Ne bih se slozio da Torah ne poznaje fazu "nepotpune blagodati". Jer imas pricu o Mojsiju, koji nije doziveo potpunu blagodat odmah posle smrti. Vec se oko njegovog tela spore Hristos i djavo. I sprovodi se nekava vrsta sudjenja, gde djavo optuzuje Mojsija za grehe, a Bog ga pravda..
A to je ono sto kaze Petar u svojoj poslanici - "da budu sudjeni u pogledu tela a da Duhom po Bogu zive". (1. Peteova 4:6)
Dakle, Mojsije ne prelazi u fazu "blagodati" odmah po smrti, vec boravi u tamnici i sledi mu sudjenje, gde se razmatraju njegovi zemaljski gresi pocinjeni u telu. I tek kad je on opravdan, tada dozivljava promenu stanja i odveden u neposredno Bozje prisustvo!
Evo Mire, konačno da odgovorim.
Što se Mojsija tiče nije povezan sa ovom tematikom. Mojsijevo telo je bilo predmnet spora..verovatno slika đavolovog spora oko svakog čoveka. Ovde je akcenat na na tome da je Hristova reč jača od Sotonine i da Hristos donosi konačnu odluku a ne protivnik. Ne govori se ovde o onom očekivanju vernih u Torah tj. o očekivajnu blaženstva i Božijeg prisustva. Mislim zato da ovaj primer sa Mojsijem ne daje odgovor u vezi teme oko blaženstva tj. nije povezano sa njom.
Ovde se dakle radi o sudjenju tokom prelaza!
Mislim da ni to ne možemo da utvrdimo tačno kada je bilo, jedino je jasno da je nakon smrti Mojsijeve. Ali kao što rekoh ovde je opisana borba za pravo na Mojsijev život tj. da Mojsije ostane u vlasti smrti i đavola. Ali Hristos pobeđuje.
Brate, prica je simbolicna u nekim svojim delovima, i ne mozemo mi nju posmatrati doslovno i iz nje onda izvlaciti dogmatiku. Dakle, pogresno bi bilo da je bukvalizujemo. Ni Hristos nije zeleo da je shvatimo tako.
Mogu se složiti sa tobom upravo iz razloga što je i sam Hristos modifikuje što je ne neki način dokaz da Hristos nije imao nameru da ovde govori o tačnom stanju mrtvih već je cilj da priča pokaže određene duhovne konotacije odbijanja i prihvatanja reči Božije za života.
No, čak i u najbukvalnijem smislu Hristos nigde ne napominje neko prelazno stanje isčekivanja Lazara već utehu. Ali smatram upravo iz pomenutih razloga gore da Hristos ima na umu moralnu stranu pouke.
Dakle, Hristos je ovom pricom potvrdio stvarnost, bar u smislu postojanja pakla i muka! To potvrdjuje i Juda u svojoj poslanici i Jovan u otkrivenju. A Pavle govori o nadzivljavanju tela govoreci da zeli da "izidje iz tela.. i bude sa Hristom" (parafraziram) - ne mozes "izaci" iz tela ako je telo Dusa.
A da je situacija drugacija, i da je Hristos ovom pricom zeleo nesto drugo reci, da pakao kojim slucajem ne postoji i da mrtvi gresnici nece biti izlozeni mukama, Hristos nikada ne bi pominjao "muke" toliko puta na drugim mestima! Ali jeste pominjao, stalno je na to ukazivao, sto dokazuje da se radi o stvarnosti!
Zanima me sad sta ti stvarno verujes? Verujes li u spavanje (neaktivnost) duse do vaskrsenja ili ne? Ne znam mozda si u medjuvremenu i promenio misljenje..
Nama je ovde važno da se pozabavimo konceptom nepotpune blagodati u vremenu pre Hrista tj. da li možemo ovaj koncept potvrditi tekstovima Torah i Jevanđelja koji govore o ljudima pre Hristovog dolaska.
To će nam pomoći da razumemo i pitanje zagrobnog života sa Biblijkog aspekta te navesti da donesemo zaključak u vezi samog ovog pitanja.
Možda bi trebalo uzeti u obzir i sledeće stihove u razmatranje
A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka.
Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
Matej, glava 12
I reče: Zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i Ti ču glas moj.
Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave Tvoje i vali Tvoji prelaziše preko mene.
I rekoh: Odbačen sam ispred očiju Tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu Tvoju.
Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.
Siđoh do krajeva gorskih, prevornice zemaljske nada mnom su doveka; ali Ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.
Kad nestajaše duša moja u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k Tebi, u svetu crkvu Tvoju.
Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost.
A ja ću Ti glasom zahvalnim prineti žrtvu, ispuniti što sam zavetovao; spasenje je u Gospoda.
Jona, glava 2
Zahvaljujem ti na novim stihovima koje si priložio.
Ako idemo onim pravcem doslovnog, doslednog i neposrednog razumevanja stihova o kojoj smo govrili i oko koje se slažemo i ti i ja, onda ćemo morati sagledati ove stihove onako kako ih razume i sagledava pisac tj. Jona. A Jona jasno ukazuje na svoj doživaj svoga boravka u trbuhu velike ribe..on je naziva "dubina grobna".ali mi znamo da on nije bio u grobu već u trbuhu velike ribe. On takođe koristi izraze kojim će naglasiti svoj doživljaj...on koristi "jake" izraze da bi nam dočarao sve to i ponor iz koga ga je Gospod izbavio. Dakle, primenom neposredne i direktne metode razumevanja stiha Jona ne govori o zagrobnom životu već o svom boravku u trbuhu ribe koristeće "jake" izraze.
