Član
- Učlanjen(a)
- 08.07.2010
- Poruka
- 490
Čovek je takva tvorevina da se iznova razvija i napreduje. Zašto svi nismo dobri, možda zato što nam je Bog dao slobodnu volju. Pa tako možemo naleteti na ono što se zove iskušenje... a svako iskušenje je po jedna lekcija i po jedno novo iskustvo, a svaka nova lekcija i novo iskustvo teže razvoju i napretku.Prvobitno napisao Jurivaka Postoje oprečni odgovori na pitanje da li je Bog dobar? Većina vjernika smatra da je Bog dobar - milostiv, tolerantan, pravedan..., jednom riječju, savršen. Oni koji ne misle tako, nego smatraju da je Bog zao i osvetoljubljiv, dokaze za svoje tvrdnje nalaze upravo u Bibliji i nekim njenim pričama. Uzmimo za primjer priču o potopu. Skeptici se u vezi sa tim pitaju: ako je Bog dobar, kako je mogao potopiti i usmrtiti cijeli svijet?
Interesantno je da se i kod naših davnih predaka, kada je pobožnost bila mnogo veća i rasprostranjenija nego danas, javljala slična kvalifikacija Boga. U epskoj narodnoj pjesmi "Smrt Marka Kraljevića", Bog se naziva starim krvnikom!
Ovdje se nameće još jedno interesantno pitanje. Ako je Bog savršen, zašto svi ljudi nisu dobri, jer oni su njegova tvorevina, a Bog kada nešto stvara, kao što je stvorio čovjeka, to mora biti savršena tvorevina?
Cenim i poštujem veru iz razloga što ne volim stagnaciju svesti, regres u intelektualnom smislu... Imamo na gomile predrasuda koje religiju baš svrstavaju u regres nazivajući vernike "zatucanom nacijom" i dajući im slične epitete, ali ja to posmatram malo drugačije. Posmatram to kao teži put, kao napor da pobedimo životinjske instikte, kao napor da se razvijemo a pre svega malo ugušimo svoju aroganciju smatrajući da smo nekakva superiorna inteligencija iznad koje ne postoji ništa...
Bog jeste apstraktan. Apstraktan da pojmimo njegovu veličinu, inteligenciju, svest, pa samim tim i razloge... Zašto je Bog dozvolio da izginu hiljade ljudi u nekom potopu? - Zato što ja nisam sposobna da razumem njegov razlog. Zato što svoju aroganciju i sujetu brišem kada krenem da mislim o Njegovim razlozima. Suviše sam mala za tako nešto i tu stajem.
I ne, to nije nedostatak argumenata, to se zove VERA. Kako da je objasnim? Kako da je prenesem nekome? Nemoguće je... ona se oseti i vrlo prosto razume... to je sve što mogu da argumentujem. Možda je to zato što je svaka Božija reč (Biblija), napisana tako da vodi logičnom zaključku. Možda zato što smo dobro spoznali sebe i pronašli da smo išli linijom manjeg otpora. Možda što nas je neka od tih logičnih misli dovela do nekog zaključka. Ne znam.
Znam samo da se meni više dopada ići težim putem... a teži put se vrlo lako spozna svaki put kad krenemo da budemo zlobni, zavidni, arogantni. Tek onda vidimo kako je to zapravo lako A ovo drugo... e to je malo teže...
Progres... viši nivo svesti.