- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Haha, Milosa Bogdanovica - "naucnika"?
Koga? Šta? Naučnik? Nauka? Nema taj veze sa naukom. Niti to što on naziva "naukom" ima ikakve veze sa scienciom.
Promašaji Adventne crkve
- Začetnik teme Taramana
- Datum pokretanja
Koga? Šta? Naučnik? Nauka? Nema taj veze sa naukom. Niti to što on naziva "naukom" ima ikakve veze sa scienciom.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.352
A od kada ovako vjerujete?
Vidi što kaže vaš adventistički profesor sa Andrews University-a:(Jerry A. Moon, Ph.D., Andrews University, 'The Adventist Trinity Debate. Part 1: Historical Overview', Andrews University Seminary Studies, vol. 41, no. 1, pp 113-129.)
Razvoj nauke o Božanstvu (Bogu) u Adventizmu sedmog dana može se podijeliti u šest razdoblja:
1. Antitrinitarna dominacija, 1846-1888;
2. Nezadovoljstvo antitrinitarizmom, 1888-1898;
3. Smjena paradigme, 1898-1913;
4. Pad antitrinitarizma, 1913-1946;
5. Trinitarna dominacija, 1946-1980;
6. Obnovljene tenzije, 1980. do danas.
Antitrinitarna dominacija, 1846-1888
Otprilike od 1846. do 1888. godine, većina adventista odbacila je koncept Trojstva - barem onako kako su ga razumjeli. Svi vodeći pisci bili su antitrinitarni, iako literatura sadrži povremene reference na članove koji su imali trinitarna stajališta. Ambrose C. Spicer, otac predsjednika Generalne konferencije Williama Ambrosea Spicer-a, bio je baptistički ministar prije obraćenja na adventizam 1874. Očito je ostao trinitaran, jer je W. A. Spicer rekao A.W. Spaldingu da je njegov otac "bio toliko pogođen antintrinitarnom atmosferom u Battle Creeku da je prestao propovijedati.“ S.B. Whitney je bila trinitarka, ali je indoktrinacijom prilikom pristupanja adventistima 1861. postala uvjerena antitrinitarka.
Rani adventisti iznijeli su najmanje šest razloga za svoje odbacivanje izraza "Trojstvo".
Prvi razlog je bio da oni nisu vidjeli biblijske dokaze za tri osobe u jednom Božanstvu.
Drugi razlog koji su rani adventisti naveli za odbacivanje Trojstva bila je zabluda zbog koje su Otac i Sin identični. Već smo primijetili Batesovo svjedočanstvo: "Poštujući trojstvo, zaključio sam da mi je nemoguće vjerovati da je Gospodin Isus Krist, Sin Očev, također Svemogući Bog, Otac, jedno i isto biće".
Treći prigovor nauci o Trojstvu temeljio se na zabludi da Trojstvo poučava o postojanju tri Boga. "Ako su Otac, Sin i Sveti Duh svaki Bog, to bi onda bila tri Boga", napisao je Loughborough 1861. godine.
Četvrto gledište bilo je da će vjerovanje u Trojstvo umanjiti značaj iskupljenja. Budući da "vječni, samopostojeći Bog" ne može umrijeti, ako je Krist bio Bog, ne bi mogao umrijeti na Kalvariji, zaključili su. Ako je samo njegovo čovještvo umrlo, onda je njegova žrtva bila samo ljudska, nedovoljna za iskupljenje.
Peto, činjenica da je Krist nazvan "Sin Božji" i "početak Božijeg stvaranja" (Otk 3,14) smatralo se kako to dokazuje da on mora biti novijeg podrijetla od Boga Oca.
Šesto, argumentiralo se da "postoje različiti izrazi koji se odnose na Duha Svetoga, ali ništa ne ukazuje da ga se može smatrati osobom."
Marko, hvala i tebi na suradnji kojom nam pomažeš objelodaniti i ljudima pokazati sve apsurdnosti EGWizma.
P.S. Marko, kao što gore vidimo, laži i obmane o "Adventističkom Trojstvu" ne objavljuje Darth, a ni ja, nego ti. Evo ti profesor s Andrews University-a, Jerry A. Moon, sve lijepo pokazao i objasnio.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Lijepo ti reče tvoj brat.
