Postovanje veliki prijatelju Stvarnoslape,
vrlo sam se iznenadio kad sam primetio da si dobro prostufdirao poklavlje iz Velike borbe koju je napisala Elen Vaht. Posto si pokazao toliko paznje tom tekstu, zasluzio si da ti prilozim jos jedan, a svi svakako0 ocerkuju da cuju sta je u toj izjavi "pogresno"?
BOŽJA LJUBAV PREMA COVEKU
I priroda i otkrivenje svedoce nam o Božjoj ljubavi. Naš nebeski Otac izvor je zivota, mudrosti i radosti. Pogledajte samo cudesa i lepote prirode! Mislite o njihovoj prilagodenosti potrebama i sreci ne samo coveka vec i svih zivih stvorenja! Sunceva svetlost i kiša, koji ozivljavaju i osvezavaju Zemlju, bregovi, mora i ravnice, sve to govori nam o Stvor iteljevoj ljubavi. Bog ispunjava svakodnevne potrebe svih svojih stvorenja. Prema prelepim recima psalmiste, „Oci su svih k Tebi upravljene, i Ti im daješ hranu na vreme;
otvaraš ruku svoju, i sitiš svaštazivo po zelji!” Psalam 145,15.16.
Bog je coveka stvorio savršeno svetim i srecnim; a prelepa Zemlja, kad je izašla iz Stvoriteljeve ruke, nije pokazivala ni traga raspadanja ili senke prokletstva. Tek je prestup Božjeg zakona -
zakona ljubavi - doneo nesrecu i smrt. Pa ipak, i usred patnji izazvanih grehom, otkriva se Božja ljubav. Napisano je da je Bog prokleo Zemlju zbog coveka (1.Mojsijeva 3,17). Trnje i ckalj, teškoce i iskušenja koji njegov život ispunjavaju naporima i brigama, prema Božjem planu neophodni su za njegovo uzdizanje iz propasti i izop acenja koje je doneo greh. Svet, ogrezao u grehu, nije ispunjen samo žalošcu i bedom. I sama nam priroda upucuje poruke nade i utehe.
Na ckalju može se naci cveca a trnje je prekriveno ružama.
„Bog je ljubav” - zapisano je na svakom pupoljku koji se rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice, koje ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi nežnih boja, koji u svom savršenstvu cine vazduh mirisnim, velicanstveno šumsko drvece, bogato razlistano i zeleno -sve to svedoci o nežnom, ocinskom staranju našeg Boga i o Njegovoj želji da svoju decu ucini srecnom.
Božja rec otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju neogranicenu ljubav i milosrde. Kad se Mojsije molio: „Pokaži mi slavu svoju!”, Gospod je odgovorio: „Ucinicu da prod
e sve dobro moje ispred tebe!” (2.Mojsijeva 33,18.19) Ovo je Njegova slava, Bog je prošao ispred Mojsija i objavio: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe.” (2.Mojsijeva 34,6.7) On je „spor na gnev i obilan milosrdem”, „jer mu je mila milost”. (Jona
4,2; Mihej 7,18)
Bog je povezao naša srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu i na Zemlji. On se trudio da nam otkrije Sebe preko cuda prirode, preko najdubljih i najnežnijih zemaljskih veza koje ljudsko srce može da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav. Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi da su gledali na Boga sa strahom, zamišljajuci Ga kao okrutnog i neumoljivog. Sotona je naveo ljude da zamišljaju Boga kao bice cija je osnovna osobina kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog poverioca. On je predstavljao Stvoritelja kao bice koje sumnjicavim okom posmatra ljude
ne bi li pronašao njihove zablude i pogreške i pohodio ih svojim sudovima. Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajuci svetu beskrajnu Božju ljubav, Isus je došao da živi medu ljudima.
