvobitno ne zbog nužde u njima, nego zbog grehova vaših. Čak i hram, koji se naziva jerusalimski, Bog je priznao za svoj dom ne zbog toga što mu je on bio potreban, nego da biste vi makar na tom mestu poštovali Boga, a ne da idolopoklonstvujete. To se potvrđuje rečima Isaijinim: "Kakav dom ste mi to sagradili, pita Gospod? Nebo je moj presto, a zemlja je podnožje nogama mojim".
23. Ako ovo ne priznamo, moramo podleći vrlo ružnim mislima: ili da to nije reč o jednom i istom Bogu koji je živeo u danima Enoha i svih ostalih, koji nije znao za plotsko obrezanje, koji nije čuvao subotu i druge uredbe date preko Mojseja ili, pak, da je Bogu bilo ugodno da ljudski rod ne praktikuje i ne vrši jedna i ista pravedna dela; misliti i tvrditi ovako šta, smešno je i glupo. Mi smo dužni da ispovedamo kako je Bog uvek jedan i isti i da je u različita vremena propisivao svrsishodna dela i uredbe radi ljudi grešnika; samo tako možemo da Ga smatramo i priznamo za čovekoljubca koji proviđa dolazeće, koji je samodovoljan, pravosudan i blag. Ako ovo nije tako, molim da mi vi, gospodine, odgovorite kako vi razmišljate po ovom pitanju?
Niko nije kazao ni reč. Tada sam ja opet nastavio: evo, Trifone, tebe radi i onih koji žele da postanu prozeliti, ja ću izneti božansko učenje koje sam i sam čuo od pomenutog muža. Vi vidite da stihije nisu dokone i da ne drže subote. Budite u onome u čemu se rodiste. Ako do Avraama nije bilo potrebe za obrezanjem, a do Mojseja u suboti, u praznicima i prinosima, onda i sada kada se voljom Oca, Sin Božiji, Isus Hristos, rodio bez greha od Djeve iz Avraamovog roda, takođe nema nužde u njima. Sam Avraam, iako neobrezan, opravdao se pred Bogom i dobio je od njega blagoslov za veru koju je ispoljio prema Bogu, kao što nam svedoči Pismo: obrezanje je primio samo kao znamenje, a ne da bi se opravdao, što nas primorava da priznamo i Pismo i samo delo. Zato je sasvim ispravno kazano za taj narod: "Istrebiće se iz roda svoga svaka duša koja se ne obreže u osmi dan". Nesposobnost ženskog pola za obrezanje dokazuje nam upravo da je obrezanje dato kao znamenje, a ne kao delo pravednosti; Bog je i žene stvorio takvima da mogu u svemu ispuniti sve sveto i pobožno. Mi vidimo da se telesno ustrojstvo muškarca i žene razlikuje, ali znamo da i pravedno i nepravedno nije na toj osnovi postavljeno, nego shodno odnosu prema pobožnosti i vrlini.
24. Možda bih mogao, prijatelji moji, nastavih ja, da vam pokažem kako je osmi dan važniji od sedmog, jer u sebi ima sadržanu tajnu koju je na takav način objavio Bog. Ali, da ne biste kazali kako se ja udaljavam od teme - shvatite, molim vas: krv obrezanja je ukinuta, a mi poverovasmo u spasiteljnu krv: nastao je drugi zavet; od Siona je izašao drugačiji zakon. Isus Hristos obrezuje sve koji to žele, kao što beše predskazano, "kamenim noževima", da postanu "narod sveti, narod koji čuva veru, koji drži istinu i čuva mir". "Hajdete sa mnom svi koji želite videti blaga jerusalimska. Hajdemo, hodićemo u svetlosti Gospodnjoj; On je odpustio narod svoj, dom Jakovljev. Pođite svi narodi, saberimo se u Jerusalim koji nije opsednut vojskom zbog ljudskih grehova". "Ja sam se otkrio onima koji me nisu tražili; pronađoše me oni koji me ne pitahu", kaže Gospod ustima Isaijinim. "Ja sam rekao: evo me - narodima koji ne prizivahu ime moje. Ceo dan pružah ruke svoje narodu nevernome i nepokornom, ljudima koji hode rđavim putevima i idu za gresima svojim. To je narod koji me žalosti pred licem mojim".