Da, lepo je rekao.
I protivnici nadahnuti sotonom citiraju pismo ali van konteksta, izdvajajuci dsamo pojedinacne stihove i dodaju im svoja misljenja, koji kada se sagledaju u celini daju sasvim drugacije glediste.
Dakle, sotona citira pismo jer ga najbolje poznaje, ali prekrajano i izvrnuto pismo, i to plasira onima koji pismo ne poznaju.
Istina podrzana celinom biblijskog ucenja je jedina istina.
I JA VAS GLEDAM! DR. BROWN!
Krerali ste PARADOX!
Po vama Hristos se vratio u proslost, inkarnirao se u Noja da bi propovedao evandjelje "Duhovima" u tamnici - na zemlji!
Godine 3246. p.n.e.
Ja to nisam nigde napisao "da se Isus inkarnirao u Noja"
Ja sam napisao da je Hristos svojim duhom sisao u ono vreme neposredno pre potopa i propovedao kroz svog slugu Noja da ce doci potop.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.261
Ima ima brate! Vidi, izmenio sam post..
Kad je Triplos udario glavom u wc skoljku, dobio je viziju FLUX CAPACITATORA , putovao kroz vreme, i stvorio PARADOX! Ondak je Hristos zavrsio u "prostor-kontinuumu" u Nojevo vreme umesto u NZ! I kad se vratio u sobu na nebu , tek tad je shvatio da je zeznuto vreme, i da mora cekati jos 5070. godina da izadje iz sobe. I na kraju Isus "lupa vratima" 1840-ih jer mu dosadilo da ceka!
I tako nastaju adventisti!
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.261
Koje budalastine!!! Onda bi pisalo da je Noje propovedao poslat od Isusa, a ne Isus sam!!! Sta lupetate tu! Stvorili ste "time paradox"!
U tekstu lepo pise na izvornom " U TOM STANJU (VASKRSLOM) JE SISAO I PROPOVEDAO DUHOVIMA U TAMNICI"!!!
Dakle, "u tom stanju", tekst je sav u sadasnjosti a ne proslosti!
Osim toga Petar pravi razliku izmedju zivih i mrtvih u tom tekstu, tako sto kaze da je "osam dusa ostalo od vode". "Duse" su zivi ljudi, dok on propoveda "duhovima". A u bibliji "duhovi" nigde nisu "zivi ljudi"!!! To su umrli!!!
I ti ne mozes nista protiv toga, mozes samo da ponavljas ko papagaj, besmislenu pricu!!!
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
To je tvoje tumacenje van konteksta, jer jedino tako mozete dokazivati dogmu vase crkve, van konteksta koji rusi celu vasu postavku.
Isus moze doci duhom, jer je tako rekao i apostolima "NECU VAS OSTAVITI SIROTNE DOCI CU K VAMA"
On je u kroz Svetog Duha koji je njegov predstavnik.
U mateju pise "( Duhom ) KOJIM SISAVSI PROPOVEDA"
Znaci "DUHOM SVETIM JE SISAO" u vreme Nojevo.
Vi ste kontradikrtorni izmedju sebe a svi ste jedne vere.
Servius Tullius kaze da je Isus prilikom smrti predao svoj duh u Bozje ruke.
Ti kazes sisao je u nekakav had.
Dogovorite se sta je istina.
Isus moze doci duhom, jer je tako rekao i apostolima "NECU VAS OSTAVITI SIROTNE DOCI CU K VAMA"
On je u kroz Svetog Duha koji je njegov predstavnik.
U mateju pise "( Duhom ) KOJIM SISAVSI PROPOVEDA"
Znaci "DUHOM SVETIM JE SISAO" u vreme Nojevo.
Vi ste kontradikrtorni izmedju sebe a svi ste jedne vere.
Servius Tullius kaze da je Isus prilikom smrti predao svoj duh u Bozje ruke.
Ti kazes sisao je u nekakav had.
Dogovorite se sta je istina.
- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
Učenje PC je sledeće i o istom više ima na temi Cistiliste.
