Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (45)
[h=3]ŽALFIJA MUSKATNA[/h] Salvia scalarea L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: mečje uvo
Muskatna žalfija se gaji od početka ovog veka isključivo radi dobijanja etarskog ulja, koje je prijatnog mirisa (podseća na ambru), a dobija se iz cvasti i najviše se koristi u kozmetičkoj industriji. Vrsta je poreklom iz Južne Evrope, a rasprostranjena je na području od Atlantskog okeana do Kavkaza i duž evropskih i afričkih obala Sredozemnog mora. Raste pretežno na suvljim, šljunkovitim terenima. Na većim površinama gaji se u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Bugarskoj, Italiji, Francuskoj, Španiji i na severu afričkog kontinenta.
ŽALFIJA MUSKATNA - Salvia scalarea L.

Botaničke osobine

• Muskatna žalfija je zeljasta višegodišnja biljka.
• Razlikuju se dva taksona: forma piramidalis, koja je intenzivnog porasta, i var. hirsuta, koja je intenzivno dlakava.
• Ima snažan, vretenast koren, koji prodire u dubinu 100 – 130 cm i gusto je prekriven tankim žilicama.
• Ima uspravno stablo, visine L-1,5 m zajedno sa uspravnom cvasti dugačkom 40 – 60 cm, i gusto prekriveno žlezdastim dlačicama.
• Listovi u rozeti su krupni, široki 10 -20 cm, izduženo jajasti, gusto prekriveni žlezdastim dlačicama, što im daje sivozelenu boju.
• Cvetovi su sakupljeni u lažnu cimoznu cvast, koju čine 3-6 cvetova. Cvetovi su ružičasti, ljubičastoružičasti i ponekad beli. Medonosna je biljka.
• Plod je orašica sa tri ivice, jajastog oblika, dužine 2-3 mm, blede do tamnomrke boje, sa tamnomrkim žilama. Masa 1.000 zrna je 4-5 grama.
• Seme muskatne žalfije zadrži klijavost 4-5 godina. Počinje da klija na 8 – 10°C, ali je optimalna temperatura klijanja 25 -28°C. U opti*malnim uslovima klijanje traje 5-6 dana, a nicanje 15-20 dana. U godini setve obrazuje se samo lisna rozeta, dok se cvetna stabla obrazuju nakon prezimljavanja (jarovizacije). U fazi lisne rozete biljka je srednje otporna prema zimskim mrazevima.
• U našoj zemlji muskatna žalfija počinje da cveta krajem juna druge godine gajenja, a cvetanje traje 25 – 27 dana. U povoljnim uslovima moguće je i drugo cvetanje u septembru, naravno slabijeg intenziteta.
• Ako je seme posejano u rano proleće, može se dogoditi da nekoliko biljaka procveta još u prvoj godini. Na osnovu toga je selekcionisana i jednogodišnja forma koja se gaji u Bugarskoj i Rusiji. Dešava se da muskatna žalfija ostane u životu i 3 – 4 godine.
• Plodovi sazrevaju neravnomerno i seme je sklono osipanju.

Salvia scalarea "Vatican White"

Hemijski sastav i upotreba
Privredni značaj muskatne žalfije potiče od etarskog ulja koje se nalazi u cvasti. Listovi i stabljika sadrže ulje samo u tragovima. U zavisnosti od ekoloških uslova i razvijenosti biljke količina etarskog ulja u cvasti varira između 0,04 i 0,2%. Glavna komponenta etarskog ulja dobijenog vodenom destilacijom je linalil – acetat, koga ima između 45 i 87%. Etarsko ulje sadrži još oko 15% sklareola, nešto linalola, alfa i beta – pinena, alfa i beta- tujona, borneola, mircena. U etarskom ulju dobijenom ekstrakcijom količina sklareola može biti i do 45%. Seme muskatne žalfije sadrži i 25-32% vrlo vrednog masnog ulja, koje se pre svega koristi u industriji keramike i porculana.
Kao mirisna komponenta ulazi u sastav mnogobrojnih kozmetičkih preparata, kao što su kolonjske vode, parfemi, sapuni, razni sprejevi za osvežavanje vazduha. U prehrambenoj industriji se koristi kao začin, za spravljanje raznih pića (pivo, liker) i drugih proizvoda. U medicini se koristi zbog antiseptičnog dejstva, kao i za lečenje hroničnih oboljenja nervnog sistema. Ulazi u sastav preparata koji se koriste za negu usne šupljine, protiv nadimanja creva, želudačnih tegoba i bolesti materice. Deluje antibakterijski, zahvaljujući etarskom ulju.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (44)
[h=2]ŽALFIJA (2)[/h] Salvia officinalis L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: kadulja, beli kaloper, džiger trava, kuš, pitomi pelen, kalaver, slavulja
Žalfija je poreklom sa severnih obala Sredozemnog mora. U karstnim predelima Hercegovine i Crne Gore veoma je rasprostranjena. Na Iberijskom poluostrvu je rasprostranjena podvrsta lavandulifolia, čije etarsko ulje ima sasvim različit hemijski sastav od dalmatinske žalfije. Na Krimu i u planinskim predelima Male Azije raste podvrsta žalfije krupnih listova (ssp. major).
Stari Grci su je upotrebljavali zbog njenih lekovitih svojstava, pre svega protiv zmijskog ujeda, za održavanje duhovne svežine i kao tonik. Rimljani su je zvali herba sacra – sveta trava. U srednjem veku su je upotrebljavali za lečenje kolere, epilepsije i dr. U XVII veku je bila tako dragocena da su Kinezi davali tri do četiri funte čaja u zamenu za jednu funtu žalfije.
Od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki je najviše cenio žalfiju. U Kapitularima je zakonom propisao svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja, od kojih je na prvom mestu bila žalfija.
U našoj zemlji se uglavnom sakuplja, a u Rusiji, Italiji i SAD gaji se na većim površinama.
Gajenje
Od svih lekovitih biljaka na našem karstu žalfija ima najveći značaj u borbi protiv erozije.
To je retko otporna biljka koja izdržava dugotrajne letnje suše i pripeke i zadovoljava se minimalnom količinom hranljivih materija na ljutom kršu. Ipak u fazi nicanja i mladim fazama neophodno je da ima dovoljno vlage u zemljištu.

