Jovan govori o tri detalja iz Hristovog života. Prvi je krštenje, drugi prolivanje krvi a treći je silazak Duha Svetoga na Hrista u obliku goluba kao potvrde Mesijanstva i na to se misli kada se kaže "dođe sa vodom, krvlju i Duhom".
Ko tako naučava? Ko tako tumači Evanđelje? Izvori Jovane, izvori. Shvati, ne možeš tvrditi da Pismo nešto govori, ako ne govori, Dakle, neko od kasnijih "teologa" je tu rečenicu, taj redak protumačio onako kako ti tumačiš.
Naime, ni jedan jedini teolog Crkve, ni istoka ni zapada, nije taj redak koristio da negira Isusovu dvostruku prirodu.
A Adopcijanizam i potvrda Božanskog autoriteta od krštenja uopšte ne pomenuh.
Veruj mi, nisi morao ni da ga pominješ. Dovoljno je negirati dvostruku prirodu, a istovremeno govoriti o autoritetu.
Kako Bog ne poseda čoveka, a ti insistiraš na isključivo ljudskoj prirodi (što je samo po sebi hereza), onda se autoritet izražava samo na jedan način, adopcionizmom. A, kako Isusovo delovanje počinje nakon krštenja, zaključak se sam nameće.
Jer, neko ko po tebi ima samo ljudsku prirodu, koja po tebi nije kompatibilna sa Božanskom, autoritet kojim vrši delovanje mora da od nekud, na neki način dobije. Kako Bog jedini ima autoritet da čini čudesa, da oprašta grehe, uskrsava mrtve, leči bolesne, a po tebi Isus nije Bog, nego samo čovek, onda Isus mora da taj autoritet, tu moć dobije. Naravno, reći ćeš da je to od Duha. A jedini put kada Duh vidljivo silazi nad Isusa je kod krštenja,
I upravo time se adopcionisti koriste za svoje tvrdnje.
Da ne govorim da svoje tvrdnje, svoje hereze ilustruju time da je Isus taj svoj autoritet, ostavši samo čovek, stekao "pobedivši" sotonu prilikom iskušenja u pustinji. Što, predstavlja klasično okultističko "tumačenje" Isusovog autoriteta. Naime, po okultističkim tumačenjima, dakle i masonsko revivalističkim,
svako ko pobedi iskušenje nižih sila (u ovom slučaju samog poglavara tih sila) zadobija moć i autoritet nad nižim i višim silama.
A ti uporno inisitiraš na nekakvoj pobedi nad grehom. Upravo je to ono što okultisti tvrde. Greh je u ovom slučaju iskušenje.
Dakle, ne samo da se u onome što pišeš i uporno braniš krije adopcionizam, nego i okultističko shvatanje Isusa. Slično, ako ne identično onome što su o Njemu govorili Sadukeji, Fariseji, PIsmoznanci, koji su ga optuživali da uz pomoć Baalzebula čini čuda.
Naravno, ti mu ne pripisuješ to, ali, jer uporno odbacuješ Njegovo Božanstvo, dvostruku prirodu, opasno se približavaš tome. A to je onda već hula.
