Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Koju hranu treba izbegavati (za neku ste čak možda mislili da je zdrava).
LAJT JOGURT
Mnogi niskokalorični jogurti su punu veštačkih zaslađivača i često imaju dve trećine manje proteina nego prirodan jogurt. Tih nekoliko kalorija koje mislite da ste smanjili nisu vredne toga.
FLAŠIRANI PRELIVI ZA SALATU
Mnogi su napravljeni sa hemikalijama, aditivima i sirupom od kukuruza. Zašto biste prelivali sveže povrće za vašu salatu nečim takvim? Za ukusniju i lakšu verziju koju možete sami da napravite, izmešajte malo maslinovog ulja, sirće i omiljene začine.
SLATKA PIĆA
Gazirani sokovi, slatki čajevi i voćna pića mogu jako da povećaju vaš unos kalorija. A veštačni zaslađeni sokovi čine da vaše telo traži šećer. Držite se vode i ohlđenih čajeva.
ŽITARICE SA DODATIM PROTEINIMA
To su obično prerađeni proteini koji nemaju nutritivnu vrednost. Ako pijete mleko ili jogurt sa vašim žitaricama, već unosite dovoljno proteina za doručak.
Ovo voće upija radijaciju, štiti jetru i jača imunitet
Ovo voće upija radijaciju, štiti jetru i jača imunitet
Ovo voće, s plodovima nalik ribizu, ima kiseli i trpki okus. Otporno je na zimu i mraz, pa tako preživljava na temperaturama i do -47 stupnjeva Celzija, zbog čega nosi naziv sibirska borovnica. Zbog svoje otpornosti, danas raste i u hladnijim zemljama poput Finske, Švedske i Rusije. Potječe iz Sjeverne Amerike, odakle je došlo u Europu. Sjevernoamerički domoroci koristili su ga kao hranu i lijek. U Europi je prvenstveno bilo zapaženo zbog ljepote cvijeta. U mnogim dijelovima svijeta ovo voće zbog svojih ljekovitih svojstava svrstava se u ljekovito bilje. Nakon eksplozije u Černobilu, korišteno je za ublažavanje posljedica radijacije. Ima jaka antioksidativna svojstva. Prema ORAC i TEAC standardima, ima najveći antioksidativni kapacitet među svim bobičastim i orašastim voćem. Riječ je o aroniji.
Ljekovito djelovanje aronije
Aronija je bogata antioksidansima, flavonoidima, mineralima u tragovima, folnom kiselinom i vitaminima B, C i E. Zbog visokog udjela antioksidanata i vitamina C i E, aronija djeluje antivirusno, antibakterijski i antiupalno. Aronija je bogata antioksidantom antocijanom koji jača imunitet, smanjuje rizik od raka i usporava starenje. Aronija blagotvorno djeluje na rad želuca. Stimulira rad štitnjače, pa se posebno preporučuje osobama s hipotireozom. Aronija sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo voće snižava visoki tlak i kolesterol te potiče proizvodnju dobrog kolesterola. Aronija stimulira rad jetre, pomaže kod žučnih kamenaca i upala žučnog mjehura. Blagotvorno djeluje i na naš probavni sustav - smiruje grčeve i bolove u crijevima, smanjuje upalu sluznice crijeva i zaustavlja proljev. Aronija je korisna i kod upale mokraćnog sustava. Ovo voće možemo pronaći u mnogim proizvodima za mršavljenje, jer pomaže u održavanju idealne tjelesne težine. Istraživanja ruskih znanstvenika su pokazala da aronija pospješuje izlučivanje teških metala kao i nekih radioaktivnih tvari iz organizma.