25. Zajedno sa nama zaželeše da imaju ne malu čast oni koji sami sebe opravdavaju i nazivaju decom Avraamovom, kao što Duh Sveti kroz Isaiju vapije, govoreći u njihovo ime; "Pogledaj sa neba i vidi sa visine stana svetosti tvoje i slave. Gde je tvoja revnost i sila? Gde mnoštvo milosrđa tvoga, jer si nas ti, Gospode, trpeo? Ti si Otac naš, jer nas Avraam nije znao i Izrailj nas ne priznaje. Ali ti, Gospode Otaca naših, oslobodi nas; tvoje ime je od početka na nama. Zašto si, Gospode, dopustio da toliko bludimo i da se toliko udaljimo od puta tvoga; ožestočismo srca svoja jer se ne bojasmo tebe?! Prikloni se radi slugu tvojih, radi plemena nasleđa tvoga da bismo zadobili nasledstvo od svete gore tvoje. Postasmo kakvi besmo u početku, dok ti nisi bio naš Gospodar i dok nismo nosili tvoje ime. Kada otvoriš nebo strah od tebe obujmljuje gore i vrhove i one se rastaču kao što se topi vosak pred plamenom; sažećiće oganj protivnike i tvoje ime će biti znano protivnicima tvojim; narodi drhte od lica tvoga! Kada učiniš nešto slavno, strah od tebe zavlada gorama. Od večnosti mi ne čusmo i oči naše ne videše drugoga Boga, osim tebe i osim dela tvojih koja činiš prema onima koji iščekuju milost. On se susreće sa onima koji vrše pravdu i oni pominju puteve tvoje. A sada, ti si se razgnevio, jer mi sagrešismo. Od greha zabludesmo i postasmo nečisti i sva naša pravednost beše kao dronjci i mi otpasmo kao uvelo lišće, grehova naših radi. Ali, opomeni se sada, Gospode, jer svi smo mi narod tvoj. Grad svetosti tvoje postade pust, Sion postade kao pustinja, Jerusalim je proklet; dom, svetište naše i slava koju blagosloviše oci naši, sažežena je ognjem i svi običaji naši slavni propadoše. Sve to si dopustio ti, Gospode, i ćutao si i veoma si nas smirio".
- Šta znače, upita Trifon, tvoje reči: zar niko od nas neće primiti baš nikakvo nasleđe na gori svetoj Božijoj?
26. Ne kažem ja to, odgovorih ja, nego, svi koji proganjahu Hrista i koji ga još uvek progone, a ne žele da se pokaju, neće primiti nikakvo nasleđe na svetoj gori, Dok će narodi koji poverovaše u Hrista i koji se raskajaše za svoja sagrešenja, ući u nasledstvo zajedno sa patrijarsima, prorocima i pravednicima koji se rodiše od Jakova; iako ne subotstvuju, mada se ne obrezuju, niti praznuju vaše praznike ipak će, bez sumnje, primiti sveto nasleđe Božije. Bog kroz Isaiju ovako kaže: "Ja, Gospod Bog, prizvah tebe u pravdi i uzeću te za ruku i osnažiću te i postavih te u zavet rodu, za svetlost narodima, da bi otkrio oči slepima i izveo zatočene iz njihovih okova i one koji sede u tami da izvedeš iz doma tamničkog". I još: "Uzmite znamenja za narode. Evo, Gospod je do kraja zemlje objavio: kažite ćerima Siona: evo, Spasitelj tvoj je došao tebi, imajući nagradu i delo svoje pred licem svojim; i nazvaće ga narodom svetim, iskupljenim od Gospoda, a ti ćeš se nazvati gradom traženim i neostavljenim. Ko je taj koji dođe iz Edoma, lepota njegove odeće iz Vosora? On, najlepši u odeždi, koji dolazi u veličanstvu sile svoje? Ja rasuđujem o pravednosti i sudu spasenja. Od kuda je lepota tvojoj odeći i haljine tvoje su kao iz vinogradske prese? Prepun razvaljenog vinograda, ja sam okretah tocilo i iz naroda nema muža sa mnom; Ja ih satirah u gnevu i rasipah ih kao zemlju i izlih njihovu krv na zemlju. Za njih je nastao dan otkupa i godina izbavljenja. Ja pogledah i ne nađoh pomoćnika, osvrnuh se i niko da mi pomogne; moja mišica me je spasla i gnev moj se pojavi; Ja ih satirah u gnevu svome i izlih njihovu krv na zemlju".
