Zdrava ishrana

[LaLaLooopsy]

Chia je samo izvikana,laneno seme je odlicna zamena i mnogo mnogo jeftinija varijanta. Kasika dve dnevno dovoljno za dnevni unos. Ja stavljam u kefir ili smoothie.

 

[crvendac_011]

Semenke susama leče hemoroide

Semenke susama nisu samo ukusan dodatak pecivima i jelima, nego i izuzetno lekovita namirnica

SEMENKE susama nisu samo ukusan dodatak pecivima i jelima, nego i izuzetno lekovita namirnica koja jača kosti i pomaže u terapiji opekotina i hemoroida.

* Ako vašem organizmu nedostaje kalcijum, dovoljno je da supenu kašiku ovog semena potopite u 0,5 dl jogurta i ostavite da prenoći. Ujutru mešavinu pojedite na prazan stomak, a postupak ponavljajte iz dana u dan, sve dok vam ne bude bolje.

* Za lečenje hemoroida sameljite kašiku susamovog semena i u to dodajte 2 kašike vode. Sve zajedno mešajte dok ne dobijete homogenu pastu, a onda dodajte kašičicu putera. Sve dobro umutite, namažite na parče tosta i pojedite. Ovaj ukusni "lek" primenjujte prema potrebi.

* Ukoliko ste se opekli prilikom pripremanja jela, pripremite sledeći čaj: dve kašike susamovog semena prelijte čašom vode, zagrejte i kuvajte nekoliko minuta. Potom procedite i ostavite da se ohladi. Umočite komad vate u u hladan čaj, pa blago prelazite preko upaljenih ili opečenih mesta više puta dnevno.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Klice – Najzdravija Hrana

Klice sadrže mnogo enzima i klorofil koji pročišćavaju, reguliraju i revitaliziraju procese obnove svih ljudskih stanica tijela. Klice nisu samo hrana za tijelo, one potiču i obnovu živčanih stanica i rad mozga.

Možete i sami proizvesti klice uz organsko sjeme, kisik, ugljični dioksid, malo vode i sunčevu svjetlost. Klice doprinose zdravlju jer pogoduju obnovi crijevne flore i metabolizmu probave. Hranjice, zdrave i ukusne klice se mogu pripremati od sjemenki rotkvice, lana, pšenice, rikule, brokule, munga, alfa alfa, suncokreta, konoplje, cikle, radiča i soje.

Dva puta na dan je potrebno vodom ispirati klice i držati ih na prozračnom mjestu kako bi se spriječila pojava plijesni. Držati se mogu u kuhinji ili na prozoru, ali se treba izbjegavati direktan dodir sa suncem. Nakon samo 3 dana klice je moguće konzumirati, a kada proklijaju potrebno ih je spremiti u hladnjak.

Za pripremu vlastitih klica preporuča se organski uzgojeno sjeme, klice je potrebno držati na prozračnom mjestu i svakodnevno ih ispirati svježom vodom, prije konzumacije ih je potrebno isprati vodom, a ostatak spremiti u hladnjak gdje mogu biti najviše 7 dana.

Sjemenke je potrebno namakati u vodi preko noći ili nekoliko sati, a ostatak vode je potrebno prosuti, dva puta na dan je potrebno klice ispirati svježom vodom jer moraju biti vlažne. Optimalna temperatura za uzgoj je 18-30 stupnjeva, ali se ne smiju izlagati direktno na suncu.

Najviše korištene klice su Alfa Alfa jer lako klijaju i idealne su za sokove, smoothie, salate i kao dekoracija za namaze. Klijaju oko 5-6-dana.

Klice rotkve su posebno zdrave i malo su pikantnijeg okusa. Odlične su za dišne puteve kod alergijskih bolesti dišnih puteva i kod astme. Poboljšavaju probavu i reguliraju ju. Odlične su u kombinaciji s sirovim namazima i salatama, a vrijeme klijanja im je od 3 do 5 dana.

Klice konoplje su izvanredne jer su bogate vitaminima, esencijalnim aminokiselinama i proteinima, a vrijeme klijanja im je od 3 do 6 dana.

Klice lana su korisne u sirovoj prehrani, a vrijeme klijanja im je od 2 do 10 dana. Moraju se češće ispirati zbog stvaranja plijesni, a za kruh i krekere ih je najbolje koristiti već nakon prvog dana kada se pojavi prva klica.

