Zacinsko i lekovito bilje

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Hrast - Quercus[/h] Narodna imena. Dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast.
Botaničke karakteristike. Hrast je moćno i veliko drvo, a može dostići visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina. Stanište. Hrast lužnjak uglavnom raste na nižim položajima, a kitnjak na višim. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mlado lišće i mlada kora, koji se skupljaju u proleće, a plod u jesen .

Hemijski sastav. Kora sadrži tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine, pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C,PP. Primena. Stišava krvarenje creva, želuca, krvavi kašalj i izbacivanje krvi. Spolja služi kao oblog protiv kožnih bolesti. Vrlo je dobar protiv prehlade bešike i povratne groznice. Preporučuje se kod čira želuca i creva. Čaj od hrastove kore pomaže kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom hranom, leči rane, zagnojena mesta, čireve, potkožne čireve. Kafa od žira reguliše rad štitne žlezde (isto kao i čaj i obloge od kore). Preporučuje se za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva. Način upotrebe. Čaj od mladog hrastovog lišća. Čaj od mlade hrastove kore. Čaj od mlade hrastove kore pripremljen sa vinom i medom. Čaj od mlade hrastove kore kuvan u mleku. Tinktura pripremljena od mlade hrastove kore. Kafa pripremljena od prženog žira. Kupka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Glog - Crataegus laevigata[/h] Narodna imena. Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.
Botaničke karakteristike. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su rasečeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metličastim cvastima koje su slične štitu. Cveta krajem proleća. Plod je tamnocrvena koštunica. Stanište. Raste pored puteva, po šikarama, krčevinama, na livadama, kamenjaru. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke. Hemijski sastav. U cvetovima sadrži eterično ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U plodovima sadrži organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin, selen. Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jača i reguliše rad srca. Delotvorno reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi leči mane i upale srčanog mišića. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti, nesanice. Koristi se kod upale pluća, gripe, kašlja, bronhitisa.Naročito je važan kod srčanog infarkta jer poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Tinktura od bobica deluje protiv bubrežnih kamenaca, gihta, belog kranja. Način upotrebe. Čaj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj. Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 šolje gutljaj po gutljaj. Od cvetova i plodova može se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Estragon - Artemisia dracunculus[/h] Narodna imena. Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava.
Botaničke karakteristike. To je višegodišnja biljka čija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled, visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatičan okus. Stanište. Biljka voli topla i sunčana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobrađenom tlu. Gaji se u vrtovima kao mirođijska biljka za pripremanje različitih začina, Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatična. Koriste se izdanci ili pojedinačni listovi. Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadrži karotin, alkaloide,eterično ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu, kumarine, U korenu sadrži tragove alkaloida. Primena. Koristi se kao začinska biljka. Preporučuje se za podsticanje apetita i lečenje želudca. Diuretik je, dobar je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstiče rad bubrega i bešike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu. Način upotrebe. Koristi se u obliku čajeva i kao začin.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Đumbir - Zingiber officinalis[/h]
Botaničke karakteristike. Đumbir je tropska začinska biljka koja veoma podseća na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 centimetara dužine i veoma aromatično. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež. Stanište. Pradomovina đumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvođač je Indija, a posebno dobar ukus ima đumbir iz Jamajke. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi koren. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (koje daju đumbiru karakterističan ukus), smolaste materije, makro i mikroelemente. Primena. Đumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolače, za pivo i likere. Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao dodatak toplim napicima tokom zime. Stimuliše perifernu i uopšteno cirkulaciju, zagrejava, pojačava znojenje, otklanja grčeve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan je antioksidans. Koristi se kod izostale menstruacije, upale jajnika, reumatskih bolova. Koristan je kod uklanjanja edema, napada vrućine, raznih mučnina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo . Način upotrebe. Čaj: 1 kašičicu đumbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 šoljicu toplog čaja (polagano srkati) 3-4 puta dnevno. Đumbir sa medom je najpoznatiji kućni lek u Americi za lečenje kašlja kod dece. Koristi se i svež koren, ekstrat đumbira i tinktura. Sok od svežeg đumbira, pomešan sa sokom od svežeg belog luka i meda se koristi kao lek za astmu. Oblozima otklanja reumatske bolove.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Dan i noć - Viola tricolor[/h] Narodna imena. Maćuhica, maćuha,božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, modra iskrica, poljska ljubica, sedmičica, trobojna ljubica, udovica.
Botaničke karakteristike. Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta. Stanište. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8-14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom. Upotrebljava se čitava nadzemna biljka za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterično ulje (najviše metiletar salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije. Primena. Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, žutice, hroničnog bronhitisa, histerije, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike. Način upotrebe. Čaj se pravi od dve kašikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije se 2-3 šolje na dan. Ovaj čaj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa može se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Čuvarkuća - Sempervivum tectorum[/h] Narodna imena. Divlje smilje, gromovna trava, čuvarka, netres, pazikuća, vazda živa, zečji kupus, uhovnik, uvara.
Botaničke karakteristike. Čuvarkuća je višegodišnja biljka visoka 10-60 cm. Ima debele, vrlo sočne listove, koji su na vrhu zašiljeni i složeni u rozetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crveno mrki. Stabljika je uspravna i gusto pokrivena listovima. Na vrhu stabljike nalazi se cvast sastavljena od cvetova otvoreno crvene boje. Cveta od juna do septembra. Stanište. Raste na stenama, po krovovima, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju
gotovo nikakvih zahteva. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži polisaharide, tanine, sluzi, flavonoide, alkaloide, smolu, kalcijev malat, trigliceride, mravlju i jabučnu kiselinu. Primena. Čaj pospešuje izlučivanje mokraće, a kod proliva zatvara. Pomaže kod jake menstruacije, krvave dizenterije, upale uha. Sok leči opekotine, ubode insekata, kurje oči, bradavice, sunčane pege, nervnu rastrojenost, padavicu. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla. Način upotrebe. Sveži listovi. Sok istisnut iz svežih listova. Čaj: 2 kašičice listova preliti sa čašom vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti, piti po 1/ 4 čaše 4 puta na dan pre jela. Tinktura: sveži listovi se razrežu i drže u jednakim delovima u 70% alkohola ili domaće rakije.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Crni slez - Malva vulgaris[/h] Narodna imena. Gušćernjak, ćureća trava, crni šljez, velika slezovača, planinski slez, veliki šljez, divlja škura, divlji papel, divlji slez, ćureća trava, ćurčija trava.
Botaničke karakteristike. Crni slez je jednogodišnja ili višegodi[nja biljka. Raste puzavo, a deo stabljike iznad korena malo je drvenast. Listovi su na dugim lisnim drškama, zaobljeni i nazubljeni, a cvetovi su bledoroza do ljubičasti. Plod je okrugao i pljosnat kao pogača. Stanište. Raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i stabljike, koren i seme. Hemijski sastav. Sadrži sluzi i antocijane. Primena. Koristi se za otklanjanje probavnih smetnji, gastritisa, grčeva u želucu i crevima, kod čira na želucu, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace, kod upala sluznice bešike, rastvaranje sluzi, kod upala grla, lecenje kšlja, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluća (emfizem) . Koristi se još za ispiranje usta, kod bolesti očiju, zubnih otoka, alergijskih osipa, otoka nogu ili ruku koji potiču od preloma ili od upala vena. Način upotrebe. Pripremanje čaja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala kašika sleza u četvrt litre vode ostavi se preko noći. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku i nogu: puna pregršt crnog sleza drži se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Kupka traje 20 minuta. Ugrejana, ova voda može da se koristi još dva puta. Oblozi: biljni ostaci (talog) od pripremanja čaja malo se ugreju u nešto vode i sa ječmenim brašnom pomešaju u kašu. Melem se stavi na pamučnu tkaninu i još topao upotrebi kao oblog.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Broćika - Galium aparine[/h] Narodna imena. Prilip, broćenika, broćenica, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača, turica.
Botaničke karakteristike. Broćika je izrazita penjačica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima, dostiže visinu od 60 do 150cm. Listići su duguljasti, kopljasti i završavaju malim, oštrim bodljama. Mali zelenobeli cvetovi smešteni su u pazuhu lista i čine pahuljaste cvasti. Stanište. Raste po suvim travnjacima, pašnjacima, pored puteva, nasipa, živica. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline. Primena. Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze. Koristi se kod probavnih smetnji, upale bešike i bubrega, vodene bolesti, ženskih bolesti, obolenja slezine i gušterače, otežanog mokrenja, žutice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih žlezda, raka kože, osipa, lišaja, gnojnih izraslina i otvrdnuća.

