Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

Lovor

Laurus nobilis

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.

Istorijat:

Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.

 

[Nostradamus]

Mažuran

Origanum majorana

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Mažuran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U proleće ili leti uspeva na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ružičasti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za začin.

U martu se posadi seme u vlažni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°C. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedinačno presaditi u posudu od 8 cm. prečnika, koja sadrži kompost za lončanice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. prečnika. Sa obrezivanjem se počinje kada su stabljike od 10 do 15 cm. visoke. U kasnu jesen se baca.

 

[Nostradamus]

Majčina dušica

Thumus vulgaris

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Majčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.

 

[Nostradamus]

Metvica klasasta

Mentha spicata

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

U Velikoj Britaniji se ova otporna višegodišnja biljka srednje-zelene boje sa jajolikim listovima upotrebljava još od trećeg veka za pravljenje sosa koji se poslužuje sa mesom. Biljka koja izraste 60 cm visoko, nosi cvatove sa malim, ljubičastim cvetovima koje je najbolje zakidati. U matru ili aprilu treba posaditi korenje metvice u posudu od 15 cm koji sadrži kompost za lončanice. Držite ga na vanjskoj dasci prozora i zaštitite od direktnog sunca. Kad stabljika izraste visoka najmanje 8 cm , počnite je rezati, ali ne previše često. Zaliva se obilno od proleća do jeseni, a oskudno zimi. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se reznicama u proleće ili leti, a deljenjem korena pri presađivanju.

 

[Nostradamus]

Ruzmarin

Rosmarinus officinalis

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Ruzmarin "morska rosa", zimzeleni je mali džbun iz porodice usnatica. Naraste od 1 do 2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene smolastim, kožnatim, igličastim i tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ružičasti ili ljubičastoplavkasti. Potiče iz sredozemlja, a gaji se u SAD i Meksiku.

Istorijat:

Ruzmarin je kroz istoriju bio često obavijen tajanstvenošću i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki ljubitelji ruzmarina. Španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat: kako je raširila svoj plašt, beli cvetovi postali su plavi.

Ruzmarin je jedan od osnovnih začina mediteranske kuhinje. Miris i ukus su vrlo aromatični. Podsećaju na kamfor i eukaliptus. Ruzmarin je gorkast. Parnom destilacijom od ruzmarinovih vrhova i listića, tradicionalno se proizvodi ruzmarinovo ulje. Ulje se koristi u kozmetičkoj industriji. Veoma je cenjen ruzmarinov med.

 

[Nostradamus]

Selen - Ljupčac

Levisticum officinale

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Selen ili ljupčac je trajnica iz porodice štitarki. List je velik, nazubljen i tamnozelene boje. Stabljika je šuplja, izbrazdana, okrugla i razgranata. Cvet je nežan i raste u bledim zelenožutim štitovima. Naraste do 3m. Potiče iz Persije, a rasprostranjen je po planinskim područjima Evrope i Severne Amerike. Kod nas je redak kao samonikla biljka, ali uzgaja se po seoskim baštama kao začin.

Istorijat:

U Rimu često se koristio u kulinarstvu. Benediktinci su ga preneli na sever Evrope. Karlo Veliki u 9. veku naredio je da se gaji na njegovim imanjima. Listovi su se stavljali u obuću kako bi umornom putniku osvežili noge. Bio je cenjen napitak od selena, vratiča i hajdučke trave. Selen je popularan u Engleskoj i Nemačkoj. Miris je aromatičan i veoma izražen. Ukus mu je oštar i blago gorak. Čaj od sušenog korena, a i od drugih delova biljke pomaže protiv reumatskih tegoba.

 

[Nostradamus]

Vanila

Vanilla planifolia

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

---

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Vanila je biljna vrsta iz porodice kaćuna ili orhideja. Osetljiva je tropska penjačica. Naraste uvis 9 – 15 metara. Dugi, žilavi, mesnati, jajoliki listovi rastu na čvrstim stabljikama. Žuti ili narandžasti cvetovi pojavljuju se tri godine nakon sadnje. Iz njih se razvijaju mirisni tobolci (mahune, štapići). Dugi oko 20 cm. Biljka potiče iz Meksika, odakle se proširila po tropskim područjima. Uzgaja se u posebno zasađenim šumama, gde se veštački oprašuje.

Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su Xocolaatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16 veku.

Tobolci se beru nezreli, zeleni. Sušenjem i fermentacijom postaju tamno braon i prijatno mirisavi. Uz šafran i karamom vanila je najskuplji začin. Miris je prijatan i snažan, a ukus nežan, raskošan i slatkast. Duži tobolci imaju deblju opnu pa se više cene. Najbolja vanila dolazi iz meksika i madakaskara. U kulinarstvu se uz ceo tobolac koristi i mlevena vanila, kao i prirodni alkoholni ekstrakt vanile.

Vanila je najvažniji začin slatkih jela: kolača, kremova, biskvita, keksa, pudinga, kompota, slatkiša, čokolade i naravno sladoleda. Vanilom se aromatizuju punč, vruća čokolada , mlečni napici, kuvano vino, sangrija, i čokoladni likeri. Vanila sadrži eterično ulje vanilin. Upotrebljava se i u proizvodnji kozmetičkih preparata.

 

[Nostradamus]

[h=1]ŽUTI NOĆURAK - Oenothera biennis[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] ŽUTI NOĆURAK. [/FONT]-- [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Evening primrose[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Oenothera biennis . .
Eng - Evening Pimrose

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.[/FONT][FONT=Arial,Helvetica][/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja[/FONT].

 

[Nostradamus]

[h=1]IVANJSKO CVEĆE - ŽUTA BROĆIKA - Galium verum[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] brocac, brocika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]galium verum.
Eng - Bedstraw

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica] [/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: ivanjsko cvece je biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je cetverouglasta s cetiri izrazito ispupcene linije. Stabljika je na clancima odebljala i provijena tvrdirn dlakama. Sest do osarn listova, zajedno s uvrnutim rubovima, poredani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus im je kiseo i trpak. . . ,


Stanište: biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvirn staništima, livadama, uz putove .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek sabire se gornji dio biljke u cvatu. Suši se u hladu i na zracnom mestu.[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: drži se da je ivanjsko cvijece ili žuta brocika

izvrstan lek za lecenje svih bubrežnih bolesti, cak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštecenja kože - lišajeva, egzema, kožnih necistoca i protiv raka kože. Koristi se u lecenju katara želuca i creva.[/FONT]

 

[Nostradamus]

ZOVA - BAZGA - Sambucus nigra

Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zova, zovika...
Latinski naziv: sambucus nigra

Eng - elder

Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... ,
Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .
Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. ..

Lekovito delovanje: caj od listova i mladica zovine ili
bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj.Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi .