Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Srčanik - Polygonum bistorta[/h] Narodna imena. Srčenica, srčenjak, trava od srca.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Srčanik ili srčenica je višegodišnja biljka jakog i vijugavog korena. Koren je spolja smeđ, a iznutra ružičast. Razmnožava se izbojcima iz čvorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih svaki za sebe samostalno živi. Srčenica se može razmnožavati semenom, u jesen, odmah nakon što sazri. Stabljika naraste i više od 1 metra. Listovi su dugački, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi uži i obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamnozeleni, a sa donje sivo-zeleni. Cveta ružičasto-belim cvetićima koji su na vrhu stabljike složeni u klas i imaju vrlo ugodan miris. Stanište. Raste na planinskim i brdskim livadama i pašnjacima . Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru. Hemijski sastav. Korenje sadrži najviše tanina (7-36%), fenolkarbonske i organske kiseline, steroide,katehine, vitamin C, skrob (26%). Sadrži barijum, selen, stroncijum. Primena. Srčanik svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Leči krvarenja i prolive, bolesti sluzokože, a celi crevni trakt potiče na rad. Preporučuje se za lečenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i slično. Način upotrebe. Upotrebljava se u obliku čaja ili kao prašak. Čaj: 2 kašike usitnjenog korena (50 g) za litru mlake vode, ostaviti da stoji 2-3 sata pa i duže. Nije ga dobro kuvati zbog prisutnosti skroba. Pije se 2-3 šolje dnevno . Kao prašak uzima se na vrh noža i popije s a vodom ili mlekom i to pre jela 2 puta dnevno.

 

[Nostradamus]

[h=3]Smilje - Helichrysum arenarium[/h] Narodna imena. Žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40cm, uspravna, nerazgranata, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žutih glavičastih cvasti. Cveta leti. Stanište. Raste na pesku. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi počnu otvarati. Hemijski sastav. Cvetne glavice sa vrhovima stabljike sadrže flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole, organske kiseline, eterično ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide. Primena. Lek za lečenje žuči (za izbacivanje žučnog kamena) i organa za mokrenje. Način upotrebe. Čaj:3 supene kašike cveta popari se sa pola litra ključale vode, poklopi, ostavi celu noć i sutradan popije u 3 doze pre jela.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šipak - Rosa canina[/h] Narodna imena. Šipurika, divlji šipak, divlja ruža, pasja drača, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Šipurika raste kao grm ili omanje drvo visine 2 do 3 metra. Stabljike su tane, vitke, u obliku poluluka savijene naniže, obrasle trnjem. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 5-7 listića jajastog oblika, po rubu oštro nazubljeni. Dosta veliki cvetovi ružičaste, retko bele boje javljaju se pojedinačno ili po dva do tri zajedno. Plod je jajastog oblika, spolja gladak, crvene boje. Spoljni mesnat oklop nastao je od cvetne lože, a u njemu se nalaze poređani tvrdi plodići i mnogobrojne dlačice. Stanište. Najčešće se javlja po ivicama šuma, kamenjaru, među grmljem, pored puteva, po međama, uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju plodovi i cvetne latice. Hemijski sastav. Plod sadrži karotenoide, steroide, vitamine C, E, P, flavonoide, pektine. Semena sadrže trigliceride, tokoferole, karotenoide. Primena. Otklanja tegobe povezane sa nedostatkom vitamina C. Koristi se i protiv groznice, kamenca u bubrezima, crevnog katara, bolesti mokraćnih organa, vodene bolesti. Cvetne latice šipurka upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja iz želuca, creva, pluća i hemoroida kao i protiv proliva i želudačnih grčeva. Način upotrebe. Pekmez od zrelih plodova iz kojih se povade semenke. Čaj od mesa ploda i semenki. Čaj od zdrobljenih semenki. Čaj od cvetnih latica.

