Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Bogat je esencijalnim uljima i lekovitim aromatičnim supstancama, koje uništavaju štetne bakterije u usnoj duplji i crevima
Ova namirnica je "jaka" za osobe sa osetljivom sluzokožom želuca
PROLEĆE je vreme "zeleniša", a mladi luk ima posebno mesto na trpezi, budući da je nezaobilazni deo salata. Izuzetno je bogat mineralima, pre svega kalijumom, fosforom i kalcijumom, koji štite srčani mišić i kosti, kao i vitaminima B kompleksa. Sadrži i glukokinin, biljni hormon koji snižava nivo šećera u krvi, pa se posebno prepopručuje dijabetičarima.
Odličan je za osobe koje žele da smršaju i očiste organizam od toksina, koji su se nagomilali od teške zimske hrane. Bogat je esencijalnim uljima i lekovitim aromatičnim supstancama, istina, one uzrokuju neprijatan dah posle konzumiranja, ali su i prirodni antibiotici jer uništavaju štetne bakterije u usnoj duplji i crevima.
Sok mladog crnog luka koristi se protiv raznih kožnih infekcija, a kada se pomeša sa kašikom meda, efikasan je lek za respiratorne probleme. Ipak, lekari upozoravaju da je ova namirnica "jaka" za osobe sa osetljivom sluzokožom želuca, ne preporučuje se ni onima koji boluju od gastritisa jer stimuliše lučenje želudačnih sokova. To se može ublažiti ako se mladi luk preseče po vertikali, a potom drži u hladnoj vodi nekoliko minuta.
Od raznih informacija o zdravoj ishrani i koliko je važna za zdravlje, ponekad je teško da napravimo prvi korak i jednostavno započnemo taj novi režim.
Evo kako započeti sa zdravijom ishranom u nekoliko koraka.
Nauka o zdravlju Sebastiana Knajpa obuhvata pet temeljnih područja: vodu, ishranu, bilje, životnu ravontežu i kretanje. U svom zdravstvenom priručniku on nudi brojne načine primene Knajpovih načela u svakodnevici, među kojima se nalazi i deo o zdravoj ishrani.
Za načelo hrane Knajp se drži izreke da smo ono što jedemo. Misli da su našem telu stalno potrebne hranljive materije kako bi održalo strukturu tkiva i telesne funkcije. Za to mu je potrebna umerena, raznolika ishrana, a prednost treba dati namirnicama biljnoga porekla.
Konzumiranje više manjih porcija dnevno čuva probavni trakt i sprečava napade gladi. Tako bi trebalo da jedemo hranu prema ponudi u određenom godišnjem dobu. Među sezonske namirnice u proleće spadaju salate, spanać, špargle, jagode, samoniklo i vrtno bilje.
Leti na meniju često treba da se nađu krastavci, tikvice, paradajz, paprika, razno bobičasto i ostalo voće. U jesen je dobrodošao krompir, orašasto voće, jabuke, grožđe, kupus i brokoli, a zimi nam preostaju ukiseljene namirnice, razne vrste kupusnjača, kiseli kupus, praziluk, crveni luk, turšije. Sve to možete da raspodelite bez kupovine namirnica koje su uvezene iz drugih zemalja u doba godine kojem ne pripadaju tako što ćete ih kvalitetno spremiti u sezoni i imati na raspolaganju veći deo godine.
Jedan od Knajpovih saveta kako se jednostavno držati zdrave ishrane jeste da, na primer, pet puta dnevno treba konzumirati voće i povrće, a u to uključiti i koru jer sadrži mnogo balastnih materija.
Umereno, ali redovno treba konzumirati mleko i mlečne proizvode, a sveži kravlji sirevi dobar su izvor belančevina. Dva do tri puta nedeljno na meniju treba da se nađe meso, a jaja čak dva na dan. Masnoće, pak, treba da konzumiramo krajnje umereno, s time da prednost imaju one biljnoga porekla.
Šećer, poslastice, alkohol, kafa i slične namirnice većinom nemaju nikakvih hranljivih vrednosti, ali uživanje u njima s merom i samo u posebnim prilikama može da pridonese osećaju užitka i životnoj radosti, piše T portal.
Istraživanje britanskih naučnika pokazalo je da ljudi koji uzimaju veće količine namirnica bogatih vitaminom B6 sanjaju živopisnije snove i sećaju se najvećeg dela svojih snova.
