Marko procitao sam sve sto si napisao i opet mi nisi odgovorio na pitanje:
"GDE VAM JE KONTINUITET DOGME OD PRVOG VEKA DO DANAS???"
Mire, dao sam ti odgovor. Nama nije potreban pravoslavni ni katolicki kontinuitet, jer su obe ckve ga izgubile.
Mis so se vratili u apostolsko doba i od njih nastavili kontinuitet. Nadam se da ti je sada jano.
Marko, slozio si se da "crkva nece pasti" i tvrdis da nije ni pala vec da je postojala svo vreme tokom 2000 godina. A ta crkva ste vi - "protestanti"![/QUOTE]
Pogresno! Ja to nisma rekao. Ja ne zastupam, niti branim protestantizam. Ja sledim svoga Gospoda Isusa Hrista i pisanu Bozju rec. Nisi razumeo ko je CRKVA. lepo sam ti rekao da na Bozji sud nece doci nijedna organizacije, nego svaki pojedinac.
Pravu crkvu ne sacinjavaju mnogoborojne verske organizacije, nego oni koji su primili Hrista za svoga Spasitelja i slede ga u svakodnevnom zivotu. Oni cacianjavaju Crkvu koja nece pasti i koja ce pobediti.
Ako je to tako, kako to da niste svo to vreme imali "
istu dogmu"??? [/QUOTE]
Pa oni koji slde Hrista, i vode svoj zivot u skladu sa Njegomim ucenjem, uvek su imali i danas imaju isto verovanje.
A imate li vi paravoslavni i katolici istu doktrinu? Ako je ista, zasto niste ista, nego razlicite i odvojene crkve?
Priznajes li ti dogmu o cistilistu? Priznajes li dogmu o Papinoj nepogresivosti? Prema toma i sam vidis da niste jedna , nego dve odvojene i razlicite crkbve. Pa kad je tako, koja je prava, a koja kriva, il su obe krive?
Nadji mi vasu adventisticku doktrinu kod bilo kog protestanta u proslosti? Gde ti je kontinuitet dogme kroz vekove?[/QUOTE]
Otvori Novi zavet i tamoces je naci. Zbog toga smo za svako verovanje naveli temelj iz Svetog pisma i to je kontinuitet koji mi sledimo.
I samo da napomenem, nije dovoljno da mi nadjes "subotu", vec kompletnu nauku!
Slazem se, a kompletna nauka je u Svetom pismu. Ko prihvati celo Sveto pismo kao Bozju rec, sve mu se u tome nalaze i ceo kontinuitet je u njemu.
*Sve ostalo oko cega se mi ovde prepucavamo je nebitno, nemoj da mi skreces temu, nego mi odgovori na pitanje direktno. Hvala.
[/QUOTE]
To sam upravo i ucinio. Ni malo naisam skreno sa teme. Da zavrsim. Svoj kontinuitet nisam uzeo od bilo koga ko je usvojio mnogobojna mnogobozacka ucenje, nego je uzet od Apostola.
Jevreji su ubedjivali Isusa, kako su oni sinovi Avramovi i njega slede, iako to nije bila istina, jer Avam je bio veran i poslusan Bogu, jer je drzao sve propise koje je dobio od Boga i koje je poznavao, a isti ti koji su se hvalili kako su oni kontinuitet Avramov, osudis Hrista na smrt. Jeli ti meni isto takav kontinuitet predlaze. Moj kontinuitet je uzet od apostola i trudimo se da ga do kraja sacuvamo. A mutne vode me ne zanimaju.
Darth:
Nadam se da će ti odgovoriti, a da u svojim odgovorima neće ponavljati već bezbroj puta viđene Adventističke evolutivne "doktrine" i naravno beskrajno pominjanje shabata. [/QUOTE]
Dart, u pravu si, nasa doktrina jeste evolutivna, jer smo pocerli od nule. Hvala Bogu i Svetom Duhu koji nas je vodio, ne se ne zaedrzavamo na danasljkim verovanjima crkaava, kaoja su izbledela, u koja su uvedana mnoga strana ucenja, negto smo s evratili IZVORU APOSTOLSKOG UCENJA KOJI SU PRAZNOVALI I SUBOTU.
A KIDA SI NASAO DA SE ISMEJAVAS SA ADVENTISTICKIM VEROVANJE, ZAR NIJE I VEROVANMJE TVO CRKVE EVOLUTIVNO? STA SU ZNALI APOSTOLI O CISTILISTU? NISTA! STA SU ZNALI O PAPINOJ NEPOGRESIVOSTI? NISTA? PA VIDIS DA JE I VASA DOKTRINA EVOLUTIVNA.
Adventisti su nastojali da za svako verovanje nadju temelj u Bozjoj reci, nepogresivoj Bibliji.
Darth:
Prosto je Mire, veoma prosto. Nemaju dogmu. [/QUOTE]
Pa evo Darth, sam se uveri, da zista imamo DOKTRINU:
\
Verovanja Hrišcanske Adventisticke Crkve?
1. Sveto pismo
Sveto pismo, Starog i Novog zaveta je pisana Božija rec data božanskim nadahnucem preko svetih Božijih ljudi koji su govorili i pisali onako kako ih je pokretao Sveti Duh. U ovoj Reci Bog je poverio coveku znanje potrebno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, ogled iskustva, autoritativni tumac doktrina i pouzdana zabeleška o Božijim delima u istoriji.
(2. Petrova 1,20.21; 2. Timotiju 3,16.17; Psalam 119,105; Price 30,5.6; Isaija 8,20; Jovan 17,17; 1. Solunjanima 2,13; Jevrejima 4,12)
2. Trojstvo
Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jedinstvo tri lica iste vecnosti. Bog je besmrtan, svemocan, sveznajuci, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonacan i prevazilazi moc ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko svojih otkrivenja o Sebi. On je vecno dostojan da Ga sva stvorenja poštuju, obožavaju i da Mu služe.