Božji Sin došao je sa Neba da objavi Oca. „Boga niko nije video nikad: jedinorodni Sin, koji je u narucju Ocevom, On ga javi.” (Jovan 1,18) „Niti Oca ko zna do Sin, i ako kome Sin hoce kazati.” (Matej 11,27) Kad je jedan od ucenika zahtevao: „Pokaži nam Oca!”, Isus je odgovorio: „Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: pokazi nam Oca?” (Jovan 14,8.9)
Opisujuci svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: „Gospod me pomaza da javim jevandelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da ce se otpustiti, i slepima da ce progledati; da otpustim sužnje”. (Luka 4,18) To je On cinio. On „prode cineci dobro i isceljujuci sve koje davo beše nadvladao”. (Dela 1038) Bilo je citavih sela u kojima se uzvik bola nije cuo ni iz jedne kuce, jer je On prošao kroz njih i is celio sve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog božanskog pomazanja. Ljubav, milosrde i samilost otkrivali su se u svakom cinu Njegovog života; Njegovo srce bilo je puno nežnog saucešca prema sinovima ljudskim. On je uzeo covekovu prirodu da bi mo gao da shvati covekove potrebe. Najsiromašniji inajponiženiji nisu se bojali da Mu pristupe. Cak su i mala deca osecala Njegovu privlacnost. Ona su volela da se penju na Njegova kolena i gledaju Njegovo misaono lice, dobrocudno i puno ljubavi.
Isus se nije ustezao da kaže istinu, ali je to uvek cinio sa ljubavlju. U svom ophodenju sa ljudima bio je vrlo taktican, pokazujuci im promišljenu i ljubaznu pažnju. Nikad nije bio grub, nikad nije nepotrebno izgovorio neku oštru rec, nikad nije naneo bol osetljivoj duši. Nije osudivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju. Žigosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze osecale u Njegovom glasu dok je izgovarao svoje oštre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom, koji je odbio da primi Njega, put, istinu i život. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio sa nežnošcu punom sažaljenja. Život mu je bio ispunjen samoodricanjem i brižljivim staranjem o drugima. Svaki covek bio je dragocen u Njegovim ocima. Iako je uvek cuvao svoje božansko dostojanstvo, saginjao se sa najnežnijom pažnjom nad svakim pripadnikom Božje porodice. U svakom coveku gledao je posrnulu dušu zbog cijeg spasenja je došao. Takav karakter Hristos je otkrio u svom životu. Bio je to Božji karakter.
Iz Ocevog srca u stvari potekle su reke božanskog sažaljenja, koje su se pokazale u Hristu, i izlile se na sinove ljudske. Isus, nežni, milostivi Spasitelj, bio je stvarno Bog koji se „javi u telu”. (1.Timotiju 3,16)
Da bi nas spasao, Isusje i živeo, i trpeo i umro. Postao je „covek bola”, da bismo mi mogli da uzmemo ucešca u vecnoj radosti. Bog je dozvolio svom ljubljenom Sinu, punom milosti i istine, da iz svete neopisive slave dode u svet uprljan i izopacen grehom, zamracen senkom smrti i prokletstva. Do zvolio mu je da ostavi narucje Njegove ljubavi, da se odrekne obožavanja andela i pretrpi sramotu, poruge, poniženja, mržnju i smrt. „Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se i scelismo. (Isaija 53,5) Gledajte Ga u pustinji, u Getsimaniji, na krstu! Neokaljani Božji Sin uzeo je na sebe teret greha. On koji je bio jedno sa Bogom, osetio je u svojoj duši strašnu razdvojenost izmedu Boga
i coveka, izazvanu grehom. To je ucinilo da se sa Njegovih usana otme ocajni krik: „Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio” (Matej 27,46) Teret greha, svest o njegovoj strahovitoj velicini, o odvajanju od Boga sve to slomilo je srce Božjeg Sina.