Vitamin B6, prema ovom istraživanju, “budi” mozak tokom REM faze pretvarajući aminokiseline u serotonin, pa se snovi koji sanjate tako lakše pamte.
Ukoliko i vi ne možete da zapamtite ono što ste sanjali, jedite banane, orase, žitarice, povrće i meso, jer ove namirnice sadrže velike količine vitamina B6.
Ipak, nemojte preterivati, jer prevelike doze mogu da prouzrokuju nesanicu, grčeve, povišen krvni pritisak i aritmiju, upozoravaju stručnjaci.
Pečurke su uvek imale zanimljivo mesto u ljudskoj psihi. Povezivane sa magijom, duhovnim moćima i mističnim otkrićima, pečurke su se koristile kao oruđe, kao sredstva za lečenje, otrovi, halucinogeni...
Ovih dana pečurkama se posvećuje medicinska i naučna pažnja
Istraživanja širom sveta o ovim namirnicama je sve više, a procenjuje se da li se one mogu koristiti kao prevencija i terapija za neke zdravstvene probleme uključujući poremećaje imuniteta, virusne infekcije, visok holesterol, bolesti jetre, raka...Tri vrste pečuraka imaju važnu medicinsku ulogu.
Shiitake, Lentinus edodes
Sa medicinske tačke gledišta ova vrsta pečurki se bori protiv mnogih uobičajenih zdravstvenih problema. Ona sadrži polisaharid lentinan i beta 1.3. glukan – koji su vrlo moći u borbi protiv virusa i tumora.
Zbog prisustva polisaharida pomaže i u borbi protiv gripa. Neka istraživanja pokazala su da se ona štiti i od oštećenja koje uzrokuju radijacija i hemioterapija. Šhiitake je dobra i za srce i smanjuje holesterol, što je pokazalo i nekoliko istraživanja.
Hrastova sjajnica (Reishi, Ganoderma lucidum)
Ovo je jedna on najcenjenijih biljaka u tradicionalnoj kineskoj medicini i za nju se ne smatra samo da produžava život već i da čoveku daruje svetlost, mudrost i da dovodi do prosvetljenja.
Što se tiče njenog medicinskog uticaja, studije širom sveta pokazale su da je ona vrlo efikasna u borbi protiv tumora (zbog prisustva polisaharida beta 1.3). Ona takođe jača imuni sistem i ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo; a pokazala se uspešnom i kod obolelih od hepatitisa.
Reishi štiti jetru od toksina, a efikasna je i u borbi protiv hroničnog bronhitisa. Ona je vredan izvor i adenozina koji štiti srce.
Maitake, Grifola frondosa
Iako ova vrsta pečurke nema takvu reputaciju kao prethodne dve, ona je možda od velikog značaja za borbu protiv HIV-a. Na Internacionalnoj konferenciji o sidi u Amsterdamu, rečeno je da maitake štiti od dobijanja hiv-a.
Iako ona ne ubija virus, igra važnu ulogu u terapiji obolelih. Neka japanska istraživanja poručuju da je maitake čak uspešnija u jačanju imunog sistema od prethodno navedenih vrsta pečurki.
Ona, takođe, sadrži široku lepezu vrednih sterola, glikozida, amino kiselina, enzima, polisaharida, vitamina, minerala i ostalih lekovitih jedinjenja.
Koji je najbolji način uzimanja ovih pečurki?
Najbolje je konzumirati ih kroz ishranu, ali je vrlo teško naći ih sveže ili sušene. Neke kineske prodavnice ih možda imaju, a ako uspete da dođete do njih kupite ih u kesi i naučite da ih koristite u raznim jelima. Možete pronaći i neke dodatke ishrani na bazi ovih pečuraka u radnjama zdrave hrane.
Brusnica, lat. Vaccinium macrocarpon, je grmolika biljka s crvenim trpkim plodovima. Porijeklom je iz Sjeverne Amerike, gdje su je domoroci od davnina koristili kao hranu, lijek i u religijske svrhe. Zbog svojih svojstava zasluženo spada među najljekovitije biljke svijeta.