(5. Mojsijeva 6,4; Matej 28,19; 2. Korincanima 13,14; Efescima 4,4-6; 1. Petrova 1,2; 1. Timotiju 1,17; Otkrivenje 14,7)
3. Bog Otac
Bog vecni Otac je Tvorac, Vrelo, Održavalac i Vladar celokupnog stvaranja. On je pravedan i svet, milostiv i pun milosrda, spor na gnjev i obilan nepokolebljivom ljubavlju i vernošcu. Osobine i sila koje su se pokazale u Sinu i Svetom Duhu takode su otkrivenje Oca.
(1. Mojsijeva 1,1; Otkrivenje 4,11; 1. Korincanima 15,28; Jovan 3,16; 1. Jovanova 4,8; 1. Timotiju 1,17; 2. Mojsijeva 34,6.7; Jovan 14,9)
4. Bog Sin
Bog vecni Sin ovaplocen je u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, Božiji karakter je otkriven, izvršeno spasenje ljudskog roda i sud svetu. Za svu vecnost živi Bog postao je i covek Isus Hristos. Zacet je Svetim Duhom i rodila Ga je devojka Marija. Živeo je i iskusio iskušenja kao ljudsko bice, ali je savršenim primerom pokazao Božiju pravednost i ljubav. Svojim cudima On je otkrio božansku silu i umro na krstu za naše grehe i umesto nas, vaskrsnuo je iz mrtvih i vazneo se na Nebo da u nebeskoj svetinji vrši službu za nas. Doci ce opet u slavi da konacno oslobodi svoj narod i da obnovi sve.
(Jovan 1,1-3.14; Kološanima 1,15-19; Jovan 10,30; 14,9; Rimljanima 6,23; 2. Korincanima 5,17-19; Jovan 5,22; Luka 1,35; Filibljanima 2,5-11; Jevrejima 2,9-18; 1. Korincanima 15,3.4; Jevrejima 8,1.2; Jovan 14,1-3)
5. Bog Sveti Duh
Bog vecni Duh bio je aktivan sa Ocem i Sinom prilikom stvaranja, utelovljenja i otkupljenja. On je nadahnjivao pisce Svetog pisma. On je ispunjavao Hristov život silom. On privlaci i ubeduje ljudska bica, a one koji se odazovu, obnavlja i preobražava u Božji lik. Poslat od Oca i Sina da bude stalno sa Njegovom decom, On daje duhovne darove Crkvi, opunomocuje je da svedoci za Hrista, i u skladu sa Svetim pismom, uvodi je u svaku istinu.
(1. Mojsijeva 1,1.2; Luka 1,35; 4,18; Dela 10,38; 2. Petrova 1,21; 2. Korincanima 3,18; Efescima 4,11.12; Dela 1,8; Jovan 14,16-18.26; 15,26.27; 16,7-13)
6. Stvaranje
Bog je tvorac svega, koji je u Svetom pismu otkrio verodostojan izveštaj o svojoj stvaralackoj delatnosti. Za šest dana Gospod je stvorio “nebo i zemlju”, sva bica na Zemlji i odmorio sedmog dana te prve sedmice. Na taj nacin On je uspostavio Subotu kao vecnu uspomenu na svoje završeno stvaralacko delo. Prvi covek i žena stvoreni su po Božijem oblicju kao kruna stvaralackog dela. Coveku je data vlast nad svetom, ali i odgovornost da se brine o njemu. Kada je stvaranje sveta bilo završeno, svet je bio “veoma dobar” spreman da objavljuje Božju slavu.
(1. Mojsijeva 1,2; 2. Mojsijeva 20,8-11; Psalam 19,1-6; 33,6.9; 104; Jevrejima 11,3)
7. Covekova priroda
Covek i žena stvoreni su po Božijem oblicju sa individualnošcu, sa mogucnošcu i slobodom mišljenja i delovanja. Iako su stvoreni kao nezavisna bica, svaki covek je nedeljiva celina tela, duha i duše, koja zavisi od Boga za život, disanje i sve ostalo. Kada su postali neposlušni Bogu, naši prvi roditelji su poricali svoju zavisnost od Njega, odvojili se od Boga i pali sa svoga visokog položaja. Božji lik u njima bio je narušen i oni su postali podložni grehu. Njihovi naslednici ucestvuju u ovoj paloj prirodi i njenim posledicama. Oni su rodeni sa slabostima i sklonostima ka zlu. Medutim, Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom i svojim Duhom obnavlja smrtnike koji se kaju u lik njihovog Tvorca. Stvoreni na slavu Bogu, oni su pozvani da Ga vole, da vole jedni druge i vode brigu o svojoj životnoj sredini.
(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,7; Psalam 8,4-8; Dela 17,24-28; 1. Mojsijeva 3; Psalam 51,5; Rimljanima 5,12-17; 2. Korincanima 5,19.20; Psalam 51, 10; 1. Jovanova 4,7.8.11.20; 1. Mojsijeva 2,15)
8. Velika borba
Citav ljudski rod obuhvacen je velikom borbom izmedu Hrista i sotone u odnosu na Božji karakter, Njegov zakon i Njegovu vladavinu nad svemirom. Ovaj sukob nastao je na nebu kada je jedno stvoreno bice, obdareno slobodom izbora, u samouzvišenju uvelo duh pobune u ovaj svet i navelo na greh Adama i Evu. Ovaj covekov greh imao je za ishod izopacenost Božjeg oblicja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i na kraju njegovo uništenje u vreme potopa celog sveta. Posmatran od svih stvorenih bica, ovaj svet postao je poprište sveopšteg sukoba iz koga ce Bog ljubavi na kraju izaci opravdan. Da bi pomogao svom narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i odane andele da ga vode, zaštite i podupru na putu spasenja.