• Žalfija je toploljubiva biljka којој za razvoj treba dosta svetlosti i toplote, čiji nedostatak nepovoljno utiče na prinos i sadržaj etarskog ulja u biljci. Ova biljka u toku zime može da podnese i veoma niske temperature.
• Uspeva na svim tipovima zemljišta, ali najbolje raste na srednje vezanim terenima koji imaju dobar vazdušni i vodni kapacitet. Peskovi i suviše vlažna, glinovita i zbijena zemljišta nisu pogodna za gajenje žalfije.
• Iako žalfija može da se gaji i 5 – 7 godina, nakon četvrte godine gajenja prinosi naglo opadaju, pa se ne isplati da se duže gaji. Gaji se van plodoreda. Nema posebne zavisnosti od predkulture. Uspešno se može gajiti posle svih biljnih vrsta које se na vreme uklone sa parcele.

Duboko jesenje oranje je jedna od najvažnijih mera u obradi zemljišta, a izvodi se u jesen na dubini najmanje 40 cm. U proleće se vrši predsetvena priprema, da bi zemlja bila ravna i sitnomrvičaste strukture.
Zalfija je vrsta koja veoma osiromašuje zemljište, te se unošenjem đubriva pri osnovnoj obradi obezbeđuju hranljivi elementi za duži period. Dobro iskorišćava organska i mineralna đubriva. Stajnjak se unosi u količini 20 – 30 t/ha prilikom jesenjeg dubokog oranja. Treba đubriti pre zasnivanja zasada sa 60 – 80 kg/ha N, 40 – 60 kg/ha P[SUB]2[/SUB]0[SUB]5[/SUB] i 40 – 60 kg/ha K[SUB]2[/SUB]0. U narednim godinama se đubri sa 400 kg kombinovanog NPK đubriva po hektaru, gde je odnos hraniva NPK 15:15:15, i to prilikom predzimskog okopavanja.
Karlo Veliki je, od sveg lekovitog bilja, najviše cenio žalfiju

Razmnožavanje

• Žalfija se može razmnožavati generativno (semenom) i vegetativno (deljenjem bokora i, ređe reznicama). U praksi se najčešćc razmnožava setvom semena.
• Seme se seje direktno na parcelu tokom aprila (200 – 300 zma na 1 m[SUP]2[/SUP]), ili se iz semena proizvodi rasad u malo zagrevanim ili hladnim lejama. Za jedan ha potrebno je 3 – 4 kg semena.
• Proizvodnja rasada u slabo zagrevanim lejama je skupa, ali se rasad može saditi na stalnom mestu već u maju. Najekonomičnija je proizvodnja rasada u hladnim lejama.
• Seme se seje u aprilu – maju u dobro pripremljene leje na međurednom razmaku 15 – 20 cm. Nakon setve zasejana površina se pokrije slojem zemlje debljine oko 1 cm. jer seme brže klija u mraku nego na svetlu.
• Rasad za jedan hektar može se proizvesti na 250 – 300 m[SUP]2[/SUP] leja sa 0,5 – 1 kg semena.
• U toku leta leje treba redovno zalivati i pleviti. Do oktobra rasad dostigne visinu 15-20 cm, i može se mašinski saditi na međurednom razmaku 70 cm i 40 – 50 cm između biljaka u redu.
• Radi postizanja visokih prinosa biljke u hladnim lejama se moraju orezati na 8 – 10 cm visine. Na taj način se ubrzava stvaranje većeg broja bočnih grana i veća produkcija lista.

Nega i zaštita

• U borbi protiv korova u prvoj godini gajenja primenjuju se samo okopavanje i međuredno kultiviranje. U narednim godinama, rano u proleće pre kretanja vegetacije, može se tretirati preparatima na bazi simazina (simazin S-50) u količini od 2, 5 – 3 kg/ha.
• Prvo međuredno kultiviranje je u fazi razvoja 3-4 lista, a ostala kultiviranja i okopavanja po potrebi. Istovremeno sa prvim okopavanjem biljke u redu proređuje se na rastojanje od 20 – 30 cm.

• Izmrzle nadzemne delove u aprilu treba odstraniti.
• Žalfija retko oboleva od bolesti, a u slučaju da se one i pojave, ne izazivaju ozbiljnu štetu da bi se morale primenjivati mere zaštite.
• Od štetočina napadaju je buvači.

Sakupljanje

• Biljke posađene u jesen mogu se kositi u narednoj godini. Prva kosidba je posle cvetanja krajem jula, početkom avgusta. Kosi se iznad odrvenjenih delova srpom, kosom ili kosačicom. Treba paziti na visinu, jer suviše nisko posečene biljke lako izmrznu.
• Listovi se skidaju sa stabla neposredno nakon kosidbe. Treba kositi po lepom i suvom vremenu.
• Suši se u zaštićenom prostoru na promaji ili u sušari, na temperaturi od 40°C. Osušeni list žalfije je sive ili beličaste boje, dlakav, vrlo aromatičnog mirisa, a nagorkog i oporog ukusa.
• Kao višegodišnja biljka u prvoj godini gajenja daje samo jedan otkos i najmanji prinos. Sa starošću useva prinos se postepeno povećava i najveći je u trećoj i četvrtoj godini.
• Sa površine od jednog hektara može se dobiti prinos od 5.000 – 6.000 kg suve herbe, ili 2.500-3.000 kg suvog lista.