Klice krese su aromatične i ukusne, a osim za sokove i salate su idealne za razne vrste sirovih namaza. Ova vrsta klica djeluje antibakterijski i alkalno, a odlična je i u jačanju imunološkog sustava. Najkorisnije su u zimskim mjesecima kada je organizam podložniji prehladama, a vrijeme klijanja im je od 3 do 6 dana.

Klice pšenice su jako korisna osnova i izvanredna hrana za sirovi kruh, a vrijeme klijanja im je od 2 do 5 dana. Za sirovi kruh se koriste nakon jednog dana kada se pojavi mala klica.

Klice suncokreta su bogate masnoćom i željezom, ukusne su i jako pomažu u razgradnji kolesterola. U sirovoj su prehrani osnova za krekere, namaze, kruh, kolače ili salate, a najbolje ih je dodavati djeci za doručak ili kao dodatak mueslijima. Vrijeme klijanja im je od 2 do 4 dana.

(zenskisvijet.com)

 

[crvendac_011]

3 mjeseca ovakve prehrane i možete izbjeći najgore bolesti: Dobitnica Nobela otkriva precizna uputstva!

“Dug i zdrav život su stvar vašeg izbora!”- Loše zdravlje nije samo nasljedni problem ili nesretni splet okolnosti. Poslušajte mišljenje dr Elizabeth Blackburn, dobitnice Nobelove nagrade za medicinu 2009., o tome što izaziva najstrašnije bolesti i kako ih spriječiti.

Za početak, stručnjaci kažu da je za preranu smrt krivac genetski faktor u 10-20 posto slučajeva. A što je s ostalih 80 i 90 posto?
“To je vaša prehrana i način života! Tipičan način prehrane jedne moderne osobe zapravo je glavni krivac za preuranjenu smrt i kronične bolesti. Drugim riječima, dug i zdrav život su stvar vašeg izbora”, kaže doktorica Blackburn, australijsko-američki doktor, profesor, znanstvenik i istraživač.

Što mi to biramo svakog dana?

Kad bolje razmislimo, za mnoge od nas odgovor neće biti najpovoljniji. Pušite li? Bavite li se sportom? Prestajete li s jelom onda kada više niste gladni ili jedete dok ne pojedete sve?
To su samo neka od pitanja koja postavlja dr Blackburn i poručuje da su sljedeća pravila ključ dugog i zdravog života:

• Prestanite pušiti
• Ne prejedajte se
• Bavite se sportom bar pola sata dnevno (računa se i šetnja)
• Jedite zdravo (više voća, povrća i žitarica punog zrna, smanjite konzumaciju mesa)

Ukoliko već pratite ova pravila, dr Blackburn smatra da ste smanjili rizik od razvoja dijabetesa za 90 posto, a rizik od srčanog udara za 80 posto. Također, ovakav stil života smanjuje rizik od moždanog udara za 50 posto i rizik od razvoja raka za 33 posto.

Otkriće vrijedno Nobelove nagrade

“U svakoj stanici nalazi se 46 kromosoma. Na vrhu svakog nalazi se mala “kapica”, koja se naziva telomer. Svaki put kada se stanica podijeli, malo dio te kapice nestaje. Kada telomeri potpuno nestanu, stanica umire”, objasnila je dr Blackburn (70), koja je za otkriće telomera 2009. godine zajedno sa svojim timom dobila Nobelovu nagradu za medicinu.
Naime, oni su tijekom studije duge 5 godina otkrili da tri mjeseca prehrane bazirane na biljkama uz fizičku aktivnost može značajno povećati broj telomera. Također, istraživanje je pokazalo da se broj telomera kod onih koji nisu promijenili način života drastično i sasvim očekivano opada sa starenjem.

Od kojih bolesti ljudi najčešće umiru u modernom svijetu?

Ovo su glavne ubojice:

• Srčane bolesti
• Alzheimerova bolest
• Moždani udar
• Rak pluća

Istraživanja su pokazala da promjena načina prehrane u onaj koji preporučuje dr Blackburn drastično smanjuje rizik od navedenih bolesti, kao i da čak i mala promjena u prehrani, poput smanjenja unosa mesa, a povećanje unosa povrća, donosi značajne rezultate.

