Zvezde u mracnoj noci

[Marko1932]

ZVEZDE U MRACNOJ NOCI

Posto sam se jako umorio od ove nase diskusije u kojoj nema nicega konstruktivnog i poucnog zato otvaram ovu temu. Cilj ove teme nije da bilo koga kritikujemo, izmejavamo i slicno, nego da istaknemo ono sto je dobro, a sto je dobro to je i korisno, a toga ima u svima zajednicama i sredinama.

Sta mislite, moze li pred Bogo biti prav, musliman, budista, mnogobozac i drugi?
Mora li svako da prihvati ono sto ja vereujem i ispovedam, ili je nasigurno izgubljen?

Na pocetku zeleo bih da obratimo paznju na jedno prorocanstvo:

“Evo sluge mojega, kojega podupirem, izabranika mojega, koji je mio dusi mojoj; metnuvu Duh Svoj na Njega, sud narodima javljace.
Nece vikati ni podizati, niti ce se cuti glas njegov po ulicama.
TRSKE STUCENE, NECE PRELOMITI, NI SVJESTILA KOJE SE PUSI, NECE UGASITI.” Isaija 42, 1-3.

Ovo je prorocanstvo za Isusa Hrista. Gde god je bilo i namanje nade, nije je ugasio, nego je pruzio ruku da podigne i ohrabri klonule i iznemogle.

Ima li ovde medju nama onih koji bi zeleli da i u tome slede svoga Otkupitelja?


“GLE, MRAK CE POKRITI ZEMLJU...”

Gledajuci ljudski rod i nacin života, koji iz dana u dan sve više tone u mrak sumnje, neverstva i poroka, prorok Isaija izjavljuje: “Gle mrak ce pokriti Zemlju i tama narode.” (Isaija 60,2) I pored velikog napretka nauke i znanja, covecanstvo nikada nije bilo u toliko gustoj duhovnoj tami kao što je to danas. Prorok, ne samo da je uocio gusti oblak tame, neznanja i sumnje, vec je snažno
i vrlo upecatljivo objavio i Radosnu vest o dolasku velike svetlosti: “A tebe ce obasjati Gospod i slava Njegova pokazace se nad tobom.” (Isaija 60,2)

Pobožni ljudi vekovima su cekali pojavu te svetlosti. Ovi ljudi nalazili su se najpre u sredini uspavanog jevrejskog naroda. Isto tako pobožnih i iskrenih ljudi bilo je i izvan Jevreja koji su cekali utehu, ohrabrenje i duhovno uzdizanje.

Iako je u vreme Hristovog rodenja izgledalo da su se ljudi potpuno odali porocima i zaglibili u mraku neverstva, ipak, je bilo i onih cija vera nije malaksala, koji su cekali vece videlo i poznanje istine.

Kada se Hristos pojavio, izjavio je: “Ja sam vidjelo svijetu, ko ide za Mnom nece hodati po tami, nego ce imati vidjelo života.” (Jovan 8,12)
Tako oni koji primaju Hrista za svog licnog Spasitelja nisu u tami i kuda god idu zrace svetlošcu istine koja obasjava sav svet. Svi oni koji su u veri i nadi cekali pojavu te posebne svetlosti, u Hristu prepoznali su Mesiju i Videlo svetu, dok Ga mnogi filozofi i mudri fariseji, nisu prepoznali, nego su odbacili svetlost koja ih je obasjala, ali oni koji su imali daleko manje poznanje, bili su obasjani istinom i njihova vera bila je nagradena.

Sledi nastavak

 

[Marko1932]

Eto, sada smo svi svedoci, sta je to sto privlaci nasu paznju.
Nazalost, to nije istina, hriscanstvo, vera, nada, dobrota, milost, nego besmislena prebacivanja, klevete i pljuvanja. Zato tamo se javljaju "hriscani" a na duhovnim i pocinim temama, jos ih nismo videli. Nadamo se.....

Nastavak: Zvezde u mracnoj noci:

“Iako je izgledalo da je svetlost istine napustila ljude, bilo je duša koje su tražile svetlost i koje su bile ispunjene zbunjenošcu i tugom. One su bile žedne saznanja o živom Bogu, i neke sigurnosti života posle groba... Izvan jevrejskog naroda, postojali su ljudi, koji su predskazivali pojavu božanskog Ucitelja. Ovi ljudi tražili su istinu i njima je dat Duh nadahnuca. Jedan za drugima, kao zvezde na tamnome nebu, podizali su se takvi ljudi. Njihove prorocke reci rasplamsavale su nadu u srcima hiljada u neznabožackom svetu.” (Cežnja vekova, str. 33. org)

Prorok Isaija poziva one koji su klonuli na putu vernosti Bogu: “Ustani, svijetli se, jer dode svjetlost tvoja i slava Gospodnja obasja te.” (Isaija 60,1) Ovaj isti poziv, apostol Pavle prenosi hrišcanima svih vekova: “Ustani ti koji spavaš, i vaskrsni iz mrtvih i obasjace te Hristos.” (Efescima 5,14) “I znajuci ovo vrijeme da je vec cas došao da ustanemo od sna, jer nam je sad bliže spasenje, negoli kad povjerovasmo.” (Rimljanima 13,11)

Neophodno je poznavanje i prihvatanje svetlosti istine, ali isto tako je važno da oni koji su je primili nose je i objavlju svetu. Apostol Petar savetuje: “Da
objavite dobrodjetelji Onoga koji vas dozva iz tame k cudnome vidjelu svome.” (1. Petrova 2,9) Pored saznanja i prihatanja svetlosti, isto tako neophodno
je objavljivanje nade koja spasava.

Sledi nastavak

 

[Marko1932]

Nastavak:

“Naš položaj pred Bogom ne zavisi od velicine svetlosti koju smo primili, vec od toga kako smo iskoristili ono što imamo. Na taj nacin cak i neznabošci, koji izaberu ono što je pravo, koliko to mogu da razlikuju, u povoljnijem su položaju od onih koji su dobili veliku svetlost i koji tvrde da služe Bogu,
ali ne obracaju pažnju na svetlost i svojim svakodnevnim životom pobijaju ono što ispovedaju.” (Isto, str. 240. org)
svetu: “I razumni ce se sjati kao svjetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k
pravdi, kao zvijezde vazda i dovijeka.” (Danilo 12,3) Mudri Solomun nastavlja: “Put je pravednicki kao svijetlo vidjelo, koje sve vecma svijetli dok ne bude
pravi dan.” (Price 4,18)

Hristos je u prici o talantima izneo veliku pouku za sve ljude. “Jer kao što covjek polazeci dozva sluge svoje i podijeli im blago svoje; i jednome, dakle, dade
pet talanata, a drugome dva, a trecemu jedan, svakome prema njegovoj moci, i otide odmah.” (Matej 25,14.15) Da li ste uocili zbog cega je gospodar svakome sluzi dao razlicitu vrednost od svoga blaga? Odgovor je: “Svakome po njegovoj moci.”

Prve dve sluge dale su blago u promet i kada se gospodar vratio predali su mu rezultat svoga rada - prvi deset, a drugi cetiri talanta. Obratite dobro pažnju na pohvale date ovim slugama. Prvom sluzi gospodar je rekao: “Dobro slugo dobri i vjerni u malom bio si mi vjeran, nad mnogijem cu te postaviti; udi u radost gospodara svojega.” (Stih 21) Zar nije iznenadujuce što je gospodar potpuno istu pohvalu uputio i onome koji je primio samo dva talanta, a predao samo cetiri svome gospodaru. On je prema svojim sposobnostima primio onoliko za koliko je njegov gospodar znao da ce biti ako ih pravilno upotrebi pa je i njemu rekao: “Dobri i vjerni slugo u malom bio si mi vjeran, nad mnogim cu te postaviti, udi u radost gospodara svojega.” (Stih 23) Dakle za obojici bila je ista nagrada.

“A pristupvši i onaj što je primio jedan talanat rece: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd covjek; žnješ gdje nijesi sijao, i kupiš gdje nijesi vijao. Te se pobojah i otidoh i zakopah tvoj talanat u zemlju; i evo ti tvoje. A gospodar njegov odgovarajuci rece mu: Zli i lenjivi slugo; znao si da ja žnjem gdje nijesam sijao,
i kupim gdje nijesam vijao; trebalo je dakle moje rebro da daš trgovcima; i ja došaavši uzeo bih svoje s dobitkom. Uzmite od njega dakle talanat, i dajte
onome što ima deset talanata. Jer svakome koji ima, dace mu se, i preteci ce mu; a od onoga koji nema, i što ima uzece se od njega.” (Matej 25,22-29)

Da je i onaj što je primio samo jedan talanat ucinio isto što su ucinile prethodne dve sluge, da li bi gospodar i njemu izgovorio istu pohvalu kao i prethodnima? Svakako da bi. Medutim, treci sluga je prezreo svoju dužnost i bio lenj, a svu krivicu prebacio je svome gospodaru. Isus je ovom pricom upozorio da cemo svi na dan suda predati racun i svako ce primiti ono što je zaslužio. Nagrada ne zavisi toliko od našeg znanja i sposobnosti, nego zavisi od toga kako smo upotrebili darove koje nam je dao Darodavac. Ako je poznanje svetlosti istine toliko slabo i skromno da se skoro ne može ni razaznati u tami, ako je to sve što je sluga primio, Bog ga nece odbaciti. Isto tako ako oni koji imaju veliko saznanje i iskustvo, a pokriju svetlost koju su primili i umesto nje šire tamu sumnje i neverstva, primice isto kao i ono što je primio reci sluga, koji je okrivio gospodara za svoj neuspeh, a u stvari on je bio nemaran i neveran.

Svakome od nas nebeski Darodavac dao je onoliko talanata koliko smo sposobni da ih dobro iskoristimo. Bilo to nešto veliko ili malo, to ne stvara razliku; od vernika se ocekuje da svetli u ovome mracnom svetu svetlošcu koju je primio, a verne sluge nagrada nece mimoici.Gospod Isus Hristos pozvao je sve svoje sledbenike recima: “Vi ste vidjelo svijetu... Tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra djela i slave Oca vašega koji je na nebesima.” (Matej 5, 14-16)

 

[Marko1932]

BOG IMA SVOJE SLUGE U SVIM SREDINAMA
U svim društvenim sredinama ima ljudi koji saosecaju sa nejakima, siromašnima i bolesnima i brane ono što su shvatili, prihvatili i smatraju istinom.
Bio sam pozvan da govorim o ekumenizmu na skupu kome su prisustvovali vernici iz razlicitih zajednica. U svom govoru istakao sam sledece: Otpor ekumenizmu pojavio se u mnogim verskim zajednicama.

Katolicki arhibiskup Lefevre
Lefevre je imao znacajnu ulogu u svojoj Crkvi. Papa ga je odredio da pripremi Drugi vatikanski koncil. Vecina prelata nisu se složili sa njegovim konzervativnim stavom, i zbog uvodenja ekumenskih smernica u Crkvu i odbacivanja starih doktrina i ucenja, Lefevr je posle Drugog vatikanskog koncila
napustio Vatikan i osnovao svoju zajednicu u kojoj je ostao sve do svoje smrti.
On je rukopoložio 4 biskupa, što je Vatikan osudio i odbacio kao nezakonito, ali Lefevr je do kraja svog života ostao pri svom. On nije više poštovao ni papine naredbe.

“Više volim biti u istini bez pape, nego da idem pogrešnim putem sa njim”, izjavio je Lefevre. Ostavio je iza sebe oko 300 sveštenika koje je rukopoložio, cetiri biskupa, koji su posle njega nastavili zapoceti pokret, i oko 100,000 vernika.

Bio je veliki protivnik dijaloga sa protestantima, muslimanima i Jevrejima. Izjavio je: “Da su davo i antihrist inspirisali Drugi vatikanski koncil.” (Obituaries, March 26, 1991) U Katolickoj crkvi mnogi su ustali protiv ekumenskih nastojanja i uvodenja jeresi u Crkvu.

U italijanskom casopisu SI SI NO od 27. oktobra 1986. pisalo je: “Naš Gospod nikada nije bio tako razgnevljen, nikada Njegova svetinja tako profanisana i Njegov vikar tako ponižen. Njegov narod sablažnjava se njegovim ponašanjem u Asiziju. U crkvi
Svetog Petra budisticki kaluderi klanjaju se Dalaj Lami, koji je za njih reinkarnacija Bude. U crkvi Svetog Grigorija americki Indijanci su na oltarskoj
platformi pripremili svoje lule mira i tamo su prizivali citav niz hinduistickih bogova.” (Ekumenizam i vreme apostasije str. 85)

U Pravoslavnoj crkvi nije ništa bolje. Protiv ekumenizma pisali su poznati pravoslavni pisci i teolozi. Poznati teolog Justin Popovic, napisao je knjigu pod naslovom: “Pravoslavna crkva i ekumenizam”.

Protojerej Aleksandar Jang napisao je knjigu: “Žurba u zagrljaj”
Dr Aleksandar Kalomiros napisao je delo: “Protiv lažnog jedinstva” U toj knjizi izmedu ostalog piše: “Svet i davo vode Crkvu u takvo iskušenje, da može doci dan kada ce svi episkopi uci u zajednicu sa jereticima. Šta ce tada verni raditi? Šta ce raditi nekolicina onih koji budu imali hrabrost da ne ido za masama, za svojim narodom, bližnjima, svojim sugradanima?” (A. Kalomiros, Protiv lažnog jedinstva str. 80)

Jeromonah Sava Janjic: napisao je izvenrednu knjigu pod naslovom: “Ekumenizam i vreme apostasije”.
On piše: “Ideja o ujedinjenju svih hrišcanskih, pa i nehrišcanskih konfesija, u svojoj suštini ocigledno je samo prvi korak sveopštem objedinjavanju celog covecanstva, što je jedan od važnih zadataka koji pred sobom ima patrijarh Atinagora i papa. Ujedinjavanje hrišcana je samo prva faza opšteg plana.” (Ekumenizam i vreme apostasije, str. 20)

“Sada se postavlja ozbiljno pitanje, da li je došlo vreme da ce uskoro Crkva Hristova moci da preživi jedino u katakombama u pustinji i docekati Hrista tamo, odakle je i krenula na svoj istorijski put?” (Isto, str. 100)

Ovo su ozbiljne opomene za svakoga od nas.

Sledi nanstavak

 

[Marko1932]

Nastavak:
U predhodnom postu videli smo da u svim sredinama ima dobrih ljudi i da ustaju u odbranu svoga verovanja. Naveo sam Arhibiskupa Lefevr u Katolickoj crkvi, kao i druge i cetiri pisca iz Pravoslavne crkve. Sada cemo spomeniti jos jednog odanog pravoslavca:

Vladika Artemije
Veoma sam se iznenadio kad sam dobio pismo iz Rasko-prizrenske eparhije. Pismo mi je uputio sekretar Eparhije po imenu Simeun. Simeun je ovako poceo: “Vladika Artemije primio je cetiri poglavlja iz vaše knjige, “Ekumenizam rešenje ili promašaj” koje mu je poslao njegov prijatelj novinar. Vladika se veoma oduševio Vašim stavom prema ekumenizmu, zato bi želeo da zna ko ste i gde se nalazite, jer vi se borite za ono zašto se i mi borimo. Pronašao sam vašu knjigu i preko izdavaca dobio sam vašu adresu..."

Tako sam izmenio nekoliko pisama sa vladikom Artemijom. Na sastanku svih Pravoslavnih crkava u Solunu, na kome je rešavano, da li ce Pravoslavne
crkve ostati u Svetskom savetu crkava ili ne; pored ostalih govornika, Vladika Artemije je najjasnije i silno uputio poruku i pozvao sve prisutne na odluku:

"Jasno je kao sunce šta nam treba ciniti. Vec ovde na ovom sastanku treba da donesemo odluku da se odvojimo od Svetskog saveta crkava i svih njemu slicnih organizacija!"

Bio sam oduševljen ovom snažnom izjavom. Vladika je veoma dobro ucinio. To je i trebalo uciniti. Medutim, veoma sam se iznenadio kada je Vladika bio degradiran, smenjen, cak i rašcinjen. Bilo mi je žao kada sam nedavno procitao u vestima da se radi na tome da Vladika bude iskljucen iz Pravoslavne crkve. Zar je takav covek zaslužio tako veliko poniženje i prezir Crkve kojoj je posvetio ceo svoj život?.Zar su reformatori u hrišcanstvu toliko opasni da ih treba potpuno ukloniti?

Bio sam zapanjen, kad sam, od vladike Artemija cuo da je knjiga jeromonaha Save Janjica jedno vreme bila zabranjena da se prodaje u pravoslavnim prodavnicama. Ja visoko cenim ove cetiri knjige pravoslavnih autora i one zauzimaju vidno mesto u mojoj biblioteci. Od srca ih preporucujem svim hrišcanima, a posebno knjigu jeromonaha Save Janjica - Ekumenizam i vreme apostasije.
.
Na kraju spomenutog predavanja, ponovo sam bio šokiran izjavom jednog adventistickog hrišcanina. Prišao mi je i rekao: “Brate, ja tebe uopšte ne razumem, pa svi ti cije si izjave naveo ne praznuju Subotu!” Da, on je u pravu, oni zaista ne praznuju Subotu, koju je Bog ustanovio prilikom tvaranja.
Medutim, zar nije za pohvalu što ti ljudi u svojim Crkvama zastupaju i brane istinu do koje su došli i ono što zaista veruju?

Nije dobro da budemo uskogrudi i toliko skucenog pogleda, da mislimo da Bogu služe samo oni koji veruju i uce onako kako mi verujemo. Bog ima svoje sluge u svim hrišcanskim i nehrišcanskim zajednicama.

U Bibliji je zapisan jedan poseban slucaj iz koga mnogo možemo nauciti. Vavilonski car Navuhodonosor, zauzeo je Jerusalim i mnoge Izrailjce odveo u ropstvo. Pošto mu je prorok Danilo objasnio snove koje je usnio, car je uzdigao proroka i primio savet koji mu je prorok dao. Posle teške bolesti i posle ozdravljenja na kraju dao je izuzetno saopštenje:
“Ali poslije toga vremena ja Navuhodonosor podigoh oci svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Višnjega, i zahvalih i slavih Onoga koji živi
dovjeka, cija je vlast vlast vjecna i cije je Carstvo od koljena do koljene... Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzvišujem i slavim Cara nebeskoga, cija su sva dela istinita i ciji su putevi pravedni i koji može oboriti one koji hode ponosito.” (Danilo 4,34.37
Zar to nije za pohvalu? Neznabožac je posle teškog iskustva poverovao u pravog Boga i javno Mu odao hvalu?
“Nekadašnji oholi vladar postao je ponizno Božje dete, tiranski nasilnicki vladar postao je mudri i sažaljivi car. On koji je neka odbacivao Boga nebeskoga i hulio na Njega, sada je priznavao vlast Najvišega i iskreno se trudio da proširi strah Gospodnji i unapredi blagostanje svojih podanika.” (Proroci carevi, str. 521. org)

Posle neobicnog izbavljenja proroka Danila iz lavovske jame u koju je bio bacen zbog svoje vernosti Bogu, car Darije je pisao: “Od mene je zapovijest da se u svoj državi carstva mojega svak boji i straši Boga Danilova, jer je On Bog živi, koji ostaje dovijeka, i carstvo se Njegovo nece rasuti, i vlast ce Njegova biti do kraja. On izbavlja i spasava, i cini znake i cudesa na Nebu i na Zemlji, On je izbavio Danila od sile lavovske.” (Danilo 6,26.27)

“Neznabožacki car još jednom je izdao proglas u kojme je velicao Boga Danilova kao pravog Boga.” (Isto, str. 544. org)

Ni Navuhodonosor, ni Darije nisu postali Judajisti ni hrišcani, ali zar nije za pohvalu to što su kao mnogobožacki vladari izdali javnu naredbu u kojoj
su velicali i slavili pravog Boga i pozvali svoje podanika da to isto ucine?

“I oni se mole Bogu, a nisu katolici!” Francuski književnik, istoricar i filozof, Volter, dobar deo života proveo je na dvorovima, francuskih, engleskih i nemackih careva, a stalno je pisao protiv njih. Zbog sukoba sa vladom u Francuskoj proveo je godinu dana u zatvoru, a posle toga pobegao je u Englesku i tamo je posetio protestantsku crkvu Kvekera posle cega je sarkasticno izjavio: “I oni se mole Bogu, a nisu katolici!” Na ovaj nacin zamerio je katolicima, koji smatraju da su oni jedini pravi hrišcani, iako su iz dna duše mrzeli protestante. Volter je bio veliki neprijatelj Katolicke crkve. On je lansirao ideju: “Uništite bestidnicu”. Neki hrišcanski istoricari smatraju da je on zacetnik Francuske revolucije.

Izgleda da se mnogi hrišcani prikljucuju Volteru u potcenjivanju vernika drugih verskih zajednica, jer ne shvataju da Bog ima svoje sluge rasejane po celome svetu, koji se još nalaze u razlicitim sredinama.

Sledi nastavak

 

[Marko1932]

Nastavak:
Pogrešan sud o drugima
Iznenadujuce je da su i Hristovi ucenici imali predrasude i pogrešna shvatanja o onima koji nisu bili deo njihove grupe. “Odgovori Mu Jovan govoreci: Ucitelju, videsmo jednoga gdje imenom Tvojim izgoni davole koji ne ide za nama; i zabranismo mu, jer ne ide za nama.” (Marko 9,38)

Koji je kriterijum za Hristove ucenike bio presudan kada su zabranili coveku da cini cuda u Hristovo ime? “Jer ne ide za nama!”