Osušeni list žalfije je sive ili beličaste boje, dlakav, vrlo aromatičnog mirisa

• Droga se pakuje u papirne ili jutane vreće i čuva na hladnom i mračnom mestu.
• Za dobijanje etarskog ulja žalfija se kosi u fazi cvetanja. U podnevnim časovima je najveća količina etarskog ulja, pa je treba kositi po sunčanom vremenu iznad odrvenjenog dela.
• Pokošenu masu treba ostaviti da provene, a potom je destilisati. Prinos etarskog ulja je 20 -30 kg/ha. Ulje treba čuvati u aluminijumskim posudama neto sadržaja 20 kg, na suvom i hladnom mestu, zaštićeno od vatre.
• Adamović (1998) je utvrdio da je sadržaj etarskog ulja veći u prvom terminu kosidbe (jul), a sadržaj tujona u drugom (oktobar). To znači da trajanje sunčevog sjaja i temperatura vazduha u mesecu žetve pozitivno utiču na količinu etarskog ulja, a negativno na udeo tujo*na.
• Pitarević i sar. (1985) zaključuju da lišće žalfije treba brati od jula do septembra, pošto je u toku ovog perioda etarsko ulje najboljeg kvaliteta.
• Za dobijanje kvalitetne droge, pored vremena berbe, nadmorska visina i ekspozicija nalazišta biljaka mogu da budu činioci koji utiču na količinu njenih lekovitih sastojaka. Milojević i MIhajlović (1984) nisu uočile nikakve značajne razlike u pogledu % etarskog ulja u listu žalfije u zavisnosti od nadmorske visine staništa biljke. Uzorci uzeti sa severnih ekspozicija imaju nešto manji % etarskog ulja nego uzorci sa južnih ekspozicija.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (42)
[h=3]VRANILOVKA[/h] Origanum vulgare L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: vranilova trava, vranilovka, crnovrh, crnovrška, origanj, rigan, sušic, crljena meta, crljena metvica
Vranilovka se sreće na suvim livadama i obroncima, kamenjarima, šikarama, šumama, sve do 2.000 m nadmorske visine. Najviše je ima na Suvoboru, Šari, Prokletijama i Đerdapu.
VRANILOVKA - Origanum vulgare L.

Botaničke osobine

• Vranilovka je višegodišnja zeljasta biljka, sa snažnim i razgranatim korenom. Stablo je uspravno, visoko 50 – 80 cm, pokriveno dlačicama i žlezdama usled čega je crvenkasto.
• Listovi su jajastog oblika, po obodu celi, dužine oko 4 cm i naspramno raspoređeni na kratkim drškama. Priperci su sedeći i sa spoljne strane pokrivem žlezdama.
• Ljubičasti cvetovi su sakupljeni po 1-3 u klasiće koji grade terminalne metličaste cvasti. Cela biljka veoma prijatno miriše. Cveta od jula do oktobra.
• Plod je merikarp jajastog oblika, koji se raspada na 4 sitna oraščića mrke boje.

Hemijski sastav i upotreba
Nadzemni deo biljke u cvetu (Origani herba) ima 0,3 – 1,2% etarskog ulja čiji su glavni sastojci timol i karvakrol (16 – 50%). Osim toga sadrži još tanine i gorke materije.
Herba je sastojak biljnih mešavina koje se koriste kod oboljenja organa za disanje i upala mokraćnih kanala. Deluje kao blag spazmolitik, ekspektorant, holeretik, stomahik i diuretik. U narodu, u obliku čaja upotrebljava se i kao lek za jačanje i lečenje bolesti organa za varenje, a spolja protiv raznih zapaljenja kože i sluznice. Herba ulazi u sastav grudnog čaja, čaja za znojenje i čaja protiv hemoroida. Čaj od vranilovke naročito je cenjen na Kosmetu a prodaje se pod imenom „planinski čaj“. Budući da herba ima umirujuće dejstvo često se koristi protiv nesanice. Destilacijom pomoću vodene pare, dobija se etarsko ulje koje je vrlo antiseptično usled prisustva timola i ima veoma izražena antibakterijska svojstva. Etar*sko ulje vranilovke sa tinkturom ruzmarina služi za utrljavanje protiv reumatizma. Dosta se koristi i protiv dijareje. Vranilovka se ranije koristila za bojenje vune u crno uz dodatak zelene galice, te je usled toga i dobila naziv vranilovka.
Vranilovka veoma prijatno miriše

Sakupljanje

• Droga se sakuplja odsecanjem vrhova grančica u cvetu, dužine oko 20 cm, koje se potom suše u tankom sloju ili se vezuju u snopiće i suše na promaji uz provetravanje.
• Nakon sušenja skidaju se listovi i cvetovi a stabljike odbace.
• Suva droga je prijatnog karakterističnog mirisa i aromatično oporog i gorkog ukusa.
• Čuva se dobro upakovana na suvom mestu.
• Ulje vranilovke se čuva u aluminijumskim posudama u suvim i hladnim prostorijama koje su zaštićene od vatre.
• Usled proređenosti sve više se uvodi u plantažnu proizvodnju. Vranilovka u ravničarskim predelima daje prinos herbe od 3.000 – 4.000 kg/ha kada je zasad u punom rodu.
• Odnos sveže i suve herbeje 4,5 :1.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (41)
[h=3]BOSILJAK (2)[/h] Ocimum basilicum L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: bosilak, bosilek, bosilj, bosilje, bažilek, bažulek, baselak, bosiljak, fasliđan, đen, vesligen, sarmaš
Prvobitna domovina bosiljka je Indija, gde su delovi biljke nađeni u grobnicama iz 3500 g. pre n.e. U starom Rimu za vreme vladavine Cezara, bosiljak je bio veoma cenjena lekovita, začinska i ukrasna biljka. U XII veku monasi su ga doneli u srednju Evropu, gde se brzo odomaćio i do danas se mnogo gaji u vrtovima i baštama. Stobart (1987) ističe da su bosiljak na Zapadu smatrali simbolom plodnosti.
Gajenje