Preporuka dr Blackburn za prehranu

Što trebamo jesti svakog dana ako želimo dug život bez bolesti?
– Kupusnjače (brokula, kupus, cvjetača, prokulice, rotkvice, repa)
– Zeleno lisnato povrće (mlada zelena salata, špinat, kiselo zelje, blitva)
– Sezonsko i ostalo povrće (šparoge, cikla, slatka paprika, mrkva, kukuruz, tikvice, češnjak, gljive, crveni luk, bundeva, grašak, krumpir, rajčica)
– Mahunarke i njihovi proizvodi (grah, soja, slanutak, leća, tofu, humus)
– Bobice (grožđe, borovnice, višnje, maline)
– Voće (jabuke, marelice, avokado, banane, dinje, mandarine, smokve, grejpfrut, kivi, limun, limeta, mango, nektarine, naranče, breskve, kruške, ananas, šljive, nar)
– Sjemenke (posebno lanene sjemenke, svakog dana jedna žlica)
– Orašasto voće (bademi, kikiriki, orasi)
– Začini (kurkuma, svakog dana dodati četvrtinu žličice drugim začinima koje koristite)
– Hrana od žitarica cijelog zrna
– Voda (minimum 5 velikih čaša dnevno)
Uz ovakvu prehranu uvedite i barem pola sata bilo umjerene fizičke aktivnosti svakog dana i brzo ćete vidjeti nevjerojatne rezultate.
Ne djeluje teško – izbor namirnica je zaista velik, a u fizičke aktivnosti računa se i lagana šetnja.

(Stil.kurir)

 

[crvendac_011]

Mladi luk: zeleno blago u tanjiru

Mladi luk je jedan od sigurnih znakova proleća i definitivno ga vole mnogi. Kao i sve druge vrste luka (crni, beli, crveni luk, praziluk, vlašac) ima veliku primenu. Uzgaja se više od 5 milenijuma i jedna je od prvih uzgajanih kultura, a danas raste širom sveta.
Mladi luk je nutritivna riznica, jer sadrži znatne količine vitamina A i C, a naročito vitamina K. Tu su još i vitamin E, kompleks vitamina B i razni minerali i elementi: kalijum, natrijum, kalcijum, gvožđe, sumpor, fosfor, magnezijum, hrom, selen, mangan.

Nutritivna vrednost belog luka je i u sadržaju kvercetina, biljnog pigmenta koji organizmu daje jako protivupalno i antioksidativno delovanje. Najbolje ga je jesti u svežem stanju, u obliku salata, jer se termičkom obradom gube dragoceni sastojci.
Pera mladog luka su idealni sastojci za salatu i nutritivno su bogatija od belih glavica, kako u mineralima, tako i u vitaminima. Možete ga seckanog ubaciti u omlet, salatu, sendvič, u krem sir, kajmak ili pavlaku i odmah ulepšati svoj dan.

Aroma mladog luka je blaža od crnog, ali svakako ostaje zadah. Možda je ovo uzrok zašto ga neki izbegavaju, ali i za zadah ima rešenje: čaša mleka ili jogurta, a možete grickati i svež bosiljak ili peršunovo lišće.

Mladi luk kao lek i hrana
Od davnina se mladi luk koristio i kao lekovito sredstvo, a svojim delovanjem na zdravlje definitivno zaslužuje veću pažnju.