Sastav i ljekovitost brusnice
Brusnica je bogata vlaknima, antocijanima, proantocijanidinima, beta-karotenom, vitaminom C, kalijem, kalcijem, magnezijem i drugim mikronutrijentima. 100 g svježih brusnica sadrže samo 15 kalorija dok energetska vrijednost 100 g suhih brusnica iznosi 60 kalorija. Koncentrat brusnice naziva se brusnicin i najčešće se koristi u liječenju infekcija mokraćnog mjehura uzrokovanih E.coli. Osim toga brusnica može se koristiti kod...
bakterijskih i gljivičnih infekcija
čira na želucu
bolesti zuba i zubnog mesa
oslabljenog imuniteta
dijabetesa
bolesti oka
kao prevencija kardiovaskularnih bolesti
kao prevencija karcinoma dojke, želuca i debelog crijeva
Brusnicom protiv urinarnih infekcija
Stanovništvo Sjeverne Amerike stoljećima je koristilo brusnicu u liječenju bolesti urinarnog trakta. Moderna istraživanja su potvrdila da brusnica uvelike pomaže u prevenciji i liječenju urinarnih infekcija. Sastojak proantocijanidin zaslužan je za sprječavanje prianjanja bakterije E. coli na stijenke mjehura i njezinog daljnjeg razmnožavanja. Za prevenciju su dovoljne dvije čaše nezaslađenog soka brusnice dnevno. U liječenju problema urinarnog trakta koristi se i čaj od listova brusnice. Čaj također pomaže kod reume, gihta i bubrežnih kamenaca. Važno je znati da kod liječenja upale mjehura trebate koristiti samo lužnate ili samo kisele preparate. Plodovi brusnice imaju kiselu bazu dok lišće brusnice te biljke poput medvjetke i koprive imaju lužnatu bazu. Zbog toga ih nikada nemojte miješati.
Brusnica - prirodan antibiotik i antioksidans
Zahvaljujući hipuričnoj kiselini, brusnica ima snažno antibakterijsko djelovanje, zbog toga je korisna za liječenje i prevenciju infekcija. Ujedno, brusnica jača otpornost organizma. Brusnica djeluje i na Helikobakter Pylori, zbog čega je korisna za liječenje čira na želucu. Zahvaljujući svom antimikrobnom djelovanju, pomaže i kod parodontalnih bolesti desni. U istraživanjima, sredstvo za ispiranje usta s brusnicom značajno je smanjilo pojavu karijesa. Brusnica sadrži antioksidans fenol koji sprječava srčane bolesti, prijevremeno starenje i nekoliko vrsta raka. Brusnica obiluje i taninima koji su bitni za zdravlje srca. Sadrži i velike količine flavonoida i polifenola koji služe kao prirodna obrana od ateroskleroze jer inhibiraju loš kolesterol i poboljšavaju cirkulaciju. Brusnica usporava starenje i probleme koje ono donosi poput gubitka koordinacije i memorije. Ako imate dijabetes pripazite da ne konzumirate sok brusnice zaslađen šećerom. Nemojte koristiti proizvode od brusnice ako uzimate varfarin.
Kako uzgojiti i koristiti brusnicu
Brusnica voli humusno kiselo tlo, pa je kod sadnje potrebno dodatu kiseli treset. Biljke se sade na 30 cm razmaka u redu. Jarak za svaku sadnicu treba biti dubok 20-25 cm. Između redova treba kositi i malčirati iglicama bora, kiselim tresetom ili piljevinom. U toku rasta brusnica pušta izdanke i na taj se način sama dalje širi odnosno razmnožava. Brusnica cvate dva puta, u 5-6 mjesecu i 7-8 mjesecu, a dozrijeva u 7. i u 9. mjesecu kad je i glavna sezona berbe. Sadnicu brusnice možete nabaviti u većini poljoprivrednih apoteka, preko interneta ili u rasadnicima. Bezbroj je načina na koji možete koristiti brusnicu u kuhinji. Od nje možete pripremiti čaj, sok, desert, umak ili džem. Pogodna je za zamrzavanje i sušenje. Ako želite uživati u ljekovitim dobrobitima brusnice, nemojte kupovati industrijske sokove jer sadrže minimalne količine ovog voća. Kupujte što prirodnije proizvode, informirajte se i čitajte deklaracije. Sušene brusnice, prirodni sok brusnice i druge proizvode na bazi ovog voća možete kupiti u biljnim ljekarnama i trgovinama zdrave hrane. Recept - svečani umak od brusnica