• Bosiljak je toploljubiva biljka, pa mlade biljčice izmrzavaju već na 0°C. U fazi nicanja neophodna je visoka temperatura vazduha (preko 25°C) i velika vlažnost zemljišta. Pri ovim uslovima seme klija za 5 – 6 dana. Ne podnosi kišovito i hladno vreme.
• Za gajenje su pogodna samo zemljišta koja se brzo zagrevaju, imaju dobar vodni kapacitet i koja su plodna. To su uglavnom černozemi, gajnjače i aluvijalna zemljišta. Na peskovitom zemljištu može da se gaji samo ako se obezbede redovno zalivanje i đubrenje mineralnim đubrivima.
• Kao jednogodišnja vrsta gaji se u plodoredu slično majoranu, ali treba imati na umu da je bosiljak osetljiviji prema herbicidima od majorana. Na istom mestu može da se gaji tek nakon 2-3 godine.
• Priprema zemljišta je ista kao i za majoran: u jesen se duboko ore (na 30-40 cm) i tako ostavlja da prezimi, a u proleće čim se prosuši zemljište se priprema za setvu.
• Bosiljak dobro iskorišćava produženo dejstvo organskih đubriva, pa neposredno đubrenje stajnjakom nije neophodno. U jesen se unosi u zemljište 60 – 80 kg/ha P[SUB]2[/SUB]0[SUB]5[/SUB] i 1[SUB]2[/SUB]0 – 140 kg/ha K:0, a tokom vegetacije se prihranjuje azotnim đubrivima. Prilikom prolećne predsetvene pripreme unosi se još 60 – 100 kg/ha N.

Ocimum basilicum "Ruffles purple"

Razmnožavanje
Bosiljak se do sada proizvodio jedino pomoću rasada. Za proizvodnju rasada seme se seje u drugoj polovini marta u nezagrejane leje pokrivene folijom ili staklom. Seje se u redove (na 10-15 cm između redova) na 0,5 cm dubine. U zavisnosti od kvaliteta semena, na 1 m[SUP]2[/SUP] seje se 10 – 20 g semena. Na površini od 350 do 400 m[SUP]2[/SUP], uz upotrebu 0,6 – 1,2 kg semena, može se proizvesti rasad za 1 ha.
Rasad se proizvede za 5 – 6 nedelja. Na stalno mesto se može presaditi tek kad prođu opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Rasad se sadi na rastojanju od 40 -50 cm između redova i 25 -30 cm u redu, po dve biljčice zajedno. Sadi se ručno ili sadilicom. Nakon sadnje rasad treba dobro zaliti.
Poslednjih godina se bosiljak proizvodi direktnom setvom semena. Seje se kada prođu opasnosti od mrazeva – početkom maja – na međuredni razmak 40 – 50 cm kotinuirano u redu, uz upotrebu 8-10 kg/ha semena. Kod ovog načina razmnožavanja neophodno je navodnjavanje, da bi se dobile dve žetve.
Nega

• Nega se sastoji od mehaničke borbe protiv korova, redovnog zalivanja i prihranjivanja.
• Broj okopavanja zavisi od stepena zakorovljenosti i osobina zemljišta. Prvo okopavanje je 10-15 dana nakon rasađivanja, a drugo 10 -25 dana nakon prvog.
• Prihranjuje se u dva navrata i to azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve.

bosiljak se proizvodi i pomoću rasada i direktnom setvom semena

Sakupljanje
Nadzemni deo bosiljka u cvetu može se kositi dva puta u toku vegetacije. Prva kosidba je početkom cvetanja, sredinom jula. Ako se kasni sa kosidbom, droga će biti slabijeg kvaliteta. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10 -12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi od 35-40″C. Droga je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično naljutog. Droga se pakuje u jutane vreće i čuva na suvom i tamnom mestu. Etarsko ulje se čuva u aluminijumskim posudama u suvim i hladnim prostorijama koje su zaštićene od toplote i vatre.
Sa jednog hektara može se dobiti 2 – 3 t suve herbe. U semenskim zasadima prinos seme*na sa 1 hektara je 200 – 300 kg.
Odnos sveže i suve nadzemne mase bosilj*ka je 4,5 :1.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (40)
BOSILJAK (1)
Ocimum basilicum L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: bosilak, bosilek, bosilj, bosilje, bažilek, bažulek, baselak, bosiljak, fasliđan, đen, vesligen, sarmaš
BOSILJAK - Ocimum basilicum L.

Prvobitna domovina bosiljka je Indija, gde su delovi biljke nađeni u grobnicama iz 3500 g. pre n.e. U starom Rimu za vreme vladavine Cezara, bosiljak je bio veoma cenjena lekovita, začinska i ukrasna biljka. U XII veku monasi su ga doneli u srednju Evropu, gde se brzo odomaćio i do danas se mnogo gaji u vrtovima i baštama. Stobart (1987) ističe da su bosiljak na Zapadu smatrali simbolom plodnosti.
Na većim površinama bosiljak se gaji u Poljskoj, Francuskoj, SAD, na Jamajci, u Indoneziji i Maroku. Poslednjih godina sve više se gaji na plantažama.
Botaničke osobine

• Bosiljak je zeljasta biljka. Naziv potiče od grčke reči „basilikon’ – kralj, tj. bosiljak je smatran kraljem svih lekovitih biljaka.
• U rod Ocimum spada više vrsta pogodnih za proizvodnju etarskih ulja. Najznačajniji su višegodišnji O. gratissimum L. i jednogodišnji O. basilicum.