Medutim, Isus je imao potpuno drugaciji odnos prema ljudima. On nije nastojao da svi moraju ici za Njim da bi bili Njegove sluge. Priznao je pred Bogom ispravnost cudotvorca, iako nije pripadao Njegovim ucenicima. “A Isus rece: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom Mojim cudo cinio da može brzo zlo govoriti za mnom. Jer ko nije protiv vas, s vama je.” (Marko 9,39.40)

“Niko nije smeo biti odgurnut ko je na bilo koji nacin pokazao prijateljstvo prema Hristu. Bilo je mnogo onih koji su pokrenuti Hristovim karakterom i delima otvorili svoja srca Njemu, pa su ucenici, koji nisu mogli da citaju pobude, morali da budu pažljivi da ne obeshrabre ove duše...
Cinjenica da se neko u svemu ne uskladuje sa našim licnim zamislima i shvatanjima nece opravdati što mu zabranjujemo da radi za Boga. Hristos je veliki Ucitelj. Mi ne treba da sudimo ni zapovedamo, vec da svi u poniznosti sedimo kraj Isusovih nogu i ucimo se od Njega. Svaka duša koju je Bog ucinio revnosnom predstavlja kanal preko koga ce Hristos otkriti svoju ljubav koja prašta. Treba da budemo pažljivi da ne bismo obeshrabrili nekoga od nosilaca Božije svetlosti i tako presekli zrake kojima bi On obasjao svet.” (Cežnja vekova, str. 438. org)

Sledi nastavak

 

[mire000]

Ovo je prorocanstvo za Isusa Hrista. Gde god je bilo i namanje nade, nije je ugasio, nego je pruzio ruku da podigne i ohrabri klonule i iznemogle.

Rade li ovo Tripo i Laodikeja???

NE!

Oni nas jos i napadju! Hristos nije napadao ni osudjivao, cak je i preljubnici izgovorio "ni ja te ne osudjujem" nije joj rekao - "ti si kurva" kao sto ovi nazivaju nasu crkvu! Na sva zvona zvone i prave nas paganima, idolopoklonicima i lazovima! Kazu da nas Bog kaznjava i rusi nam crkve i da smo to zasluzili. Kao praporci su i kao cimbala koja zvece! Samo zvone i trube pred sobom, dok nas prave paganima i svakakvima, sebe i svoju crkvu prave pravednima!

Unistili su svaku mogucnost za bilo kakav normalan i konstruktivan razgovor. Zato dok god budu radili tako, i sejali mrznju a vi to cutke podrzavali, dotle medju nama nece ni biti razgovora!

Ne ocekuj to!

Ne mogu da shvatim da hoces normalan razgovor ovde, a cutke podrzavas ove i ne osudjujes njihovo ponasanje?

Ja da sam adventista, ovu dvojicu bi javno osudio iizbacio naglavacke iz crkve! To je najmanje sto mozete uciniti, i da se ogradite od njih. Bolje po vas.

A ova mlaka izjava, kao navodim primere iz biblije i sta ti ja znam, nikom ne pomazu! Pogotovo nece njih uveriti da prestanu da se tako ponasaju. Ova dvojica imaju sindrom Miroljuba Petrovica - i 'pod mac bato!'..

Izgleda tebi ovde jedino odgovara da mi prestanemo sa svojim optuzbama jer se osecas ugrozenim (branis crkvu), a kada se lose prica o nama, onda to ignorises?

Ne mogu stvarno vise da gledam ovo licemerje! I ono tvoje pisanje u vezi Lutera nije u redu. Ili je inat ili glupiranje... Ja kao Hriscanin oprastam, ali kao istinoljubiva osoba ne mogu da prelazim cutke i to ignorisem. Zato izvini, pa nismo mi privatno da mozemo da se glupiramo ovde, ovo je forum.

 

[Marko1932]

Rade li ovo Tripo i Laodikeja???

NE!

Mire, mnogo ti hvala sto si se javio na ovu temu. Voleo bih da cujem tvoje misljenje o onome sto sam izneo i od sledeceg sto cu izneti.

Znam da se ne slazes sa izjavama laodikeje a posebno Tripa, ali ova tema nije da od drugih ista trazimo, nego sta cemo ti i ja uciniti. Hocemo li bacati drvlje i kamenje na sve one koji ne veruju kao ti i ja, ili cemo se potruditi da kod svih ljudi nadjemo ono sto je dobro, plemeniotio i korisno?

Oni nas jos i napadju! Hristos nije napadao ni osudjivao, cak je i preljubnici izgovorio "ni ja te ne osudjujem" nije joj rekao - "ti si kurva" kao sto ovi nazivaju nasu crkvu!

Mire, ostavi se onih koji postupaju nekorektno, ovde razmisljsamo o onome sto je bilo kod koda dobro i korisno. Zaboravi sve ono sto je lose.
Slazem se sa tomo o tome kako je Isus postupio sa bludnicom, samo si izostavio najvaznije sto joj je Isus rekao: "Ni ja te ne osudjujem, idi i ne gresi vise!"

Unistili su svaku mogucnost za bilo kakav normalan i konstruktivan razgovor. Zato dok god budu radili tako, i sejali mrznju a vi to cutke podrzavali, dotle medju nama nece ni biti razgovora! [/QUOTE]

Mire, ja cenim tvoj izbor, medjutim, mozes li da nam ovde izneses ista sto je dobro o Laodikeji i Tripu? Pokusaj da i u najgorem mestu pronadjes makar nesto sto je dobro. To je cilj ove teme. Da li ces moci da predjes preko svega i da pristupis hriscanskoj duznosti?

Ovde ima sina mog starog poznanika, koji godinama ne razgovara sa oce, jer on po njegovom sudu nije bio dobar otac. Ja dobro poznajem i njergopvog oca i u nekim stravrima sine je u pravu. Medjutim, ja sammu postavio pitanje: Dali si ti bolji od tvoga oca? On kaze jednom cu mu napisati sva zla kojeje cinio. A ja ga upitah i sta ces postici s tim. Zar nebi bilo bolje od tebe kao sina da napises osu pismo i da od njega trazis oprostaj od njega zato sto nisi bio onakav sin kakav treba da bude.
Sine se vfeom iznenadio, i upitao a zasto dase ja njemu izvinjavam?
Psle dugo razgovora predlozio sam da preko svega predje i da se izmiri sa oce. Rekao sam u d amu je otac u godianhma i builo bi nerazumno i kobno da umre a da se ne pomirite.
Sin to uopste nije uzeo u obzir. Mati je dosla da ga pre tri meseca poseti. Pokusala je da nazove muze telefonom koji je ostao sam u Srbiji, ali nikako nije uspela. Nazvala je susede i zamolila da provere sta je sa muzem. Susedi su ga nasli mrtvoga u krevetu. Uzalude se sina sada kaje sto me nije poslusao, ja mu ne kazem ni jednu rec, jer znam koliko se muci, ali promasio je jedinstvenu priliku da se pomiri sa ocem.