27. Ali zbog čega nam ti iz proroštava citiraš samo ona mesta koja tebi odgovaraju, a ne navodiš nam ona u kojima se nedvojbeno zapoveda da čuvamo subotu, usprotivi se Trifon? Čuj Isaijine reči: "Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan i ako nazoveš subotu milijim danom od ostalih koji su posvećeni Bogu tvome i budeš je slavio ne idući svojim putevima i budeš se uzdao u Gospoda; tada će ti On darovati zemaljska blaga i snabdeće te nasleđem Jakovljevim: usta Gospodnja rekoše ovo".
- Prijatelji, rekoh ja, druga proroštva ja izostavih ne zbog toga što mi ona ne odgovaraju ili mi protivureče, nego zbog toga što vi njih znate i dužni ste da ih znate, jer ako Gospod kroz sve proroke ponavlja jedno i isto što je i kroz Mojseja zapovedio, onda zbog vaše neposlušnosti i oponiranja njemu On i ponavlja jedno i isto, da biste se zbog toga ipak nekako raskajali i ugodili njemu, da ne koljete više decu svoju na žrtvu demonima i da ne budete "zajedničari sa kradljivcima i ljudima koji vole darove, koji se progone zbog plena, koji otkazuju pomoć sirotinji i žestoko presuđuju udovicama i, najzad, da ruke vaše ne budu natopljene krvlju". "Jer kćeri Sionove hodahu gordo, uzdignute glave, namigivahu očima i pocupkivahu nogama". "Svi se iskvariše, vapije Gospod, svi postadoše neprijatni: nema mudraca, nema ni jednog. Jezicima svojim obmanjuju, grlo im je otkriveni grob, otrov zmijski je u ustima njihovim. Nesreća i haos je na putevima njihovim i za put mira oni ne znađahu". Dakle, kao što je Bog u početku naložio na vas takve zapovesti, zbog grehova vaših, tako isto za vašu upornost u gresima ili, još bolje, za umnožavanje grehova vaših, On ponavljanjem jednog i istog pobuđuje vas da se sećate i da Ga poznate. Međutim, vi ste tvrdokoran narod i nerazuman; slep i hrom; vi ste "sinovi koji nemaju vere", kao što sam Bog kaže - samo Ga usnama svojim poštujete, a srce vaše je daleko od njega! Kažite mi još ovo: da li je Bog hteo da prvosveštenici greše ako prinose žrtve u subotu ili greše ako obrezuju u neki drugi dan, jer Bog zapoveda da se obrezanje vrši striktno u osmi dan, a to može nekada biti i subota? Ako je On znao da je nečastivo obrezivati subotom, zar nije mogao zapovediti i naznačiti da se u tom slučaju, kada padne osmi dan u subotu, obrezanje vrši dan ranije ili kasnije - pre ili posle subote? Zbog čega Bog tome nije poučio i ljude pravednike, koji življahu pre Mojseja, koji se nazivahu pravednima i koji mu omilješe, mada se nisu obrezivali i nisu čuvali subotu?
28. Već smo ovo pitanje čuli od tebe, reče Trifon, i zamislismo se; ako ćemo kazati po pravdi, pitanje zaslužuje pažnju. Ja stoga neću, kao i ostali, kazati da je to bila volja Božija; jer to je uvek izvrdavanje onima koji ne znaju ili nemaju odgovor na pitanje.
