Šta je novo?
SerbianForum

This is a sample guest message. Register a free account today to become a member! Once signed in, you'll be able to participate on this site by adding your own topics and posts, as well as connect with other members through your own private inbox!

Zacinsko i lekovito bilje

  • Začetnik teme Nostradamus
  • Datum pokretanja
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#1
UKOLIKO VERUJETE U DELOTVORNOST NARODNE MEDICINE, LECENJA RAZNIH BOLESTI POSREDSTVOM CAJEVA OVO JE PRAVO MESTO ZA VAS






Gajeno kao ukrasni detalj sa ostalim biljkama u lejama ili između uređenog niza cvetnih leja u vrtu, lekovito i začinsko bilje dragocen je dodatak svakog vrta i svake bašte. Ono je uvek cenjeno zbog primene u kulinarstvu, kozmetici ili u lekovite svrhe ali istovremeno prestavlja i dekorativan baštenski biljni element. Iako neke od tih biljaka imaju najneobičnije cvetove, mnoge su interesantnije zbog atraktivnih listova, a gotovo sve vredi odgajati i samo zbog mirisa – od prodornog limunu sličnog mirisa matičnjaka do arome koromača i slatkog mirisa kamilice. Njihovom opojnom mirisu teško se može odoleti, pa tako nektarom ispunjeni cvetovi privlače pčele i leptire. Dakle, da bi ste upotpunili sliku spokoja začinskog i lekovitog vrta, svemu tome dodajte uspavljujuće zujanje insekata.

Gajenje začinskog i lekovitog bilja sjedinjuje draž cvetne bašte s’ plodnošću povrtarske leje. Rezultat je lep ukras i izvanredno jeftino proizveden miris i ukus. Prema definiciji, začinsko i lekovito bilje jeste svako bilje koje se koristi u kulinarstvu ili u lečenju, tako da je asortiman iznenađujuće veliki. Ono uključuje jednogodišnje biljke trajnice, žbunje i drveće, a ne samo zeljaste biljke. U prošlosti je začinsko i lekovito bilje upotrebljavano da bi se začinila ili sačuvala hrana, ali i kao dodatak u proizvodnji lekova i kozmetičkih preparata. Njihova estetska privlačnost bila je uvek važna, a ukrasni kvalitet i upotrebna vrednost i danas imaju isti značaj.

Začinsko i lekovito bilje u kući

Iako može da se kupi i sveže i sušeno ovo bilje retko ima tako poseban miris i ukus kao ono koje je ubrano u sopstvenoj bašti. Uživajte u njegovom mirisu kod kuće i napolju. Koristite ga svežeg u cvetnim aranžmanima, osušeno za pripremanje kulinarskih specijaliteta ili za punjenje biljnih jastučića. Lekovite i kozmetičke osobine lekovitog i začinskog bilja takođe su poznate: ono je upotrebljavano više od 1000 godina u mnogim medicinskim i kozmetičkim proizvodima. Najpoznatije lekovite biljke su ruzmarin, kamilica, nana, majčina dušica i neven.

Većina danas gajenih začinskih i lekovitih biljaka još uvek su divlje vrste, ali dostupni su i mnogi kultivari, koji se razlikuju u načinu rasta ili u boji listova i cvetova. Ta raznolikost čini ih vrednim dekorativnim baštenskim i kućnim biljkama, dok su njihov miris i druge karakteristike obično slične, ako ne i identične s’ osobinama same vrste. Privlačnost začinskog i lekovitog bilja leži prevashodno u njegovom mirisu, koji, za razliku od drugih biljaka, potiče obično od listova i to više nego od cvetova. Esencijalna ulja biljke otpuštaju kada im se listovi ugreju ili zgnječe, pa po sunčanom vremenu miris začinske i lekovite bašte ispunjava vazduh. Kao druge biljke i začinsko i lekovito bilje trebalo bi da se gaji u uslovima što sličnijim onim koji vladaju u njihovim prirodnim staništima, kako bi se osigurali zdravlje i snaga biljke.

