Zacinsko i lekovito bilje

Nostradamus · 30.11.2011

Gorka pomorandža

Citrus aurantium

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Gorka pomorandža je stablo koje raste divlje u jugositočnoj Aziji, a kultivisano je Sredozemlju. Korica ploda upotrebljava se za izradu oranžeta. Pod pritiskom se kandira u šećernm rastvorima sve jače koncentracije. Aromatična je i gorko – slatka. Upotrebljava se za začinjavanje kolača i slatkih jela kao i u proizvodnji marmelade i biljnih likera. Esencijalnim uljem aromatizuju se parfemi i bombone.

Nostradamus · 30.11.2011

Iris "florentina"

Iris "florentina"

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Iris "florentina" (perunika) je otporna trajnica sa žućkasto- belim cvetovima i sabljastim listovima. Traži osunčan položaj i dobro propusno zemljište. Sadi se tako da rizomi budu delimično izloženi.Razmnožava se deljenjem rizoma u kasno leto. Debeli rizomi razvijaju miris ljubičice nakon sušenja i dužeg skladištenja. Oni su osnova za upotrebu kao parfemski fiksator u potpuriju i lanenim mirisnim kesicama.

Nostradamus · 30.11.2011

Sadržaj › Karanfilić
Karanfilić

Eugenia caryophyllata

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Karanfilić (klinčić) je malen, osušen pupoljak tropskog zimzelenog drveta iz porodice mirta. Drvo kupastog oblika naraste do 12 metara. Listovi su mali, eliptični, kožasti i veoma aromatični. Cvetovi su grimizni. Potiče iz severnih Molučkih ostrva (Indonezija). Gaji se u tropima. Najveći proizvođač je Zanzibar.

Karanfilićem se trgovalo u pradavna vremena. Pominje se u zapisima iz 200. godine.p.n.e. sa carskog dvora dinastije Han u Kini. Dvorjani bi na prijemima kod cara grickali karanfiliće kako bi im mirisao dah. Arapski trgovci prodavali su karanfilić Rimljanima. Otvaranjem pomorskih puteva Portugalci stvaraju trgovački monopol, zatim monopol preuzimaju Holanđani, a u 18. veku razbijaju ga francuski krijumčari. U Napulju se karanfilić koristio kao afrodizijak. Dosta dugo su potrebe za biberom i karanfilićem bile jednake.

Pupoljci se ručno beru ili tresu bambusovim štapovima, a zatim se suše na suncu. S jednog drveta dobije se do 35 kg sušenih pupoljaka. Dužina karanfilića varira od 10 do 14 mm. Braonkaste su boje. Najbolji su celi jer u prahu brzo gube osobine. Miris karanfilića je prijatan, prodoran i aromatičan. Ukus je slatkasto žestok. Sadrži tanin, pa je opor i pomalo steže. Srednje je ljut. Savršeno ga nadopunjava cimet. U kulinarstvu se često koristi. Njima se začinjavaju kompoti, marinade, kolači i pića. Mednjaci začinjeni karanfilićem veoma su ukusni. Kod nas je karanfilić uz cimet nezamenjiv začin u pripremi kuvanog vina. U SAD i u Velikoj Britaniji karanfilićima tradicionalno začinjavaju božićna jela i pića. Važan je sastojak mnogih likera.

Karanfilić sadrži od 15 do 20% esencijalnih ulja, uglavnom eugenola. Eugenol ima jake začinske osobine. Koristi se u slučaju zubobolje kao lokalni anestetik. Karanfilićevo ulje upotrebljava se i u kozmetičkoj industriji.

Nostradamus · 30.11.2011

Sadržaj › Kim
Kim

Carum carvi

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Kim (kimelj, kumen, kumin) je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Listovi su dvostruko rasperjani sa mnogo sitnih pršljenastih listića. Cvetići su beli i ružičasti. U štitastoj cvasti javljaju se sredinom leta. Plodovi su nepucavci. Raspadaju se na dva dela kada su zreli. Plodove često nazivaju semenkama, što je pogrešno. Stabljika je četvorougaona i razgranata. Naraste od 30 do 100 cm.

Potiče iz srednje Evrope i Azije, a gaji se u Holandiji, Nemačkoj, istočnoevropskim zemljama i Egiptu. Malo-pomalo nestaje sa naših livada jer se trava kosi pre nego što kim dozri, u drugoj godini. Kim je najstariji začin u srednjoj Evropi. Pronađen je u ostacima hrane iz kamenog doba i u egipatskim grobnicama. Nalazi se i u nekim prevodima Biblije, ali zapravo, zbog greške u prevodu: naime, u Bibliji se pominje kim, a trebalo bi da piše kumin.

U Šekspirovom "Henriku četvrtom" Falstafu je ponuđena "jabuka i jelo sa kimom". Tako drevna biljka morala je imati i magične kvalitete. Karlo Veliki naredio je da se na carskim imanjima seje kim. Kim je štitio od veštica, smatralo se da aromatični miris kima ne vole zli duhovi. Verovalo se da može da spreči rastanke, pa se stavljao u ljubavne napitke. Za začin se upotrebljava plod.

Plodovi se beru pre nego što postanu sasvim zreli, jer je tada količina isparljivih ulja najveća. Najbolji kim dolazi iz Holandije. Miris je snažan i poseban. Ukus je izrazit sa elementima ljutog i oporog. Često se koristi u kulinarstvu. Iz plodova se dobija eterično ulje (oleum carvi), koje se upotrebljava u industriji likera i parfema.

