- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.394
Osmi od sedmorice ili osmorice. Kod Ivana je jedan od sedmorice, a kod tebe?
Adventisti i Elen Vajt
- Začetnik teme Jurivaka
- Datum pokretanja
Osmi od sedmorice ili osmorice. Kod Ivana je jedan od sedmorice, a kod tebe?
Postovanje prijatelju Slape,
Kad procitas ovaj kratki tekst Elene Vajt, reci nam sta ti se u njemu svidja?
POKAJANJE
Kako čovek može da bude prav pred Bogom? Kako grešnik može da postane pravedan? Samo Hristos
može da nas dovede u sklad sa svetošću; ali kako doći Hristu? Mnogi postavljaju ono isto pitanje koje je postavilo mnoštvo na Dan Duhova, kad je, osvedočeno u svoju grešnost, uzviknulo: „Šta ćemo činiti?” Prva reču Petrovom odgovoru bila je: „Pokajte se!” (Dela 2,38.) Drugom prilikom, ubrzo posle toga, rekao je: „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih!” (Dela 3,19)
U pokajanje zbog greha uključeno je i odvajanje od njega. Mi nećemo odbaciti greh ako ne uvidimo
njegovu izopačenost; sve dok se naše srce ne odrekne greha, u našem životu neće biti nikakve stvarne
promene.
Mnogi ne uspevaju da spoznaju pravu prirodu pokajanja. Oni žale što su grešili i naoko se čak menjaju, ali samo zato što se boje da će zbog svojih zlih dela morati da trpe. To nije pokajanje u biblijskom smislu. Oni se žale na patnje umesto na greh. Takav je bio i Isavov bol kad je shvatio da je zauvek izgubio prvenaštvo. Valam,prestravljen od anđela koji je stajao na njegovom putu sa isukanim mačem, priznao je svoju krivicu da neizgubi život; ali tu nije bilo istinskog kajanja zbog greha, nije bilo promene namera, nije se pojavila odvratnost prema zlu. Juda Iskariotski uzviknuo je pošto je izdao svog Gospoda: „Ja sagreših što izdadoh krv pravu!” (Matej 27,4) Priznanje se otelo njegovoj grešnoj duši pod nepodnošljivim pritiskom savesti o krivici i u strašnom očekivanju osude. Posledice koje su mu pretile ispunjavale su ga užasom, ali u njegovoj duši nije bilo duboke žalosti koja slama srce, nije žalio što je izdao neokaljanog Božjeg Sina i što se odrekao Sveca Izrailjevog. Dokje podnosio Božje kazne, faraon je priznavao svoj greh da bi izbegao dalje kažnjavanje, ali je nastavljao daprkosi Nebu čim bi zla bila zaustavljena. Svi ovi jadikovali su zbog posledica greha, ali ih nije obuzimala žalostzbog samog greha.
Kad se srce pokori uticaju Božjeg Duha, savest se budi, i grešnik raspoznaje ponešto od dubine i svetosti Božjeg Svetog Zakona, koji je temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. „Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9) rasvetljava tajne odaje duše, i sakrivena dela tame izlaze na videlo. Osvedočenje obuzima um i srce. Grešnik postaje svestan Božje pravednosti i oseća užas da se pod teretom svoje krivice i poročnosti pojavi pred Onim koji ispituje srca. On vidi Božju ljubav, lepotu svetosti, radost čistote; čezne da bude očišćen i dostojan veze sa Nebom.
Davidova molitva posle pada pokazuje kako izgleda prava žalost zbog greha. Njegovo pokajanje bilo je
iskreno i duboko. U molitvi nije ulagao napor da umanji svoju krivicu; nije izražavao želju da izbegne kaznu koja mu je pretila. David je uvideo veličinu svog prestupa; shvatio je da je ukaljao svoju dušu; gnušao se svoga greha. Nije se molio samo za oproštenje već za očišćenje srca. Čeznuo je za radošću svetosti - za obnavljanjem sklada i zajednice sa Bogom. Ovako je progovorio: “Blago čoveku, kojemu je oproštena krivica, kojemu je greh pokriven.Blago čoveku kojemu Gospod ne prima greha
i u čijem srcu nema lukavstva» Psalam 32,1.2. Smiluj se na me Boze!
Piut Hristu, trece poglavlje
Kad procitas ovaj kratki tekst Elene Vajt, reci nam sta ti se u njemu svidja?
POKAJANJE
Kako čovek može da bude prav pred Bogom? Kako grešnik može da postane pravedan? Samo Hristos
može da nas dovede u sklad sa svetošću; ali kako doći Hristu? Mnogi postavljaju ono isto pitanje koje je postavilo mnoštvo na Dan Duhova, kad je, osvedočeno u svoju grešnost, uzviknulo: „Šta ćemo činiti?” Prva reču Petrovom odgovoru bila je: „Pokajte se!” (Dela 2,38.) Drugom prilikom, ubrzo posle toga, rekao je: „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih!” (Dela 3,19)
U pokajanje zbog greha uključeno je i odvajanje od njega. Mi nećemo odbaciti greh ako ne uvidimo
njegovu izopačenost; sve dok se naše srce ne odrekne greha, u našem životu neće biti nikakve stvarne
promene.