Gajeni taksoni bosiljka O. basilicum svrstavaju se u tri grupe (var.):
- maximum (krupni listovi, visok, sarmaš)
- minimum (sitnolisni, razgranat)
- bullatum (sa nabranim listovima, kasno-cvetajući)

• Ima vretenast koren, koji je snažno razgra*nat.
• Stablo je uspravno, 40 – 60 cm visoko, u donjem delu gusto razgranato.
• Listovi su na lisnim drškama, jajasti do široko kopljasti (lancetasti). Površina liske je gola, zelena ili sa antocijanom.
• Cvast je terminalna, cimozna, dihazijum, koji se sastoji od 17 do 18 pršljenova. Cvetovi su sitni, beli ili svetloružičasti. Cveta od juna do septembra.
• Plod je crna ili tamno-braon orašica. Masa 1.000 zrna je 1,2 – 1,8 g. Klijavost semena je 90 – 95%.

Stablo bosiljka je u donjem delu gusto razgranato

Hemijski sastav i upotreba

• Nadzemni deo biljke (Basilici herba) koristi se u narodnoj medicini za lečenje mnogih bolesti. Sastavni je deo raznih čajnih mešavina za smirivanje kašlja, poboljšanje apetita, kao diuretik i karminativ. Droga se koristi u prehrambenoj industriji kao začin. U narodu se bosiljak upotrebljava kao blago sredstvo za umirivanje i otklanjanje nervene napetosti, protiv nadimanja i tegoba u organima za varenje. Koristi se i protiv nekih crevnih parazita, i to često zajedno sa belim lukom. Služi i za povećanje mlečnosti majki koje imaju malo mleka.
• U nadzemnim delovima bosiljka ima 0,5 – 1 % etarskog ulja. Glavni sastojci etarskog ulja su metil – kavikol (55%), estragol i eugenol. Od ovog poslednjeg potiče i prijatan miris koji podseća na karanfilić. Osim glavnih sastojaka etarsko ulje sadrži još cineol, kamfen, linalol, ocimen i pinen u manjim količinama. Sem etarskog ulja biljka sadrži još vi*tamin B, (0,1 – 0,2 mg), C vitamin (150 – 250 mg), karotin (1,2 – 2,8 mg) i gorke materije. Etarsko ulje (Basilici aetheroleum) koristi se u prehrambenoj i parfimerijskoj industriji.

Bosiljak ima veliki značaj i u religioznim obredima. Često se nosi na groblje, kad se ide teškom bolesniku, i stavlja se u bogojavljensku vodicu.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (38)
[h=2]NANA PITOMA (5)[/h] Mentha x piperita L. emend. Huds.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: paprena metlica, erna nana, ljuta nana, merka, metva, metvica, nana, paprena metva, paprena nana
Razne vrste mente čovečanstvo koristi već više od dve hiljade godina, a pitomu nanu svega 250 godina. Danas je ona jedna od najznačajnijih lekovitih biljaka sa etarskim uljem.
Sakupljanje

• Droga se dobija od osušenih listova i stabla sa listovima.
• Nana se kosi po lepom vremenu, kad biljka počne da cveta pa sve do momenta kad je u punom cvetanju.
• U vreme kad je polovina biljaka procvetala, postiže se najveći pri*nos vegetativne mase i etarskog ulja.
• Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta sa malo mentola, a mnogo mentona.
• Precvetala biljka daje manje ulja, lošijeg kvaliteta. Medutim, količina etarskog ulja u drogi ne zavisi samo od fiziološkog stanja biljke već i od meteoroloških prilika, od doba dana, itd. Zapaženo je da se količina etarskog ulja smanjuje u toku noći i u toku oblačnog i hladnog perioda, tako da ovo smanjenje može biti čak do 30%.
• Optimalni period za berbu nane je od 10 časova ujutro do 18 časova posle podne.
• Ispitivanjima koja su obavili Maletić i sar. (1998) utvrđeno je da prva žetva (polovina jula) daje 2 – 2,5 puta veći prinos suvog lista nego druga žetva (kraj septembra). Koncentracija etarskog ulja u suvom listu takođe je značajno veća u prvoj žetvi u poređenju sa drugom.
• U plantažnoj proizvodnji nana se može kositi traktorskim kosačicama za travu. Posle venjenja menta se sakuplja skupljačicama za seno da bi gubici lišća bili što manji.
• Na malim površinama kosi se ručno.

Sakupljanje nane na plantaži

• Za destilaciju ne treba upotrebiti ni potpuno svežu ni potpuno suvu nanu, jer se u oba slučaja dobija lošije ulje ili manje ulja.
• Suviše dugo sušenje dovodi do gubitka ulja usled isparavanja. Treba destilovati provenulu nanu, tj. onu koja je izgubila oko 50% vlage (1-2 dana sušenja leti na njivi).
• Destilacija treba da traje dovoljno dugo, jer se u poslednjim kapima destilata, pri kraju destilacije, dobijaju najmirisnije frakcije ulja, ko*je znatno poboljšavaju kvalitet krajnjeg proizvoda. Veći deo etarskog ulja se prodestiluje već u toku prvih tridesetak minuta, ali destila*ciju treba nastaviti u toku 2-3 sata, da bi se dobilo kvalitetno ulje.