 

[Nostradamus]

[h=3]Ruzmarin - Rosmarinus officinalis[/h] Narodna imena. Rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ružmarin, ruzman, zimorad.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Ruzmarin je grmolika biljka koja naraste i do dva metra visine. Grane ruzmarina su odrvenele i gusto su obrasle kožastim, dugim šiljastim listovima bez peteljaka. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u gornjim delovima grančica skupljeni u cvasti. Ugodnog je i intenzivnog mirisa. Stanište. Nalazi se na osunčanim i kamenitim stranama obalnog područja,a kao ukrasna biljka gaji se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zaštititi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (čiji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen), alkaloide, organske kiseline, flavone, smole. Primena. Ulje ruzmarina poboljšava prokrvljenost i širi krvne sudove. Pomaže kod loše probave, anemije i tromosti želudca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, ublažava padavicu, podiže nizak krvni pritisak, pospešuje krvotok, leči vodenu bolest srčanog porekla, žuticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje, vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokraće. Čaj deluje protiv grčeva, kašlja, mokraćnih kamenaca, astme, migrene, istrebljuje gliste. Oblozi od čaja se stavljaju na uganuća, iščašenja, modrice, edeme, kontuzije. Način upotrebe. Čaj: Čaj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva puta dnevno pre jela. Taj čaj podstiče stvaranje želučanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregršti na 5 litara vode kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kašike usitnjenog lišća i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10 dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku šećera ujutro natašte. Može se uzeti i sa medom. Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke držati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Rusomača - Capsella bursa pastoris[/h] Narodna imena. Tarčužak, oću-neću, devojačka trava, poljska preslica, torbičica, pastirska torbica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Rusomača je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi na stabljikama su vrlo sitni, duguljasti, šiljasti, po obodu celi i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišće je krupnije, perasto je izdeljeno i gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuščice, koje kad sazru pucaju na dva šava. Cveta od ranog proleća do kasne jeseni. Stanište. Pored puta, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, njivama i u povrtnjacima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadrži amine (holin, acetilholin,tiramin), glikozide, flavonoide, tanine, organske kiseline, inozit, saponine, vitamin C, tiamin, riboflavin. Primena. Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod jakog menstrualnog krvarenja, kao diuretik sa blagim antiseptičkim delovanjem, kod akutne upale mokraćne bešike, kod pojave krvi u mokraći, za poboljšanje izmene materija, kod arterioskleroze i za snižavanje krvnog pritiska. Ne sme se koristiti u trudnoći i za vreme dojenja. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da kratko odstoji. Sedeća kupka. Parni oblog: punu pregršt rusomače, po mogućnosti sveže, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari. Tako skuvanu rusomaču umotati u pamučnu tkaninu i upotrebiti kao oblog. Tinktura od rusomače: sveža rusomača - listovi i stabljika zajedno sa cvetovima i mahunicama - nasitno se iseče i njome rastresito napuni boca do grlića, pa se prelije rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40% (ona mora da prekrije sve deliće rusomače) i ostavi 14 dana na suncu ili na toplom mestu.

 

[Nostradamus]

[h=3]Prečica - Lycopodium clavatum[/h] Narodna imena. Plavun, prašuljica, crvotočina, kijačasta crvotočina, lisičjak, lisičji rep, plavun, zmijina mahovina.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Ova mahovinasta zimzelena biljka ima vitice dugačke jedan do dva metra, sa finim tankim korenčićima pomoću kojih "puzi" po šumskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10 cm duge razgranate stabljičice, veoma meke. Ova četvorogodišnja biljka u leto donosi žućkaste klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno. Stanište. Uspeva samo na osojnim stranama visokih šuma i na ivici šuma koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje su osunčane biljka brzo požuti da bi ubrzo sasvim nestala pošto izgubi svoju životnu snagu zbog izloženosti direktnim sunčevim zracima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka i seme (prečicino brašno). Hemijski sastav. Sadrži alkaloide, fitosterole, glicerol, šećer, proteine i druge azotne materije. Primena. Pomaže obolelima od reume, od kostobolje, koristi se u lečenju gihta i reumatičnih bolesti. Čitava biljka primenjuje se u lečenju bolesti mokraćnih i polnih organa, kod bubrežnog peska i grčevitih bubrežnih napada, u lečenju rahitisa. Preporucuje se kod hemoroida (šuljeva) i hroničnih proliva. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre. Način upotrebe. Pripremanje čaja: jedna ravna kašika prečice popari se sa 1/4 litre ključale vode i ostavi kratko da odstoji. Pije se samo jedna šolja dnevno, gutljaj po gutljaj, i to ujutro natašte, pola sata pre doručka. Jastučići sa prečicom: jastuče napuniti osušenom prečicom (uzima se 100,200 ili 300g zavisno od površine zahvaćene grčem) i preko noći ga držati na bolnom mestu. Ovo jastuče zadržava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