- Ja odgovorih: nemojte zbog toga što sam ja neobrezan da se kolebate i da mi ne verujete, jer vam iz Pisma i iz verodostojnih činjenica iznosim svoje dokaze. Imate vrlo malo vremena da se obratite i ako vas Hristos preduhitri svojim dolaskom zalud će vam biti tada da se kajete, uzalud ćete suze liti, jer vas On više neće čuti. "Raskrčite sebi nove njive", savetuje Jeremija narodu, "i ne sejte u trnje. Obrežite se Gospodu i skinite okrajak sa srca svoga". Dakle, nemojte sejati u trnje niti na zemlji neobrađenoj, usahloj; na njoj nećete ubrati plod. Poznajte Hrista - to vam je nova zemlja, prekrasna i plodovita za srca vaša. "Dolaze dani, govori Gospod, kada ću pohoditi sve obrezane krajičkom tela, Egipat i Judu, Edom i sinove Moava, jer svi ti narodi su neobrezani, kao što je i sav dom Izrailjev neobrezan srcem svojim". Vidite, Bog ne želi takvo obrezanje koje vam je dato kao znak: ono je nekorisno i Egipćanima, i sinovima Moava i Edoma. Međutim, bez obzira ko je iz kog naroda, ako je poznao Boga i Hrista njegovog i ako čuva njegove večne zapovesti - takav je obrezan prekrasnim i korisnim obrezanjem i prijatelj je Božiji; Bog radosno prima njegove darove i prinose. Kazaću vam sada, prijatelji moji, reči samog Boga koje je uputio narodu kroz proroka Malahiju, jednog od dvanaestorice proroka: "Nisam više raspoložen prema vama, kaže Gospod, i neću više da primam žrtve iz vaših ruku; jer ime moje se proslavlja među narodima od sunčanog Istoka do Zapada i na svakom mestu imenu mome prinose se čiste žrtve; žrtve su im čiste jer proslavljaju ime moje, a vi ga oskrnavljujete". I kroz Davida je kazano: "Narod koga Ja nisam znao taj mi je počeo služiti; sluhom uha svoga, povinovao mi se".
29. Sjedinimo se svi narodi i zajedno proslavimo Boga što nas je video; proslavimo Ga kroz Cara slave, kroz Gospoda sila. Jer On je objavio svoju volju i paganima, a naše žrtve njemu su milije od vaših. Dakle, koju bih ja korist imao od obrezanja, kada mi već koristi samo Božije svedočanstvo? Kakva je korist meni od takvog krštenja, kada sam ja već kršten Duhom Svetim? U ovo me mogu, ja tako smatram, ubeđivati samo oni koji imaju vrlo malo pameti! Nisam ja utemeljio ovakvo učenje, niti ga je ljudsko iskustvo razradilo, nego ga je David opevao, Isaija blagovestio, Zaharija propovedao, Mojsej napisao. Poznaješ li ga, Trifone? Ono se nalazi u vašim zapisima, ili još bolje, ne u vašim, nego u našim, jer i mi im verujemo, a vi ih isčitavate i ne shvatate njihov smisao, Ne navaljujte, ne ukoravajte nas za telesno neobrezanje naše koje je sam Bog ustanovio i ne sablažnjujte se što mi u subotu pijemo toplu vodu, iz prostog razloga što Bog i toga dana upravlja svetom isto kao i u ostale dane; koliko postoji pravednika koje je sam Bog posvedočio, a da nisu držali ni jednu od tih uredbi zakona.