Dobrobiti aronije:
odličan je izvor antioksidanata
sprečava bolesti srca i krvnih žila
regulira krvni tlak
štiti zdravlje urinarnog sustava
ima antiupalna svojstva
stimulira rad štitnjače
poboljšava pamćenje i koncentraciju
regulira razinu šećera u krvi
jača imunitet
povoljno djeluje na probavni sustav
štiti od virusa i bakterija
pospješuje izlučivanje teških metala iz organizma
Uzgoj aronije
Aronija je otporna na hladnoću, zbog toga bez problema uspijeva u našim krajevima. U kontinentalnoj Hrvatskoj aronija cvate krajem travnja, plodovi dozrijevaju u kolovozu ili rujnu. Plodovi ostaju na biljci - ne opadaju i ne kvare se. Zato se branje plodova može produžiti i na dva mjeseca. Aronija je otporna na štetočine i ne zahtjeva upotrebu pesticida. Zbog toga se smatra 100% ekološkom biljkom. Uspijeva na svim vrstama tla, jedino ne podnosi sušu. Sadnicu aronije možete kupiti u većini poljoprivrednih apoteka. Plodove aronije najbolje je konzumirati u sirovom obliku, jer kuhanjem se gubi dio njezinih ljekovitih svojstava. Plodove aronije možete koristiti i za proizvodnju džemova i marmelada, možete ju konzumirati i u obliku soka, čaja i kompota. Bobice aronije možete osušiti da bi ih mogli koristiti i u zimi.
Salata od aronije i špinata
Evo jednog odličnog, a zdravog recepta s aronijom. Sastojci:
2 žlice jabučnog octa
1 avokado
125 ml nasjeckanog krastavca
125 ml bobica aronije
2 žlice soka od jabuke
2 čajne žličice aronije
1 čajna žličica soli
1/8 čajne žličice meda
1 češanj češnjaka
125 ml maslinovog ulja
1 svežanj listova špinata
125 ml usitnjenih mrkvi
Priprema: U mikser dodajte ocat, sok od jabuke, bobice aronije, med, sol i češnjak i dobro izmiksajte. Na kraju dodajte i maslinovo ulje te lagano promiješajte. Tako pripremljen dresing prelijte preko listova špinata, mrkve, avokada, krastavca i 2 čajne žličice bobica aronije.
Aronija je na našem području slabo poznata biljka. Još trebamo otkriti njezine dobrobiti koje nam mogu pomoći kod današnjeg načina života.
Izvor: Alternativa
Ako razmišljate o promeni ishrane i nešto zdravijim navikama, okrenite se namirnicama koje su nutricionisti ove godine proglasili superhranom. Izdvojili su 10 namirnica koje biste trebali konzumirati da sačuvate zdravlje.
Sve namirnice koje preporučuju bogate su antioksidansima i drugim hranjivim sastojcima koji omogućavaju bolje funkcionisanje organizma.
Neka vam se na tanjiru u 2012. nađe ovih 10 supernamirnica:
1. Trešnje i višnje
Bogate su antioksidansima, a posebno antocijaninom, koji daje boju i crnom vinu. Trešnje sadrže više antocijanina nego šljive i maline. Osim toga, sadrže melatonin i kvercetin.
2. Bobice acai
Uz Amazonu u njima uživaju zdravi i vedri stanovnici Brazila. Ove bobice su među vodećima na nutricionističkoj lestvici (ORAC), na kojoj se mere vrednosti apsorpcije slobodnih radikala u poređenju s drugim voćem. Bobice acai moguće je naći i u Srbiji, u prodavnicama zdrave hrane.
3. Losos
Reč je o divljem lososu, koji je ulovljen u prirodi, a ne o onom iz uzgajališta. Bogat je omega-3 masnim kiselinama. Reč je o ribi koja ima najviše koristi za srce. Ima relativno malo kalorija, veliku količinu proteina, a dobra je i kao izvor gvožđa. Ako ne možete da nabavite losos, jedite plavu ribu, poput sardele.
4. Slatki krompir
Ako tražite zdrave ugljenehidrate, ne tražite dalje od slatkog krompira. Pun je vitamina C, kalijuma, kalcijuma i vitamina A. U kategoriji superhrane nalazi se i zbog visoke koncentracije minerala.
5. Borovnice
Još jedne bobice koje ne treba zanemariti. Pune su vlakana i antioksidansa, a imaju malo kalorija. Najbolje ih je pojesti za doručak.