Ručno sakupljena nana

• Biljke za dobijanje herbe žanju se neposredno pred cvetanje ili početkom cvetanja.
• Pokošene biljke se mogu ostaviti na njivi 1 – 2 dana na suncu. Droga ima jak aromatičan miris na nanu, a ukusa je oporog i nagorkog.
• Odnos između osušenog i zelenog lišćaje 5:1.
• Osušena droga se pakuje u vreće od višeslojnog papira ili u sanduke obložene tamnim papirom.

Sušenje mente

• Čuva se na hladnom, suvom i tamnom mestu, zaštićenom od svetlosti, ali ne duže od jedne godine.
• Prinos zelene mase kreće se od 12 do 25 t/ha, suvog lišća od 1.500 do 2.500 kg/ha, a herbe 5.000 kg/ha.
• Može se dobiti oko 40 kg etarskog ulja po hektaru.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

Gajenje, sakupljanje, upotreba
ZELJASTE AROMATIČNE BILJKE (39)
[h=2]METVICA[/h] Mentha pulegium L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: barska nana, metvica
Metvica se sreće oko reka, jezera i močvara, na livadama sve do 500 m nadmorske visine. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje.

METVICA

Biološke osobine

• Metvica je višegodišnja zeljasta biljka.
• Stabljika je uspravna, visine do 50 cm, veoma razgranata, po površini obrasla maljama.
• Listovi su ovalnog ili jajastog oblika, po obodu celi ili slabo nazubljeni, naspramno raspoređeni na kratkim drškama.
• Cvetovi su bele ili ljubičaste boje, sakupljeni u pršljenaste cvasti, postavljene u pazuhu listova. Cveta od juna do septembra.
• Plod je merikarp, koji se raspada na 4 okrugle orašice mrke boje.

Hemijski sastav i upotreba

• Herba dobijena od metvice (Pulegii herba) sadrži do 2% etarskog ulja, tanin i gorke materije.
• Metvica se u obliku čaja koristi za lečenje organa za disanje i varenje, kao lek za umirenje, za jačanje kao tonik, protiv astme, velikog i običnog kašlja, protiv nadimanja, histerije i grčeva. Deluje kao stomahik, karminativ, holagog, spazmolitik i antiseptik.
• Vrlo je cenjena u kozmetici i kao medonosna biljka. Ranije se koristila i kao lek protiv reumatizma. Može da se upotrebljava kao obloga na koži kod ujeda, otoka, protiv bolesti desni i zuba, za ispiranje usta. Zimi se koristi kao svakodnevni napitak protiv nazeba i gripa. Ulazi u sastav razrah aromatičnih biljnih smeša.
• Kao začinska biljka može da se koristi i u kulinarstvu.
• Destilacijom pomoću vodene pare dobija se etarsko ulje (Pulegii aetheroleum) u kome ima 70 – 80% ketona pulegona (pored malo mentola i mentona) koji ulju daje karakterističan miris. Pulegon (formula br.64) iz ulja služi kao sirovina za sintezu mentola. Etarsko ulje metvice ima primenu u industriji jeftinih sapuna, uopšte u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata.

Metvica se sreće na livadama do 500 metara nadmorske visine

Sakupljanje

• Herba se sakuplja u fazi punog cvetanja, odsecanjem vrhova ili gornje polovine cvetnih grančica, koje se vezuju u male kite i suše na promaji. S obzirom da cvetne grančice sadrže malo ulja i drugih korisnih satojaka najbolje bi bilo da se nakon sušenja odstrane.
• Suva droga je prijatnog aromatičnog mirisa i gorkog ukusa.
• Čuva se upakovana u sanduke ili vreće na suvom ili promajnom mestu.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

[h=2]MATIČNJAK (2)[/h] Mellisa officinalis L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: arboraža, čelina trava, čelinjak, limunka, majčina ljubica, maternjak, amtičnjak, medenka, melisa, pčelarica, pčelinja metvica, pčelinjak, rojevica
Matičnjak u vrtu

Smatra se da je matičnjak poreklom iz područja Sredozemlja. Samoniklo raste skoro u celoj Evropi, sem krajnjeg severa i juga. U našoj zemlji dobro uspeva, a najpogodnija su područja sa godišnjom sumom padavina preko 600 mm.
Na većim površinama gaji se u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Gajenje
Matičnjak ima širok areal rasprostranjenja i uspeva u različitim klimatskim uslovima. Raznim ispitivanjima utvrđeno je da najbolje raste u uslovima u kojima je godišnja količina padavina preko 600 mm.
Za matičnjak je pogodno umereno vlažno i rastresito zemljište, neutralne do slabo kisele reakcije. Od zemljišta koja su najčešća u našoj zemlji najbolji su černozemi, plodne gajnjače i aluvijalni nanosi, kao i meliorisane ritske crnice. Za gajenje matičnjaka nisu pogodna teška i jako vlažna zemljišta.
Matičnjak se ne uključuje u plodored, jer kao višegodišnja biljka na istom zemljištu ostaje 6-8 godina. Smatra se da na isto zemljište matičnjak može doći tek posle 4-5 go*dina. Kao predusevi mogu biti strna žita, okopavine i industrijske biljke. Najbolji predusevi su đubrene okopavine.
Veoma je značajno da se dobro obradi i pripremi zemljište za gajenje matičnjaka. Jedna od važnih mera je uništavanje korovskih biljaka, pošto matičnjak ostaje više godina na istoj parceli.
Posle skidanja prethodnog useva zemljište se u jesen duboko poore, što je moguće ranije. Ukoliko se planira jesenja sadnja, onda se poorano zemljište odmah priprema. Ako se planira prolećna sadnja, poorano zemljište se ostavlja otvorenih brazda da prezimi i priprema se neposredno pred sadnju.
Organsko đubrivo u količini od 25 do 30 t/ha unosi se u zemlju prilikom jesenje osnovne obrade.
Od mineralnih đubriva u proseku potrebno je 80 – 100 kg/ha N, oko 60 – 80 kg/ha P[SUB]2[/SUB]0[SUB]5[/SUB] i 90 kg/ha K[SUB]2[/SUB]0. Đubriva se rasturaju pre oranja. Matičnjak se prihranjuje azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je rano u proleće sa oko 30 kg/ha N, pre prvog okopavanja. Drugo prihra*njivanje takođe sa 30 kg/ha N, obično je nakon prve žetve. Uobičajena mera u starijem zasadu je đubrenje u jesen ili proleće kombinovanim đubrivima, u količini oko 400 kg/ha i dublje kultiviranje. Na prinos povoljno utiče i folijarno prihranjivanje 2-3 nedelje pre žetve sa 4 – 6 l/ha vuksala ili folifertila.
Cvetovi matičnjaka su beli do crvenkasti, smešteni u pazuhu listova