Nostradamus · 30.11.2011

Kleka (borovica, brinje) je žbunast četinar iz porodice čempresa. Uz najrašireniju vrstu, običnu kleku, postoji još mnogo drugih vrsta. U našim krajevima najpoznatije su smreka, klečica, gluhaćuša i somina. Listovi su igličasti, a cvetovi žuti. Plodovi su bobice, koje rode samo na ženskim žbunovima. Žbun naraste do 3m. Biljka je raširena po čitavoj Evropi, severnoj Aziji, Severnoj Americi i severnoj Africi. Zasadi kleke brojni su u Mađarskoj.

Narodna tradicija puna je tajanstvenih i mitoliških predanja vezanih za kleku. Smatralo se da će onoga ko bezobzirno poseče klekino drvo neminovno stići nesreća. Verovalo se, takođe, da grančica kleke na šeširu štiti od povreda. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice. Bobicama je potrebno i do tri godine za dozrevanje, da od zelenih postanu braonljubičaste. Ubrane bobice se suše. Pomalo su smolaste, slatkastog, balsamičnog mirisa. Ukus im je oštar i opor. Aroma je izrazitija kod biljaka koje rastu južnije.

Kleka je važan začin u mnogim zemljama Evrope, a naročito u alpskom području i u Skandinaviji. Upotrebljavaju se cele i usitnjene bobice. Sa klekom se prave rakije travarice. Najpopularnije su u zemljama severne Evrope. Dodaje se i u biljne likere. U skandinaviji sa njome se aromatizuje pivo. Kleka sadrži 2-3% eteričnih ulja. Ima antibakterijsko delovanje. Čaj od kleke umiruje bolne mišiće i reumu.

Nostradamus · 30.11.2011

Korijander

Coriandrum sativum

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Koriander je samonikla i kultivisana biljka iz porodice štitarki. Biljka je jednogodišnja, ali ponekad nastavi da raste i u drugoj godini. Naraste do 60 cm. Stabljika je razgranata, okrugla i sitno izbrazdana. Donji listovi su široki i nazubljeni, a gornji perjasti. Cvetovi su štitasti, beli i svetlo ružičasti.

Potiče iz sredozemlja i sa Bliskog istoka. Gaji se u mnogim zemljama umerenog klimatskog područja. Gaji se od davnina. Pominje se na egipatskim papirusima i u Bibliji. Jevreji su korijander stavljali u kolače. Kinezi su verovali da daje besmrtnost. U srednjem veku stavljali su ga u ljubavni napitak. Bio je veoma čest u engleskoj kuhinji sve do renesanse, kad počinju više da se koriste egzotični začini. U 18 veku žvakale su se zašećerene semenke.

Kao začin uglavnom se koriste osušeni plodovi, izbrazdane kuglaste semenke. Miris semenki je dikretan i nežan. Ukus je blag izrazit i slatkast sa elementima ukusa kore pomorandže. Nema gorčine i ljutine. Listovi su takođe začin. Miris im je poseban. Listovi se koriste u kuhinjama jugoistočne Azije, Južne amerike i Meksika. Korijander je jak antiseptik, dobro deluje na nervni sistem. U narodnoj medicini važi kao sredstvo protiv želudačnih tegoba. U Aziji uljem korijandera leče reumatizam i neuralgije.

Nostradamus · 30.11.2011

Kurkuma

Curcuma longa

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Kurkuma je trajnica iz porodice đumbira. Naraste od 60 do 100 cm. Grupe bledožutih cvetova okružene su velikim kopljastim listovima. Koren je krtolast rizom aromatičnog mirisa i ukusa. Iznutra je žutonarndžaste boje. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom i laganim zemljištem. Potiče iz južne Indije i Indonezije, a gaji se u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Peruu.

Istorijat:

Od pradavnog vedskog doba, pre 4000 godina, kurkuma se koristila kao začin. Zauzimala je značajno mesto u hinduističkim obredima. Još uvek se njome boji verska odeća. U biblijskim vremenima upotrebljavala se kao miris i za začin. U srednjem veku kurkumu su zbog narandžastožute boje nazvali indijski šafran, a zbog niže cene, šaljivo, sirotinjski šafran.

Kurkuma se mnogo koristi kao začin na Dalekom i Bliskom istoku. Miris kurkume je zemljast, malo rezak, sličan biberu i đumbiru. Ukus je blag, uzbuđujuće topao, aromatičan sa elementima ljutog i gorkog.

Destilacijom se dobija kurkumino ulje. Ekstrakt prehrambene boje poznat je pod nazivom kurkumin (E 100). Deluje antiseptično. U narodnoj medicini kurkumom leče žuticu i žučne kamence. U Aziji je sredstvo za ulepšavanje-za postizanje zlatnožutog tena.

Nostradamus · 30.11.2011

Lavanda

Lavandula angustifolia

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Lavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.

Nostradamus · 30.11.2011

Lekovita anđelika

Angelica archangelica

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Anđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.

Nostradamus · 30.11.2011

Lekovita kadulja

Salvia officinalis

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Lekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao začin za sir.

Atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vlažni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedinačno u posudu od 8 cm, u kompost za lončanice i držati ih na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju održavati vlažnom. Sa obrezivanjem se počinje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. visoko. Svakog proleća biljka se presađuje, a razmnožava se reznicama leti i u jesen.