1. Utiče na osnažavanje imuniteta. Uvek je bolje je sprečiti nego lečiti, ali mladi luk svakako dobro utiče od prostih boljki poput prehlade do ozbiljnih oboljenja.
2. Deluje protivupalno. Od starih vremena se koristi protiv raznih vrsta upala.
3. Deluje na zdravlje kostiju. Mladi luk sadrži vitamin K koji pomaže većoj apsorpciji kalcijuma u organizmu.
4. Utiče na dobar vid. Sadrži dosta karotenoida koji blagotvorno deluju na zdravlje oka.
5. Potpomaže zdravlje srca i krvnih sudova. Deluje tako što poboljšava cirkulaciju krvi i sprečava trombozu, dok normalizuje krvni pritisak.
6. Utiče na bolju probavu. Mladi luk, kao i svo ostalo vlaknasto povrće pospešuje kretanje creva i tako olakšava probavu. Dobro utiče na pojavu dijareje i efikasno je leči.
7. Dobar je diuretik. Pomaže bolje izlučivanje tečnosti, što doprinosi boljem radu bubrega, ali i smanjenju celulita.
8. Utiče na normalizaciju nivoa glukoze u krvi. Mladi luk sadrži hrom, element koji je blagotvoran kod obolelih od dijabetesa, kao i kod osoba sa preddijabetesnim stanjem. Takođe sadrži i druge fitonutrijente koji stmulišu rad pankreasa.
9. Čini da koža bude lepša. Zbog sadržaja vitamina A pospešava se proizvodnja kolagena, koji kožu čini lepom i elastičnom. Tako se smanjuje pojava bora, crvenila i suve kože.
10. Deluje na smanjenje rizika od kancera. Zbog obilja antioksidanasa i fitonutrijenata, a posebno sumporovih jedinjenja, deluje protiv slobodnih radikala, mogućih izazivača raka. Istraživanja su pokazala da ako osoba ima bar dva obroka nedeljno koji u sebi sadrže mladi luk, može u proseku da smanji rizik od raka za polovinu.

(Nadijeti.com)

 

[crvendac_011]

Odgovori dijetetičara na četiri najčešća pitanja o ishrani

Na zabavama obično ne govorim o tome čime se bavim. Nije mi trebalo mnogo da shvatim da ljudi žele da pričaju o hrani kada shvate da sam dijetetičarka. Obično bi me zadržali oni koji traže savet, poput onih koji žele moje mišljenje o tome šta su tog jutra pojeli za doručak.
Iako volim da pričam o ishrani (to mi je posao!) i volim da čujem da i drugi ljudi razmišljaju kritički o hrani, manje mi je prijatno da delim savete na koktelima nego u profesionalnijem okruženju. Ali, razumem koliko može da bude zbunjujuće kad pokušate da razumete ishranu. Zato sam nedavno zamolila pratioce na društvenim mrežama da mi pošalju pitanja o ishrani za koja smatraju da su najbitnija. Nisam se iznenadila kada sam videla da su ta pitanja ista ona koja često čujem od svojih klijenata. Evo odgovora na četiri najčešća pitanja koja dobijam.

1. Svi treba da prestanemo da unosimo gluten, zar ne?

Gluten nije loš za svakoga. Glutena treba da se odreknemo samo ako je to iz nekog zdravstvenog razloga neophodno. On je prosto vrsta proteina prisutna u pšenici, ječmu i raži, po definiciji Nacionalnog instituta za dijabetes i bolesti digestivnog trakta i bubrega.
Za neke ljude ima smisla da izbegavaju gluten, poput onih koji imaju celijakliju, čiji organizam u suštini ne podnosi ovaj protein. Kod osoba sa celijaklijom, gluten može da ošteti tanko crevo, što dovodi do neželjenih simptoma kao što su nadutost, bol u želucu, dijareja, zatvor, gasovi i povraćanje. Onda ima ljudi koji su osetljivi na gluten, a nemaju celijakliju (što se naziva netolerancija na gluten) i kod kojih ne dolazi do oštećenja tankog creva, ali i dalje mogu da se pojave simptomi kao što je bol u želucu nakon unosa ovog proteina.
Takođe je dobro izbegavati gluten ako imate alergiju na pšenicu, koja u suštini predstavlja preteranu reakciju imunog sistema na gluten ili neki drugi protein pšenice, kako objašnjava Klinika Mejo. U simptome spadaju oticanje ili iritacija usana i grla, osip, anafilaksa (stegnutost grla koja može da dovede do otežanog disanja). Ako vaša alergija na pšenicu ne obuhvata gluten, možda i ne morate da ga izbegavate, ali bi bilo dobro da uradite alergijski test da biste tačno znali sa čim imate posla.
Osobe sa sindromom nervoznih creva takođe mogu da imaju koristi od ograničavanja unosa glutena, s obzirom da istraživanja pokazuju da to može da pomogne kod simptoma kao što je dijareja. Jedan rad iz 2015. godine objavljen u časopisu Nutrients objašnjava da, s obzirom da neke osobe sa sindromom nervoznih creva takođe pate od celijaklije ili osetljivosti na gluten, različite studije pokazuju prednosti izbegavanja glutena po osobe sa sindromom nervoznih creva koje ne pate od ovih stanja. U svakom slučaju, sve što može da pomogne kod ovog sindroma je vredno truda. Ipak, ako ste u mogućnosti, porazgovarajte sa doktorom ili dijetetičarom pre nego što eliminišete nešto iz ishrane.
Eto, to je prilično dugačak spisak valjanih razloga da barem razmotrite izbegavanje glutena. Međutim, ako nemate ove vrste zdravstvenih smetnji, nema razloga da izbacujete gluten iz ishrane. Jedan članak iz 2018. u časopisu Gastroenterology and Hepatology navodi da bezglutenska ishrana bez medicinskog opravdanja ne dovodi do bilo kakvih značajnih prednosti po zdravlje. Zapravo, kako se u članku objašnjava, takva odluka može da predstavlja finansijsko opterećenje s obzirom da namirnice bez glutena mogu da budu veoma skupe. Takođe može da dovede do psholoških problema kod nekih osoba zato što držanje bezglutenske dijete (kao i bilo koje dijete) može da bude emotivno iscrpljujuće i da utiče na vaš društveni život. Čak može da dovede do nedostatka nekih hranljivih materija ako izbacite previše namirnica u pokušaju da izbegnete gluten. A ako vas zanima eliminisanje glutena da biste smanjili unos kalorija, treba da znate da neka namirnica sama po sebi nije zdravija ili manje kalorična samo zato što ne sadrži gluten.
Verujte mi na reč: ne morate da izbegavate gluten ako nemate dobar razlog za to.