Proizvodnja

• Matičnjak se može proizvoditi direktnom setvom semena, deljenjem starijih bokora i proizvodnjom rasada u toplim i hladnim lejama i rasađivanjem na stalno mesto.
• Za setvu treba koristiti pre svega zdravo se*me jer se setvom zaraženog semena povećava koncentracija nekih gljiva u zemljištu od kojih zavisi stepen zdravstvenog stanja semena, odnosno njegova upotrebna vrednost.
• Direktno se seje na stalnom mestu u jesen ili u proleće. Jesenja setva je krajem oktobra -početkom novembra. Razmak između redova je 60 cm, dubina setve 0,5-1 cm, a potrebno je 8-10 kg/ha.
• Seme niče tek u proleće. Nicanjeje prilično razvučeno, a i razvoj biljaka je prilično spor, te se uništavanju korova mora obratiti posebna pažnja.
• Ukoliko proizvodnja matičnjaka počinje direktnom setvom u proleće, seje se na razmaku 40 cm između redova, a potrebno je 10 – 12 kg semena po hektaru. Posle setve posejano zemljište se valja lakim valjkom. Seme nikne za oko četiri nedelje.
• Matičnjak se uglavnom proizvodi iz rasada. Hladne leje se formiraju na dobro nađubrenom i ocednom zemljištu koje nije zakorovljeno, jer zakorovljenost negativno utiče na količinu proizvedenog rasada. Seme se pre setve drži 15-20 časova u vodi ili duboko zamrzava dva dana da bi se ubrzalo klijanje. Početkom marta seje se u zagrejane leje, a krajem marta – početkom aprila u hladne leje. Razmak između redova u oba slučaja je 15-20 cm, a dubina setve 0,5 cm. Seme se pokriva slojem zemlje debelim 1 – 2 cm. Niče za 15-20 dana. Leje se moraju redovno zalivati. U lejama rasad ostaje 6-8 nedelja, za koje vreme dostigne visinu 10-12 cm, a zatim se rasađuje na stalno mesto. Količina rasada potrebna za 1 hektar može se proizvesti setvom 0,5 kg semena na 250 – 300 m[SUP]2[/SUP] leja.
• Rasad proizveden u toplim lejama sadi se krajem aprila ili početkom maja, a rasad iz hladnih leja krajem avgusta – početkom septembra, na stalnom mestu.
• Matičnjak se sadi u jesen ili rano u proleće, na rastojanju 50 cm između redova i 30 cm u redu. Za 1 hektar potrebno je oko 60.000 sadnica. Posle sadnje potrebno je zalivanje, naročito u proleće.

Listovi matičnjaka sadrže više etarskog ulja od ostalih delova biljke

Nega
Tokom vegetacije biljke se okopavaju, pra*se i prihranjuju mineralnim dubrivima. Pošto se matičnjak gaji širokoredno, neophodno je okopavanje, čiji broj zavisi od zakorovljenosti parcele. Prvi put se okopava kad se pojave prvi korovi ili jača pokorica. Sledeća okopavanja su prema potrebi. Poslednje oko*pavanje treba obaviti pred berbu, jer se na taj način dobija čista droga, bez primesa korova. Međuredni prostor se praši upotrebom među*rednih kultivatora, samo dok se biljke ne razgranaju.
Na većim površinama primenjuju se hemijske mere borbe protiv korova. Tretira se u proleće sa 1,5-2 kg/ha prometrina. Dvogodišnji i višegodišnji zasadi se tretiraju u proleće, pre kretanja vegetacije, sa 2 – 3 kg/ha prometrina.
Hemijsko suzbijanje korova može se ponoviti posle prve kosidbe sa 3 kg/ha prometrina.
Od prouzrokovača bolesti u vlažnim godinama na lišću se može javiti gljiva Septoria melissae Desmazieres, koja izaziva sivomrke ili crne pege, oivičene lisnim nervima. Biljke mogu oboleti i od rđe matičnjaka koju izaziva Puccinia melissae. Protiv pegavosti primenjuje se benomil (1 kg/ha).
Štetočine koje se mogu javiti na matičnjaku su buvači (Heliticinae), neke sitne cikade i lisne vaši. Mogu se javiti i gusenice, i druge srodne vrste iz familije Heliticinae.
Sakupljanje