....Bogootkriveno učenje o Spasiteljevom silasku u ad najpotpunije izražava vrhovni Apostol govoreći: Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, umrtvljen bivši telom, no oživevši duhom, kojim sišavši propoveda duhovima u tamnici (έν ω και τοις έν φυλακή πνεΰμασι πορευθείς έκήρυξεν), koji nekad ne poslušaše, kad Božije trpljenje čekaše u vreme Nojevo, kad se gradio kovčeg, u kome se malo, to jest osam duša spasoše pomoću vode. I dopunjujući ovu blagovest, isti Apostol malo dalje veli: Radi toga se i mrtvima propovedi evanđelje (εις τούτο γαρ και νεκροϊς εύηγγελίσθη), da prime sud po čoveku telom, a da žive po Bogu duhom. A hristonosni Pavle, navodeći reči Psalmopevca: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima (Ps. 67, 19), dodaje kao objašnjenje: A „izišavši“ šta je osim da i siđe u najdonja mesta zemlje (εις τα κατώτερα μέρη τής γης)? Koji siđe to je onaj koji i iziđe više svih nebesa, da ispuni sve. A hristoljubljenom učeniku sam Spasitelj objavljuje u potresnoj apokaliptičkoj viziji: Ja imam ključeve od ada i smrti.
U ovom bogootkrivenom apostolskom učenju ističu se dve stvari:
1) vreme i način Spasiteljevog silaska u ad, i
2) Spasiteljeva propoved u adu, i posledice njegovog silaska u adi tamošnje propovedi njegove.
Kako u životu svome tako i u smrti svojoj Gospod Hristos se javlja kao istinski čovek. Njegova se smrt, kao i smrt svakog čoveka uopšte, sastojala u rastavljanju duše od tela. Samo sa jednom značajnom razlikom: i u smrti Hristovoj duša njegova, iako rastavljena od tela, ostala je ipostasno sjedinjena sa njegovim Božanstvom; isto tako i telo njegovo, iako rastavljeno od duše, ostalo je ipostasno sjedinjeno sa njegovim Božanstvom. Jer, po rečima svetog Atanasija Velikog, niti je Božanstvo napustilo telo u grobu, niti se odvojilo od duše u adu (μήτε της φυχής έν τω αδη χωριζόμενης). Α molitveno bogoslovlje blagovesti: U grobu telesno, a u adu s dušom kao Bog, u raju pak s razbojnikom, i na prestolu bio si Hriste, sa Ocem i Duhom Svetim, neopisani.
Apostolove reči: Hristos, umrtvljen bivši telom, no oživevši duhom, kojim sišavši propoveda i duhovima u tamnici, pokazuju: da je Gospod sišao u ad za vreme svoje trodnevne smrti („umrtvljen bivši telom“), i to sišao svojim čovečanskim duhom, odnosno dušom („no oživevši duhom“). Ovde je za duh rečeno: „oživevši“, ne u tom smislu da je duša umrla, jer duša ne umire za vreme odvajanja od tela, nego kao antiteza rečima i faktu: „umrtvljen bivši telom“. Znači: Gospod je dušom sišao u ad, dok je telom bio mrtav. Da je tako, potvrđuje i mesijanski psalam, na koji se apostol Petar poziva u svojoj prvoj apostolskoj propovedi na dan svete Pedesetnice, navodeći Mesijine reči: Nećeš ostaviti duše moje u adu (ούκ εγκαταλείψεις την ψυχη’ν μου εις αδου), niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. To pokazuje da je Gospod Hristos sišao u ad svojom čovečanskom dušom, i to sišao dok je telo njegovo ležalo u grobu mrtvo.
Vođeno Duhom Svetim, Sveto Predanje nam potvrđuje ovo i ovakvo učenje Svetoga Pisma.
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
ODELJAK TREĆI Soteriologija glava 5
Da bi se lakše shvatilo napisno ovo su neka osnovna učenja o ipostasima Svete Trojice.
