Kakva je to crkva bez "odrzive dogme" i kontinuiteta? Zar Bog propoveda neistine i lazi svo vreme? Gde jedan propovednik odbacuje ucenja prethodnih i iznosi nova vidjenja nazivajuci ih "novim svetlom"??? Kako ce se ljudi onda spasti slusajuci to?
Dobro ti jutro Mire, nisam stigao da sinoć odgovorim izvini. Pitao si se kakva je to crkva bez održive dogme? Hajde da pojasnim šta je to, i sa kakvim opasnim mišljenjem imamo posla, i odakle oni, sledbenici takvih mišljenja izvlače svoje "umotvorine".
Isus, Bog je večan, nepromenjiv, Put je Istina i Život, isti juče, danas i sutra. Shodno tome i Njegova Crkva je večna, ista, juče, danas i sutra, što znači da su osnovi vere nepromenjivi. Poruka je uvek ista. Kao i izvor i ona prosto JESTE.
Problem nastaje u nama, mi ljudi smo promenljivi, nestalni, i grešni. Posebno ovo poslednje, imajući u sebi taj neporecivi dar Slobodne Volje, kao i uma, mi sebi dajemo za pravo da prosuđujemo šta je dobro a šta zlo, i to ne po Večnim, Božanskim terminima, nego po našim. Tu, baš tu dolazi onaj koji se stalno vrti oko nas, i zavodi, tiho šapuće i hrani naš ego. Tada dolazi do pada, svaki put iznova.
Istim principom vođeni su i osnivači mirijada protestantskih sekti, kvazi crkava i kultova. Kušač ih je prevario, a da oni toga nisu ni svesni, jer su uvereni da čine ispravno. Ali ne po Bogu ispravno, nego po sebi. Otuda i Sola Scriptura, otuda i "Pisma tumače sama sebe". Bez zajednice, jer Crkva jeste zajednica, jedno Telo, oni se oslanjaju samo i isključivo na Bibliju.
Ako bi smo poverovali njihovom ponavljanju da je Biblija sve, i da je u stvari u samoj Knjizi sačuvana dogma i kontinuitet, našli bi smo se, brate moj, pred kontradikcijom. Jer, ako je, a jeste Biblija jedna, zašto toliko različitih tumačenja, ne retko poptuno suprotstavljenih? Bog je jedan, večan i nepromenljiv, Istina je istina, kako god da se posmatra.
Baš ta kontradikcija, rađa druge kontradikcije, u spirali kontradikcija koje se množe geometrijskom projekcijom. Da bi to opravdali, sledbenici ovakvih ideja, izmišljaju evolutivnu teologiju, zajedno sa njom dodaju iu Hulu, tvrdnjom da je Sveti Duh, zatvoren u Bibliji. Jedna hula dovodi do druge, jer to je kao i kod greha, prvi prekršaj vodi ka drugom, a sve pod sataninim "a što ne bi moglo". Ta druga hula, proizašla iz prve je fantazmagorija o "duhu proroštva", za koju opet "nalaze" opravdanje i "dokaz" u Pismima. Pazi, sledbenici Sola Scriptura, posebno oni koji pripadaju onome što Slap naziva "otpadom" od otpadna, a oni sebe "ostatkom", ne čitaju Bibliju onako kako tvrde da čitaju, nego je čitaju da bi našli potvrdu za svoje zamili. Što se u slengu nazova "cherry picking" ili biranje redaka, bez obraćanja pažnje na ostatak teksta. Pri takvom čitanju, sve može da bude proročanstvo, bitno je samo da se slaže sa onim što je u nečijoj glavi nastalo.
Sve to nije nikakva doktrina, dogma, kontinuitet Istine. Jer svako može da tumači kako hoće, a sve što je potrebno je da se redak koji barem jednom jedinom rečju potvrđuje umotvorinu, nalazi u Bibliji. Kontekst, ostatak teksta, utvrđena vera, sve to je nevažno.
Da li je to otpad?
Da, i to konstantni. Jer predstavlja realtivizaciju, i Boga koji je isti juče, danas, sutra, predstavlja kao nekoga ko laže, ne zna šta govori.
Da li je to Hula na Svetoga Duiha?
Da, jer izvrće Božansko obećanje o Duhu Istine, paraklitosu, koji je da se ne zaboravi sišao nad Crkvu (apostole).
Dakle, niti imaju kontinuitet dogme, niti imaju kontinuitet verovanja.
Naravno, sada će, ako već nije, slediti haranga o tome kako smo mi uradili slične stvari, i kako je došlo do rakola - šizme, i kako ovo i kako ono.
Predvildjivi su u svojoj zluradosti, ali neka ih, treba da postoje kao primer onoga šta samovolja i aroigancija čine ljudima.