Mnogi ne uspevaju da spoznaju pravu prirodu pokajanja. Oni žale što su grešili i naoko se čak menjaju, ali samo zato što se boje da će zbog svojih zlih dela morati da trpe. To nije pokajanje u biblijskom smislu. Oni se žale na patnje umesto na greh. Takav je bio i Isavov bol kad je shvatio da je zauvek izgubio prvenaštvo. Valam,prestravljen od anđela koji je stajao na njegovom putu sa isukanim mačem, priznao je svoju krivicu da neizgubi život; ali tu nije bilo istinskog kajanja zbog greha, nije bilo promene namera, nije se pojavila odvratnost prema zlu. Juda Iskariotski uzviknuo je pošto je izdao svog Gospoda: „Ja sagreših što izdadoh krv pravu!” (Matej 27,4) Priznanje se otelo njegovoj grešnoj duši pod nepodnošljivim pritiskom savesti o krivici i u strašnom očekivanju osude. Posledice koje su mu pretile ispunjavale su ga užasom, ali u njegovoj duši nije bilo duboke žalosti koja slama srce, nije žalio što je izdao neokaljanog Božjeg Sina i što se odrekao Sveca Izrailjevog. Dokje podnosio Božje kazne, faraon je priznavao svoj greh da bi izbegao dalje kažnjavanje, ali je nastavljao daprkosi Nebu čim bi zla bila zaustavljena. Svi ovi jadikovali su zbog posledica greha, ali ih nije obuzimala žalostzbog samog greha.
Kad se srce pokori uticaju Božjeg Duha, savest se budi, i grešnik raspoznaje ponešto od dubine i svetosti Božjeg Svetog Zakona, koji je temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. „Videlo istinito koje obasjava svakoga čoveka koji dolazi na svet” (Jovan 1,9) rasvetljava tajne odaje duše, i sakrivena dela tame izlaze na videlo. Osvedočenje obuzima um i srce. Grešnik postaje svestan Božje pravednosti i oseća užas da se pod teretom svoje krivice i poročnosti pojavi pred Onim koji ispituje srca. On vidi Božju ljubav, lepotu svetosti, radost čistote; čezne da bude očišćen i dostojan veze sa Nebom.
Davidova molitva posle pada pokazuje kako izgleda prava žalost zbog greha. Njegovo pokajanje bilo je
iskreno i duboko. U molitvi nije ulagao napor da umanji svoju krivicu; nije izražavao želju da izbegne kaznu koja mu je pretila. David je uvideo veličinu svog prestupa; shvatio je da je ukaljao svoju dušu; gnušao se svoga greha. Nije se molio samo za oproštenje već za očišćenje srca. Čeznuo je za radošću svetosti - za obnavljanjem sklada i zajednice sa Bogom. Ovako je progovorio: “Blago čoveku, kojemu je oproštena krivica, kojemu je greh pokriven.Blago čoveku kojemu Gospod ne prima greha
i u čijem srcu nema lukavstva» Psalam 32,1.2. Smiluj se na me Boze!
Piut Hristu, trece poglavlje
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.394
Zar ne bi bio red i zar ne bi bilo pošteno ići redom? Ti meni ne odgovori zašto je Jelena "abolirala grešnike". Najpprije je naučavala da ih je Bog odbacio u listopadu 1844. i da je tada završilo vrijeme pokajanja za grešnike, a poslije "okrenula ploču". Jeli Jelena nešto pobrkala ili je Bog napravio gaf?
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.394
Koji si ti lijenčina? Ni riječi nisi spreman napisati u obrani proročice. Da ti se nije zamjerila?
Slape, ili ti namerno brkas pojmove ili ne razumes necije izjave?
Pre svega kada su Adam i Eva pogresili, zar ih Bog nije odbacio isteravsi ih iz doma koga ime je stvorio i u koji ih je nastanio? Pa i pored kazne koja je neminovno usledila, Bog im je odmah obecao Spoasitelja.
Drugo, zar nije Bog odbacio prepotopni svet zbog njihpovog bezakona? Sta je izjavio Bog?
"KRAJ SVAKOME TELU DODJE PREDAME, JER NAPUNISE ZEMLJU BEZAKONJA." 1. Mojsijeva 6,13.
Vidis Sloape kako plitko mislis. Mozes li reci da Bog nije odbacio onaj narastaj? Ne mozes! Ali im je ipak dao 120 godina i uputio Noja da im propoveda i da ih zove na pokajanje.