Za kraj jedan recept za svečani umak od brusnica: Sastojci
• 200 g sušenih ili zamrznutih brusnica
• 40 g smeđeg šećera
• 200 ml soka od naranče
• 300 ml vode
• pola naranče
• 40 g svježeg đumbira Priprema
U posudi pomiješajte brusnice, šećer, sok od naranče i vodu. Naribajte koricu polovice naranče i narežite je na nekoliko kriški, a đumbir ogulite, pa sve zajedno dodajte brusnicama. Poklopite, stavite na laganu vatru i kuhajte 30 minuta uz povremeno miješanje. Kad je umak gotov, izvadite đumbir i komade naranče, a umak stavite u posudu za posluživanje
Makrobiotički način ishrane zasniva se na elementarnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju između čoveka i sredine u kojoj živi, kao i na dinamičnoj harmoniji između antagonističkih i komplementarnih principa jin i jang... Takav način ishrane iskusili su tokom vekova milioni i milioni ljudi, mnogo pre nego što se ona nazvala makrobiotičkom. Čak i u našim uslovima u kojima ne postoje prodavnice, uz malo dovitljivosti, sasvim pogodni uslovi da se ona ipak sprovodi. Niko vas ne može sprečiti da sebi kopate grob sopstvenim zubima, ali ako ste rešili da izvedete revoluciju u svojoj kuhinji, ako se od svakodnevne rastrzanosti između posla i porodice osećate jadno i umorno, ako ste se ugojili pa ste nezadovoljni, ako mnogo pušite ili pijete, tišti vas neka boljka, pokušajte sa makrobiotikom – ne može da škodi. Oni koji su probali tvrde da imaju osećaj kao da su se - ponovo rodili.
No, pošto makrobiotika ipak nije samo hrana, nego i ukupan stav prema životu, testirajte za početak sebe i odgovorite na sledeđa pitanja:
• Da li je moja dnevna ishrana sasvim dobra za zdravlje i kondiciju? • Da li se čudim prirodi? • Da li cenim društvenost i sve ljude? • Da li sam zahvalan zbog same činjenice što živim? • Da li jedem nerafinisanu hranu i integralna žita svakodnevno i da li dobro sažvaćem svaki zalogaj hrane? • Da li je hrana koju unosim u toku dana prirodna i da li izbegavam onu koja se tečko vari ili koja sadrži visok procenat veštačkih materija? • Da li svakog dana jedem povrće? • Da li svoje obroke začinjavam umereno, pa i umerenom količinom (morske) soli koja je bogata mineralima ili radije koristim prečišćenu? • Da li pokušavam da ne preterujem s mesom, jajima, sirom, i drugim namirnicama koje sadrže veliku količinu zasićenih masnih kiselina i holesterola? • Da li koristim nerafinisan šećer i malteks ili rafinisani šećer? • Da li izbegavam preteranu potrošnju voća i voćnih sokova, naročito onih koji potiču iz južnih krajeva?
Ako na ova pitanja imate većinu odgovora sa „ne“, onda treba da se zabrinete za svoju ishranu i obratite pažnju na način kako to čine makrobiotičari. Iz samih pitanja već se nazire u čemu je stvar.
„Oružje“ kojim se makrobiotičari suprotstavljaju izazovima savrmene civilizacije su sva moguća žita, i to u svom integralnom sastavu (sa opnom i klicom, očišćena samo od pleve), koja čine glavni deo dnevnih obroka. Njih predvodi integralni pirinač kao osnovna hrana. (Uzgred: U Japanu se „Idem da jedem“ kaže idem da jedem GOHAN, što u bukvalnom prevodu znači „Idem da jedem pirinač“ . Pirinač je identifikovan sa obrokom, i njegovo mesto u ishrani je tako jasno naglašeno. U zapadnom svetu, međutim, nikad se ne kaže „Idem da jedem hleb“.
Zatim sledi povrće, mahunarke (soja, pasulj, grašak, sočivo, bob), voće (uglavnom u pripremi slatkiša), jezgrasto voće i ponekad malo ribljeg mesa ili mesa živine hranjene prirodnom hranom bez koncentrata.
