Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Miloduh - Hyssopus officinalis[/h] Narodna imena. Hisop, izop, sipan, šipant.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Miloduh je višegodišnja žbunasta biljka koja izraste do 60 centimetara. Stabljike su joj u osnovi drvenaste, a listovi naspramno raspoređeni, mali, izduženi i na vrhu šiljasti. Kožasti su i sjajni na licu, dok im je naličje prekriveno žlezdama sa etarskim uljem. Cvetovi su ljubičasti, ili plavičasti, a ređe ružičasti, ili beli. Grupisani su u prividne klasove u gornjem delu stabljike i grančica. Cveta od juna do septembra. Stanište. Miloduh raste samoniklo u prirodi na suvim i kamenitim mestima, a gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u beru listovi, cvetovi i cela biljka (za vreme cvetanja). Hemijski sastav. Specifičan miris biljke potiče od eteričnog ulja koga čine terpeni pinen, kamfen, cineol. Sadrži i tanine, organske kiseline, alkaloide i pigmente. Primena. Koristi se kod oboljenja organa za disanje, posebno kod hroničnog bronhijalnog katara, noćnog znojenja, zatim protiv grčeva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, vodene bolesti, žutice i dr. Način upotrebe. Koristi se kao čaj (jedna kašika lišća ili cveta prelije se sa 300ml ključale vode).

 

[Nostradamus]

[h=3]Malina - Rubus idaeus[/h] Narodna imena. Crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Malina je višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi su složeni od 3-7 listića, po obodu nazubljeni, sa donje strane dlakavi. Cvetovi su beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje. Ima ugodan miris i sladak ukus. Stanište. Raste po šumama, krčevinama, proplancima, osunčanim padinama, agaji se I kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi i plodovi u vreme dozrevanja. Hemijski sastav. Sadrži u plodovima ugljovodonike (fruktozu, glukozu, saharozu), organske kiseline (jabučnu, limunsku, vinsku, salicilnu), tanine, vitamine C i B, karotin, eterično ulje,flavonoide, kumarine, pektine. Usemenu sadrži trigliceride i fitosterole. Primena. Od plodova maline priprema se izvrstan sirup koji se uspešno koristi kod svih bolesti kod kojih se javlja groznica, jača srce i celi organizam. Čaj od listova maline je izvrsno sredstvo za ženske bolesti, pogotovo za čišćenje jajovoda i neplodnost, leči proliv i dizenteriju, zaustavlja i pročišćava krv, leči kožne bolesti i otklanja katare, ublažava crevne upale. Način upotrebe. Čaj od listova, oblog od zgnječenih listova (za umanjenje bolova),sok od plodova.

 

[Nostradamus]

[h=3]Majčina dušica - Thymus serpyllum[/h] Narodna imena. Timijan livadski, majkina dušica, popovac, materka, tamjanika, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Majčina dušica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listiće sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Stanište. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na posnim rubovima šuma i često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote. Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet. Hemijski sastav. Eterično ulje (fenoli-timol,karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini. Primena. Upotrebljava se, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dečjih glista. Preporučuje se kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptičnih napada. Način upotrebe. Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 g majčine dušice. Tinktura od majčine dušice: na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlića, preliti rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana. Ulje od majčine dušice: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Jastuče: biljke staviti u jastuče i zašiti otvor. Sirup od majčine dušice: cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

 

[Nostradamus]

[h=3]Lazarkinja - Asperula odorata[/h] Narodna imena. Divlji broć, jari broć, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Lazarkinja je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna I tanka, visoka do 30 cm. Listovi su raspoređeni pršljenasto oko stabljike. Ima ih obično 6-9 u jednom pršljenu. Na vrhu nerazgranate stabljike nalaze se sitni beli cvetovi sakupljeni u cvast. Plodovi su mali oraščići slični čičku. Cveta od maja do juna. Stanište. Raste po belogoričnim, senovitim šumama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi (skupljaju se pre cvetanja). Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, tanine, alkaloide. Primena. Lazarkinja se koristi kod zastoja žuči u jetri, za lečenje mokraćnih organa, vodene bolesti i žutice. Koristi se kod nepravilnog rada srca, nervnih bolesti, migrene, neredovne menstruacije. Delotvorna je protiv grčeva i glista. Oblozi se koriste kod oteklina i nagnečenja. Način upotrebe. Čaj: jedna kašiku lazarkinje preliti sa 200-300 ml ključale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 6-8 minuta, zasladiti medom i doda ti limunov sok.