Ali ta velika žrtva nije prinesena da bi se u Ocevom srcu probudila ljubav prema coveku, ili želja da ga spase. Ne, ne! „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao!” (Jovan 3,16) Otac nas voli, ali ne zbog te velike žrtve pomirenja, vec se On pobrinuo za žrtvu pomirenja zato što nas voli. Hristos je posrednik preko koga je On izlio svoju beskrajnu ljubav na grešni svet. „Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom.” (2.Korincanima 5,19) Bog je trpeo sa svojim Sinom. Samrtna borba u Getsimaniji, smrt na Golgoti - bila je cena koju je srce Beskrajne ljubavi platilo za naše otkupljenje.
Isus je rekao: „zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.” (Jovan 10,17) To znaci: „Moj Otac toliko vas je ljubio da je cak i mene još više zavoleo zato što sam dao svoj život da vas spasem. Postao sam mio svom Ocu postajuci vaš Zemenik i Jamac, polažuci svoj život, preuzimajuci vaše dugove, vaše prestupe; jer mojom žrtvom Bog može da bude pravedan, a da ipak opravda onog koji veruje u Isusa!”
Niko osim Božjeg Sina ne bi mogao da nas otkupi; jer je Oca mogao da objavi samo Onaj koji je bio u Njegovom narucju. Samo je Onaj mogao da objavi Božju ljubav koji je upoznao njene dubine i visine. Samo beskrajna žrtva koju je Hristos prineo za grešnog coveka mogla je da objavi Ocevu ljubav prem a izgubljenom covecanstvu. „Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao.” On Ga nije dao da samo živi medu ljudima, da nosi njihove grehe i umre kao žrtva za njih. On Ga je poklonio grešnom rodu. Hristos je morao da se poistoveti sa int eresima i potrebama covecanstva. On, koji je bio jedno s Bogom, vezao se sa sinovima ljudskimvezama koje se nikada ne smeju prekinuti. Isus „ne stidi se nazvati ih bracom” (Jevrejima 2,11)
On je naša Žrtva, naš Zastupnik, naš Brat, koji i pred Ocevim prestolom nosi naše oblicje i koji ce tokom beskrajne vecnosti ostati sjedinjen sa rodom koji je otkupio - i biti Sin coveciji. A sve to ucinjeno je da bi covek mogao da se podigne iz propasti i poniženja izazvanih grehom, da bi mogao da pokazuje Božju ljubav i ucestvuje u radosti koju donosi svetost. Cena placena za naše otkupljenje, beskrajna žrtva koju je prineo naš nebeski Otac dajuci svog Sina da umre za nas, sve to trebalo bi da nas nadahne uzvišenim mislima o onome što bismo mogli da postanemo u Hristu.
Gledajuci visinu, dubinu i širinu Oceve ljubavi prema rodu koji umire, nadahnuti apostol Jovan bio je ispunjen obožavanjem i strahopoštovanjem; i ne nalazeci prikladne reci da izrazio velicinu i nežnost te ljubavi, pozvao je svet da je posmatra: „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božja nazovemo!” (1.Jovanova 3,1) Kakvu vrednost to daje coveku! Prestup je sinove ljudske nacinio sotoninim podanicima. Verom u Hristovu žrtvu pomirnicu Adamovi sinovi mogu da postanu Božji sinovi. Uzimajuci ljudsku prirodu Hristos je uzdigao covecanstvo. Grešni ljudi dobili su priliku, da povezani sa Hristom, zaista mogu da postanu dostojni imena „sinovi Bozji”. Takva ljubav je neuporediva. Deca nebeskog Cara!
Dragocenog li obecanja! Teme za najdublje razmišljanje! Ne nadmašne li ljubavi Bozje prema svetu koji Ga nije ljubio! Ova misao ima moc da ukroti dušu i navede um na pokornost Božjoj volji. Što više proucavamo božanski karakter u svetlosti krsta, to jasnije otkrivamo milost, nežnost i oproštenje, povezane sa nepri strasnošcu i pravdom; to nam jasniji postaju nebrojeni dokazi neogranicene ljubavi i nežnog milosrda koji nadmašuju cežnjivu ljubav majke prema zalutalom cedu.
Put Hristu, prvo poglavlje