30. Nemojte pripisivati svojoj ličnoj nevolji to što Boga lažno optužuju nerazumni ljudi kao da, tobože, On nije u svim vremenima zapovedao istovetnu pravdu. Mnogima se činilo da su uredbe zakona nerazumne i nedostojne Boga - reč je o ljudima koji ne zadobiše blagodat razumevanja, što kroz njih narod vaš nesrećni i bolan dušom beše prizvan od strane Boga na pokajanje duhovno i preobraženje i što je večno proroštvo proizneseno posle Mojsejeve smrti. O tome i psalam govori, prijatelji! Ali, da smo mi umudreni zapovestima Božijim i da njegove reči smatramo "slađima od meda i saća", to se očituje iz toga što nas i smrt ne sprečava da verujemo u njega tj. ni zbog smrti se ne odričemo imena Gospodnjeg. Svi znate da mi koji verujemo u Boga, molimo Ga da nas izbavi "od stranih" tj. zlih i lažljivih duhova, kao što to opisno govori proročko slovo jednog od verujućih u njega. I mi svagda molimo Boga kroz Isusa Hrista da nas sačuva od demona koji mrze bogopoštovanje, a kojima se mi nekada klanjasmo - da bismo mi posle obraćanja Bogu kroz Hrista ostali neporočni. Naime, mi Ga nazivamo Pomoćnikom i Spasiteljem, imenima od čije sile drhte demoni; i sada, kada ih zakunemo imenom Isusa Hrista, raspetog u vreme Pontija Pilata, koji beše upravitelj Judeje, demoni nam se pokoravaju; iz ovoga je svima očigledno da se i besi pokoravaju imenu i planu desivših se stradanja njegovih.
31. Ako je zaista toliko velika sila njegova i ako se tom silom izvršio plan njegovog stradanja, kolika će tek sila njegova biti u vreme njegovog slavnog dolaska? Doćiće On kao Sin čovečiji na oblacima, u pratnji svojih anđela, kao što Danilo blagovesti: "Videh ja, postavljene prestole na kojima sedi Starac danima: odeća na njemu beše bela kao sneg, vlasi njegove glave kao čista vuna, presto njegov kao plamen ognjeni, kola pod njim - kao gorući oganj. Od njega teče reka ognjena, hiljade i hiljade mu služe, tušta i tma stoji pred njim. Otvoriše se knjige i započe sud. Videh tada oblik velikih slova koja je govorio rog; zver beše ubijena, telo njezino umrtvljeno i bačeno na oganj da se sažeže; ostale zveri behu lišene svoje vlasti, jedino je njihov život bio produžen za određeno vreme. Potom videh noćno viđenje i, gle, sa oblacima nebesnim dođe neko sličan Sinu čovečijem i došavši do Starca danima stade pred njega i oni koji predstojahu privedoše Ga. I bi mu data vlast i carska čast i svi narodi po plemenima i sva slava služahu njemu, njegova vlast je - večna vlast, koja se ne oduzima i carstvo njegovo neće propasti. Ustrašio se duh moj u telu mome i viđenja koja imadoh pomutiše glavu moju. Ja priđoh jednom od onih što tu stoje i zamolih da mi objasni sve to. On mi odgovori i razjasni smisao tih obličja: ove velike zveri označavaju četiri carstva koja će biti istrebljena sa zemlje i nikada više neće dobiti carsku silu, do veka. Tada sam zaželeo da pouzdano saznam o četvrtoj zveri koja je sve nadjačala i beše uistinu strašna; imala je zube železne, a nokte od bakra; jeo je i rastrzavao sve pred sobom, a ostatke je gazio nogama; zaželeh da saznam za deset rogova njegovih i za jedan rog koji je na vrh glave i od koga padoše prve tri zveri; rog taj je imao oči i usta, snažno je rikao, a izgled mu je bio strašan. Još primetih da je taj rog vojevao protiv svetitelja i nadjačavao ih je, sve dok nije prišao Starac danima i svetima dao sud Svevišnjega - tako je nastalo vreme kada su sveti primili carstvo Svevišnjega. Za četvrtu zver mi je rečeno sledeće: postojaće na zemlji četvrto carstvo koje će nadmašiti sva ta carstva, pokoriće svu zemlju, opustošiće je i istrebiti. Deset rogova označavaju desetoricu careva koji će se dići i posle njih drugi, koji će svojom zlobom premašiti predhodne; pokoriće tri cara i počeće atakovati na Svevišnjega, svrgnuće ostale svete Svevišnjega i zaželeće da izmeni dane i vreme; oni će biti predani njemu za izvesno vreme i međuvreme. Ali, započeće sud i oduzeće od njega svu vlast, da bi je iskorenili za sva vremena, Carstvo i vlast i veličanstvo carstva svekolikog podnebesja biće predani svetom narodu Svevišnjega, da bi carstvovao večno; sve vlasti će se pokoriti i služiti samo njemu. Ovde je kraj viđenja. Ja, Danilo, veoma bejah izbezumljen viđenjem; moj izgled se promenio, a sve kazano ja sačuvah u srcu svome".
