Meni sve religije liče kao na neke političke partije. Svi tako pričaju kako su oni u pravu a da oni drugi nisu u pravu, da je istina kod njih itd. Pošto sam rođen u Srbiji, koja je većinski pravoslavna zemlja, dajem svoj glas pravoslavlju kao veri. Ali da li mora da se veruje onome što je napisano u Bibliji bez ikakvih sumnji ili postoji nešto što može da se proveri?
Dok sam čitao Novi Zavet naišao sam na sledeće (Jevanđelje po Marku, glava 16)
A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojijem izgoniće đavole; govoriće novijem jezicima;
Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.
Ovo za uzimanje zmija u ruke i ispijanje otrova me baš nešto mnogo i ne intresuje. Ali ako na bolesnike stavljaju ruke i ovi ozdrave ili ako imenom Hristovim izgone đavole (što se onda valjda tumačilo kao neko duševno oboljenje ili kada je izlečio dečaka koji bi po današnjoj medicini bolovao od epilepsije), tada ću da poverujem ne samo ja nego verujem i mnogi drugi ljudi, što se kaže 100%. Ali da ne moraju da idu da se klanjaju moštima svetaca, već da živ čovek, recimo neki monah ili bilo koji drugi verujući čovek siđe među ljude i učini čudo u ime Božije. Da li takav čovek uopšte postoji? Recimo nešto ovako (Dela apostolska, glava 3)
I bijaše jedan čovjek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i svaki dan metahu pred vrata crkvena koja se zovu Krasna da prosi milostinju od ljudi koji ulaze u crkvu;
Koji vidjevši Petra i Jovana da hoće da uđu u crkvu prošaše milostinju.
A Petar pogledavši na nj s Jovanom, reče: pogledaj na nas.
A on gledaše u njih misleći da će mu oni što dati.
A Petar reče: srebra i zlata nema u mene, nego što imam ovo ti dajem: u ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi.
I uze ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji.
I skočivši ustade, i hođaše, i uđe s njima u crkvu idući i skačući i hvaleći Boga.
Kad se tako nešto slično bude desilo, bez nekih laži i prevare, verovaću bez sumnje. Dotle mi sve to izgledaju samo kao neke priče bez nekih veza sa stvarnošću. Ima tu opet dosta dobrih pouka i uputa kao recimo Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe, ali to sam oduvek manje ili više i radio.