2. Da li stvarno treba da doručkujem?

Ako smatrate da vam doručak pomaže da ostanete siti do ručka i imate dovoljno energije, svakako treba da ga se držite. Međutim, ako ste onaj tip osobe koja nikad ne doručkuje i ništa joj ne fali, onda verovatno nema razloga da ga sad uvodite.
Kad smo već kod toga, istraživanja na ovu temu nisu donela nikakve konkretne zaključke, jer na svaku studiju koja pokaže da je doručak iz nekog razloga koristan, pojavi se neka druga koja pokazuje upravo suprotno. Ovo se posebno odnosi na telesnu težinu, koja je uglavnom u centru pažnje istraživanja vezanih za doručak.
Jedna preovlađujuća škola mišljenja smatra da redovan doručak može da pomogne kod mršavljenja jer se ubrzava metabolizam i podstiče sitost (u smislu da kasnije u toku dana ne jedete više da biste nadoknadili osećaj gladi). Na primer, u jednom članku u časopisu Obesity iz 2011. je analizirano 153 studije o navikama u ishrani i telesnoj težini i pri tome je istaknuto da su neke male studije ustanovile potencijalnu vezu između unosa doručka i manje telesne težine.
Međutim, jedna druga škola mišljenja tvrdi da preskakanje doručka može da doprinese mršavljenju ako podrazumeva manji ukupan unos kalorija nego inače zato što nema garancija da to dovodi do unosa više hrane kasnije u toku dana. Jedna meta-analiza iz 2019. objavljena u časopisu BMJ je obuhvatila 13 studija i ustanovila da su, uopšteno gledano, ispitanici koji su preskakali doručak imali malo manju telesnu težinu. Takođe je zaključeno da nema dokaza da je preskakanje doručka povezano sa većim ukupnim unosom hrane.
Teško je zaključiti šta je prava istina. Kao što objašnjavaju autori pomenute studije u časopisu BMJ, mnogo dokaza o doručkovanju i telesnoj težini nije dovoljno kvalitetno. Ima mnogo potencijalnih propusta kod studija vezanih za doručak, kao što je onaj da je većina zasnovana na tome da ispitanici sami daju podatke o tome šta jedu umesto da istraživači sami prate te informacije. Mnoge od ovih studija takođe ne uzimaju u obzir povezane promenjive, kao što je ona da osobe koje doručkuju ili preskaču doručak možda imaju druge zajedničke navike koje utiču na njihovu telesnu težinu. Zatim je tu i problem što su mnoge od ovih studija male i sprovedene na odabranim delovima populacije (samo muškarcima ili samo ženama ispod određenog indeksa telesne mase), tako da ne daju dobru osnovu za proširivanje rezultata na celu populaciju.
Možda je veći problem taj što se mnoge od ovih studija bave efektima doručka na telesnu težinu iako znamo da je mršavljenje ili gojenje mnogo složenije od toga da li jedete ovaj dnevni obrok ili ne. Takođe znamo da telesna težina nije jedina presudna po zdravlje.
Ako doručkujete zato što je to vaš omiljeni deo dana ili vam daje mnogo energije ili iz bilo kog drugog razloga, najčešće treba da sadrži dosta proteina koji vas čine sitim. (Kažem „najčešće” zato što ima onih dana kada vam je dovoljna prženica sa bananom za branč, što je odlično.) Iako to zavisi od faktora kao što su telesna težina i nivo aktivnosti, preporučujem 20 ili više grama proteina za doručak da biste bili siti. (Ovo može da bude zahtevno, ali probajte da uvrstite barem 15 grama.) Ja takođe volim da dodam neke složene ugljene hidrate koji obezbeđuju energiju (kao što je pšenični tost ili ovsena kaša) za doručak, što me dovodi do sledećeg pitanja koje često čujem.