(Otkrivenje 12,4-9; Isaija 14,12-14; Jezekilj 28,12-18, 1. Mojsijeva 3; Rimljanima 1,19-32; 5, 12-21; 8,19-22; 1. Mojsijeva 6-8; 2. Petrova 3,6; 1. Korincanima 4,9; Jevrejima 1,14)
9. Hristov život, smrt i vaskrsenje
U Hristovom životu savršene poslušnosti Božijoj volji, u Njegovoj patnji, smrti i vaskrsenju, Bog je dao jedino sredstvo pomirenja za ljudski greh, tako da oni koji verom prihvate ovo pomirenje mogu imati vecni život, a celokupno stvaranje može bolje razumeti Tvorcevu bezgranicnu i svetu ljubav. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravednost Božjeg zakona i milostivost Njegovog karaktera; jer ovo dvoje osuduju naš greh i daju nam oproštenje. Hristova smrt je zamena i otkupljenje koje vrši pomirenje i preobražaj. Hristovo vaskrsenje objavljuje Božiju pobedu nad silama zla, a onima koji prihvataju pomirenje, daje cvrsto obecanje o konacnoj pobedi nad grehom i smrcu. Ono objavljuje dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista pred kojim ce se saviti svako koleno na Nebu i na Zemlji.
(Jovan 3,16; Isaija 53; 1. Petrova 2,21.22; 1. Korincanima 15,3.4.20-22; 2. Korincanima 5,
10. Iskustvo spasenja
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je ucinio Hrista, koji nije znao za greh, grehom za nas, tako da u Njemu možemo biti ucinjeni Božijom pravdom. Vodeni Svetim Duhom mi osecamo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se zbog svojih prestupa, i upražnjavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Zamene i Primera. Ova vera koja prima spasenje dolazi preko božanske sile Reci i dar je Božije blagodati. Kroz Hrista mi smo opravdani, usvojeni kao Božiji sinovi i kceri i oslobodeni od vlasti greha. Nanovo smo rodeni i posveceni Duhom; Duh obnavlja naše umove, upisuje Božiji zakon ljubavi u naša srca i mi dobijamo silu da živimo svetim životom. Time što ostajemo u Njemu, postajemo sudionici u božanskoj prirodi i imamo jemstvo spasenja sada i na sudu.
(2. Korincanima 5,17-21; Jovan 3,16; Galatima 1,4; 4,4-7: Titu 3,3-7; Jovan 16,8; Galatima 3,13.14; 1. Petrova 2,21.22; Kološanima 1,13.14; Rimljanima 8,14-17; Galatima 3,26; Jovan 3,3-8; 1. Petrova 1,23; Rimljanima 12,2; Jevrejima 8,7-12; Jezekilj 36,25-27; 2. Petrova 1,3.4; Rimljanima 8,1-4; 5,6-10; Rimljanima 10,17; Luka 17,5; Marko 9,23.24; Efescima 2,5-10; Rimljanima 3,21-26)
11. Crkva
Crkva je zajednica vernika koji priznaju Isusa Hrista za Gospoda i Spasitelja. Kao nastavak Božijeg naroda iz starozavetnog doba, mi smo pozvani iz sveta; i sakupljamo se radi bogosluženja, bratske zajednice, proucavanja Božje reci, proslavljanja Vecere Gospodnje, službe celom ljudskom rodu i objavljivanja Jevandelja celom svetu. Crkva dobija svoje ovlašcenje od Hrista koji je utelovljena Rec iz Svetoga pisma koje je pisana rec. Crkva je Božija porodica. Usvojeni od Njega, njeni clanovi žive utemeljeni na Novom zavetu. Crkva je Hristovo telo, zajednica vere cija je glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi mogao da je posveti i ocisti. Prilikom svog pobedonosnog dolaska On ce staviti preda se slavnu Crkvu, verne svih vekova, otkupljenu Njegovom krvlju; bez mane ili mrštine, svetu i bez mrlje.
(1. Mojsijeva 12,3; Dela 7,38; Efescima 4,11-15; 3,8-11; Matej 28,19.20; 16,13-20; 18,18; Efescima 2,19-22; 1,22.23; 5,23-27; Kološanima 1,17.18)
12. Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva sastavljena je od svih koji istinski veruju u Hrista, ali u poslednje vreme široko rasprostranjenog otpada, jedan ostatak bio je pozvan da izade da drži Božije zapovesti i veru Isusovu. Ovaj ostatak objavljuje dolazak sudnjeg casa, propoveda spasenje u Hristu i oglašava približavanje Njegovog Drugog dolaska. Ovo objavljivanje simbolicki je predstavljeno sa tri andela iz Otkrivenja 14. glave; to se podudara sa delovanjem Suda na Nebu i ima za posledicu delo pokajanja i reforme na Zemlji. Svaki vernik je pozvan da licno ucestvuje u ovom svedocenju po celom svetu.
(Otkrivenje 12,17; 14,6-12; 18,1-4; 2. Korincanima 5,10; Juda 3.14; 1. Petrova 1,16-19; 2. Petrova 3,10-14; Otkrivenje 21,1-14)
13. Jedinstvo u telu Hristovom
Crkva je jedno telo sa mnogim clanovima pozvanim iz svakog naroda, plemena, jezika. U Hristu smo nova stvorenja; razlike medu nama ne smeju biti po rasi, kulturi, obrazovanju i nacionalnosti, kao ni razlike izmedu visokih i jednostavnih, bogatih i siromašnih, muškaraca i žena. Svi smo mi jednaki u Hristu, koji nas je jednim Duhom povezao u jednu zajednicu sa Sobom i jedne sa drugima; mi treba da služimo i da nam se služi bez ikakve podvojenosti i rezerve. Otkrivenjem Isusa Hrista u Svetome pismu delimo istu veru i nadu, i dopiremo do svih jednim svedocenjem. Ovo zajedništvo ima svoj izvor u jedinstvu trojedinog Boga, koji nas je usvojio kao svoju djecu.
(Rimljanima 12,4.5; 1. Korincanima 12,12-14; Matej 28,19.20; Psalam 133, 1; 2. Korincanima 5,16.17; Dela 17,26.27; Galatima 3,27.29; Kološanima 3,10-15; Efescima 4,14-16; 4, 1-6; Jovan 17,20-23)
14. Krštenje
Krštenjem ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista i dokazujemo svoju smrt grehu i nameru da hodimo u novom životu. Na taj nacin priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i primljeni smo za vernike Njegove crkve. Krštenje je znamenje našeg jedinstva sa Hristom, znamenje oproštenja naših greha i primanja Svetog Duha. Krštenje se vrši uronjavanjem u vodu i moguce je na osnovu priznanja vere u Isusa i dokaza o kajanju zbog greha. Ono sledi uputstva iz Svetoga pisma i prihvatanja njegovog ucenja.
