Naime, za adventiste svi kršćani, osim njih, su "kurvini sinovi". Katolička Crkva je "Kurva" a sve druge Crkve su "Kurvine kćeri". Tako ih naučila Jelena.
Stvarnoslap, nigde Adventisti ne iznose ovo na ovakav način kako si ti to predstavio, već u kontekstu 17 poglavlja otkrivenja koje govori o ženi bludnici - mati bludnicama, tumače kao na istorijski prikaz Rimokatolicizma i crkava koje sa njim prave kompromis u Ekumenizmu.
Meni je iskreno žao ako ova stavka Adventističkog verovanja nekoga vređa, ali Hrišćanin ne može težiti da ugodi i Bogu i svetu, već je Hrišćanski prioritet uvek govoriti istinu, i ako je ona ponekad bolna, ona ranjava da bi iscelila i povela putem spasenja.
Evo, kada jednog adventistu suočite sa svim ovim, i kada mu jasno predočite da dokaze za sve ovo nalazimo u spisima Ellen White i ostalih pionira ASD, potpuno je jasno zašto ostaje bez argumenata i zašto mu ostaje jedino ono što je i Laodikeji ostalo - sve ovo proglasiti "otpadom i satanizmom".
Ovo je gruba insinuacija, jer upravo je na sve navode protiv Ellen White odgovoreno.
Problem je upravo suprotan, da se svi ovi kontraargumenti svesno odbacuju i u nedogled se postavljaju isti komentari i pitanja na koja je već odgovoreno, kako bi se navodno prikazalo da nikakvi kontraargumenti nisu ni dati.
To što ti Stvarnoslap činiš jeste autentični satanizam, jer te njegov duh ispunjava - što se jasno pokazuje u tvojim rečima i načinu pisanja, i u kilometarskim komentarima ispoljenim bezobzirnim besomučnim napadima i ispoljavanju neprijateljstva protiv Adventista i Ellen White.
Pitanje je da li se ti uopšte moliš Bogu, jer ono što činiš nema veze sa ispoljavanjem Božje sile i Duha ljubavi.
Neka ti je Gospod u pomoći.
------------------------------------
Što se tiče ostalog u vezi prethodnih komentara Taramane i Antonije - vrlo je bitno kako se nešto iznosi, da li u duhu jevanđeoske ljubavi i zalaganja za spasenje ljudi, ili pak suprotnim principima - ispoljavanjem mržnje i protivničkog duha, vikom drekom, neozbiljnošću i podsmehom, ironijom..itd.
Razlika između ovih dva principa se lako prepoznaje.
Što se tiče priče o mojoj navodnoj laskavoj neistinoljubivosti - ovo je upravo zamena teze i optužba koja ne stoji na čvrstim biblijskim temeljima, i proizvod je svesnog izmišljanja pojedinaca sa ciljem da bi se stvari prikazale onakvim kakve one nisu, odnosno - da se one negativne osobine koje se jasno pokazuju u pojedincima na forumu i njihovim rečima i odnosu prema drugima - prikažu u pozitivnom, a stvarni rodovi duha koji se pokazuju u mojim rečima i ophođenju - prikažu u negativnom svetlu.
Niko ne može znati potpuno šta je u nečijem srcu, ali ponekad su neke stvari tako očigledne, da ne treba neka velika mudrost da se raspoznaju, u rečima koje čovek izgovara, boji glasa i vedrini same fizičke pojave, nastupu i ophođenju prema drugima, Hrišćanskoj posvećenoj ozbiljnosti..itd..
Biblija u pogedu ove jasne razlike kaže sledeće:
"Jer svi pogrešujemo mnogo puta. Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.
Jer gle, i konjima mećemo žvale u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo.
Gle i lađe, ako su i velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malom krmicom kuda hoće onaj koji upravlja.
A tako je i jezik mali ud, i mnogo čini. Gle, mala vatra, i kolike velike šume sažeže.
I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg, i zapaljujući se od pakla.
Jer sav rod zverinja i ptica, i bubina i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečijem;
A jezik niko od ljudi ne može pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga.
Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem.
Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.
Eda li može izvor iz jedne glave točiti slatko i gorko?
Može li, braćo moja, smokva masline rađati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slane i slatke vode.
Ko je među vama mudar i pametan neka pokaže od dobrog življenja dela svoja u krotosti i premudrosti.
Ako li imate gorku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.
Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska.
Jer gde je zavist i svađa onde je nesloga i svaka zla stvar.
A koja je premudrost odozgo ona je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna.
A plod pravde u miru seje se onima koji mir čine" ( Jakov 3 poglavlje )
Sa druge strane - vera i ljubav kao rod vere se ne glumi, ona ili postoji ili ne postoji u čoveku, i njeno postojanje ili ne postojanje pojedinačno može širiti dva diametralno različita uticaja, ili pozitivan ili pak negativan.
U ovom pogledu biblija kaže sledeće:
Jer nema drveta dobrog da rađa zao rod; niti drveta zlog da rađa dobar rod.
Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se grožđe bere s kupine,
Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca" ( Luka 6. 43 - 45 )
Takođe - biblija ne dopušta ovu vrstu kompromisa, već jasno odvaja dela đavola od dela Božjih, i njihovih diametralno različitih manifestacija koje se mogu ispoljiti u čoveku i kroz njega.
"Zato vam dajem na znanje da niko ko duhom Božijim govori neće reći: Anatemate Isusa; i niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim" ( 1 poslanica Korinćanima 12. 3 ).
"Odgovori Mu Jovan govoreći: Učitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni đavole koji ne ide za nama: i zabranismo mu, jer ne ide za nama.
A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio da može brzo zlo govoriti za mnom.
Jer ko nije protiv vas s vama je" ( Marko 9. 38 - 40 )
Sigurno će uvek postojati oni koji će onima koji ljube istinu više od svega pokušavati da napakuju negativne pobude iz koji čine određena dela i prirodno ispoljavaju rodove vere.
U ovom pogledu - biblija ove pokušaje jasno osuđuje:
"Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
Teško onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovitog pića.
Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu" ( Isaija 5. 20 - 23 )
U ovom pogledu ja imam savršeni mir, i znam šta je u meni, i šta govorim i iz kojih pobuda, a svako nek se moli Bogu pa neka vidi kakav je njegov odnos prvenstveno sa Bogom, i kakvi rodovi iz tog odnosa ili njegovog nedostatka proizilaze, pozitivni ili negativni.
Što se tiče predhodnih diskusija - ja tvrdim da se ovde isključivo i to sa svesnom namerom pogrešno predstavljaju spisi Ellen White i sama njena ličnost, i to na način koji sam već više puta opisao - vađenjem pojedinih citata iz literarnog i istorijskog konteksta i njihovo prikazivanje u pogrešnom svetlu, kao i svesno iznošenje neistina, i zataškavanje odgovora koji se šalju time što se u nedogled postavljaju ista pitanja i primedbe, kao da na iste te u prethodnim komentarima nije ništa odgovoreno.
Molimo se Bogu da uvek gajimo pozitivan duh i duh ljubavi u odnosima sa svim ljudima, čak i prema onima za koje smatramo da idu pogrešnim putem, jer jedna reč izgovorena sa ljubavlju učiniće više pozitivnog - od hiljadu negativnih izgovorenih sa zajedljivošću i neprijateljskim duhom.
Pozdrav!.