6. Spanać
Zelena boja mora se naći na vašem tanjiru barem jednom dnevno. Savršen izbor bio bi spanać, koji je pravi izvor vitamina B, C i E. Ova lisnata biljka sadrži i kalijum, kalcijum i magnezijum.
7. Paradajz
Zreli, sočni paradajz pun je antioksidansa i sadrže puno likopena. Zanimljivo je da kuvani paradajz ima čak i više antioksidansa. Uživajte u salsi, salati ili supi od paradajiza.
8. Orašasti plodovi
Ko voli da jede orahe, bademe, lešnike i druge orašaste plodove, svom telu pruža zdrav izvor masnoća i proteina. Mnoge protivupalne dijete sadrže i orašaste plodove, koji su bogati hranjivim materijama. Ali, ne jedite ih pečene, zasoljene ili oguljene. A posebno ne ako su užegli.
9. Kivi
Pun je vitamina C i antioksidansa. Ako ne volite njegov ukus, smiksajte ga s jogurtom, mlekom ili jedite u voćnoj salati.
10. Crno grožđe
Ko još nije čuo da je crno vino u umerenim količinama dobro za zdravlje? No, srce i drugi organi koristi mogu imati i ako jedete grožđe. Tako istovremeno izbegavate neke loše nuspojave alkohola. Grožđe je bogato vitaminima C, B1 i B6. Sadrži i važne fitohemikalije, pa zato svakako jedite i kožicu.
Iako su nam super zdrave namirnice svakodnevno na dohvat ruke, neretko se desi da zaboravimo na njih, kao i to koliko su važne za poboljšanje našeg zdravlja. Predstavljamo vam nekoliko takvih u kojima se krije pravo bogatstvo za naš organizam.
Kelj
Ovo je izvrsno povrće za prevenciju raka jer je bogato antioksidantima. Kelj je bogat i vitaminom A, što znači da osigurava zdravlje očiju i kože. Jača imunitet, a odličan je i izvor vlakana. Sadrži i vitamin C u gotovo jednakim količinama kao i narandža. Dobro je jesti ga što češće.
Sardine
Ove ribice su jedan od najboljih izvora omega 3 masnih kiselina koje su izuzetno dobre za zdravlje srca. I ne samo to, zdrave masnoće zadužene su i za poboljšanje raspoloženja, a obiluju i vitaminom D.
Nar
Ovo ukusno voće je veoma zdravo. Osim što je nar bogat antioksidantima, pa sprečava nastanak mnogih bolesti – od onih srčanih do Alchajmera i raka, sadrži vrlo malo kalorija, pa se može jesti u bilo koje doba dana u velikim količinama. Može poslužiti i kao desert jer je sladak i ukusan. Bogat je i vlaknima, pa blagotvorno deluje na varenje.
Zobena kaša
Zobena kaša ima četiri grama vlakana po šoljici, a istraživanja pokazuju da povećani unos takvih može dovesti do pada novoa lošeg kolesterola, i to za čak pet odsto. Osim toga, ako uvrstite zobenu kašu u svoj jelovnik ujutru ili tri sata pre vežbanja, omogućavate organizmu da sagoreva više masti. Dakle, zob je odlična za mršavljenje.
Kefir
Ovaj fermentisani mlečni napitak bogat je probioticima koji osnažuju imunitet. Osim toga, kefir je i odličan izvor kalcijuma koji je nužan za zdravlje kostiju.
Kefir je ukusan i hranjiv mliječni napitak podrijetlom s Kavkaza.
Prema predaji su zrnca i upute za njegovu pripravu starosjedioci dobili izravno od proroka Muhameda, zajedno sa zapoviješću o čuvanju tajne.
Žitelji Kavkaza, za koje se vjeruje da vitalnost i dugovječnost duguju upravo svakodnevnom uživanju ovog ljekovitog napitka, uistinu su stoljećima ljubomorno čuvali tajnu priprave kefira. Zapravo, sve do trenutka kada se u priču uplela ljubav.