Način upotrebe. Koristi se kao čaj, tinktura, prašak, kupka. Od svežeg soka i maslaca priprema se lekovita mast.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Uskolisna bokvica - Plantago lanceolata[/h] Narodna imena. Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputac.
Botaničke karakteristike. Muška (uskolisna) bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrični klas dug 2-5 cm. Cveta krajem proleća i za vreme leta. Stanište. Nalazi se na livadama, šumama sa dosta svetla. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme. Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, šećer, vitamin C. Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plućne astme, upale plućnih alveola, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teško zarastaju, čak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaže kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike. Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Čajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode. Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širokolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi način: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru. Sirup, drugi način: u teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]rnika - Arnica montana[/h] Narodna imena. Brđanka, veprovac, vučji zub , moravka.
Botaničke karakteristike. Arnika je višegodišnja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnožute boje, smeštene pojedinačno na vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifično smolasti miris. Listovi su smešteni pri dnu i dugoljasto-jajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i uži. Čitava biljka je pokrivena kratkim dlakama. Stanište. Raste na vlažnim planinskim livadama, ponegde se može naći u šumi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren. Hemijski sastav. Sadrži arnicin, eterično ulje, smolu, vosak, tanine, šećer, organske kiseline, karotinoide (zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente. Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i sveže rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma, bolesti srca i živaca, paralize i kapi u mozgu. Pospešuje bolje lučenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokraću i crviće kod dece, olakšava menstruaciju i leči beli cvet kod žena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u većim količinama može izazvati neugodne smetnje. Način upotrebe. Čaj, tinktura, ulje za masažu. Čaj: 3 kašike cveta preliti jednom čašom vrele vode, poklopiti i nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Držati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeđuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i čuvati u zatamnjenoj boci. Može se isto tako pripremiti sa domaćom rakijom. Ulje za masažu: jedan deo suve arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).
 
Natrag
Top