(Rimljanima 6,1-6; Kološanima 2,12.13; Dela 16,30-33; 22,16; 2,38; Matej 28,19.20)
15. Vecera Gospodnja
Vecera Gospodnja je ucestvovanje u znamenju Isusovog tela i krvi kao izraza vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da se sastane sa svojim narodom i da ga jaca. Uzimanjem ucešca mi objavljujemo Gospodnju smrt sve dok ponovo ne dode. Priprema za Veceru Gospodnju ukljucuje samoispitivanje, pokajanje i priznanje. Ucitelj je uspostavio obred pranja nogu da oznaci ponovno ocišcenje, da izrazi voljnost za službu jednog drugome u Hristovoj poniznosti i sjedini naša srca u ljubavi. Služba Vecere Gospodnje otvorena je za sve hrišcane koji veruju.
(1. Korincanima 10,16.17; 11,23-30; Matej 26,17-30; Otkrivenje 3,20; Jovan 6,48-63; 13,1-17)
16. Duhovni darovi i službe
Bog svim vernicima svoje Crkve u svim vremenima poklanja duhovne darove, koje svaki vernik treba da upotrebi u službi ljubavi za opšte dobro Crkve i ljudskog roda. Dati posredstvom Svetoga Duha, koji dodeljuje svakom verniku po svojoj volji, darovi pružaju sve sposobnosti i službe potrebne Crkvi da bi ispunila svoje Bogom uspostavljene funkcije. Na osnovu Svetoga pisma, za pomoc i ohrabrenje ljudima ovi darovi ukljucuju takve službe kao što je verovanje, isceljivanje, prorokovanje, objavljivanje, poucavanje, upravljanje, pomirenje, sažaljenje, samopregorno delovanje i milosrde. Neke vernike Bog poziva i daruje ih Duhom za dužnosti koje Crkva priznaje u pastirskoj, evandeoskoj, apostolskoj i uciteljskoj službi narocito potrebnoj da bi se vernici pripremili za službu, za izgradnju Crkve do duhovne zrelosti da bi se ocuvalo jedinstvo vere i poznanje Boga. Kada vernici koriste ove duhovne darove kao verni pristavi Božijih razlicitih vrlina, Crkva je zašticena od razornog uticaja lažnog ucenja i sazidana u veri i ljubavi, dostiže rast koji je od Boga.
(Rimljanima 12,4-8; 1. Korincanima 12,9-11.27.28; Efescima 4,8.11-16; Dela 6,1-7; 1. Timotiju 3,1-13; 1. Petrova 4,10.11)
17. Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetoga Duha. Ovaj dar je znak raspoznavanja Crkve Ostatka i ispoljio se u službi Elen G. Vajt. Kao Gospodnji vesnik, njeni spisi su neprekidni i autoritativni izvor istine koja Crkvi obezbeduje utehu, vodstvo, poucavanje i popravljanje. Oni, takode, naglašavaju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitati sva ucenja i iskustva.
(Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10)
18. Božji zakon
Uzvišena nacela Božijeg zakona uoblicena su u Deset zapovesti i potvrdena Hristovim životom. Ona izražavaju Božiju ljubav, volju i ciljeve u vezi sa ljudskim ponašanjem i odnosima i obavezuju sve ljude u svim vremenskim razdobljima. Ova pravila su osnova Božijeg zaveta sa Njegovim narodom i merilo Božijeg suda. Posredstvom Svetoga Duha ona ukazuju na greh i bude potrebu za Spasiteljem. Spasenje je samo po blagodati, a ne od dela, a njegov rod je poslušnost Zapovestima. Ova poslušnost razvija hrišcanski karakter i donosi osecanje srece. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za naše bližnje. Poslušnost koja potice od vere ispoljava Hristovu silu da preobrazi život i u skladu sa tim jaca hrišcansko svedocenje.
(2. Mojsijeva 20,1-17; Psalam 40,7.8; Matej 22,36-40; 5. Mojsijeva 28,1-14; Matej 5,17-20; Jevrejima 8,8-10; Jovan 15,7-10; Efescima 2,8-10; 1. Jovanova 5,3; Rimljanima 8,3.4; Psalam 19,7-14)
19. Subota
Milostivi Tvorac, poslije šest dana stvaranja, odmarao se sedmoga dana i za sve ljude uspostavio Subotu kao uspomenu na stvaranje. Cetvrta zapovest Božijeg nepromenljivog Zakona zahteva svetkovanje ovog sedmog dana, Subote, kao dana od odmora, obožavanja i službe u skladu sa ucenjem i životom Isusa, Gospodara od Subote. Subota je dan divnog zajedništva sa Bogom i nas medusobno. Ona je simbol našeg spasenja u Hristu, znak našeg posvecenja, znak naše vernosti i predukus naše vecne buducnosti u Božjem carstvu. Subota je Božiji vecni znak Njegovog vecnog zaveta izmedu Njega i Njegovog naroda. Radosno svetkovanje ovog svetog vremena od veceri do veceri, od Suncevog zalaska do zalaska, je svetkovanje Božijeg stvaralackog i otkupiteljskog dela.
(1. Mojsijeva 2,1-3; 2. Mojsijeva 20,8-11; Luka 4,16; Isaija 56,5.6; 58,13.14; Matej 12,1-12; 2. Mojsijeva 31,13-17; Jezekilj 20,12.20; 5. Mojsijeva 5,12-15; Jevrejima 4,1-11; 3. Mojsijeva 23,32; Marko 1,32)
20. Pristavska služba
Mi smo Božiji pristavi, kojima je On poverio vreme i prilike, sposobnosti i posede i blagoslove Zemlje i njena sredstva. Mi odgovaramo Njemu za njihovo pravilno korišcenje. Mi priznajemo Božije vlasništvo vernom službom Njemu i našim bližnjima, vracanjem desetka, davanjem darova za objavljivanje Njegovog Jevandelja i podupiranjem Njegove crkve i njenim rastom. Pristavska služba je prednost koju nam je Bog dao za negovanje ljubavi i za pobedu nad sebicnošcu i pohlepom. Pristav se raduje blagoslovima koji se kao rezultat njegove vernosti izlivaju na druge.