Nažalost, nesretna ljubav - barem po jednog sudionika priče, princa Bek-Mirza Barchorova. Početkom 20.st. prelijepa Ruskinja Irina Sakharova odlučila ga je posjetiti u Kislovodsku, gradu na sjeveru Kavkaza, u namjeri da ga zavede i izmami od njega nekoliko dragocjenih zrnaca za pripravu kefira.
Prvi dio plana u cijelosti je uspio, no ne i drugi, jer je zaljubljeni princ u strahu od kazne za kršenje vjerskog zakona, odbio Irini ispuniti želju, nakon čega se razočarana ljepotica neobavljena posla uputila nazad.
No princ nije imao namjeru dopustiti joj da se udalji, pa je u skladu s lokalnim običajem, naredio otmicu nevjeste.
Ipak, svadba je propala nakon što je Irinina pratnja izvijestila cara o prinčevu skandaloznom naumu.
Ogorčen prinčevim postupkom, car je naredio princu da uvredu nanesenu Irini ispravi tako što će joj pokloniti šalicu zrnaca za pripravu kefira.
I tako je počelo.
Od tada pa nadalje, kefir se postupno proširio po cijelom svijetu, a tijekom protekla vremena, mnogi su se uvjerili u njegova ljekovita svojstva.
Ljekovita svojstva kefira
Taj ukusan i osvježavajući kiselkasti napitak priprema se od takozvanih kefirnih gljiva, iako se zapravo radi o simbiozi korisnih bakterija i gljivica.
Iskustvo je pokazalo da kefir povoljno utječe na zdravlje, te liječi ili pomaže pri liječenju mnogih bolesti i tegoba.
Redovita konzumacija kefira...
jača imunitet
čisti organizam od toksina
pomaže uspostaviti normalan krvni tlak
smanjuje razinu kolesterola
pomaže kod želučanih bolesti
obnavlja floru i ublažava bolesti crijeva
pomaže kod bolesti jetre, bubrega i žuči
liječi upalne procese (prirodni je antibiotik)
pomaže kod slabokrvnosti i slaboj cirkulaciji
liječi respiratorne bolesti
pomaže kod stresa, nesanice i bolesti živčanog sustava
usporava širenje stanica raka
djeluje protiv gljivica i bakterija
pomaže kod astme i alergije
Priprema kefira
Važno je napomenuti da se industrijski proizveden kefir ne izrađuje uz pomoć 'kefirne gljive', nego hmelja i kultura bakterija koje napitku daju isti okus, ali ne i kvalitetu.
Iz tog razloga, kefir je najbolje pripremiti u domaćoj radinosti.
Način priprave kefira doista je jednostavan. Potrebno je samo mlijeko i gljive, odnosno zrnca kefira.
Tradicionalno, za pripravu kefira se ne koristi metalno posuđe i žlice, jer mogu poništiti ljekovito djelovanje napitka.
Za pola litre kefira potrebno je dvije žlice zrnaca i bilo kakvo mlijeko (kravlje, ovčje, kozje).
Mlijeko može biti kuhano ili nekuhano, no ne smije biti vruće.
Preporučuje se da mlijeko ne sadrži manje od 2,8% masnoće - što je sadržaj masnoće u mlijeku veći, kefir je bolji.
Postupak
Mlijeko usuti u staklenu ili u plastičnu posudu.
U mlijeko staviti zrnca.
Poklopiti (primjerice, tanjurićem), i ostaviti na sobnoj temperaturi 24 sata. Temperatura u prostoriji ne smije biti viša od 30 stupnjeva.
U roku od 24 sata tekućina će se zgusnuti. Možete ju povremeno promiješati u svrhu provjere gustoće.
Nakon toga, kefir je potrebno procijediti (preporučuje se koristiti plastično cjedilo), presuti ga u bocu i držati u hladnjaku.
Gljivu kefira potrebno je oprati hladnom ili mlakom vodom i dan-dva (do iduće uporabe) ostaviti u hladnjaku, u hladnoj vodi ili u mlijeku.
Zrnca kefira vrlo brzo će se umnožiti, što će omogućiti dobivanje veće količine napitka.