Mnoge biljke potiču sa Sredozemlja i one obično vole mnogo sunca i propusno zemljište. Neke biljke podnose vlažan, delimično stenovit položaj, međutim treba se pobrinuti da im stanište ne bude previše vlažno i da biljke nebudu gusto posađene u stalnoj senci. Začinsko i lekovito bilje može da se odgaja na različitim mestima, a izbor poprilično zavisi od ličnih sklonosti i situacije. Odvojena začinska bašta, atraktivno dizajnirana, predstavlja dopadljiv detalj, a ne zauzima mnogo prostora. Ona može da predstavlja i ukras i korist, jer sadrži začinske biljke na komadiću zemljišta ili posađene u posudama koje su vam lako dostupne iz kuhinje. Neke biljke dovoljno su dekorativne za gajenje s’ drugim biljkama u lejama ili uz njenu ivicu, dok druge bolje uspevaju u povrtnjaku. Većina začinskog i lekovitog bilja raste dobro u posudama. Od visećih cvetnih žardinjera pa do glinenih posuda – skoro svaka je pogodna, ali pod uslovom da ima otvore za drenažu i da se pre sadnje na dno stavi sloj propusnog materijala. U malim baštama ili na balkonima čitava začinska i lekovita bašta može da bude u posudama, maštovito postavljena na zidovima, stepeništu, policama i prozorskim daskama, isto tako dobro kao i u nivou zemljišta.

Biljke koje nameravate da koristite kao začine u kulinarstvu ili za lečenje trebalo bi uvek da budu smeštene daleko od mogućeg izvora zagađenja, od kućnih ljubimaca ili automobila
.
 
Poslednja izmena:
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#2
Aloysia triphylla
[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Alojzija je poluotporan, uspravan listopadni žbun. Zahteva osunčan položaj i propusno zemljište. Biljke mogu da se odseku nakon mraza i obično poteraju ponovo. Razmnožava se mekim zelenim reznicama ili onim koje su donekle drvenaste. Listovi se beru tokom sezone rasta i upotrebljavaju se sveži ili sušeni. Listovi imaju jak, svež limunast miris. Stavljaju se u biljne čajeve i slatkiše.

-_alojzija.jpg
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#3
Anis

Pimpinella anisum

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Anis je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki. Biljka naraste do 70 cm, na tankom korenu. Donji listovi su ovalni, nazubljeni i na stabljikama, a gornji su manji i na peteljkama. Sitni žućkasti cvetovi oblikuju štitastu cvast. Plodovi su nabrane semenke jajastog oblika, duge od 2 do 4 mm. Potiče iz Egipta i sa Istoka. Uspeva svuda gde je umerena klima, a leta topla i duga.

Anis je jedna od najstarijih poznatih začinskih biljaka. Od pradavnih vremena koristi se kao začin i kao lek. Rimljani su jeli anisove kolačiće, a rimske legije su ga pronosile širom Evrope.

anis_2.jpg



Brojna alkoholna i okrepljujuća pića začinjavaju se anisovim esencijalnim uljima. Upotrebljava se i u proizvodnji bombona. U narodnoj medicini anis je antiseptik. Čaj se pije protiv prehlade, kašlja i bronhijalnih tegoba.
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#4
Đumbir

Zingiber officinale

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Đumbir je trajnica iz istoimene porodice Zingiberaceae. U porodici đumbira ima više stotina vrsta. Naraste do 1,5m. Listovi su dugi, kopljastog oblika. Cvetovi sa ljubičastim prugama, sterilni su, mirisni i beli. Rizom je debeo, kvrgav, vlaknast i aromatičan. Potiče iz Indije i Kine. Gaji se svuda u tropskom i suptropskom klimatskom području, a najveći proizvođač je Indija. Od davnina se koristi u kineskoj medicini. Pominje ga i Konfučije. Arapi su ga poznavali pa se pominje i u Kuranu. Evropom se širio u 9. veku. Bio je veoma popularan, pa su ga stavljali na sto, kao so i biber. Đumbir je jedan od osnovnih začina azijske kuhinje.

