Ne ne radi se o potiranju značaja Hristove žrtve već o tome da prema stihovima koje imamo u vezi nade vernih u Torah, jasno je da pravedni očekuju nešto drugo u odnosu na onu nejasnu predstavu o blaženstvu..očekuju direktan susret sa Gospodom i prisustvo Njegovo. Ovo pak polusvesno i nejasno stanje niko nikada nije pomenuo već nasuprot..a sve to naravno zaslugama Hristovim..jer Jov kaže.."znam da živi moj Spasitelj"...jasno je da je to tako samo zahvaljujući Spasitelju.
Polako zalazimo na sklisko područje mističnog bogoslovlja .
Uopšte se ne radi o polusvesnom i nejasnom stanju, naprotiv. Ovo je nekakav moderan pristup, u pravoslavnom bogoslovlju zagovarao ga je Aleksandar Šmeman i nije sukladan učenjima Svetih Otaca i Svetom Predanju.
U duhovnom ,tu mislim prvesnstveno na osećajno i umno, smislu duša je aktivnija, efikasnija, manje sputana i ograničena itd. nego li kod neupokojenih.
Ono što je još uvek ometajući faktor u sozercanju je zadržavanja gnomičke, birajuće volje svojstvene paloj prirodi.
Preobraženje čovekove gnomičke volje će se desiti zbog opšte promene i obnove koja će se desiti u budućnosti, na kraju vremena, kroz Boga našeg Spasitelja: sveopšta obnova čitavog ljudskog roda, prirodna ali po blagodati.
Maksim Ispovednik
Duše pravednika u Adu su u procesu neke vrste epektaze, Bogom privučene u neprestanom kretanju naviše ka višim stepenima punoće blagodati koje podrazumeva sozercanje nestvorenih Božijih energija koje i jesu zapravo blagodet.
Za potpunu blagodet kako ti kažeš, koja ipak nikada nije konačno stanje, potrebno je da se osim vaskrsenja telom dodje i do potpunog obnovljenja duše u stanje pre pada kada je posedovala duševnu silu prirodne volje sukladne Božijoj a to će se desiti nakon Konačnog Suda.
Pozdrav.