 

[Nostradamus]

[h=3]Kupina - Rubus fruticosus[/h] Narodna imena. Crna jagoda, crna malina, divlja kupina, kupinjača, brestova ostruga.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Kupina je višegodišnja bilka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto deljeni sastavljeni od 3-5 listića, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija zbog mnogo dlaka. Duž glavnog nerva i lisne drške nalaze se bodlje. Cvetovi su beli i ružičasti i na vrhu grančica obrazuju cvast. Plod je složen od mesnatih koštunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Cveta početkom leta. Stanište. Raste svuda po šikarama, na neplodnom zemljištu, na rubovima šuma, pa i u samim šumama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u proleće i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proleće, cvetovi za vreme cvetanja, a plodovi kad su zeleni ili zreli. Hemijski sastav. Listovi sadrže tanine, flavonoide, organske kiseline. Plodovi sadrže šećer, pektine, tanine, organske kiseline, karotin,vitamin C, vitamine grupe B, soli kalijuma.

Primena. Čaj od listova ili sok od bobica odlično deluje protiv proliva (i krvavog). Pomaže kod krvarenja iz želuca, upale creva, belog pranja. Pročišćava krv, povoljno deluje na kožne bolesti, osipe i lišaje. Leči promuklost, kašalj, temperaturu, hemoroide i bolesne krajnike. Stucani listovi se stavljaju kao oblozi na rane, osip i potkožne čireve. Sveži plodovi, prerađeni ili stavljeni u rakiju, pomažu nervoznim ljudima da brže zaspe. Izvrsna su hrana za poboljšanje krvne slike.

Način upotrebe. Čaj: jedna kašika ieckanog lišća sa izdancima kuva se 3 minute u 2-3 decilitra vode i ostavi poklopljeno 10-15 minuta da stoji. Tada se ocedi, zasladi medom i toplo pije više puta dnevno. Za grgljanje nije potrebno zasladiti .

 

[Nostradamus]

[h=3]Komorač - Foeniculum vulgare[/h] Narodna imena. Divlja mirođija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Komorač je dvogodišnja biljka ili višegodišnja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, šuplja, modrozelene boje. Listovi su tri do četiri puta perasto deljeni, alistići poslednjeg reda su bičastog oblika. Cvetovi su sitni I sakupljeni u prilično velike složene štitove, čiji prečnik iznosi I do 15 cm. Kruničini listići su žute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen. Stanište. Gaji se kao kulturrna biljka, ali se može naći i kao poludivlji u prirodi naročito u kamenjarima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (više od 60% anetola, 20% fenhana), trigliceride, belančevine. Sadrži selen. Primena. Deluje antiseptički i zaustavlja crevne upale. Pospešuje izlučivanje crevnih gasova i mokraće, reguliše probavu i ublažava grčeve. Otklanja prehladu, leči bubrežne bolesti. Kod dojilja pojačava stvaranje mleka. Zaustavlja povraćanje i štucanje. Leči promuklost i upalu grla. Način upotrebe. Upotrebljava se i kao začin. Čaj: kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključale vode. Ostaviti da ključa 5 min. Sud i ostaviti da stoji 10-15min.Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno posle jela. Umesto vode može se upotrebiti i mleko. Uzima se u obliku praška: jedna četvrtina kafene kašike posle jela. Komoračev čaj se može koristiti i za obloge.

 

[Nostradamus]

[h=3]Kim - Carum carvi[/h] Narodna imena. Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Kim je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, sa stablom visine do 150 cm. Listovi su dvojno ili trojno perasto deljeni, pri površini zemlje na dugim drškama, a na vrhu stabla sedeći. Cvetovi su sakupljeni u štitoliku cvast bele ili bledoružičaste boje. Plod je dvodelan, dužine do 7 mm i 1,2 mm širine. Na plodu se nalaze kanalići ispunjeni etarskim uljem. Miris semena jako je aromatičan.Koren ima ista, ali nešto blaže izražena svojstva mirisa i ukusa. Stanište. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potražnju gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Seme i koren. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belančevinaste materije. Sadrži selen. Primena. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje grčeve, ojačava želudac, dezinfikuje creva, sluzokožu i kožu. Leči bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i bešici. Otklanja smetnje u želucu i polnim organima, pospešuje izlučivanje mleka, čisti sluz iz pluća, pospešuje periferni krvotok. Kim pojačava vid i sluh. Način upotrebe. Koristi se kao začin i kao čaj. Čaj se može kuvati i sa mlekom I u tom slučaju je bolje iskorišćenje aktivnih materija.

 

[Nostradamus]