Ipostas (grč.- lice), izraz kojim se u Pravoslavnoj Crkvi određuje osobenost svakog lica u Svetoj Trojici - Oca, Sina i Svetog Duha
Izraz ουσία (suština), označava ono što je zajedničko za sva tri lica Svete Trojice, a izraz ύπόστασις (lice), ono što je trojično u suštini.
Crkva veruje u jednoga Boga (u jednu suštinu), koji je u trima savršenim ipostasima (trima savršenim licima). Dakle, sva tri lica - Otac, Sin i Sveti Duh - u Svetoj Trojici imaju jednu istu suštinu, pa Pravoslavna teologija postavlja jedinstvo i trojičnost Božiju na isti nivo. Razlika među božanskim licima (ipostasima) zasniva se samo na razlici njihovih ličnih svojstava. Lična svojstva ipostasi treba shvatiti u perihorezi ( kretanje u ljubavi i međuprožimanje ipostasi u unutrašnjosti trojičnoga života Svete Trojice) svojstava.
Otac
Lično svojstvo Oca jeste nerođenost. "Pod nerođenim razume se ono što je bez porekla" (Sv. Grigorije Niski), tj. Otac je načelo jedinstva u Svetoj Trojici, izvor i načelo iz kojeg ipostasi dobijaju svoj određeni karakter. On je, kao jedna od ipostasi Svete Trojice, po svom ličnom svojstvu: bespočetan, bezuzročan, nestvoren, nerođen, nesazdan, dok Sin i Sveti Duh proizlaze bespočetno i večno od Oca - jedinstvo Svete Trojice održava monarhija Oca.
Sin
Lično svojstvo Sina jeste rađanje, tj. Sin je druga ipostas koja proizlazi od Oca kao rođeni. Otac večno rađa Sina i Sin se rađa u večnosti, tj. Sin se rađa večno od večnog Oca, tokom jednog procesa koji pripada kategoriji Božije suštine. Sin nije proizvod Očeve volje, već je Sin po svojoj suštini, kao Jedini od Jedinoga, kao Bog istiniti od Boga istinitog, pa na taj način ima sve osobine večnosti. Sam pojam ο večnom Ocu sadrži u sebi pojam ο večnom Sinu, i obratno.
U Hristu postoji samo jedno, i to božansko lice koje je primilo ljudsku prirodu, ali ljudska priroda nije nestala u božanskoj, nego obe prirode postoje u ipostasnom sjedinjenju, nerazdeljivo i nerazlučno, neizmenljivo ili nepreložno.
Ipostas (ύπόστασις) označava subjekt (lice, ličnost), a uipostaziranje (ενυπόστατον) označava ljudsku prirodu unutar ipostasi, koju je prilikom Ovaploćenja primio prevečni Logos. Ljudska priroda je uipostazirana, dakle usredištena u ipostasi Logosa, primljena u Njegov subjekt, ne apsorbujući se.
Sveti Duh
Lično svojstvo treće ipostasi, Duha Svetog, jeste Njegovo ishođenje od Oca, što je otkrio sam Gospod Isus Hristos, kao jednu od najvećih tajni (Jn 15,26). Ali, Duh Sveti biva poslan u svet i od Oca i od Sina (Jn 14,26), a njegovo poslanje je prisutnost u svetu, u kojoj učestvuju sve tri ipostasi Svete Trojice. Duh Sveti počiva na Sinu, učestvuje i produžava njegovo delo spasenja.
....Bogootkriveno učenje o Spasiteljevom silasku u ad najpotpunije izražava vrhovni Apostol govoreći: Hristos jedanput za grehe naše postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, umrtvljen bivši telom, no oživevši duhom, kojim sišavši propoveda duhovima u tamnici (έν ω και τοις έν φυλακή πνεΰμασι πορευθείς έκήρυξεν), koji nekad ne poslušaše, kad Božije trpljenje čekaše u vreme Nojevo, kad se gradio kovčeg, u kome se malo, to jest osam duša spasoše pomoću vode. I dopunjujući ovu blagovest, isti Apostol malo dalje veli: Radi toga se i mrtvima propovedi evanđelje (εις τούτο γαρ και νεκροϊς εύηγγελίσθη), da prime sud po čoveku telom, a da žive po Bogu duhom. A hristonosni Pavle, navodeći reči Psalmopevca: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima (Ps. 67, 19), dodaje kao objašnjenje: A „izišavši“ šta je osim da i siđe u najdonja mesta zemlje (εις τα κατώτερα μέρη τής γης)? Koji siđe to je onaj koji i iziđe više svih nebesa, da ispuni sve. A hristoljubljenom učeniku sam Spasitelj objavljuje u potresnoj apokaliptičkoj viziji: Ja imam ključeve od ada i smrti.