(1. Mojsijeva 1,26-28; 2,15; 1. Dnevnika 29,14; Agej 1,3-11; Malahija 3,8-12; 1. Korincanima 9,9-14; Matej 23,23; 2. Korincanima 8,1-15; Rimljanima 15,26.27)
21. Hrišcansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožan narod koji misli, oseca i radi u skladu sa nebeskim nacelima. Zbog Duha koji u nama ponovo stvara karakter našeg Gospoda, mi se ukljucujemo samo u ono što ce u našem životu stvoriti cistotu slicnu Hristu, zdravlje i radost. To znaci da naša zabava treba da odgovara najvišim merilima hrišcanskog ukusa i lepote. Dok priznajemo kulturne razlike, naša odeca treba da bude jednostavna, skromna i ukusna, koja dolikuje onima cija se istinska lepota ne sastoji od spoljašnjeg ukrašavanja, vec od neprolaznog ukrasa blagog i tihog duha. To takode znaci da pošto je naše telo hram Svetoga Duha, mi treba da se razumno brinemo o njemu. Pored dovoljnog vežbanja i odmora, treba da usvojimo i najzdraviju mogucu ishranu i uzdržimo se od neciste hrane utvrdene u Svetom pismu. Pošto alkoholna pica, duvan i narkotici štetno uticu na naše zdravlje i od njih treba da se uzdržimo. Umesto toga treba da ucestvujemo u svemu što naše misli i telo dovodi u poslušnost Hristu koji nam želi zdravlje, radost i dobro.
(Rimljanima 12,1.2; 1. Jovanova 2,6; Efescima 5,1-21; Filibljanima 4,8; 2. Korincanima 10,5; 6,14-7,1; 1. Petrova 3,1-4; 1. Korincanima 6,19.20; 10,31; 3. Mojsijeva 11,1-47; 3. Jovanova 2)
22. Brak i porodica
Bog je ustanovio brak u Edemu, a Isus ga je ponovo potvrdio kao doživotnu zajednicu izmedu coveka i žene u druženju punom ljubavi. Za hrišcanina bracna obaveza je data Bogu kao i bracnom drugu i treba da se sklopi izmedu partnera koji su iste vere. Obostrana ljubav, uvažavanje, poštovanje i odgovornosti su tkivo ove veze, koja treba da odsjajuje ljubavlju, svetošcu, bliskošcu i postojanošcu odnosa izmedu Hrista i Njegove crkve. Što se tice rastave Isus je ucio da osoba koja se razvede od bracnog druga, osim za preljubu, pa sklopi brak sa drugim bracnim drugom, cini preljubu. Iako neki odnosi u porodici možda ne odgovaraju idealu, bracni drugovi koji se u Hristu potpuno predaju jedan drugome, mogu da postignu zajednicu ljubavi pomocu vodstva Duha i crkvenog vaspitanja. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni clanovi pomažu jedni drugima do potpune zrelosti. Roditelji treba da vaspitavaju svoju djecu da vole Boga i da su Mu poslušni. Svojim primerom i svojim recima treba da ih poucavaju da je Hristos vaspitac koji voli, koji je uvek nežan i brižan, koji želi da oni postanu udovi Njegovog tela, Božije porodice. Povecana bliskost u porodici jedan je od znakova poslednje vesti Jevandelja.
(1. Mojsijeva 2,18-25; Matej 19,3-9; Jovan 2,1-11; 2. Korincanima 6,14; Efescima 5,21-33; Matej 5,31.32; Marko 10,11.12; Luka 16,18; 1. Korincanima 7,10.11; 2. Mojsijeva 20,12; Efescima 6,1-4; 5. Mojsijeva 6,5-9; Price 22,6; Malahija 4,5.6)
23. Hristova služba u nebeskoj Svetinji
Na Nebu postoji Svetište, pravi hram koji je Bog postavio, a ne covek. U njemu Hristos vrši službu za nas, omogucavajuci vernicima da iskoriste Njegovu žrtvu pomirenja prinesenu na krstu jednom za sve. On je postavljen za našeg Prvosveštenika i otpoceo je sa svojom posrednickom službom u vreme svoga vaznesenja. Godine 1844., na kraju prorockog vremenskog razdoblja od 2300 dana, On je ušao u drugu i poslednju fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda koji je deo poslednjeg otklanjanja svakog greha, slikovito prikazanog u ocišcenju starog jevrejskog svetišta na Dan ocišcenja. U toj tipicnoj službi, Svetinja je bila ocišcena krvlju žrtvovanih životinja, ali nebeske stvari ciste se savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim razumnim bicima, ko je medu mrtvima zaspao u Hristu i zato se u Njemu smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. On takode omogucava da se vidi koji od živih prebivaju u Hristu, drže Božije zapovesti i veru Isusovu i u Njemu su spremni za prelazak u Njegovo vecno carstvo. Ovaj sud potvrduje Božiju pravednost u spasavanju onih koji veruju u Isusa. On objavljuje da ce oni koji su ostali verni Bogu, primiti Carstvo. Završetak ove Hristove službe obeležice kraj vremena milosti pre Drugog Hristovog dolaska.
(Titu 2,13; Jevrejima 9,28; Jovan 14,1-3; Dela 1,9-11; Matej 24,14; Otkrivenje 1,7; Matej 24,43.44; 1. Solunjanima 4,13-18; 1. Korincanima 15,51-54; 2. Solunjanima 1,7-10; 2,8; Otkrivenje 14,14-20; 19,11-21; Matej 24; Marko 13; Luka 21; 2. Timotiju 3,1-5; 1. Solunjanima 5,1-6)
24. Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak predstavlja blaženu nadu Crkve, velicanstveni vrhunac Jevandelja. Spasiteljev dolazak bice doslovan, lican i vidljiv na celom svetu. Kada se bude vratio, mrtvi pravednici vaskrsnuce i zajedno sa živim pravednicima bice proslavljeni i uzeti na Nebo, a nepravedni ce umreti. Gotovo potpuno ispunjenje vecine prorocanstava, zajedno sa sadašnjim stanjem u svetu, ukazuje da je Hristov dolazak blizu. Vreme tog dogadaja nije otkriveno, pa je zato potrebno da u svako doba budemo spremni.