Ne mogu da shvatim da hoces normalan razgovor ovde, a cutke podrzavas ove i ne osudjujes njihovo ponasanje? [/QUOTE]

Mire, slazem se da je tako, ali ti si opsednut sa losim primerima drugih, a jos nisi shvatio svrhu ove teme, da trazimo dobre strane, a ima ih svugde, a ne da kritikujemo bilo koga. Sta mislis, da li je moguce da svi na forumu religije pocenomo razmisljati pozitivno, a ne samo kriticki? Za hriscane potrebana je i samokritika, a ne samo osude drugih.

Ja da sam adventista, ovu dvojicu bi javno osudio iizbacio naglavacke iz crkve! To je najmanje sto mozete uciniti, i da se ogradite od njih. Bolje po vas. [/QUOTE]

Mire, sta cemo ti i ja uciniti dobroga ovde na forumu?
Ostavi sud Onome koji sve zna i koji ce zaista suditi pravedno.

A ova mlaka izjava, kao navodim primere iz biblije i sta ti ja znam, nikom ne pomazu! Pogotovo nece njih uveriti da prestanu da se tako ponasaju. Ova dvojica imaju sindrom Miroljuba Petrovica - i 'pod mac bato!'.. [/QUOTE]

"Ko o cemu baba u ustipcima" jel tako Mire, Mnogo si opsednut tudjim greskama. Iam ih mnogo, ali ajde da nas dva pocnrmo od sebe, a ne bilo od koga drugoga. Pokazimo im u praksi sta je hriscanstvo i kako se ponasaju pravi hriscani. Hocemo li ili ne?

Izgleda tebi ovde jedino odgovara da mi prestanemo sa svojim optuzbama jer se osecas ugrozenim (branis crkvu), a kada se lose prica o nama, onda to ignorises?

Mire, niko me nije pozvao da budem reformator niti sudija bilo koga. Ti ne znas kako se ja osicam kad vidima sta pojedini pisu. Naprime, tebi sam zamerio sto si ponovio neciju izjav i neku crkvu nazvao "kurvom". Iako ta rec postoji u Vukovom prevodum, ali ja je nikad ne upotrebaljavam bilo za koga. Mislim da je malogradjanstina da tako grub izraz pripisujemo bilo kome, zato se cudim da si ga i ti bas tako prepisao. Postoje mnoge izjave s kojima se ja ovde na slazem, ali uvek ne reagujem, jer ne zelim da budem sudija.

Ne mogu stvarno vise da gledam ovo licemerje! I ono tvoje pisanje u vezi Lutera nije u redu. Ili je inat ili glupiranje... Ja kao Hriscanin oprastam, ali kao istinoljubiva osoba ne mogu da prelazim cutke i to ignorisem. Zato izvini, pa nismo mi privatno da mozemo da se glupiramo ovde, ovo je forum.[/QUOTE]

Mire, ti ne primecujes sta druga strana namece nama, a kako vices u sumu takav ti se odgovor vraca. Zato ja zelim da promenimo diskusiju, jer sam si svedok da od ove koju smo svi do sada vodili, niko nema koristi osim djavaola. Zbog toga ajde da krenemo u konstruktivnom pravcu, a ne da razmisljamo samo o negativnosti.
Jesi li spreman da mi se pridruzis ili nisi?????

Nastavak:

OVCE IZ DRUGOG TORA

“I druge ovce imam,” izjavio je Hristos, “koje nisu iz ovoga tora, i one Mi valja dovesti; i cuce glas Moj, i bice jedno stado i jedan pastir.” (Jovan 10.16)

Zar ovo nije iznenadujuca Hristova tvrdnja da On vec ima svoje ovce koje se još nalaze u drugim torovima. Ako su u drugim torovima, kako onda i one
mogu biti Njegove? Možda neke od ovih ovaca do kraja nece fizicki pripadati jednom stadu, ali, Hristos ih ipak, naziva svojim. Ovce u Hristovoj izjavi su
vernici, a torovi su verske zajednice u kojima se nalaze pojedini vernici.

Hristos je najpre imao u vidu neznabošce koji su takode Njegov narod kao
i Jevreji. Neki prevodioci Biblije, medu kojima je bio i Jeronim (345-420), umesto Hristovih reci “Bice jedno stado” stavili su, bice jedan tor. Za rec “tor” u grckom upotrebljena je rec “aule”, dok za rec stado upotrebljena je rec “poimene”.

. Jeronim je u cetvrtom veku umesto stado, stavio, tor. Time je želeo da kaže
da svi koji pripadaju Hristovom stadu, moraju biti u istom toru - Crkvi, a za Jeronima ta Crkva je jedino katolicka. Taj promenjeni prevod ovako glasi: “Imam i druge ovce koje nisu iz ovoga tora; i njih Mi valja dovesti, i cuce glas Moj i bice jedan tor (ovcarnik) i jedan Pastir.” (Jovan 10,16; prevod, King James Version) Tako i danas u nekim prevodima možete naci ovaj izmenjeni prevod. Medutim, nijedan manuskript Novoga zaveta na grckom jeziku to ne potvrduje. Ni Hristos to ne tvrdi, On jasno kaže da ima ovce koje su još u drugim torovima, i On nastoji da ih dovede k Sebi. On ne ujedinjuje torove (ovcarnike) nego okuplja svoje stado, a neke od tih ovaca, još uvek su rasejane po drugim torovima.