• Matičnjak se može kositi u dva navrata u toku jedne godine, a u povoljnim uslovima i pri visokoj agrotehnici i više puta.
• Kosi se pre cvetanja, po lepom i suvom vremenu, nisko, na 3-4 cm od zemlje. Smatra se da ovakva kosidba podstiče povećanje broja izdanaka za sledeće košenje.
• Suši se u termičkim sušarama na30-40°C.
• Droga (list) dobrog kvaliteta treba da je bez peteljke, zelene boje, aromatično nagorkog ukusa i prijatnog mirisa na limun. List ne sme biti usitnjen, tako da se prilikom pakovanja vo*di računa da se droga ne izdrobi.
• Droga se čuva na hladnom, promajnom i suvom mestu, zaštićenom od svetlosti.
• Prinos suvog lista matičnjaka zavisi od primenjene agrotehnike i prirodnih uslova za gajenje. U prvoj godini prinos suvog lista je nešto manji i kreće se od 800 do 1.000 kg/ha. U drugoj godini i kasnijim godinama prinos je veći i kreće se od 1.500 do 2.000 kg/ha suvog lista. Prinos suve herbe može biti i prcko 4 t/ha.
• Utvrđeno je da je prinos matičnjaka ujednačen tokom 5 godina gajenja, nakon čega se smanjuje.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

[h=3]MATIČNJAK (1)
Mellisa officinalis L. [/h] FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: arboraža, čelina trava, čelinjak, limunka, majčina ljubica, maternjak, amtičnjak, medenka, melisa, pčelarica, pčelinja metvica, pčelinjak, rojevica
MATIČNJAK – Mellisa officinalis L.

Sumatra se da je matičnjak poreklom iz područja Sredozemlja. Samoniklo raste skoro u celoj Evropi, sem krajnjeg severa i juga. U našoj zemlji dobro uspeva, a najpogodnija su područja sa godišnjom sumom padavina preko 600 mm.
Na većim površinama gaji se u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj.
Botaničke osobine

• Matičnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm.
• Ima veoma razvijen koren. Podzemni izdanci, kojih ima u velikom broju, razvijaju se vodoravno, a iz njih izbijaju nova matična stabla.
• Stablo matičnjaka je jako razgranato, na poprečnom preseku četvorougaono.
• Listovi su naspramni (dužine do 7,5 cm, širine do 4 cm), s dugim lisnim drškama, jajasto-srcolikog oblika, po obodu testerasti, slabo dlakavi, zelenkastožućkasti. Na listu se nalaze žlezde.
• Cela biljka ima prijatan miris na limun i pokrivena je sitnim i finim maljama.
• Cvetovi su beli do crvenkasti, dužine do 1,5 cm, u grupi 6-10, smešteni u pršljenastim cvastima, u pazuhu gornjih listova. Cveta od juna do avgusta.
• Seme je sitno, sjajnomrke boje, jajastog oblika. Masa 1.000 semenki je oko 0,6 g. Klijavost semena je 85 – 90% i opada sa starošću semena.

Listovi matičnjaka se upotrebljavaju kao prijatan karminativ, stomahik, aromatik, antispazmolitik

Hemijski sastav i upotreba
Od matičnjaka se koristi list (ređe vršni delovi biljke u cvetu), koji se sakuplja na početku cvetanja. List matičnjaka je složenog hemijskog sastava i ceni se prema količini etarskog ulja. Matičnjak sadrži: etarsko ulje (citral oko 30%, geraniol, linalol, citronelal oko 40% – od koga potiče prijatan miris na limun), tanine ( oko 5%), gorke supstancije i dr. Listovi sadrže više etarskog ulja od ostalih delova biljke. Etarskog ulja ima od 0,1 do 0,3% i veoma je isparljivo. Etarsko ulje matičnjaka dobija se destilacijom lišća i herbe pomoću vodene pare. Koristi se u medicini, farmaciji, parfimerijskoj industriji, kozmetici, za aromatizaciju napitaka i nekih prehrambenih proizvoda.
Matičnjak se odavno koristi kao važna medonosna, lekovita, mirisna i ukrasna biljka.
U farmakopejama mnogih zemalja oficinalni su i list (Melissae folium) i etarsko ulje (Melissae aetheroleum) matičnjaka. To je zbog toga što se samim etarskim uljem ne može zameniti list, koji deluje jače i potpunije. List se upotrebljava kao prijatan karminativ, stomahik, aromatik, antispazmolitik. Infuz spravljen samo od lista matičnjaka, ili češće pomešan sa gorkim travama (kičicom, hajdučicom, lincurom ili gorkom detelinom) daje se protiv otežanog varenja i za pojačanje apetita. Spiritus Melissae aetheroleum utrljava se spolja protiv neuralgije i reumatizma, jer draži kožu. Matičnjak deluje protiv nesanice, plućnih oboljenja i malokrvnosti. Olakšava bolove od uboda ose. Matičnjak i njegovo ulje daju se kao sredstvo za osvežavanje, naročito za vreme trudnoće, tj. deluje kao antiemetik. Vino i kupke od melise koriste se protiv bolova u toku menstrualnog ciklusa i nervne napetosti. List i etarsko ulje deluju sedativno, te ulaze u sastav oficinalnog čaja za umirenje (Species sedativae ili Species nervinae). Melisa ublažava grčeve glatke muskulature i povoljno deluje na rad srca. Koristi se u industriji mirisa i likera (Francuska) i kao začin.
Thomas Coghan u XVI veku ističe da je melisa dosta cenjena vrsta, koja pozitivno de*luje na raspoloženje, i utiče na poboljšavanje koncentaracije i memorije.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIŠGECI
Izdavač: „Partenon“, Beograd, 2002.​

 

[Nostradamus]

[h=1]ZOVA - BAZGA - Sambucus nigra[/h]

• Biljke

Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika...[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] sambucus nigra
Eng - elder [/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica], [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .[/FONT]