Još ređe popije se i koja čašica piva ili vina ili čajeva i kafe koji su pravljeni od određenih biljaka. Da ne biste na samom početku ustuknuli pred nečim što je za naša merila ishrane sasvim novo, citiraćemo ovde reči Žorža Osave, oca savremene makrobiotike:
„Hteo bih da preciziram da makrobiotika nije ni vegetarijanska hrana ni samo ishrana mesom, a naročito nije protiv alkogholnih pića i duvana. ,alrobiotika ne negira niti uzdiže samo jednu vrtu namirnica: ona nije nikakva disciplina pa zato ne daje nikakve recepte. Cilj makrobiotike je da ceni ambijent koji nas okružuje i živi s njim u harmoniji. Ona, dakle, nije ni propis ni pravilo, ni obećanje ni asketska disiplina, niti teorija studija, već novi način da se primeni naturalizam.
Makrobiotika nas uči kako da živimo na zdrav način, hraneći se svime onim čto nam nudi – Priroda. Princip koji treba slediti sastoji se u tome da poštujemo hiljadudugogodišnje tradicije ishrane u zemlji u kojoj živimo. Treba samo pratiti prirodu.
Zašto govorimo sve ovo? Zato što mnoge osobe slede makrobiotiku kao da je to neki krut i monoton recept. Mnogi misle da treba čitavog života da slede nekakvu rigoroznu dijetu prepisanu za neku posebnu bolest. Međutim, čim bolesnik ozdravi, mora napraviti i jedan korak dalje da bi stvorio sebi novo ustrojstvo kojim će se odupreti bolesti, hraneći se pravilno svim onim što uspeva u njegovoj zemlji, kombinujući vešto te namirnice. To je makrobiotika. Čim se postigne takvo stabilno stanje zdravlja, više se ničega ne treba bojati. Takvo zdravlje neće se poremetiti ako povremeno pojedete i neko pikantno jelo, popijete koju čašicu ili popušite neku cigaretu. Izvor: Zdrav život
Koliko puta u toku dana na poslu čujete pitanje „Šta ćemo danas jesti“? i onda uglavnom birate između grickalica i visokokaloričnih nezdravih sendviča. Da vas ne bi mučila ova dilema, jer i u jednom i u drugom slučaju grešite, nosite hranu od kuće. Ne tražite izgovore i nađite vremena pošto ćete se u suprotnom za koju godinu suočiti s gojaznošću, hroničnim umorom i ozbiljnim zdravstvenim problemima poput visokog krvnog pritiska.
– I na poslu možete da se hranite zdravo. Dovoljno je da masno lisnato testo zamenite niskokaloričnim integralnim hlebom i žitaricama, koji će vas brzo zasititi, i salatama. Za samo pet minuta možete da napravite ukusnu, a zdravu kombinaciju povrća, mladog sira, belog mesa ili tunjevine. Imajte na umu da salate od testenine i krompira sadrže mnogo ugljenih hidrata, što znači da nisu ništa bolje od sendviča – objašnjava nutricionista Mirjana Ljutić. NE ZAPOSTAVLJAJTE SOJU
I soja je, kaže Ljutićeva, odličan izbor zato što štiti srce i snižava holesterol, a posebno se preporučuje ženama kao dobar izvor kalcijuma i vitamina B grupe. Kako sad na pijacama imate bogatu ponudu povrća, kod kuće možete brzo napraviti dobar ručak koji ćete poneti na posao. Recimo, obarite povrće i pomešajte ga s kockicama sojinog sira i krupno seckanim pečurkama i dobićete zdrav i hranljiv obrok.
– Uvek doručkujte jer preskakanjem ovog obroka mozak ostaje bez glukoze, svog najznačajnijeg energenta, što rezultira umorom, bezvoljnošću i padom koncentracije. Dobar doručak mora biti obilan, ali ne i prejak. Jedan od najzdravijih i nutritivno najizbalansiranijih jutarnjih obroka svakako je musli. Kombinacija raznih žitarica u njemu, a naročito koštunjavih plodova, pomaže snižavanju holesterola. Još ako mu dodate komadiće svežeg voća, dobićete zdrav doručak koji će vas snabdeti energijom tokom celog prepodneva – savetuje naša sagovornica. NAPRAVITE ZDRAV SENDVIČ
Ukoliko ne možete bez sendviča, pravite ih od integralnog hleba, s tunjevinom, piletinom, ćuretinom, šniclama od soje i svežim povrćem. Kao namaz, umesto maslaca, koristite svež sir, obranu pavlaku ili pastu od soje.