3. Da li je u redu unositi ugljene hidrate?

Odgovor je jednostavan: DA! Ugljeni hidrati nisu samo ukusni, već su i hranljivi. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za naš organizam, objašnjava Nacionalni institut za dijabetes i bolesti digestivnog trakta i bubrega. Oni su vam potrebni da biste funkcionisali i tačka. Međutim, ponekad ima smisla regulisati količinu ii vrstu ugljenih hidrata koje imate u svojoj ishrani.
Na primer, ako imate dijabetes tipa 1 ili 2, treba da se konsultujete sa lekarom koliko ugljenih hidrata je neškodljivo za dnevni unos pošto oni utiču na nivo šećera u krvi.
Čak i ako nemate neki zdravstveni problem, u slučaju da osećate da unosite previše rafinisanih ugljenih hidrata (na primer, ako mislite da je to razlog što se stalno osećate bezvoljnim), smanjenje unosa može da ima smisla. Ne morate potpuno da ih eliminišete iz svog života, ali okretanje složenim ugljenim hidratima može da bude od pomoći. Vašem organizmu je potrebno više vremena da razloži složene ugljene hidrate u namirnicama kao što su žitarice sa celim zrnom, mahunarke i povrće bogato skrobom nego što je to slučaj sa rafinisanim ugljenim hidratima kao što su keks i krekeri. Tako ćete duže biti siti i imati više energije.
Svojim klijentima obično preporučujem da skoro polovinu kalorija koje unose čine ugljeni hidrati, ali tek nakon sveobuhvatnog razgovora sa njima o tome kako njihov organizam funkcioniše i koji su im ciljevi u ishrani. Svi smo različiti. Možda ćete morati da malo eksperimentišete sa količinom ugljenih hidrata koje unosite da biste videli koji nivo vam najviše odgovara.

4. Zašto mlečni proizvodi odjednom smetaju mom želucu?

Nekada ste mogli da pojedete tanjir različitih sireva bez ikakvih problema. Sada vam se želudac glasno buni ako samo pogledate krišku sira. Ako stalno imate probleme kao što su nadutost, gasovi i nelagodnost u stomaku nakon što ste jeli mlečne proizvode, možda ste netolerantni na laktozu, a da to i ne znate.
Vremenom vaše tanko crevo može da počne da ima problema sa varenjem laktoze, šećera koji se prirodno nalazi u mlečnim proizvodima, objašnjava Nacionalni institut za dijabetes i bolesti digestivnog trakta i bubrega. Znam da nije fer. A s obzirom da ova netolerancija može da se razvije vremenom, možda nećete odmah shvatiti zašto se vaš želudac uznemiri svaki put kad unosite mlečne proizvode.
Ako mislite da ste možda netolerantni na laktozu, posetite lekara (po mogućstvu gastroenterologa), koji može da uspostavi tačnu dijagnozu. Posle toga, vaš lekar ili dijetetičar može da vas posavetuje kako da se nosite se netolerancijom na laktozu, kao što je da jedete tvrde sireve koji imaju manje laktoze od ostalih vrsta ili uzimate suplemente koji sadrže enzim laktazu i koji će vam pomoći da lakše svarite mlečne proizvode.