[h=3]Kesten divlji - Aesculus hippocastanum[/h] Narodna imena. Gorki kesten, mađal.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Divlji kesten je veliko drvo visine do 30 metara. Ima gustu pravilnu krošnju. Kora mu je debela i siva. Grane se pri kraju spuštaju. Mlade grančice su smeđe, a završavaju se lepljivim pupoljcima sa ljuskama koje čuvaju cvetne i lisne zametke. Cvasti su uspravni grozdovi. Cvetovi su dvopolni i simetrični. Plod je tobolac sa bodljama sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smeđe semenke. Stanište. Raste u šumama. Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno. Raste u najvećem delu Evrope. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni . Hemijski sastav. Kesteni (semenke) sadrže mešavinu triterpenskih saponina koji su poznati pod nazivom escin. Listovi, cvetovi i kora sadrže malo saponina, njihovi su glavni sastojci flavonski glukozidi. U listovima i kori nalaze se i kumarinski glukozidi. U listovima, kori i semenu nalaze se tanini, proantocijanidi i različiti steroli.U kestenu se nalaze šećer, skrob, ulje. Primena. Koristi se u lečenju poremećaja krvotoka i limfotoka. Ublažava upale. Ublažava grčeve krvnih sudova. Umanjuje sedimentaciju krvi. Koristi se za lečenje navale krvi u lice, otoka, za poboljšanje prokrvljenosti bubrega, za lečenje hemoroida, proširene prostate. Način upotrebe. Čaj: uzeti jednu kašiku suvih listova, preliti vrelom vodom, ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Pije se po jedna šolja tri puta na dan. Isto se pravi i čaj od suvih cvetova (2 kašike). Ekstrakt: Desetak svežih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipućeg konjaka, čime se uništavaju fermenti i sprečava kvarenje rastvora, pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo; drugi način: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci širokog grla, zatvorenoj staklenim čepom, sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo. Ekstrakt služi za unutrašnju upotrebu: pije se u obliku kapljica za lečenje vena i krvotoka. Ako se boca do polovine napuni semenkama, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeša sa jednakom količinom terpentinskog ulja, dobija se mešavina za spoljnu upotrebu-masažu-pogotovo reumatičnih mesta. Mešavina se ne pije. Prah: semenke još sveže oguliti, samleti, osušiti na peći i usitniti u prah.

 

[Nostradamus]

[h=3]Kantarion - Hypericum perforatum[/h] Narodna imena. Gospin cvet, bljuzgavac, ivanjčica, krvavac, marina ručica i gospino zelje.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka čija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu. Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedeći, ovalno eliptični do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na vrhovima stabljike i grančica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnožute boje. Cveta od juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu - septembru. Stanište. Raste na travnatim ledinama, na ivicama šuma, šumskim proplancima, na bregovima i livadama, pored puteva, u brazdama, na ivicama polja. Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika, lišće, cveće. Hemijski sastav. Sadrži tanine, flavonoide, etarsko ulje, smole, saponine, karotin, vitamina C, nikotinsku kiselinu, holin, tragove alkaloida. Primena. Upotrebljava kod oštećenja nerava i kod živčanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod posledica jakog naprezanja. Takođe je odličan lek protiv proliva. protiv trigeminusne neuralgije, kod nervnih tegoba, kod upala živaca, neuroza, nesanice i kod živčane slabosti.Leči i govorne smetnje, napade histerije i mesečarenje, kao i mokrenje u krevet i depresiju. Podstiče razvoj ženskih organa i reguliše neredovne menstruacije. Koristi se kod otvorenih rana, svežih povreda, krvarenja, oteklih žlezda i kao sredstvo za negu hrapave kože lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leđima, zatim kod krstobolje, išijasa i reume. protiv opekotina od sunca, hemoroida, za lečenje bolesti digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, žučne kese, čireva, bolesti usta, za inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimuliše apetit, stimuliše aktivnost različitih žlezda, podstiče regeneraciju (obnovu) tkiva. Način upotrebe. Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Ulje od kantariona: mala boca se do grlića rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro začepi i nekoliko nedelja ostavi na suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se odloži na tamno mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog može da se upotrebi laneno ulje). Tinktura od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregršti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu ili na toplom mestu. Sedeća kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drški, listova i cvetova) ostavi se preko noći u hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do ključanja i doda vodi za kupanje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Islandski lišaj - Cetraria islandica[/h] Narodna imena. Islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plućnik.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Islandski lišaj je višegodišnja biljka tipa lišaja čiji talus ima oblik malog razgranatog grmića visokog do 15 cm. Gornja površina lišaja je maslinaste ili kafeno zelene, a donja je svetlo sive boje sa belim tačkama. Pojedini ogranci su na vrhovima rašireni, nazubljeni i kovrdžasti, dok su donji delovi žljebasti, zavijeni u obliku cevi i crvenkaste boje. Stanište. Raste na visokim planinskim pašnjacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim šumama. Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije. Upotrebljivi delovi biljke. Steljka (talus). Hemijski sastav. Sadrži polisaharide rastvorljive u vodi (lihenin, izolihenin), lišajne kiseline (deluju antibiotički), sluzi, alkaloide, šećere, masti, vosak. Primena. Koristi se kao sredstvo za jačanje tela nakon iscrpljujućih bolesti, za poboljšanje apetita i probave, kod suvih, razdražujućih upala usne šupljine i ždrela, kod upala sluznica probavnih organa. Donekle suzbija i povraćanje. Može se koristiti kod preteranog znojenja i za smanjenje nivoa šećera u krvi. Način upotrebe. Čaj: 2 kašikice biljke staviti u hladnu vodu, ugrejati do vrenja, ostaviti da stoji 10 minuta. Pije se po 2-3 šolje nezaslađenog čaja na dan.