Količina mlijeka za pripravu kefira povećava se razmjerno količini zrnaca.
Napitak u cilju očuvanja zdravlja i vitalnosti možete piti svakodnevno.
Preporučuje se započeti s 1 dcl i postupno povećati količinu. U terapijske svrhe pijte jednu litru kefira dnevno.
Gdje nabaviti kefirnu gljivu
Nažalost kefirnu gljivu ne možete nabaviti u trgovinama. Možete ju uzeti od nekoga tko ju već ima. Kefir gljiva brzo se razmnožava, pa ju nije problem podijeliti s drugima.
Saznajte kojim namirnicama svako jutro možete obezbediti super zdrav obrok.
Svi već dobro znamo da je doručak najvažniji obrok i da je za zdravlje organizma izuzetno bitno da ga ne preskačemo. Međutim naravno da je i bitno šta ćemo doručkovati. Najviše koristi možemo izvući iz namirnica koje su bogate antioksidansima.
Oni igraju važnu ulogu za naše zdravlje i unošenjem antioksidansa u organizam putem hrane možemo biti sigurni da smo sebi osigurali zaštitu od štetnog uticaja slobodnih radikala. Naš organizam uz pomoć vitamina i minerala proizvodi antioksidanse, ali ih isto tako u njega i unosimo uz pomoć hrane koju konzumiramo.
Delotvorni su u prevenciji raka, srčanih bolesti i pospešuju memoriju. S obzirom na njihove benefite, njihov unos u organizam je od velike važnosti te vam predlažemo nekoliko načina da obogatite ishranu i jedete zdravije.
ČAŠA PRIRODNOG VOĆNOG SOKA
Sveže isceđena narandža ili grejpfrut je već dobro poznat recept za obogaćivanje doručka zdravljem. Možete i probati sa sokom od šipka ili borovnica koji takođe vaš organizam okrepljuje preko potrebnim antioksidansima.
POVRĆE U OMLETU
Držite se pravila kako je šareni tanjir ujedno i najzdraviji. Na taj način znaćete da je vaše telo obogaćeno materijama bitnim za zdrav i dug život. Ako volite da doručkujete omlet, obogatite ga naseckanim crvenim, zelenim i žutim paprikama, pečurkama, paradjzom, mladim lukom, spanaćem, brokolijem.. Što više boja iskombinujete, vaš obrok je zdraviji.
VOĆE U ŽITARICAMA
Super zdrave žitarice koje su idealan obrok za početak svakog dana, obogatite prirodnim šećerima koji se kriju u jabukama, bananama, breskvama, jagodama ili sušenom voću. Ukusan i zdrav obrok pun antioksidansa vam je zagarantovan.
PALAČINKE OD INTEGRALNOG BRAŠNA
Ukusan i slatki način započinjanja dana moguć je s palačinkama čija je smesa napravljena od brašna od celog zrna. Na taj način ishrani dodajete i preko potrebne proteine i vlakna, štitite svoje ćelije i snižavate holesterol.
BOBIČASTO VOĆE
Borovnice, brusnice, maline, kupine, šumske jagode i ribizle krcate su antioksidansima i trudite se da ih jedete što češće i kojoj god hrani mislite da bi vam mogle odgovarati ukusom, slobodno ih tamo i dodajte. Jogurt možete tako na jednostavan način učiniti ukusnijim i zdravijim.
ORAŠASTI PLODOVI
Posebno su efikasni kad je u pitanju prevencija bolesti srca, ali i bogati su antioksidansima tako da se za doručak preporučuje da ih isto kao i bobičasto voće slobodno kombinujete i koristite sa što više namirnica.
ZELENI ČAJ
Ako ga pijete ujutru za doručak ili volite šolju u dobrog zelenog čaja da popijete više puta dnevno, priuštićete svom organizmu visoku dozu antioksidanasa.
KAFA
Dobra vest za sve ljubitelje kafe i one koji tvrde da bez šoljice tog magičnog napitka ne bi mogli da prežive radni dan. Kafa je bogata antioksidansima, ali pripazite da u što manjoj meri u nju dodajete mleka, šećera, šlaga i sličnih proizvoda koji obogaćuju ukus jer je najkorisnija kada se pije čista.