U ovom bogootkrivenom apostolskom učenju ističu se dve stvari:
1) vreme i način Spasiteljevog silaska u ad, i
2) Spasiteljeva propoved u adu, i posledice njegovog silaska u adi tamošnje propovedi njegove.
Kako u životu svome tako i u smrti svojoj Gospod Hristos se javlja kao istinski čovek. Njegova se smrt, kao i smrt svakog čoveka uopšte, sastojala u rastavljanju duše od tela. Samo sa jednom značajnom razlikom: i u smrti Hristovoj duša njegova, iako rastavljena od tela, ostala je ipostasno sjedinjena sa njegovim Božanstvom; isto tako i telo njegovo, iako rastavljeno od duše, ostalo je ipostasno sjedinjeno sa njegovim Božanstvom. Jer, po rečima svetog Atanasija Velikog, niti je Božanstvo napustilo telo u grobu, niti se odvojilo od duše u adu (μήτε της φυχής έν τω αδη χωριζόμενης). Α molitveno bogoslovlje blagovesti: U grobu telesno, a u adu s dušom kao Bog, u raju pak s razbojnikom, i na prestolu bio si Hriste, sa Ocem i Duhom Svetim, neopisani.
Apostolove reči: Hristos, umrtvljen bivši telom, no oživevši duhom, kojim sišavši propoveda i duhovima u tamnici, pokazuju: da je Gospod sišao u ad za vreme svoje trodnevne smrti („umrtvljen bivši telom“), i to sišao svojim čovečanskim duhom, odnosno dušom („no oživevši duhom“). Ovde je za duh rečeno: „oživevši“, ne u tom smislu da je duša umrla, jer duša ne umire za vreme odvajanja od tela, nego kao antiteza rečima i faktu: „umrtvljen bivši telom“. Znači: Gospod je dušom sišao u ad, dok je telom bio mrtav. Da je tako, potvrđuje i mesijanski psalam, na koji se apostol Petar poziva u svojoj prvoj apostolskoj propovedi na dan svete Pedesetnice, navodeći Mesijine reči: Nećeš ostaviti duše moje u adu (ούκ εγκαταλείψεις την ψυχη’ν μου εις αδου), niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. To pokazuje da je Gospod Hristos sišao u ad svojom čovečanskom dušom, i to sišao dok je telo njegovo ležalo u grobu mrtvo.
Vođeno Duhom Svetim, Sveto Predanje nam potvrđuje ovo i ovakvo učenje Svetoga Pisma.
Dogmatika Pravoslavne Crkve – Tom II
ODELJAK TREĆI Soteriologija glava 5
Da bi se lakše shvatilo napisno ovo su neka osnovna učenja o ipostasima Svete Trojice.
Ipostas (grč.- lice), izraz kojim se u Pravoslavnoj Crkvi određuje osobenost svakog lica u Svetoj Trojici - Oca, Sina i Svetog Duha
Izraz ουσία (suština), označava ono što je zajedničko za sva tri lica Svete Trojice, a izraz ύπόστασις (lice), ono što je trojično u suštini.
Crkva veruje u jednoga Boga (u jednu suštinu), koji je u trima savršenim ipostasima (trima savršenim licima). Dakle, sva tri lica - Otac, Sin i Sveti Duh - u Svetoj Trojici imaju jednu istu suštinu, pa Pravoslavna teologija postavlja jedinstvo i trojičnost Božiju na isti nivo. Razlika među božanskim licima (ipostasima) zasniva se samo na razlici njihovih ličnih svojstava. Lična svojstva ipostasi treba shvatiti u perihorezi ( kretanje u ljubavi i međuprožimanje ipostasi u unutrašnjosti trojičnoga života Svete Trojice) svojstava.