Još su stari proroci prorekli za Hrista de ce biti videlo narodima, a ne jednoj grupi ljudi. “I ucinicu te da budeš videlo narodima.” (Isaija 42,16) “Nego te
ucinih videlom narodima... do krajeva zemaljskih.” (Isaija 49,6) Ova prorocanstva Hristos je primenio na Sebe: “Ja sam vidjelo svijetu; ko ide za Mnom nece hoditi po tami, nego ce imati vidjelo života.” (Jovan 8,12)

Hristos u svoje stado nije ubrojao samo Jevreje, kao što su to oni zamišljali, On je videlo svetu, a u to su ukljuceni svi stanovnici Zemlje. Ne samo da
je Isus uputio poziv milosti celome svetu, On je naglasio da ce neki od njih biti spaseni, dok neki koji su za sebe mislili da su spaseni, bice izgubljeni. “I
to vam kažem da ce mnogi od istoka i zapada doci i sješce za trpezu s Avramom, i Isakom i Jakovom u Carstvu nebeskome; a sinovi carstva izgnace se u tamu najkrajnju; onde ce biti plac i škrgut zuba.” (Matej 8,11.12)

Apostol Pavle to upravo objašnjava uporedujuci maslinu na koju su nakalemljene grane divlje masline. Zato Pavle upozorava one koji su se kao grane divlje masline pricepili na glavno stablo, ne treba da se time ponose, jer još postoji opasnost da budu odseceni od pitome masline. “Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricijepio si se na njih, i postao zajednicar u korjenu i u masti od masline; ne hvali se granama, ako li se pak hvališ, ne nosiš ti korjen, nego korjen tebe. A reci ceš: Odlomiše se grane da se ja pricijepim. Dobro, nevjerstvom odlomiše se, a ti vjerom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
Jer kad Bog rodenijeh grana ne poštedje, da i tebe kako ne nepoštedi. Gledaj, dakle, dobrotu i nepoštedenje Božije; nepoštedenje na onima što otpadoše i
na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ceš biti otsecen.” (Rimljanima 11,17-22)

Posle ovoga namece nam se pitanje iz Hristove izjave: “I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora... I bice jedno stado i jedan pastir.” (Jovan 10,16) Ovim je Hristos sakupljanje rasejanih vernika odredio u buducnosti. “I bice”, a ne i jesu. Zar ovo ne pokazuje da mnogi vernici koji su rasejani po svetu, koji se još mogu nalaziti u drugim torovima, ipak, su deo Hristovog stada koje On jednako poziva i sakuplja? Ovo potvrduje i Hristova izjava iz Otkrivenja 3. poglavlja. Opisom Crkve u Laodikeji, Gospod Isus opisuje svoju Crkvu poslednjeg vremena ukazujuci na njeno pravo duhovno stanje i teškoce s kojima se suocava. “Znam tvoja djela da nijesi ni studen ni vruc. O da si studen ili vruc! Tako, buduci mlak, i nijesi ni studen ni vruc, izbljuvacu te iz usta svojih.” (Otkrivenje 3,15.16)

Ovo je zaista zabrinjavajuce. Hristos na sve strane u Svojoj Crkvi vidi ravnodušnost, mlakost i nevjerstvo. Najveca je teškoca u tome što oni, iako su slabi, mlaki i neverni, sebe smatraju vernim i ispravnim. Hristos nastavlja: “Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrecan, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go.” (Stih 17)

Najveca obmana je kad neko sam sebe vara, prikazujuci se da je ono što nije i na toj lažnoj pretpostavki zida kule u oblacima. Samoobmana je vrhunac prevare.

Ovu dijagnozu nije uspostavio covek, nego ju je objavio Onaj koji poznaje naše pomisli, pobude i skrivene namere crca. On poznaje mnogo bolje naše
duhovno stanje, nego što ga mi licno poznajemo.

I pored tog žalosnog duhovnog stanje Crkve, Hristos je ne odbacuje. Organizovana Hristova Crkva je potrebna, njoj su potrebne vode koje su ispunjene Svetim Duhom, da vode Njegov narod, da lece bolesne, podižu iznemogle, hrane duhovnom hranom gladne, i hrabre obeshrabrene. Samo dobro organizovana Crkva može zadovoljiti potrebe, ne samo svojih vernika, nego i potrebe sveta koji to u velikoj meri ocekuje od Crkve. Crkva je potrebna i svakom pojedincu, jer samo u slozi i zajednickim naporima, pojedini vernik može da raste i da se duhovno razvija daleko bolje nego ako je sam.

Medutim, sticajem okolnosti, mnogi vernici su još uvek usamljeni, pa iako se pod tako teškim okolnostima bore i nastoje da žive u videlu koje su primili, Bog ih nece zaboraviti.
Hristos svoj savet ne upucuje samo jednoj organizaciji, on ga upucuje svim vernicima gde god da se nalaze i ocekuje odgovor, ne od Crkve kao rganizacije, što bi bilo potrebno da to i ucini, nego ga ocekuje od svakog pojedinca, jer na Božjem sudu stajacemo kao pojedinci i svako od nas položice racun i primiti ono, ne što je njegova Crkva izabrala, nego što je on licno izabrao.