Izvor: Self

 

[MilanSf97]

Šta zapravo znači zdrava ishrana?​

Koliko god komplikovano izgledalo, hraniti se zdravo je vrlo jednostavno. Potrebno je pridržavati se određenih smernica :

• Nije svaki organizam isti, svaki zahteva različiti odnos hranljivih materija
• Potrebe organizma za hranom su individualne
• Jedite u umerenim količinama
• Ne prejedajte se
• Ne jedite brzo i halapljivo, u toku jela razmišljajte samo o hrani koju jedete
• Uvek jesti za stolom
• Jedite raznovrsnu hranu
• Imajte 5 obroka dnevno
• Ne grickajte između glavnih obroka, po mogućstvu jedite u isto vreme svaki dan
• Pijte dosta vode
• Ne mešajte namernice različitog sastava
• Ne jedite previše začinjenu hranu
• Pravilna ishrana podrazumeva i bavljenje spotrom, onoliko koliko Vam prija i koliko možete da izdržite. Fizička aktivnost treba da bude prilagođena Vašim mogućnostima.

Šta je piramida ishrane?​

Piramida ishrane je vizuelni prikaz namirnica koje treba da budu zastupljenje u svakodnevnoj ishrani. Količine namirnica koje uzimate su individualne i zavise od Vašeg organizma- da li ste zdravi, u fazi rasta i razvijanja, da li imate dijabetes, da li imate svakodnevne fizičke i mentalne napore, neku hroničnu bolest koja zahteva specijalan režim ishrane, ili jednostavno želite da se zdravo hranite.

• Bazu piramide čine namirnice koje treba da se nalaze svakog dana na našem tanjiru. Najveći deo našeg dnevnog obroka treba da sadrži ove namirnice- hleb, pirinač, krompir, testenine. Ove namirnice jedemo najviše u odnosu na druge iz piramide.
• Povrće i voće su sledeći veliki deo piramide. Jesti ih u svakom obroku, s tim da se voće jede bar 2-3 sata posle glavnih obroka. Voće i povrće je bogato vitaminima, mineralima i antioksidansima, sprečavaju oštećenje i starenje organizma.
• Mleko i jogurt su bogati kalcijumom, što je važno za kosti. Meso, riba, jaja i sir su puni proteinima koji su osnovni gradivni materijal i važni su za rast i razvoj.
• Na vrhu piramide nalaze se sastojci koje treba što manje uzimati tokom dana ( masti, ulja, slatkiši). To su koncentrovani izvori energije, i potrebno ih je uzimati u vrlo malim količinama.

Kod piramide ishrane obratiti pažnju na količinu namirnica koje uzimate dnevno, na vrstu mesa koje jedete ( nisu sva ista), kao i na ulje koje koristite.

Hranu je poželjno što manje termički obrađivati, jer se na taj način čuvaju hranljive materije u njima. Važna stavka- ne kombinovati ugljene hidrate i proteine. To znači da meso, jaja, sir, orašaste plodove ne bi trebalo mešati sa hlebom, krompirom, žitaricama. Ugljeni hidrati sprečavaju sekreciju sokova za varenje hrane, pa namirnice dugo ostaju u organizmu i produkuju proizvodnju toksina i gasova. Takođe ne treba kombinovati ugljene hidrate i proteine sa kiselim voćem i povrćem.

Zanimljiv je i model tanjira. Takođe predstavlja vizuelizaciju hranljivih materija koje treba da se nađu na vašem tanjiru. Mana i ovog modela je što nema propisane količine koje je potrebna za jedan obrok.

• ¼ tanjira čine mahunarke, skrob i hleb; pirinač i krompir
• ¼ tanjira čini meso, riba, sir
• ½ tanjira čini povrće – brokoli, boranija, šargarepa, pečurke, paradajz, spanać, zelena salata)
• Šolja jogurta ili mleka
• Voće ( voće jesti dva sata pre ili 3 sata posle obroka)

Izvor: Probotanic.com

 

[ZonnyBravo]

Treba uprostiti stvar, jesti u najvećoj meri neprerađene namirnice.