Greh je taj koji odvaja coveka od Boga, ali Bozja milost jos uvek zove, iako ce na kraju greh sa svim svojim noisiocima biti unisten.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.394
Bravo Marko, čestitam! Ti si drugi adventist koji mi je priznao da je Ellen White ipak pisala i naučavala da je Bog u listopadu 1844. odbacio sav pokvareni svijet. A prvi si adventist koji ovo čak pokušava "teološki braniti". Onaj drugi adventist koji je priznao da je Jelena to napisala, pokušao ju je braniti tezom kako je Jelena tada, 1847. kada je to napisala, bila "mlada i neiskusna proročica". Neću trošiti vrijeme na ovaj smiješni pokušaj obrane, ali posvetit ću malo vremena ovom tvom pokušaju obrane proročice.
Ako se naučavanje Ellen White, da je Bog 22.10.1844. odbacio sav pokvareni svijet, može braniti Svetim Pismom kako ti to ovdje pokušavaš, zašto su onda Ellen White i James White "klistirali" sve njene spise objavljene prije 1851. i iz njih izbacili sve dijelove koji o ovome govore? Zašto u Jeleninoj knjizi "Rani spisi", u svim izdanjima nakon 1851., nema ovih dijelova koji govore o tome kako je Bog odbacio sav pokvareni svijet?
Interesentno, zar ne. Onaj prvi adventist brani Jelenu tezom kako je tada bila "mlada i neiskusna proročica", ti je braniš dokazujući da je to njezino naučavanje čak biblijsko, a Ellen White i James White izbacuju te dijelove iz njenih spisa pokušavajući to sakriti kao što zmija noge krije.
A onda slijedi vrhunac. Kako su neki ljudi imali originalne časopise "A Word to the Little Flock" u kojima je Jelena prvi put objavila svoje tekstove, uočili su da nedostaju neki dijelovi teksta kada su ti Jelenini tekstovi objavljeni u knjizi "Rani spisi". Kad su se glasnije pojavili prigovori zbog tih izmjena u Jeleninim tekstovima, i Ellen White naprosto nije mogla šutjeti, morala je bar nešto reći. Pogledajte što će povodom toga izjaviti:
"Nikada nisam izjavila ili napisala da je svijet bio osuđen ili odbačen. Nikada nisam ni u kojem slučaju koristila taj jezik prema bilo kome, koliko god bio grešan. Uvijek sam opominjala one koji su koristili ove oštre izraze." ( Letter 24, 1874, cited in MR, vol. 8, p. 229.)
Pogledajte kako jedan skandalozan potez Ellen White naprosto natjera da napravi i drugi. Nakon 1851. godine Ellen White počinje revidirati svoje dotadašnje spise. Otkuda joj to pravo kada je tvrdila da je pisala samo ono što joj je Bog pokazao? Otkuda joj pravo mijenjati i sakatiti Božju riječ? Skandal, kako uopće to drugačije nazvati. A sada pogledajte što čini 23 godine kasnije (1874.). Na prigovore nekih kako su joj spisi "osakaćeni", i kako nema dijelova u kojima je pisala da je Bog odbacio sav pokvareni svijet, Ellen White tvrdi i piše: Nikada nisam izjavila ili napisala da je svijet bio osuđen ili odbačen.
Što uopće reći? OK, probajmo je opravdati da je 1847. bila "mlada i neiskusna proročica", ali kako je pravdati i opravdati kada 1874. (stara 47 godina) ovako bezočno laže? Zar zaista Božji prorok smije ovako lagati?
Opet isto pitanje i isti odgovor za tebe:
17:11 I zver koja beše i nije, i ona je osmi, i jeste od sedmorice i u propast ide.
vidiš da imaš kratke noge.Ti reče SEDMI a Jovan OSMI,hajde ti u klupu pa kad naučiš javi se.
Za specijalce moramo specijalno ponoviti one teške stvari koje ispod kape teško ulaze a to je da seNE MOŽE ISTI PONAVLJATI jer bi po tvome jedan mogao kao Stipe Mesić koga si pomenuo biti trojica tako što se tripiut pojavi i kad te pitaju ko su ta trojica ti kažeš jedan je...Slape ili zbijaš šale ili je vreme da posetiš one čike u belom što kontrolišu reflekse
Poslednja izmena:
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Naravno da je Ellen White izjavila da nikada nije napisala da je svet bio odbaćen, već grupa okupljena oko Milera koja je odbacila svetlost o očišćenju nebeske Svetinje nad Svetinjama.
Odgovor se nalazi na drugoj temi:
http://serbianforum.org/threads/da-li-slaviti-subotu-ili-nedelju.385689/page-110#post-1684946
Odgovor se nalazi na drugoj temi:
http://serbianforum.org/threads/da-li-slaviti-subotu-ili-nedelju.385689/page-110#post-1684946
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.394
A napisala je i čitavih sedam godina tom bogohulnom naukom nadajala ljude. I kada se to razotkrilo, od samih adventista, 1874. bezočno slagala niječući da je ikada takvo što napisala ili govorila.