 

[Nostradamus]

[h=3]Plućnjak - Pulmonaria officinalis[/h] Narodna imena. Džigeričnjak, lisac, lišac, medunica, medunika, kudrovac, plućnik, trava od guje, žigeričnjak.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Plućnjak je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i obrasla oštrim dlakama. Prizemni listovi su sa drškom, jajastog su oblika i zašiljeni, po obodu celi. Gornji listovi su sedeći i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beličaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljika, levkastog su oblika. U početku cvetanja su ružičaste boje, a što su stariji boja prelazi u plavo-ljubičastu. Cveta vrlo rano u proleće (mart-april). Stanište. Raste svuda po šumama, živicama, među grmljem, posebno u vlažnim i dubokim zemljištima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena. Hemijski sastav. Sadrži sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C. Primena. Važi kao prva pomoć kod svih plućnih bolesti. Pomaže kod katara disajnih organa, kod kašlja sa ispljuvkom, upale pluća, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Leči promuklost, upalu grla, ubrzava izlučivanje mokraće, leči hemoroide. Način upotrebe. Čaj: jedna kašika biljke na 300-400 ml ključale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu šoljicu. Ako se pretvori u prašak, dobar je za posipanje starih rana.

 

[Nostradamus]

[h=3]Pelin - Artemisia absinthium[/h] Narodna imena. Akčenac, gorčika, gorki pelin, osenač, pelinček, vakčenac.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Pelin je višegodišnja zeljasta biljka visoka do 1m. Raste kao polugrm sa odrvenjenim donjim delovima. Stabljika je zeljasta, uspravna, razgranata, dlakava. Cvetovi su zlatnožute ili zelenožute boje, sitni i složeni u metličastu cvast. Cveta u toku leta. Stanište. Raste kao korov po poljima, međama, kraj puteva, oko naselja, po suvim i kamenitim obroncima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cvetne vršike, (gornji deo grane sa cvetom i listovima), u vreme dok se cvetovi još nisu potpuno razvili, odnosno otvorili. Hemijski sastav. Sadrži gorke seskviterpenske laktone (absintin, anabsintin, matricin...), eterično ulje (tujon, tujol, azulen...), flavonoid artemizetin, tanine, saponine, organske kiseline, vitamin C, karotin, molibden, selen, brom... Primena. Pelin je odlično sredsvo za poboljšanje apetita. Brzo otklanja sve probavne smetnje i nadimanje. Treba ga koristiti i kod nervne iscrpljenosti. Odlično deluje kod proliva, grčeva u probavnim organima, žgaravice, žutice, želudačnog katara, kod suvišne želudačne kiseline. Pospešuje rad bubrega, jača jetru, srce, pluća, želudac. Posebno se preporučuje ženama kod porođaja. Kao čaj uspešno isteruje gliste. Natopljen u rakiji koristi se za utrljavanje kod reume i gihta. Prokuvan u sirćetu deluje protiv otrovanja gljivama. Način upotrebe. Čaj: jedna kašikica pelina prelije se sa 200 ml ključale vode, ostavi se da odstoji 3-5 minuta. Pije se jedna šoljica na dan Pelin u obliku praha: dva puta dnevno na vrh noža u supi ili pomešano sa jelom. Natopljen u rakiji služi za utrljavanje kod reume i gihta.