Iz dubine vičem k Tebi, Gospode!
Gospode! Čuj glas moj. Neka paze uši Tvoje na glas moljenja mog.
Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode, Gospode, ko će ostati?
Ali je u Tebe praštanje, da bi Te se bojali.
Čekam Gospoda; čeka duša moja; uzdam se u reč Njegovu.
Duša moja čeka Gospoda većma nego straže jutarnje, koje straže jutrom.
Neka čeka Izrailj Gospoda; jer je u Gospoda milost, i velik je u Njega otkup.
I On će otkupiti Izrailja od svih bezakonja Njegovih.
Psalam 130
Isto se moramo pitati o čemu David govori? O svom životu i nevoljama iz kojih ga je Gospod izbavio koristeći "jake" ili "naglašene" izraze.
Takodje možda sledeći stihovi jasnije objašnjavaju zašto nije prisutna potpuna blagodet mada možda ima i drugih razloga o kojima ću drugom prilikom
Šta dakle? Jesmo li bolji od njih? Nipošto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom,
Kao što stoji napisano: Ni jednog nema pravednog;
Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji traži Boga;
Svi se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema ni jednog ciglog.
Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim.
Njihova su usta puna kletve i gorčine.
Njihove su noge brze da prolivaju krv.
Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja;
I put mirni ne poznaše.
Nema straha Božijeg pred očima njihovim.
A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu;
Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha.
A sad se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka;
A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike.
Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju,
I opravdaće se za badava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista.
Kog postavi Bog očišćenje verom u krvi Njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha;
U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda onog koji je od vere Isusove.
Rimljanima, glava 3
Koliko ja vidim Pavle govori o oproštenju greha u Hristu Isusu i o tome da su svi narodi jednako pod grehom i da je svima potreban Hristos..no kao što si istakao ako budeš mogao iznesi zašto ove stihove povezuješ sa idejom neprisustva potpune blagodati.
Jer ne treba zaboraviti da je do dolaska Hrista Spasitelja vasceli rod ljudski bio pod ropstvom greha i smrti a posredstvom istih i satane a on ne pušta svoje "roblje" iz okova smrtnog zagrljaja tek tako
A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu.
Koji te vide pogledaće na te, i gledaće te govoreći: To li je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva,
Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, i gradove njene raskopavao? Roblje svoje nije otpuštao kući?
Isaija, glava 14
Ovde je opisan boravak u adu vavilonskog cara...ne pravednika i njihovg stanja. Ovde ću opet napraviti digresiju..Isaija činimi se takođe na svoj način modifikuje priču o boravku u hadu jednog grešnika oličenog u vavilonskom caru. Naime, opsije se doček od strane drugih careva što bi opet nekeko odudaralo od onog standardnog o dušama grešnika jer se ubacije nepostojeći dijalog koji ne bi mogao da se smatra standardnom verzijom ovog koncepta. Što je još zanimljivje njegov dolazak "probudi mrtvace", Isaija 14,9...iako bi on trebao doći gde su mrtvi zapravo svesni pošto je ušao u had i sam je mrtav ali on kao mrtav u hadu "budi" mrtvace...što je opet suprotno standardnoj verziji i konceptu jer su ovi mrtvi u hadu ne treba da se "bude" ako su već tamo svi svesni svog stanja u hadesu u očekivanju muka. Zapravo, nema ni koncepta muka ni vatre...bar u ovj priči, ni isčekivanja večnog prokletstva..ovi mrtvi zapravo se bude da bi "dočekali" cara vavilonskog a zatim ponovo odlaze na "počinak". Baš ovaj deo iz Isaije nema nikavih dodirnih tačaka sa standardnim konceptom..očigledno Isaija koristi ovaj koncept modifikujući ga sa ciljem da iznese poentu svoje pouke tj. da su svi ljudi isti ma koliko imali moći i bogatstva ovde na zemlji.
Ali ako opet uzmemo ovaj prikaz u najdoslovnijem smislu vidimo da se radi samo o onim grešnima ne o pravednicima njihovm stanju.
A da Spasenje iz tog ogrehovljenog, ropskog stanje može doneti samo Gospod naš Isus Hrist koji je je Spasitelj svekolikog roda ljudskog i koji je propovedao svim upokojenima do vremena Njegovog silaska u Ad a ne samo prapotopskim ljudima.
Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu,
Koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
Nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.
Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.
Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
Filibljanima, glava 2
I ovde se na žalsot ne pominje ništa vezno za koncept nepotpune blagodati pre Hrista već o zaslugama Hristovim koje se protežu na sve koji su ikada živeli i bez obzira na njihov sadašnji položaj.
Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista!
Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života.
Rimljanima, glava 5
Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika,
I On očišća grehe naše, i ne samo naše nego i svega sveta.
1. Jovanova, glava 2
I mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;
Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.
A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Daću vam svetinju Davidovu vernu.
Zato i na drugom mestu govori: Nećeš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.
Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.
A kog Bog podiže ne vide truljenje.
Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.
I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.
Gledajte dakle da ne dođe na vas ono što je kazano u prorocima:
Vidite, nemarljivi! I čudite se, i nek vas nestane; jer ja činim delo u vaše dane, delo koje nećete verovati ako vam ko uskazuje.
Dela apostolska, glava 13
Takođe ukazuje na spasenje u Hristu i nemogućnosti spasenja van Hrista. Teško da govori i jednim delom o stanju duša pre Hrista u nepotpunoj blagodati.
Svako dobro...