– Gojazne osobe često govore da ne uspevaju da smršaju jer dosta vremena provode na poslu, a tamo ne mogu zdravo da se hrane. Onda gladuju misleći da će tako smršati. Međutim, napadi užasne gladi su frustrirajući faktor jer glad podstiče loše raspoloženje i posle izgladnjivanja predstoji nekontrolisano prejedanje – upozorava Ljutićeva.
Zaposlenima koji žele da smršaju naša sagovornica savetuje da jedu što ćešće, i to male obroke. Za njih je, kaže, idealan bareni brokoli jer je niskokaloričan, brzo zasiti i vrlo je zdrav jer sadrži dosta folne kiseline.
– Za ručak jedite što više zelenog i zeljastog povrća, kupus salatu i salatu od svežeg spanaća. Dobra je i artičoka, koja stimuliše izlučivanje žuči, te tako povećava uklanjanje nakupljenih toksina u organizmu.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Jelovnik za kancelariju
Doručak: dvopek od integralnog brašna, vegetarijanska biljna pašteta posuta semenkama lana i susama i šoljica zelenog čaja (340 kcal) Užina: šolja bezmasnog jogurta (65 kcal) Ručak: 90 g pečenih pilećih prsa, 100 g barenog brokolija, zelena salata i tanko parče crnog hleba (275 kcal) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Je l’ svaka voćka idealna užina?
DA
Umesto grickalica, koje imaju visok procenat masnoće, na poslu je ipak bolje da grickate voće. Jedite jabuke pošto odlično blokiraju glad i kivi jer smanjuje potrebu za slatkim. Banana momentalno stvara osećaj sitosti, pa je idealna užina za osobe koje su na dijeti. NE
Ljudi misle da mogu da jedu neograničene količine voća jer ono ne goji, a to uopšte nije tačno. Nije svaka voćka ista. Primera radi, jedan avokado ima 50 grama masti, kao i 150 g masne guščetine. Izbegavajte grožđe i šljive, jer su izuzetno kalorične.
Kelj se smatra jednom od najzdravijih namirnica, zbog sastojaka koji imaju neverovatno povoljno dejstvo na čovekov organizam. Evo zbog čega je kelj namirnica koju bi trebalo svakodnevno da jedete.
Kelj je bogat vitaminom K, antioksidansom koji pomaže razvoj kostiju i reguliše zgrušavanje krvi i zahvaljujući kojem, prema jednom istraživanju, možete umanjiti rizik od raka.
Veoma je bogat vitainom A, koji pomaže očuvanju čula vida, rast, formiranju kostiju, obnavljanju tkiva i stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
Sadrži vitamin C u velikim količina, kao i vlakna koja su veoma važna za probavni sistem.
Sadrži i značajne količine vitamina B6, koji održava nervni i inuni sistem, kao i gvođže i kalcijum.
Bogat je kartenoidima luteinom i zeaksantinom, koji su važni za zdravlje očiju.
Sve ove zdrave sastojke iz kelja unesite tako što ćete napraviti salatu ili sveži sok od šargarepa, jabuka, kelja i đumbira.
Zbog fine arome i ukusa vrednuje se najviše od sveg jagodičastog voća, a u ishrani ima zavidno mesto zbog izuzetne hranljivosti i lekovitosti njenog ploda
Jagoda je izuzetno hranljiva i lekovita
Omiljena višegodišnja zeljasta biljka jagoda (Fragaria vesca), vodeća je vrsta jagodičastog voća u svetu, a i kod nas.
Omiljena je zato što je njen plod izuzetan za upotrebu ne samo svež, nego i smrznut. Zbog fine arome i prijatnog ukusa, šumska jagoda se vrednuje najviše od sveg šumskog voća.
U kultivisanom smislu, u svetu ima čak 400 vrsta ovog voća. Uspeva kao šumsko i baštensko voće u zonama umerene klime. U smislu delotvornosti, lekovite su i jedna i druga, ali zbog kvaliteta, obilja vitamina i drugih korisnih sastojaka, mala prednost daje se šumskoj jagodi.
Za lečenje se koristi plod, lišće i koren. Lišće se bere u maju, junu, julu i avgustu, plod u junu, julu i avgustu, a koren se vadi u septembru. Od svih delova kod jagode najzanimljiviji je plod, jer sadrži oko deset odsto šećera i ravnomerno zastupljene slobodne organske kiseline - limunsku, vinsku i jabučnu, pektin, mineralne sastojke, aromatična jedinjenja, karoten, vitamin C.