True Faith web!
Procitaj ovo mozda ces razumeti mada sumnjam!!!
[TABLE]
[TR]
[TD="align: center"][TABLE]
[TR]
[TD]
"1. U pocetku stvori Bog nebo i zemlju. 2. A zemlja beše bez oblicja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.
3. I rece Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. 4. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. 5. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noc.
I bi vece i bi jutro, Dan prvi.
6. Potom
rece Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. 7. I stvori Bog svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. 8. A svod nazva Bog nebo.
I bi vece i bi jutro, Dan drugi.
9. Potom rece Bog: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo. I bi tako. 10. I suvo nazva Bog zemlja, a zborišta vodena nazva mora; i vide Bog da je dobro. 11. Opet rece Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno, koje rada rod po svojim vrstama, u kome ce biti seme njegovo na zemlji. I bi tako. 12. I pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme po svojim vrstama, i drvo, koje rada rod, u kome je seme njegovo po njegovim vrstama. I vide Bog da je dobro. 13.
I bi vece i bi jutro, Dan treci.
14. Potom
rece Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i noc, da budu znaci vremenima i danima i godinama 15. I neka svetle na svodu nebeskom, da obasjavaju zemlju. I bi tako. 16. I stvori Bog dva videla velika: videlo vece da upravlja danom, i videlo manje da upravlja nocu, i zvezde. 17. I postavi ih Bog na svodu nebeskom da obasjavaju zemlju. 18. I da upravljaju danom i nocu, i da dele svetlost od tame. I vide Bog da je dobro. 19.
I bi vece i bi jutro, Dan cetvrti.
20. Potom
rece Bog: Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski. 21. I stvori Bog kitove velike i sve žive duše što se micu, što provrveše po vodi po vrstama svojim, i sve ptice krilate po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro; 22. I blagoslovi ih Bog govoreci: Radajte se i množite se, i napunite vodu po morima, i ptice neka se množe na zemlji. 23.
I bi vece i bi jutro, Dan peti.
24. Potom
rece Bog: Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako. 25. I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i stoku po vrstama njenim, i sve sitne životinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je dobro. 26. Potom rece Bog: Da nacinimo coveka po svom oblicju, kao što smo mi, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se micu po zemlji. 27. I stvori Bog coveka po oblicju svom, po oblicju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. 28. I blagoslovi ih Bog, i rece im Bog: Radajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svih zveri što se mice po zemlji. 29. I još rece Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to ce vam biti za hranu. 30. A svim zverima zemaljskim i svim pticama nebeskim i svemu što se mice na zemlji i u cemu ima duša živa, dao sam svu travu da jedu. I bi tako. 31. Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro beše veoma.
I bi vece i bi jutro, Dan šesti."
[Postanje, glava 1]
Prvo što uocavamo je da svih šest da Stvaranja imaju istu formu - izraz "rece Bog" kroz koji Gospod stvara i završetak "bi vece i
bi jutro, Dan x". Ocigledno da je autor ovog izveštaja pažljivo napravio ovih šest celina, sa posebnom namerom da istakne izraze "rece Bog" i "bi vece i bi jutro, Dan x" koji za njega imaju narocitu važnost i smisao.
Drugo što vidimo, jeste da su Mesec i Sunce ("videla na svodu nebeskom", s.14) stvoreni "cetvrtog Dana", a njihova uloga jeste da "obasjavaju zemlju" (s.15,17) i na taj nacin "dele dan i noc" (s.14), "budu znaci vremenima i danima i godinama" (s.14) i "da upravljaju danom i nocu" (s.16,18). Ovde se ocigledno govori o obicnim zemaljskim merama vremena "danima i godinama" koji su odredeni rotacijom Zemlje, Suncem i Mesecom. To nam govori da šest "Dana" Stvaranja nisu identicni sa obicnim zemaljskim danima, vec predstavljaju puno dublji i važniji pojam koji autor knjige pokušava da nam prenese i objasni.