 

[Nostradamus]

[h=3]Origano - Origanum vulgare[/h] Narodna imena. Vranilovka, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, crnovr, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubčica, bolmet, bolja dušica, vrigan, zabrta, zavrta, ksaberta, mažuran, majoran, mravinjac, mravic, mravinac, mravlinjak, mirišljavac, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, sušica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovrh.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Origano je višegodišnja zeljasta biljka. Ima drvenasti rizom sa izbojcima, iz koga rastu stabljike sa listovima i cvetovima, visine do 90 cm. Stabljike su uspravne ili polegnute, od tamno zelene do crvenkasto smeđe boje, obično valovite i dlakave, četvrtaste. Listovi imaju kratke peteljke, jajasti su, celoviti ili plitko urezani, žlezdani. Cvasti su zbijene u obliku štita i nalaze se na vrhu stabljike. Cvetovi su dvopolni ili ženski, petočlani. Cveta od jula do avgusta. Plodovi su smeđi oraščići. Stanište. Svuda. Gaji se i u vrtu. Upotrebljivi delovi biljke. Seku se vrhovi grančica u cvetu, oko 20cm dugački. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (timol, cimol, karvakrol..), flavonoide, tanine, askorbinsku kiselinu. Sadrži gvožđe, molibden, selen. Primena. Blagotvorno deluje na sve unutrašnje organe: jetru, slezinu, bubrege, bešiku, pluća. Koristi se kao čaj i lek za jačanje, za lečenje bolesti organa za varenje (naročito proliva) i disanje. Pomaže kod reumatizma, nervnih smetnji. Spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica. Način upotrebe. Čaj: jednu kašiku usitnjene vranilovke preliti sa 200 ml ključale vode.Sud poklopiti i ostaviti da stoji 30 min.Čaj procediti.Piti tri šolje čaja dnevno pre jela. Ulje za masažu: šaku osušene biljke držati u 100 ml hladno presovanog maslinovog ulja. Posle dve nedelje ocediti i koristiti. Kupka: 100 grama osušene biljke preliti sa pola litre vruće vode, ostaviti pokriveno 15-20 minuta, dodati vodi za kupanje. Tinktura: 10 g biljke na 150 ml 70% etilalkohola. Ostaviti da stoji 7-10 dana na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi, Uzimati 30-40 kapi 3-4 puta na dan.

 

[Nostradamus]

[h=3]Neven - Calendula officinalis[/h] Narodna imena. Nevenovo cveće, žutelj, prstenčac, zimorod, ognjac, vrtelni neven.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Neven je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasto jajasti, naizmenični. Cvetovi su glavičasti, žute ili narandžaste boje. Cveta od proleća do jeseni. Stanište. Sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima nešto na livadama oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, stabljika i list. Hemijski sastav. Sadrži etarsko ulhje, tanine, žećere, likopen, proteine, karotenoide, gorke supstance, minerale (kalijum,sumpor...). Primena. Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lečenje raznih bolesti i stanja. Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, kraste i osipe, otečene žlezde, kostobolju, pomaže u lečenju psorijaze, kod čireva, opekotina, promrzlina, upale vena. Neven se koristi u lečenju zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a naročito čireva u želucu i crevima. Diuretik je, sredstvo za pospešivanje znojenja i stolice, reguliše menstruaciju, upotrebljava se kod nervnih bolesti. Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku biljke staviti u četvrt litre vode. Sedeća kupka: za jednu kupku upotrebiti dve pune pregršti svežeg ili 100g osušenog nevena. Ispiranje: na pola litre vode ide puna velika kašika nevena. Tinktura: u litru domaće rakije staviti punu šaku cvetova nevena i 14 dana držati na suncu ili na toploti od oko 20 stepeni. Mast od nevena: sitno se iseku dve pune pregršti nevena (listova, cvetova i stabljika). Zagrejati 500 g masti od sala svinje hranjene prirodnom hranom, ili druge kvalitetne svinjske masti, tako kao da će se u njoj peći šnicle. U vrelu mast staviti isitnjeni neven, pustiti da baci ključ, promešati i skloniti sa grejnog tela. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledećeg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno i staviti u pripremljene čiste posude. Sveži sok: listove, stabljike i cvetove oprati i još vlažne iscediti u sokovniku.