ŠEJK
Ako žurite na posao, ne mora da znači da ne možete i nešto od korisnih sastojaka konzumirati usput. Ukusan i osvežavajući obrok, tj. napitak lako možete napraviti i poneti sa sobom. Imajte na umu da je od velike koristi imati u zamrzivaču zaleđenog voća, posebno onog koje nije karakteristično za sezonu u kojoj ste. Jednostavno i brzo možete napraviti sledeći napitak:
* 200 ml svežih ili zamrznutih borovnica
* 1 veća banana
* 175 ml nemasnog gustog jogurta
* 65 ml nemasnog mleka
* 4-6 kockica leda
* 1 kašičica meda
Oprane borovnice stavite u blender, dodajte naseckanu bananu, jogurt, mleko, med i led pa sve dobro izmešajte do željene gustine, savetuje Ordinacija.
Saveti nutricionista vezani za namirnice u svakodnevnoj ishrani
I oni koji vode računa o raznovrsnosti ishrane, posebno kad je reč o balansiranom unosu ugljenih hidrata, proteina i masti, morali bi povesti računa o nekim nutricionističkim upozorenjima koja se odnose na mleko, maslac, ulje, jaja, gvožđe i druge namirnice.
MLEKO
Punomasno mleko zdravije je od obranog, ali ga neki izbegavaju zbog masnoće, mada ono nije masna hrana. U tu kategoriju spadaju namirnice u kojima ima više od 20 odsto masnoće, dok kod mleka imamo izmežu 3,7 i pet procenata masnoće na 100 mililitara. Kod onih sa manje masti, taj postotak kreće se se od jedan do jedan ipo odsto. Punomasno mleko je hranljivije s obzirom na to da u mastima sadrži topive vitamine A, D, E i K, koji su bitni zbog jačanja imuniteta i za zdravlje kostiju. Ali, ni sa mlekom ne smemo preterivati, kao ni sa ma kojom drugom namirnicom.
ZASLAĐIVAČI
Veštački, daju sladak ukus i nisu kalorični kao šećer - to jeste istina. Ali, ako ih jezik doživi kao slatke, mozak zna da nešto nije uredu, što su pokazala naučna istraživanja. Oni koji ih koriste imaju više verovatnoće da se ugoje nego izgube na telesnoj masi, jer je čovekov organizam programiran za varenje prirodne hrane. Tako, uz slatko uvek očekuje i kalorije, a kad one izostanu, telo ih zahteva pa zato i povećavamo unos hrane.
SOJA
Nabavlja se i u prodavnicama zdrave hrane, kao i proizvodi od nje. Sojino zrno međutim sadrži toksine, na primer velike količine fitinske kiseline koja može da blokira apsorbovanje bazičnih minerala (kalcijum, magnezijum, bakar, gvožđe i posebno cink, s tim da manjak cinka može uzrokovati svojevrsni "eterični" doživljaj koji neki vegetarijanci poistovećuju sa duhovnim prosvetlenjem). Soja jeste bogata proteinima više od ostalih mahunarki, ali nije dobar izvor proteina jer neki njeni proteini blokiraju enzime neophodne za varenje proteina. Takvi "antinutrijenti" blokiraju aktivnos tripsina i drugih enzima, destabilizujući rad pankreasa. Ali, ovo ne važi za fermetisanu soju ili sos od soje.
MASLAC
Ova namirnica ima zasićene masti, ali najnovije studije pokazuju holesterol iz hrane nema veliki utica na veći broj srčanih obolenja. Holesterom je sastavni deo našeg tela, bez njega mozak i organi zaduženi da stvaraju hormone ne bi mogli da obavljaju funkicije kako treba. Osim toga, holesterol je potreban i zbog proizvodnje vitamina D, koji se u ljudskom organizmu proizvodi samo pod dejstvom sunčeve svetlosti. Prirodne zasićene masti kakva je maslac mogu biti korisne jer duže stvaraju osećaj sitosti nego ugljeni hidrati u namazima i margarinu. Masla je jedan od bogatijih izvora vitamina A, koji štiti srce, štitnu žlezdu, nadbubrežne žlezde... Dok mnogi namazi imaju sterole ili stanole, koji mogu smanjiti sposobnost apsorbovanja nekih vitamina kao što je vitamin E.