- Šta znaci izraz "
rece Bog"?
- Zašto je istaknut kraj svakog od ovih šest Dana Stvaranja - "
bi vece i bi jutro, Dan x"?[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD] [TABLE]
[TR]
[TD]Jevandelje po Jovanu 1
"1.
U pocetku bješe Rijec, i Rijec bješe u Boga, i Rijec bješe Bog. 2. On bješe u pocetku u Boga. 3.
Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. 4. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima. 5. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze. 6. Bi covjek poslan od Boga, po imenu Jovan. 7. Ovaj dode za svjedocanstvo, da svjedoci o svjetlosti, da svi vjeruju kroz njega. 8. On ne bješe svjetlost, nego da svjedoci o svjetlosti. 9. Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga covjeka koji dolazi na svijet. 10. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna. 11. Svojima dode, i svoji ga ne primiše. 12. A onima koji ga primiše dade vlast da budu ceda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo: 13. Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga. 14.
I Rijec postade tijelo i nastani se medu nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine."
[Jovan, glava 1]
Apostol Jovan se poziva direktno na knjigu Postanja - "u pocetku bješe Rijec" i "sve kroz njega postade". Ocigledno, on ovde Hrišcanima otkriva tajnu i smisao izraza "rece Bog" iz prve glave Postanja -
Rec Božija jeste Gospod Isus Hristos kroz koga je sve stvoreno.
Osim što potvrdjuje božansku prirodu Hristovu ("Rijec bješe Bog"), apostol ovde otkriva još jedan važan detalj - "Rijec postade tijelo i nastani se medu nama". Kada se ovo desilo? U knjizi Postanja nemamo izveštaj o tome, ocigledno apostol misli na utelovljenje Sina Božijega - Gospoda Isusa Hrista. "Rijec Božija" je ocigledno "delovala"
još jedan put. Još jednom je "progovorio" Bog, ali ovog puta nije stvarao svet ni iz cega kao prilikom Postanja, vec sam "postade tijelo i nastani se medu nama". Ovo nam govori da Božiji plan Postanja nije potpuno ispunjen stvaranjem "neba i zemlje". Ostalo je bilo još jedno - najvažnije- delo Božije:
utelovljenje Sina Božijega.
U smislu knjige Postanja, ovo je još jedan,
"novi Dan" u koji "rece Bog", i to Rec najvažniju od svih prethodnih.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD]
Postanje 2
Pogledajmo sada nastavak knjige Postanja, "Dan sedmi" i nacin na koji je on opisan:
"1. Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. 2. I svrši Bog do sedmog Dana dela svoja, koja ucini; i pocinu u sedmi Dan od svih dela svojih, koja ucini; 3. I blagoslovi Bog sedmi Dan, i posveti ga, jer u taj Dan pocinu od svih dela svojih, koja ucini."
[Postanje, glava 2]
Odmah pada u oci da sedmi Dan nema uobicajenu formu "
rece Bog" - "
bi vece i jutro, Dan x" kojom je opisano prvih šest dana Stvaranja. Zbog cega? Ocigledno, knjiga Postanja je pisana veoma pažljivo, sa namerom da nešto važno saopšti. I ovaj deo je namerno napisan izvan uobicajene forme i bez oznake za završetak "Dana sedmog", cime bi oznacio pocetak "Dana osmog/prvog". Ovo nam govori da je Postanje jedinstveni dogadaj, a ne "ciklus" koji se ponavlja poput zemaljske sedmice. Bog je stvarao svet -
jednom i pocinuo nakon stvaranja -
jednom. "Dan sedmi" nije završen prilikom Stvaranja, vec nastavlja da traje i predstavlja citav starozavetni period do dolaska Mesije. U okviru Mojsijevog zakona Izraelcima je data sedmicna subota upravo kao znak da se nalaze u pre-mesijanskom vremenu i da dolazak Hristov tek predstoji. U tom smislu, sedmicna subota je imala smisao kao znak ocekivanja Hrista i "novog Dana". Zato je Hristos vaskrsao u nedelju, što tajanstveno i simbolicno oznacava "Dan osmi".