(Titu 2:13; Jevrejima 9:28; Jovan 14:1-3; Djela 1:9-11; Matej 24:14; Otkrivenje 1:7; Matej 24:43.44;
1. Solunjanima 4:13-18; 1. Korincanima 15:51-54; 2. Solunjanima 1:7-10; 2. Solunjanima 2:8;
Otkrivenje 14:14-20; Otkrivenje 19:11-21; Matej 24. poglavlje; Marko 13. poglavlje; Luka 21. poglavlje;
2. Timotiju 3:1-5; 1. Solunjanima 5:1-6)
25. Smrt i vaskrsenje
Plata za greh je smrt. Bog, koji je jedini besmrtan, podarice vecni život onima koje je otkupio. Do tog dana, smrt je besvesno stanje svih ljudi. Kada se Hristos, koji je naš život, bude pojavio, vaskrsli pravednici i živi pravednici bice proslavljeni i uzeti na nebo da docekaju svoga Gospoda. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodice se 1000 godina kasnije.
(Rimljanima 6,23; 1. Timotiju 6,15.16; Propovednik 9,5.6; Psalam 146,3.4; Jovan 11,11-14; Kološanima 3,4; 1. Korincanima 15,51-54; 1. Solunjanima 4,13-17; Jovan 5,28.29; Otkrivenje 20,1-10)
26. Hiljadugodišnjica i kraj grijeha
Milenijum je hiljadugodišnje carovanje Hrista sa svojim svetima na Nebu izmedu prvog i drugog vaskrsenja. U toku ovog vremena sudice se zlim mrtvima; Zemlja ce biti potpuno opustošena, bez stanovnika, zauzeta od sotone i njegovih andela. Na njegovom kraju Hristos i Njegovi andeli i Sveti grad sici ce sa Neba na Zemlju. Nepravedni mrtvi tada ce vaskrsnuti i sa sotonom i njegovim andelima opkolice grad; ali vatra od Boga uništice ih i ocistiti Zemlju. Svemir ce tako zauvek biti osloboden od greha i grešnika.
(Otkrivenje 20; 1. Korincanima 6,2.3; Jeremija 4,23-26; Otkrivenje 21,1-5; Malahija 4,1; Jezekilj 28,18.19)
27. Nova zemlja
Na novoj Zemlji na kojoj prebivaju pravednici, Bog ce obezbediti vecni dom za spasene i savršenu životnu sredinu za vecni život, ljubav, radost i poucavanje u Njegovoj prisutnosti. Ovde ce sam Bog prebivati sa svojim narodom, a patnje i smrt nestace. Velika borba bice okoncana i greha više nece biti. Sve što je živo i neživo objavljivace da je Bog ljubav; i On ce vladati vecno. Amin.
(2. Petrova 3,13; Isaija 35; 65,17-25; Matej 5,5; Otkrivenje 21,1-7; 22,1-5; 11,15)
Kao hrišcanska crkva, Adventisticka crkva je verska zajednica ukorenjena u verovanjima iznetim u Svetom pismu. Adventisti opisuju ova verovanja na sledece nacine:
Božja najveca želja je da ti ugledaš jasnu sliku Njegovog karaktera. Kada Ga budeš jasno video, shvaticeš da je Njegova ljubav neodoljiva.
Reci “videti Boga jasno” mnogima znace da moraju da ugledaju Božje lice. Medutim, ne govorimo ovde o tome kako On izgleda. Najvažnije je posmatrati i razumevati Njegov karakter. Što Ga jasnije budemo razumeli, potpunije cemo uvidati koliko je neodoljiva Njegova ljubav. Dok budemo doživljavali Njegovu ljubav, naši životi ce postajati osmišljeniji.
Bog najjasnije otkriva svoj karakter u tri velika dogadaja. Prvi je Njegovo stvaranje muškarca i žene – tom prilikom On im je poklonio slobodu odlucivanja. On je stvorio ljudska bica sa sposobnošcu da odluce da Ga vole ili da Ga mrze! Smrt Isusa Hrista, Božijeg jedinog Sina, na krstu kao naše zamene jeste drugi veliki dogadaj. Tim cinom On je platio kaznu koju mi zaslužujemo za naše odluke mržnje prema Bogu i Njegovim putevima. Isusova smrt garantuje oproštenje za ove donete odluke i omogucava nam da provedemo vecnost sa Njim. Treci dogadaj potvrduje prva dva i ispunjava svako srce nadom: Hristova grobnica je prazna! On je živ i živi da nas ispuni svojom ljubavlju!
Jovan, Isusov ucenik, napisao je da kada bi svako napisao sve price koje zna o Isusu, ne bi mogle da stanu u celi svet. Naša spoznaja Boga pomaže nam da razumemo Njegovu ljubav, karakter i blagodat. Doživljavati tu ljubav znaci otpoceti doživotnu avanturu rastenja i služenja. Ova spoznaja i iskustvo daju silu našoj misiji da govorimo svetu o Njegovoj ljubavi i Njegovoj ponudi spasenja.
Sveto pismo je putna mapa. Biblija je Božiji glas koji govori o Njegovoj ljubavi licno tebi danas.
Biblija nam prenosi uputstva koja je Stvoritelj namenio upravo nama. Ona su nalik detaljnoj mapi koja nas jasno usmerava na vrata iza kojih pocinje put ciji je kraj Nebo. Ona je prilicno nalik Uputstvu o tome kako živeti život na krajnjoj ivici slobode – slobode od sveg što nanosi zlo!