ZEJTIN
Polinezasićene masti, u prirodnom obliku kao u masnoj ribi, potpuno su zdrave jer smanjuju krvni pritisak i rizik od srčanog i moždanog udara, čak poboljšavaju moždane funkcije. Suncokretovo i ostal slična ulja su nestabilni, lako se užegnu na temperaturi, menjaju svojsva na kiseoniku ili u vodi, jer imaju slobodne radikale koji povećavaju rizik od debljanja, raka, srčanih bolesti i dijabetesa. Ali, i suncokretovo ulje je odličan izvor omega - 6 masnih kiselina koje moramo unositi balansirano sa omenga-3 masnim kiselina. Zato u ishranu valja uvesti maslinovo ulje, jer se ne užegne lako. Ali, maslinovo ulje se koristi samo kao preliv, za pripremu namirnica bolje je koristiti ulje od komine maslina.
JAJA
Neki ih izbegavaju zbog straha da će im porasti nivo holesterola. Ali, nutricionisti ukazuju da hilesterol iz prirodnih namirnica ne dovodi do začepljenja arterija i srčanih bolesti, već da problem prave prerađene verzije nekih masti i druga rafinirana hrana. Jaja su dobar izvor proteina i gotovo svih strateški bitnih vitamina, izuzev C vitamina. Najbolje ih je konzumirati za doručak, kudikamo je zdravije od zaslađenih žitarica. Jedno jaje dnevno je u interesu očuvanja zdravlja.
GROŽĐE
Najzagađenije pesticidima od sveg voća. Testovi pokazuju da se na neorganski uzgojenom grožđu nalazi po 11 pesticida, a u Nemačkoj su pronašli i svih 26. Problem nastaje otuda što se grožđe uzgaja uvek na istom zemljištu, tako da se pesticidi iz godine u godinu samo talože. Posebno je zagađeno čileansko. Zato ovde važi više nego za bilo koje drugo voće: jesti samo organskog porekla.
Da li je belo pšenično brašno zdravo pitanje je na koje nije lako naći odgovor, ali se sve više nutricionista i naučnika slaže da prosto nije. Njihov argument je da u tom brašnu nedostaju dva najvažnija dela zrna pšenice - spoljašnji sloj ili omotač i klica. Upravo zbog toga, mnoge osobe koje se hrane rafinisanom hranom u organizam unose premalo hranjivih sastojaka, te zbog toga često imaju probleme s probavom, tačnije zatvorom, i postaju podložne mnogim hroničnim bolestima. Uzimanje dodataka u ishrani u obliku vitamina i minerala u nadi da će kompenzovati lošu ishranu nažalost ne funkcioniše i nije dovoljno delotvorno.
Siromašno brašno
Belo brašno je belo zbog toga što se prilikom proizvodnje izbeljuje hemikalijama (vrsta hemikalija zavisi od proizvođača), a o tome da li su opasne postoje podeljena mišljenja. Međutim, ostaje činjenica da se takvom obradom izgubi polovina nezasićenih masnih kiselina koje se nalaze u pšenici, dok se kompletna količina vitamina E gubi uklanjanjem omotača i klice. Kao rezultat, kada konzumirate belo brašno ili neki proizvod od belog brašna u sebe unosite proteine lošeg kvaliteta i skrob koji deblja.Takođe, u belom brašnu izgubi se oko 50 odsto kalcijuma, 70 odsto fosfora, 80 odsto gvožđa, 98 odsto magnezijuma, 75 odsto mangana, 50 odsto kalijuma, 65 odsto bakra. Izgubljeno je i 80 odsto tiamina, 60 odsto riboflavina, 75 odsto niacina i tako dalje... Zašto nam smeta?