U šumskim jagodama ima više gvožđa nego u domaćim, zbog čega se posebno preporučuje malokrvnim osobama. Skuvan koren sa lišćem, preporučuje se kod dijareje.
Potvrđeno je i da su čajevi od lišća izuzetno delotvorni, a pomažu pri izlučivanju mokraće, čiste krv i smiruju živce. Jedna šaka šumskih jagoda dovoljna je da podmiri dnevne potrebe za vitaminom C.
Osim toga, sadrži i vitamine grupe B, vitamin E, karoten, flavonoide, a od minerala gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, tanin, triterpen, pentozan... Šumske jagode sadrže i elaginsku kiselinu koja sprečava da zdrave ćelije pređu u maligne.
S druge strane, svež plod šumske jagode pomešan s mlekom, vinom ili limunovim sokom leči od žutice, jača srce i pomaže bubrežnim bolesnicima. U narodnoj medicini preporučuje se i za lečenje gihta, avitaminoze, malaksalosti, hemoroida, ateroskleroze, snižavanje krvnog pritiska.
A čajevi u koje su dodati osušeni zreli šumski plodovi posebno pogoduju deci i trudnicama. Plodovi dodati i u najmanjoj količini, čaj posebno osvežavaju svojom aromom i lepom ružičastom bojom.
Ne treba posebno naglašavati koliko su jagode ukusne same po sebi za konzumiranje u svežem stanju. Istovremeno, od njih se prave izuzetna slatka, džemovi, marmelade, kompoti, sirupi, sokovi, sladoledi, želea...
Da bi jagode što bolje sačuvale hranljive i lekovite sastojke, bez obzira na vrstu, treba ih prati kratko, neposredno pre konzumiranja, ali nikako pod jakim mlazom vode.
Protiv bolova u želucu
U litar jestivog, po mogućstvu nerafinisanog ulja, staviti kilogram šumskih ili baštenskih jagoda i ostaviti da odstoje na suncu dva meseca. Ovaj lek treba uzimati svakodnevno tri puta na dan, po jednu supenu kašiku.
Za čišćenje bubrega
Kod tegoba sa bubrezima i bešikom, u kojima se stvara kamen ili pesak, u trajanju od mesec do mesec i po, svakodnevno treba pojesti po kilogram zrelih šumskih jagoda. Jagode mogu da se jedu sa jogurtom, vinom ili limunovim sokom. Van sezone za ovu terapiju mogu da posluže sušene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka.
Protiv dijareje
Za lakši tip dijareje 15 grama korena jagode treba pet minuta kuvati u dva i po decilitra vode, pa ih ostaviti da odstoje poklopljeno još od 10 do 15 minuta. Zatim se procedi i pije toplo nekoliko puta dnevno.
Kod težeg oblika uzima se 400 grama lišća jagode i kuva u jedan i po litar dobre domaće rakije. Sadržaj se ne sklanja s ringle dok se ne ukuva do pola. Posle toga lek je gotov, a uzima se po jedna kašičica svaka dva-tri sata.
Za bolje lučenje žuči
Tri puta dnevno, posle doručka, ručka i večere, treba pojesti od 300 do 500 grama svežih jagoda, začinjenih medom i sokom od jednog limuna. Terapija se primenjuje dve nedelje.
Protiv groznice
Protiv groznice i tuberkuloze narodni lekari preporučuju da se dva grama jagodinog lista dobro ukuva u dva i po decilitra mleka, u koje je dodata kašičica meda. Kuvanje treba da traje oko pet minuta, a zatim se smesa procedi i pije po jedna šolja tri puta na dan.
Научници са Универзитета у Сент Луису у САД су пронашли да употреба цвекле пре трке помаже спортистима претрчати стазу за најкраће време.
У експерименту су учествовало 11 људи, којим је било предложено да претрче два пута по 5 км. При томе један сат пре прве трке учесници су добили 200 г пржене цвекле, а пре другог они су добили кљукву истог калоријског садржаја.
Како се оказало после употребе кљукве просечна брзина учесника трке је била 11,9 км/х, а после цвекле њихова просечна брзина је порасла до 12,3 км/х. Научници су претпоставили да сок од цвекле може повећати издржљивост и ојачати мишиће.
Извор: Глас Русије