Ponekad se Njegov glas cuje kroz price, poput onih o Davidu i Golijatu, Ruti i Vozu, Namanovoj maloj sluškinji, Hristu na krstu i ribaru Petru koji uci kako da uzgaja ovce. Neke od ovih prica nas uce kako da se nosimo sa problemima s kojima se svakodnevno suocavamo. Druge nas ispunjavaju nadom i mirom. Svaka od njih nalik je Božijem licnom pismu upucenom nama.
Delovi Svetog pisma jesu neposredna uputstva i zakoni od Boga poput Deset zapovesti, zapisanih u 2. Mojsijevoj 20. poglavlju. Oni nam govore nešto više o Bogu i ocekivanjima koje ima kad smo mi u pitanju. Kada je narod upitao Isusa da sažme ove zapovesti, On se u odgovoru usredsredio na to kako Božija ljubav utice na naš nacin života. “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem, umom i dušom,” kaže On, “i ljubi bližnjega svojega kao samog sebe.”
Na ostalim stranicama Biblija nam pruža Božije prakticne savete i ohrabrenja kroz parabole, spiskove, obecanja i upozorenja. Zacudujuce je to što iako su mnogi razliciti pisci kroz hiljade godina pisali Bibliju, svaka stranica opisuje istog Boga na nacine koje možemo razumeti i primeniti u našim životima danas. Ova knjiga uvek predstavlja Njegov glas koji licno progovara svakom koji je voljan da procita i cuje.
Bog nas voli cak i kad odlucimo da odbacimo Njegovu ljubav. U tim trenucima On dopušta da odemo i uronimo u život vlastitih odluka. Ipak, On je još uvek tu, uvek spreman da nas izbavi od posledica naših odluka.
Isus je Onaj koji se nikad ne menja u svemiru koji se uvek menja. Isus je Stvoritelj, Održavalac, Spasitelj, Prijatelj, Božiji Sin i sam Bog!
Sve u ovom svetu neprestano se menja, cak i naše želje, interesovanja, sposobnosti i oblik našeg tela. A Isus? On je dosledan. On je uvek isti. Svakako, On uvek iznenaduje i dodiruje naše živote na hiljade novih i razlicitih nacina, ali Njegov karakter ostaje nepromenjen. On je Božiji Sin, Tvorac, naš Spasitelj i Prijatelj.
Isus je obecao da ce biti sve to i još više za svakog od nas. Možemo da verujemo Njegovim obecanjima zato što je On Bog. Kada se u Bibliji kaže da “sve u Njemu ima svoje postojanje” (Poslanica Kološanima 1,17; prevod E. Carnica), to ukljucuje doslovno sve u našim životima. On uspeva da nas sacuva cele onda kada neprijatelj nastoji da nas uništi.
Adventisti sedmog dana veruju da je Isus jedna od tri Osobe, nazvane Trojstvo, koje cine jednog Boga. Biblija opisuje Isusa, Oca i Svetog Duha kao tri Osobe od kojih je svaka predana radu na našem rastu kao hrišcana i našem spasenju kao svoje dece. Oni su omogucili ovo spasenje kada je Isus došao u Vitlajem kao beba. On je živio život koji je bio u savršenom skladu sa Ocevom voljom a potom nevin umro za sve naše grehe. Bio je položen u iznajmljenu grobnicu, ali se vratio u život tri dana kasnije. Sada se nalazi na Nebu gde posreduje sa Ocem za nas, pripremajuci nam izbavljenje od greha i smrti.
Kada se možda sve raspada, kada se osecaš potpuno sam u svemiru, Isus je upravo u samom središtu svega toga, nudeci licni mir i nadu. Dozvoli Mu pristup u svoj život. On istog trenutka pocinje sa “remodeliranjam” onog ko ti jesi i kako živiš. Ustvari, Isus užurbano preobražava svoje sledbenike u istinske predstavnike Božijeg karaktera.
Pogledaj na Isusa, i gledaceš u Božije lice puno razumevanja i ljubavi.
Božija vizija za tebe jeste da živiš život onako kako ga On živi! Bog te voli i želi da ti pruži najveci kvalitet života koji se da zamisliti.
Ne, ne drugorazredan vid postojanja negde tamo na Zemlji, vec život najveceg zamislivog kvaliteta, ovde i u vecnosti sa Njim! To je ono što Bog želi da posedujemo. Najbolje!
Iz ovog razloga On omogucava postojanje crkvenih porodica u kojima možemo da doživimo pripadnost. Zbog ovog On urucuje svakom od nas narocite darove i talente, kako bismo mogli da živimo život u punini. Zacudujuce je što je upravo iz ovog razloga On zainteresovan za to šta radiš, kada to radiš i na koji se nacin odnosiš prema Njemu. Bog ne želi da se išta ispreci na putu vašem prijateljstvu. On pogotovo ne želi da imamo išta sa bilo cim što nanosi štetu ili bol. On je poput oca punog ljubavi ili dobrog velikog brata. On je neko ko te toliko voli da se uvek stara za tebe.
Kada te je sazdao, On je obezbedio narocite talente i sposobnosti koji ce ti pomoci da postaneš jedinstveno vredan pojedinac. To mogu biti tvoje sposobnosti poucavanja, tvoja ljubav prema drugima ili tvoje sposobnosti vode. Istovremeno, koji god da si dar primio, Bog je takode obezbedio svu energiju i mudrost koji su ti neophodni da bi mogao da ih na dobar nacin upotrebiš.
Usput budi receno, ono što Bog oseca prema smrti deo je života ispunjenog kvalitetom koji On nudi. Kada smrt pogodi Hristovog sledbenika, to nije uzrok nikakvog straha. Ne zaboravi, Isus je porazio smrt na Golgoti i podario nam slobodu od smrti. Prema tome groblja su puna Božijih sledbenika koji se nalaze u “mirnoj pauzi pred vaskrsenje”. Tacno je, oni jesu mrtvi, ali ta smrt nema nikakvu moc nad njihovom buducnošcu. Isus dolazi da ih odvede (zajedno sa onima medu nama koji su još u životu) KUCI! Smrt je skoro kao zimsko obecanje proleca.