Otac
Lično svojstvo Oca jeste nerođenost. "Pod nerođenim razume se ono što je bez porekla" (Sv. Grigorije Niski), tj. Otac je načelo jedinstva u Svetoj Trojici, izvor i načelo iz kojeg ipostasi dobijaju svoj određeni karakter. On je, kao jedna od ipostasi Svete Trojice, po svom ličnom svojstvu: bespočetan, bezuzročan, nestvoren, nerođen, nesazdan, dok Sin i Sveti Duh proizlaze bespočetno i večno od Oca - jedinstvo Svete Trojice održava monarhija Oca.
Sin
Lično svojstvo Sina jeste rađanje, tj. Sin je druga ipostas koja proizlazi od Oca kao rođeni. Otac večno rađa Sina i Sin se rađa u večnosti, tj. Sin se rađa večno od večnog Oca, tokom jednog procesa koji pripada kategoriji Božije suštine. Sin nije proizvod Očeve volje, već je Sin po svojoj suštini, kao Jedini od Jedinoga, kao Bog istiniti od Boga istinitog, pa na taj način ima sve osobine večnosti. Sam pojam ο večnom Ocu sadrži u sebi pojam ο večnom Sinu, i obratno.
U Hristu postoji samo jedno, i to božansko lice koje je primilo ljudsku prirodu, ali ljudska priroda nije nestala u božanskoj, nego obe prirode postoje u ipostasnom sjedinjenju, nerazdeljivo i nerazlučno, neizmenljivo ili nepreložno.
Ipostas (ύπόστασις) označava subjekt (lice, ličnost), a uipostaziranje (ενυπόστατον) označava ljudsku prirodu unutar ipostasi, koju je prilikom Ovaploćenja primio prevečni Logos. Ljudska priroda je uipostazirana, dakle usredištena u ipostasi Logosa, primljena u Njegov subjekt, ne apsorbujući se.
Sveti Duh
Lično svojstvo treće ipostasi, Duha Svetog, jeste Njegovo ishođenje od Oca, što je otkrio sam Gospod Isus Hristos, kao jednu od najvećih tajni (Jn 15,26). Ali, Duh Sveti biva poslan u svet i od Oca i od Sina (Jn 14,26), a njegovo poslanje je prisutnost u svetu, u kojoj učestvuju sve tri ipostasi Svete Trojice. Duh Sveti počiva na Sinu, učestvuje i produžava njegovo delo spasenja.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.261
Sta mi je van konteksta? Pa tvoje nije u skladu sa kontekstom, ti Isusa saljes kroz vreme u proslost i u vaskrslom stanju ga vracas u vreme Nojevo i jos tvrdis da "nije propovedao Noje" nego je "propovedao Hristos"! A to tekst ne kaze! Tamo jasno pise da je "Hristos onaj koji propoveda". literarno tekst je u "sadasnjem vremenu"!
Druga stvar koju ne mozes da pobijes je da Petar pravi razliku izmedju "dusa" (osam dusa ostade od vode) i "duhova" (propovedi duhovima u tamnici)!
Dakle, Petar Pravi razliku izmedju "zivih" (dusa) i mrtvih (duhova) u tekstu! U bibliji nikada i nigde "duhovi" nisu "zivi ljudi"!
Dakle, ne radi se o "propovedanju zivim ljudima!"
A ti ovo NIKAD neces oboriti! I ne mozes!
U izvornom tekstu stoji: "U TOM JE STANJU (VASKRSLOM) SISAO I PROPOVEDAO DUHOVIMA U TAMNICI"!
Dakle, pogledaj izvorni grcki! Em ti je tekst u sadasnjem vremenu em pise jasno i precizno da je "u vaskralom stanju sisao"! Koristis se nejasnim prevodom da bi potvrdio svoju tezu!
Nigde ne pise da je "Hristov Duh tog istog dana otisao ka Ocu"! Duh je na zemlji 40 dana!