__umbir.jpg



Kod nas je svež koren više dostupan u novije vreme. Mleven koren dodaje se medenjacima, kolačima, keksima, likerima i sirupima, naročito u Engleskoj, istočnoj Francuskoj i Holandiji. U Indijskoj i Pakistanskoj kuhinji đumbirom se začinjavaju skoro sva jela. Od mladih, zelenih rizoma priprema se sirup. Pravi se i đumbirovo pivo. Nasečen se kuva u gotovom sirupu i konzervira ili izvadi iz sirupa, uvalja u šećer i osuši. Čaj od rizoma koristi se prilikom želudačnih tegoba i za zagrevanje tokom hladnih dana.
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#5
Šafran

Crocus sativus

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Šafran je biljni rod trajnica iz porodice perunika. U rodu ih ima stotinak vrsta. Kod nas raste oko petnaest vrsta šafrana. Iz lukovice rastu uski listovi, slični travi. Cvetovi su plavo-ljubičasti, žuti, beli, i veliki. Svaki cvet ima tri duga crvena prašnika koji štrče iznad cveta. Po tome se razlikuju od otrovnog jesenjeg mrazovca. Trodelni tučkov žig je intezivne žute boje i od njega se dobija začin. Naraste do 15 cm. Potiče iz Sredozemlja, a najveći uzgajivači su Španija i Indija.

krokus.jpg



Glasnik bogova Hermes ranio je svog prijatelja, smrtnika Krukosa. Tamo gde je pala kapljica njegove krvi izrastao je šafran. Reč „šafran“ dolazi iz arapskog jezika i znači „žut“. Poznavali su ga Sumerci pre 5000 godina. Pominje ga i Homer u Ilijadi. Indijci su šafranom bojili odeću na Budinim skulpturama. Rimlajni su njime mirisali kupališta i javne dvorane. Plinije Stariji napisao je da je šafran začin koji se najviše falsifikuje. Arapi su podsticali gajenje šafrana u Španiji. U srednjem veku smatrali su ga afrodizijakom.

Kao začin upotrebljavaju se sušeni žigovi tučka vrste Crocus sativus. Dugi su od 2,5 do 4 cm i narandžasto-crvene boje. Za kilogram začina potrebo je 150 hiljada cvetova. Za tu količinu potrebna je površina od 2000 kvadratnih metara. Zato je sasvim razumljivo zašto je taj začin tako skup i zašto se uvek mnogo falsifikovao. Miris mu je prefinjen i podseća na med. Ukus je oštar i gorko-slatkast.

Šafran se koristi kao začin i za davanje boje u mediteranskoj i azijskoj kuhinji. Njime se začinjavaju poslastičarski i pekarski proizvodi. Daje ukus i boju biljnim likerima.

Šafranom se nijansira kosa. Dodaje se parfemima. Poboljšava san i podstiče apetit.
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#6
Četrun

Citrus medica

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Četrun je stablo koje raste u Sredozemlju. Plodovi su naborani i veliki. Miris i ukus podsećaju na limun. Imaju malo soka. Od debele kore ploda proizvodi se citronat. Kora se kandira pod pritiskom u šećernom rastovru. Zelene je boje sa kristalićima šećera na površini. Citronat se koristi za kolače.

citrus_medica_zitronat-zitrone_1__small_.jpg
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#7
Bosiljak

Ocimum basilicum

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Bosiljak je osetljiva jednogodišnja biljka iz porodice usnatica. Potiče iz Indije a raširen je posvuda u umerenom klimatskom području. Poznati su zasadi u Kalifroniji. Slatki bosiljak raširen je kao saksijska biljka. Postoji više vrsta bosiljka, uključujući žbunasti bosiljak poreklom iz Južne Amerike i Grčki bosiljak visine do 20 cm. Indijci su verovali da je bosiljak natopljen božanskom esencijom i bio je posvećen bogu Višnuu. Sa bosiljkom se zaklinju na sudu. Nakon vaskrsnća na grobu Isusa Hrista nađen je bosiljak, pa se u pravoslavnim crkvama upotrebljava za pripremu svete vodice, a posude sa bosiljkom drže se ispred oltara. Na Haitiju je posvećen paganskoj boginji ljubavi Erzuliji. U ruralnom Meksiku ponekad ga nose u džepovima da privuče novac. Ime mu dolazi od Grčkog Basilicos - kraljevski.

Često se upotrebljava u kulinarstvu, čest je začin u Azijskim kuhinjama. Azijske vrste boslijka prilično se razlikuju od naših: neke vrste podsećaju na anis, a druge na limetu. U farmaceutskoj praksi upotrebljava se cela biljka kao Herba basilici i ulje Oleum basilici. U narodnoj medicini bosiljak je poznat kao antiseptik. Upotrebljava se u aromaterapiji.