Vera adventista sedmog dana u danas i u buducnost proizilazi iz toga što se ovaj život doživljava kao život “preplavljen” nadom!
Zato što je ljubav kljucni aspekt Njegovog karaktera, Bog je takode ispunjen željom da daje. Pre nego što i završimo sa rijecima “Hvala Ti”, On je vec prezauzet slanjem novih blagoslova.
U Božjem srcu nalazi se mesto koje možeš da doživiš kao dom. Bog te voli i želi da provede vreme sa tobom licno, nasamo, kao što to cine dva bliska prijatelja.
Zato što ste Bog i ti prijatelji, provešcete vreme onako kako ga prijatelji provode. Svako jutro razmenicete “Zdravo!” i zagrljaj i razgovor o tome kako biste mogli da zajedno ukoracite u dogadaje koje dan donosi. Tokom dana razgovaraceš sa Njim o tome kako se osecaš. Smejaceš se s Njim radosno i bolovaceš s Njim tuge i rane. Prijatno je biti Božiji prijatelj, imati priliku da se udobno ušuškaš u sigurnost vašeg odnosa. Uvek možeš sa punim poverenjem ocekivati da ce On dobro postupati s tobom, zato što te voli.
Sedmi dan subota je izvanredno narocit deo ovog odnosa. Biblija, od 1. Mojsijeve sve do Otkrivenja, opisuje sedmi dan Subotu kao jedan dan koji je Bog izdvojio za pojacano druženje sa svojim narodom. Bog je taj dan nazvao “Šabat” i pozvao nas da ga provedemo s Njim. “Secaj se sedmog dana”, kaže On, “da ga svetkuješ”. Šabat predstavlja jedan celi dan namenjen produbljivanju našeg prijateljstva sa Stvoriteljem svemira! Dan u kojem smo zajedno, Isus s nama i mi sa Isusom.
Postoji još jedna velika istina vezana za prijateljstvo sa Bogom. Ono ne završava na groblju, zato što Bog planira povratak kuci bolji od svega što možemo i da sanjamo. Povratak kuci ispunjen andelima, muzikom, Isusom i vaskrsenjima! On je obecao onima koji su Njegovi sledbenici, onima koji su prihvatili ponudu Njegove ljubavi koja preokrece život, mesto doma koje on naziva Nebom. To je mesto gde ce naše prijateljstvo moci da nastavi da raste zauvek, beksrajno, u oduševljenju!
Bog poseduje porodicni album i tvoja je fotografija u njemu. Bog te voli i ima plan za tvoj život.
Božja ljubav tice se tebe. Licno.
Bog te je nacinio i ima veoma poseban plan za tvoj život. To je plan koji ce te ispuniti nadom, ljubavlju, mirom i aktivnošcu. Ustvari, kada je Hristos na krstu platio kaznu za naš grijeh, to Mu je dalo pravo da polaže pravo na nas kao na svoje. Poslijedica je što možeš da doživiš Njegovu ljubav i neprocenjivo spasenje besplatno i potpuno bez ikakvih ogranicenja.
Usput budi receno, fotografije svih ljudskih bica ispunjavaju taj album: Nepalaca, Brazilaca, Nigerijaca, Jupika, Njemaca, ljudi iz svake nacije, kulture, razlicitog životnog iskustva, žena i muškaraca, svih boja kose i velicina stopala. U Božijim ocima svi su podjednako “deca Cara”!
Spasenje? Bog cisti sve naše grehe i zamenjuje ih svojom dobrotom. Mi ne moramo da budemo “dobri” za Njega da bi nas On prihvatio. Ipak, mi moramo da prihvatimo Njegovo obecanje i dopustimo Mu da ocisti sve što je neprijatelj ostavio u nama. Tada pocinjemo da doživljavamo preobražavajucu moc Njegove ljubavi. To je nalik gigantskom ratu: jedna strana koja nas vuce prema ispraznom zadovoljstvu i uništenju, i Bog koji nas nagoni da prihvatimo Njegovu ponudu mira i svrhe.
Ne zaboravi, Isus je vec dobio rat. On je pobjednik! Mi proslavljamo Njegovu pobedu u svojim životima ucestvovanjem u Gospodnjoj Veceri. Ovaj duhovni obrok ukljucuje tri simbola:
Pranje nogu (što simboliše našu odlucnost da volimo druge onako kao što Isus voli nas),
Hleb (“Hleb koji cu ja dati telo je moje”, Isus je rekao, “koje cu dati za život sveta”, Jovan 6,51), i
Vino tj. groždani sok (“Koji jede moje telo i pije moju krv ima život vecni.” Jovan 6,54).
Da bi nam pomogao da razumemo kako Bog može da nas preobrazi u svoju decu, Isus je za nas osmislio obred krštenja. Krštenje simboliše umiranje sebi i oživljavanje u Isusu. Adventisti sedmog dana praktikuju krštenje potpunog uranjanja u vodu (nasuprot škropljenjem) zato što potpunim zagnjurivanjem u vodu simbolicki objavljujemo da nas je Božija blagodat u celosti ispunila Njegovim novim životom za buducnost. Kroz krštenje mi smo istinski nanovo rodeni u Isusu.
Vecni život, mir, svrha, oproštenje, preobražavajuca blagodat, nada: Sve što On obecava jeste naše, zato što On to nudi i što je pokazao da Mu možemo verovati da ce uciniti upravo ono što obecava. Prihvati Njegove darove, i istog trenutka postaješ aktivni deo Njegove porodice, i On, oduševljen, postaje deo tvoje.
Adventisti prihvataju Bibliju (Sveto Pismo) kao svoje jedino Veruju i smatraju iznesena temeljna verovanja izrazom ucenja Svetog pisma. Ova verovanja, ovde izložena, sacinjavaju crkveno shvatanje i izražavanje ucenja Pisma. Revizija ovako izraženih verovanja moguca je na nekom zasedanju Generalne konferencije kada Sveti Duh povede Crkvu do potpunijeg razumevanja biblijske istine ili pronade bolji jezik da izrazi ucenje svete Božje rijeci.
Izvor: Hrišcanska Adventisticka Crkva