Sledi nastavak

 

[Marko1932]

Nastavak:


Evo kako se Hristos obraca svakom pojedincu:
“Svjetujem te da kupiš u Mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš; i bijele haljine da se obuceš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti ocinjom pomaži oci svoje da vidiš.” (Stih 18) Zlato, bele haljine i mast koja bi nam pomogla da duhovno progledamo, su duhovni darovi koje besplatno nudi naš Otkupitelj.Posle ovog verni Svedok objašnjava zašto se tako oštro obraca svojoj Crkvi: “Ja koje god ljubim, one i karam i poucavam; postaraj se, dakle, i pokaj se!” (Stih 19) Kao da je izgubio nadu da ce ovaj savet prihvatiti Njegova Crkva, a bilo bi neophodno da ga prihvati, zato na kraju ove poruke On se obraca svakom pojedincu: “I evo stojim na vratima i kucam; ako ko cuje glas Moj i otvori vrata, uci cu k njemu, veceracu s njim i on sa Mnom.” On i sada svakome od nas upucuje svoj poziv, kuca na vrata našeg srca i ceka odgovor. Dokle ce milost Božja cekati našu odluku?

Iako su predvideni veliki gubici, ipak, pored svega, bice pobednika: “Koji pobijedi dacu mu da sjedne na prijestolu mojemu... Ko ima uho da cuje neka cuje šta govori Duh Crkvama.” (Stih 21.22) Ova poruka upucena je svim Crkvama, a ne Crkvi.
Kada ce se ostvariti Hristov plan - jedno stado i jedan Pastir?
To stado i danas postoji, samo su neki od Njegovih vernika još uvek rasejani po svetu. Neki od njih, iako su sticajem okolnosti usamljeni, iskreno služe Bogu prema skromnoj svetlosti koju su primili, iako se neki od njih još uvek nalaze u drugim torovima. Kada ce se dakle ostvariti Hristov plan - jedno stado i jedan Pastir?

Hristos je to objasnio pricom o Deset devojaka. On ih je podelio samo u dve grupe - mudre i nerazumne. Obratimo pažnju na opomenu: “A buduci da Ženik odocni, zadrijemaše SVE i pospaše.” (Matej 25,5) Ova je opomena upucena svima. Sve su devojke, mudre i nerazumne, zaspale. “A u ponoci stade vika: Evo Ženika gdje ide, izlazite mu na susret...dode Ženik i gotove udoše s Njim na svadbu i zatvoriše se vrata.” (Matej 25,6-10) Ceo svet je ukljucen u tu jedinu grupu, koju ce konacno Hristos podeliti u dve vidljive grupe, jedna ce primiti nagradu, a druga osudu.

Isus je to ovako objasnio: “I kad dode Sin Covjeciji u slavi svojoj i svi sveti andeli s Njime, onda ce sjesti na prijestolu slave svoje. I sabrace se pred Njim SVI NARODI, i razlucice ih izmedu sebe kao pastir što odlucuje ovce od jaraca. I postavice ovce s desne strane Sebi, a jarce s leve. Tada ce reci Car onima što Mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta...” (Matej 25, 31-34)

Tada ce konacno biti jedno stado spasenih i jedan Pastir.“Oni koje Hristos pohvaljuje na sudu možda su malo poznavali teologiju, ali su gajili Njegova nacela. Pod uticajem Božanskog Duha bili su blagoslov ljudima oko sebe. Cak i medu neznabošcima ima onih koji su gajili duh ljubaznosti; pre nego što su reci života doprle do njih; prijateljski su primali misionare i služili im cak i po cenu svog života. Medu neznabošcima ima onih koji neznajuci obožavaju Boga, onih do kojih svetlost nikada nije doprla preko ljudskih oruda. Oni nece propasti. Iako ne poznaju Božji pisani Zakon, culi su Njegov glas kako im govori u prirodi i cinili ono što Zakon zahteva. Njihova dela potvrduju da je Sveti Duh dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznaje kao svoju decu... Hristova ljubav ne obuhvata samo neku odredenu grupu ljudi. On se poistovecuje sa svakim detetom ljudske porodice.” (Cežnja vekova, str. 638. org)

“Kada budemo voleli ovaj svet, kao što ga je On voleo, tada je ostvarena Njegova misija za nas. Pripremljeni smo za Nebo, jer imamo Nebo u svom srcu.” (Isto, str. 641. org)

Isus porucuje: “Evo cu doci skoro i plata Moja sa Mnom da dam svakome po djelima njegovim.” (Otkrivenje 22.12)
“Koji pobijedi, dobice sve, i bicu mu Bog, i on ce biti Moj sin.” (Otkrivenje 21,7)

Da li smo se ti i ja prikljucili Hristovom stadu?


Sledi nastavak:

 

[antonijadz]

Ovde ima sina mog starog poznanika, koji godinama ne razgovara sa oce, jer on po njegovom sudu nije bio dobar otac. Ja dobro poznajem i njergopvog oca i u nekim stravrima sine je u pravu. Medjutim, ja sammu postavio pitanje: Dali si ti bolji od tvoga oca? On kaze jednom cu mu napisati sva zla kojeje cinio. A ja ga upitah i sta ces postici s tim. Zar nebi bilo bolje od tebe kao sina da napises osu pismo i da od njega trazis oprostaj od njega zato sto nisi bio onakav sin kakav treba da bude.
Sine se vfeom iznenadio, i upitao a zasto dase ja njemu izvinjavam?
Psle dugo razgovora predlozio sam da preko svega predje i da se izmiri sa oce. Rekao sam u d amu je otac u godianhma i builo bi nerazumno i kobno da umre a da se ne pomirite.
Sin to uopste nije uzeo u obzir. Mati je dosla da ga pre tri meseca poseti. Pokusala je da nazove muze telefonom koji je ostao sam u Srbiji, ali nikako nije uspela. Nazvala je susede i zamolila da provere sta je sa muzem. Susedi su ga nasli mrtvoga u krevetu. Uzalude se sina sada kaje sto me nije poslusao, ja mu ne kazem ni jednu rec, jer znam koliko se muci, ali promasio je jedinstvenu priliku da se pomiri sa ocem.

Dali je ova priča istinita? Ako je jako poučna ,i tužna