Posle smrti Isus je prosao hades i raj! I u tome nema nikakvih problema! Lokacija raja nije bila na nebu! Kada Gospod kaze "jos se ne popeh k Ocu svom" to ne znaci da nije bio u raju sa zlocincem tog istog dana, jer raj nije na nebu kod Oca!
Kontradikcija nije kod nas, nego kod vas!
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.261
Citiracu ono sto je napisao Servius, a sto vas takodje obara 100%:
"Hristonosni Pavle, navodeći reči Psalmopevca: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima (Ps. 67, 19), dodaje kao objašnjenje: A „izišavši“ šta je osim da i siđe u najdonja mesta zemlje (εις τα κατώτερα μέρη τής γης)? Koji siđe to je onaj koji i iziđe više svih nebesa, da ispuni sve."
Cak i Pavle potvrdjuje da je Hristos:
"SISAO U NAJDONJA MESTA ZEMLJE" (Dakle u had), i da je odande izvukao ljude i izveo ih na nebo!
Znaci ako nasim recima o "propovedi Hristovoj mrtvima" i ne verujete, i ako vam se one ucinise kontradiktornim, valjda cete poverovati Svetom Apostolu Pavlu, koji ovo sve i potvrdjuje!
Dakle, i Petar i Pavle se slazu oko ovog istog pitanja. A mislim da sam ja dovoljno jasno objasnio i da sumnje ne moze ni biti, buduci da 'duse' nisu isto sto i 'duhovi', tj. buduci da Petar u svom tekstu pravi razliku izmedju zivih i umrlih!
Takodje, kada Hristos bude dosao, on nece samo preobraziti zive ljude i podariti im vecni zivot, nego ce sa sobom "povesti" i one koji su umrli i koji zive s njim na nebu svo vreme:
" Nećemo pak braćo da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će Bog i one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim (na zemlju)" (1 Sol. 4, 13-14).
"Hristonosni Pavle, navodeći reči Psalmopevca: Izišavši na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima (Ps. 67, 19), dodaje kao objašnjenje: A „izišavši“ šta je osim da i siđe u najdonja mesta zemlje (εις τα κατώτερα μέρη τής γης)? Koji siđe to je onaj koji i iziđe više svih nebesa, da ispuni sve."
Cak i Pavle potvrdjuje da je Hristos:
"SISAO U NAJDONJA MESTA ZEMLJE" (Dakle u had), i da je odande izvukao ljude i izveo ih na nebo!
Znaci ako nasim recima o "propovedi Hristovoj mrtvima" i ne verujete, i ako vam se one ucinise kontradiktornim, valjda cete poverovati Svetom Apostolu Pavlu, koji ovo sve i potvrdjuje!
Dakle, i Petar i Pavle se slazu oko ovog istog pitanja. A mislim da sam ja dovoljno jasno objasnio i da sumnje ne moze ni biti, buduci da 'duse' nisu isto sto i 'duhovi', tj. buduci da Petar u svom tekstu pravi razliku izmedju zivih i umrlih!
Takodje, kada Hristos bude dosao, on nece samo preobraziti zive ljude i podariti im vecni zivot, nego ce sa sobom "povesti" i one koji su umrli i koji zive s njim na nebu svo vreme:
" Nećemo pak braćo da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će Bog i one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim (na zemlju)" (1 Sol. 4, 13-14).
Poslednja izmena:
- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.399
Istina tekst je u sadašnjem vremenu. Isus je "sišao Duhom"..tj. Duhom Svetim u had. Meni ovaj tekst znači mnogo iz jednog prostog razloga a to je..veoma važna stavka: Duh Sveti je učestvovao u spasenju jednako kao i Hristos i Otac. U hadu je Duh Sveti sišao sa Hristom i tako zajedno pobedili okove hada tj. groba i smrti.
Važna stavka u pogledu spasiteljske uloge Duha Svetoga.
Isti Duh je "oživeo" Hrista tj. podigao Ga iz mrtvih, 1. Petrova 3,18 ("oživevši Duhom"). Kao što znamo samo Bog može rasplagati resursima Hristovog života kao što je to Otac..ovde Duh Sveti radi isti posao...raspolaže resursima Hristovog života i time je jasno da je Duh Sveti Bog..radi sve isto što i Otac.