U knjizi Postanja "Dan sedmi" se ne završava, niti pocinje "Dan osmi" nakon njega. Pisac time pokušava da nam prenese da se ocekuje još jedna "Rec Božija", još jedan veliki dogadaj, najvece Cudo Božije - ovaplocenje Sina Božijeg. Kada Bog ponovo objavi svoju "Rec", završice se "Dan sedmi" i zapocece novo doba, novi period u postojanju sveta - "Dan osmi", Carstvo Reci Božije - Crkva Hristova.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD]
Poslanica Jevrejima 4 "1. Bojimo se, dakle, da neko od vas, dok još važi obecanje za ulazak u pocinak njegov, ne pomisli da je odocnio. 2. Jer i nama je javljena radosna vijest kao i onima; ali njima ne bi od koristi rijec koju cuše, pošto oni koji je cuše ne prihvatiše je sa vjerom. 3. A
mi koji povjerovasmo ulazimo u pocinak, kao što je rekao: Zato se zakleh u gnjevu svojemu da oni nece uci u pocinak moj, mada djela Božija bijahu završena od postanka svijeta. 4. Jer rece negdje za sedmi dan ovako:
I pocinu Bog u Dan sedmi od svih djela svojih. 5. A ovdje opet:
Nece uci u pocinak moj. 6. Pa pošto neki imaju da udu u njega, a oni kojima je najprije javljena radosna vijest ne udoše zbog nepokornosti,
7.
To opet odredi jedan dan, "Danas", govoreci preko Davida, poslije tolikoga vremena, kao što rece:
Danas, ako glas njegov cujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša. 8. Jer da je njih Isus Navin uveo u pocinak, ne bi se poslije toga govorilo
o nekom drugom Danu. 9. Prema tome,
narodu Božijem tek predstoji pocinak. 10. Jer ko je ušao u odmor njegov i sam je pocinuo od djela svojih, kao i Bog od svojih. 11. Postarajmo se, dakle, da udemo u taj pocinak, da ne bi ko pao po istom primjeru nepokornosti."
[Jevrejima, glava 4]
Apostol Pavle se ovde takode poziva na knjigu Postanja (s.4) i iznosi zanimljiv stav o "pocinku Božijem". Prvo, on svedoci da stari Izraelci koje je Isus Navin uveo u "obecanu zemlju" - Palestinu, nisu "ušli" u "pocinak" (s.8). Ocigledno, Pavle taj pocinak objašnjava u smislu "izbavljenja", kako su Jevreji razumeli izlazak iz Egipta i ulazak u obecanu zemlju. Medutim, Pavle im objašnjava da oni tada nisu ušli u konacni "pocinak Božiji", vec da je to tek trebalo da se desi u buducnosti (s.9). Taj "Dan" Pavle naziva "drugi Dan" - "Danas", dan "radosne vesti" (s.2) odnosno Jevandelja Hristovog.
Kako Pavle tumaci taj pocinak?
"
Mi koji povjerovasmo ulazimo u pocinak" - u pocinak Božiji ulazi se verom u Hrista.
Kada se to desilo?
"
Danas" - ovde Pavle aludira na "Dane" Postanja i "novi Dan", kako su Jevreji nazivali "doba Mesije". Danas oznacava period Novog Zaveta nakon utelovljenja i Vaskrsenja Sina Božijeg. "Pocinak" nalazimo verom u Gospoda Isusa Hrista u njegovoj Crkvi.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD] Kao što vidimo, suština knjige Postanja nije "subota" (koja se u toj knjizi i ne pominje), vec puno dublja i važnija tema - Rec Božija, Gospod Isus Hristos. "Dani" postanja imaju za svrhu da nagoveste i objave vec na samom pocetku Biblije njegov dolazak medu ljude i vecni pocinak od greha i smrti koji ce verni dobiti u Crkvi. Bilo bi veoma cudno da prvi redovi Svetog Pisma govore o bilo cemu drugom nego Sinu Božijem.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
True Faith web!
Pozdrav od Gere.