Jednostavni šećeri i rafinisani ugljeni hidrati iz belog brašna vrlo brzo ulaze u krvotok u obliku šećera. Kako vrlo brzo daju energiju, tako brzo i nestanu. Drugim rečima, kako dolazi do brzo rasta šećera, tako dolazi do brzog pada. Gušterača, koja reguliše koliko će insulina biti pušteno u organizam, ne može da reaguje na naglo povećanje šećera. Kako oseća da mora da radi više nego obično u organizam otpušta previše insulina, pa zbog toga dolazi do naglog pada, što pak dovodi do iznenadnog manjka energije, letargije, smanjenja mentalnih i fizičkih sposobnosti, opšte slabosti i osećaja lažne gladi.
Nikako nemojte zaboraviti da prevelike količine šećera u krvi uzrokuju debljanje, ne samo zbog toga što je kaloričan, već zato što menja metabolizam, koji više ne funkcioniše kako treba.
Pečene jabuke su odličan lek protiv bolova u grlu i promuklosti. Bitno je da ne budu vrele, već umereno tople
Odavno je ustanovljeno da su jabuke zdrave, a bečki stručnjak za ishranu profesor Hademar Bankhofer otkriva koliko su zdrave kada su pečene. On kaže da su jabuke spremljene na ovaj način odličan lek protiv bolova u grlu i promuklosti. Navedene tegobe mogu da se otklone sa tri pečene jabuke koje, obavezno, treba pojesti jednu za drugom. Bitno je da ne budu vrele, već umereno tople. U suprotnom, nadražićete sluzokožu usta i grla, upozorava bečki stručnjak.
Prilikom pripreme ovog prirodnog leka jabuke prvo treba izdubiti kako biste očistili semenke. Dok vadite semenke, vodite računa o tome da ne napravite preveliki otvor, kako iz njega ne bi iscurio fil. Za fil su vam potrebni mleveni orasi ili lešnici pomešani sa medom i suvim grožđem. Ovaj fil je, tvrdi bečki profesor, odlično sredstvo u borbi protiv stresa. Poželjno je jabuke na kraju premazati livadskim ili lipovim medom, koji su takođe delotvorni kod navedenih tegoba.
U čemu je tajna pečenih jabuka? Prilikom pečenja, u jabukama dolazi do stvaranja posebnih jedinjenja enzima i bioaktivnih materija. Ova jedinjenja u sluzokoži usta, grla i glasnih žica aktiviraju sposobnosti organizma na samolečenje, tvrdi profesor Bankhofer.
Osim što su kokice sjajan izvor vlakana, one sadrže više antioksidansa od određenog voća i povrća, potvrdili su američki istraživači. ''Na osnovu vlakana, celog zrna i nivoa antioksidansa, kokice su vrh grickalica. Predstavljaju nutricionističke grumene zlata i zaslužuju više poštovanja'', izjavio je Džo Vinson, profesor hemije Skranton Univerziteta, ujedno i vođa studije, prenosi eZadar.
Njegov je tim analizirao komercijalne marke kokica i koncentrisao se na količinu antioksidansa polifenola. Njih možemo naći u mnogo voća i povrća, oni poništavaju štetu uzrokovanu slobodnim radikalima i nas tako štite od bolesti. Stručnjaci su ustanovili kako se oko 90 odsto polifenola nalazi u kori kokica, a manji deo u mekanoj sredini ove grickalice.
Porcija analiziranih kokica težile su nešto manje ili više od 28 grama i sadržale između 242 i 363 miligrama antioksidansa. Poređenja radi, stručnjaci tvrde kako porcija nekih voćki može sadržati oko 160 mg polifenola. Za razliku od takvih polifenola, oni iz kokica nisu razređeni vodom.
Ako uživate u kokicama prelivenim puterom, rastopljenim sirom ili "okupanim" solju, znajte kako se na taj način nećete približiti zdravlju. Čak i kokanje kokica u mikrotalasnoj pećnici ili na ulju može uništiti njihovu zdravu sliku, upozorili su stručnjaci. Najbolje je pripremiti ih na vrućem vazduhu.