Bosiljak ima sjajne, zelene listove smeštene na četvorobridnoj stabljici. Nežni beli cvetovi otvaraju se u avgustu i treba ih odstraniti da bi se pospešio rast lišća. Biljku treba negovati kao jednogodišnju i treba je držati na dasci južnog prozora. Bosiljak postiže visinu od 60 cm, ali se može uzgojiti upola niži redovnim zakidanjem vršnih izbojaka.

ocinium_basilicum__small_.jpg



U martu se posadi seme u vlažan kompost za sadnju. Seme klija pri temperaturi od 13°C. Svaku presadnicu treba posaditi u posudu od 8 cm koja sadrži bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Obilno se zaliva. Kasnije se presađuje u posudu od 13 cm. Treba zakidati vršne izbojke da bi se podstakao grmolik rast. Listovi se ubiraju od maja nadalje.
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#8
Cimet

Cinamomum zeylanicum

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Cimet je kora sa grane cimetovca, žbunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani žbunovi nisu viši od 3 metra. Kora i lišće su aromatični. Listovi su ovalni sa izraženim žilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz Šri Lanke, Mijanmara i Indije. Gaji se i u Kini, Indoneziji i Južnoj Americi. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom.

Cimet je jedan od najstarijih začina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se KWA, a tako se u Kini cimet naziva i danas. U starom Egiptu cimet su koristili pri vradžbinama, a njime su aromatizovali i pića. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli. Cimet je jedan od najaromatičnijih začina. Miris mu je sladak, a ukus topao i pomalo opor. Često se koristi u kulinarstvu. Cimetom se začinjavaju slatka jela i pića. Kuvano vino se aromatizuje cimetom i karanfilićem. Cimetom se takođe začinjavaju mnogi gorki i aromatični likeri.

cimett.jpg



Meksiko je najveći uvoznik cimeta iz Šri Lanke: tamo ga piju u crnoj kafi i čokoladi, a prave i čaj od cimeta. U medicini služi kao stomahik, tonik i korigens. Od otpadaka se proizvodi eterično ulje. Glavna komponenta je cimetni aldehid. Aldehid može da se sintetizuje.
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#9
Dvoglava metvulja

Monarda didyma

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Dvoglava metvulja je zeljasta trajna biljka sa crvenim, nalik na kandže, cvetićima, koji se pojavljuju leti. Izvrsna je za oivičavanje na osunčanom mestu i plodnom, vlažnom zemljištu. Razmnožava se setvom semena u jesen ili u proleće. Aromatični listovi se koriste radi pojačanja arome čajevima, letnjim pićima i salatama. Atraktivni cvetovi se dodaju potpurijima. Koriste se u svežem obliku ili suvi.

dvoglava_metvulja1__small_.jpg
 
Nostradamus

Nostradamus

Legend
#10
Estragon

Artemisia dracunculus

[TABLE]

[TD="width: 100%"][HR][/HR][/TD]


[/TABLE]

Estragon je biljka trajnica iz porodice glavočika. List je sjajan, dug i uzak, zelene boje i ispušta ulje na donjoj strani. Stabljika je izbrazdana, okrugla, razgranata, svetlozelena, pri bazi je braon i lomljiva. Cvetovi su mali i okrugli, zelenkastobele boje. Naraste do 1 metar i čini mali žbun. Potiče iz Rusije, Sibira i Mongolije. Kultivisan je u svim evropskim zemljama.

Estragon u latinskom nazivu ima reč "zmaj". Koren estragona mogao bi da liči na zmaja. Verovalo se da "zmajske" biljke štite od otrovnica, tako da su ovu biljku nosili sakrivenu u odeći. Prema arapskom botaničaru iz 13 veka, Ibn Baitharu, estragon deluje uspavljujuće.

estragon__small_.jpg


Estragon se posebno ceni u Francuskoj, gde se veoma često koristi u kulinarstvu. U narodnoj medicini koristi se list koji je bogat jodom, mineralnim solima i vitaminima A i C. Koren služi u lečenju zubobolje. Koristi se u neslanim dijetama.
 

Top