Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Čkalj mlečni - Silybum marianum[/h] Narodna imena. Gujina trava, bijeli stričak, gospin trn, divji artičok, magareća salata, osljebad, ošebalj, sjekavica, šarena badeljka.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Mlečni čkalj je krupna trava , snažna impozantna dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 150cm. Listovi su tigrasto prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Stanište. Raste pored puteva i naselja, na sunčanim položajima, na obrađenim zemljištima. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod, ređe list. Hemijski sastav. U semenu sadrži trigliceride, eterično ulje, smole, sluzi, biogene amine (tiramin, histamin), flavonolignane. Ima bakra i selena. Primena. Zahvaljujući prisustvu tiramina, plod mlečnog čkalja povećava krvni pritisak. Ima zaštitno i regenerišuće dejstvo na jetru. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjače. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jačanje, naročito posle teških operacija i bolesti . U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuči, protiv šećerne bolesti, zatvora, za lečenje hemoroida i dr. Način upotrebe. Seme se može žvakati. Seme se može koristiti u obliku praha. Čaj od semenki: 3 g semenki preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Piti po jednu šolju čaja tri do četiri puta na dan, pola sata pre jela. Čaj od lista: pola kašikice lista preliti sa preliti čašom vrele vode, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta. Piti po 2-3 šolje na dan.

 

[Nostradamus]

[h=3]Čičak - Arctium lappa[/h] Narodna imena. Čičak zeleni, gorki lepuh, konjski čičak, lepušina, repuh, veliki čičak, veliki lepuh.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Čičak je višegodišnja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugačak do 60 cm. Stabljika je uspravna, tvrda, žilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drškama, jajasto okruglasti, po ivici talasasto usečeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju šuplju dršku. Okruglaste glavičaste cvasti crvenkaste boje raspoređene su na vrhu biljke na dugačkim drškama. Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako prianjaju za predmete prilikom dodira. Stanište. Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu. Voli sunčani položaj i nađubrenu zemlju. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodišnje korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre . Hemijski sastav. Sadrži ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide, tanine, eterično ulje, mnogo vitamina C.

Primena. Sok od čička je izvrstan kod bolesne jetre. Pospešuje izlučivanje žuči, pomaže dijabetičarima. Čaj leči i pročišćava krv. Sveži sok od korena leči vlažne lišaje, potkožne čireve, nečistu kožu, mladalačke akne, otvorene rane, opekotine. Čaj od semena je dobar protiv bubrežnih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i reguliše menstruaciju. Seme čička koristi se za pravljenje čičkovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose.
Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Način upotrebe. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Čičkovo ulje: Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice. Mast od čičkovog korena: Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narezati ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka . Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva.

 

[Nostradamus]

[h=3]Bršljan - Hedera helix[/h] Narodna imena. Brštan, brštika, bršljika.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Bršljan je do 20 m duga povijuša sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava. Listovi su kožasti. Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcoliog oblika i razdeljeni u 3 do 5 režnjeva. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit.Plod je loptasta bobica modro-crne boje. Stanište. Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, po šumama, ali dobro podnosi i kamenita i krečnjačka tla, voli vlažan vazduh. U gradovima se uglavnom gaji kao ukras na zidovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi . Hemijski sastav. Saponini, glukozidi, inozit, tanin, mravlja kiselina, jabučna kiselina, karotin, fitoncidi. Primena. Koristi se za lečenje bronhitisa, kašlja, crevnog i želudačnog katara, astme, slezine, polipa u nosu, reumatskih bolesti, tegoba sa žučnom kesicom. Deluje na srce i krvne sudove, leči belo pranje, reguliše neredovnu menstruaciju. Spolja se koristi za čišćenje kože, protiv vašaka, svraba, kurjih očiju. Čisti telo od trovanja pesticidima i radioaktivnog zračenja. Način upotrebe. Recept za čaj od bršljanovog lista: četiri bršljanova sveža lista ili do dve kašike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar čaja. Nije preporučljivo uzeti vise od dve kašike usitnjenog lista bršljana na litru vode.

 

[Nostradamus]

[h=3]Borovnica - Vaccinium myrtillus[/h] Narodna imena. Borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mrča.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm široki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloružičasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinačno u pazuhu listova. Plod je crno-modra sočna bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa. Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogoričnim i belogoričnim šumama. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod. Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni šećer, vitamin C, beta karoten. Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokraćne bešike i mokraćovoda, kod lečenja šećerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču. Način upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se I marmelada. Od listova se pravi čaj. Čaj od listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se sveže bobice. Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C. Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri domaće rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se često po kašikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

 

[Nostradamus]

[h=3]Beli luk - Allium sativum[/h] Narodna imena. Česan, česan luk, češanj, luk česan, luk češnjak.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni i zašiljeni. Cvast se sastoji od lukovičastih pupoljaka sa manjim brojem beličastih cvetova. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica. Hemijski sastav. Sadrži fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadrži i trigliceride, etirično ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente. Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Leči crevne bolesti, sprečava nadimanje i bolne grčeve u crevima, širi krvne sudove, snižava holesterol u krvi, poboljšava prokrvljenost. Leči akutne i hronične katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Snižava krvni pritisak, ublažava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomaže da se sluz lakše izlučuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe. Način upotrebe. Prosečna dnevna doza je 4g svežeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom prerezane čenove potopiti u vruću vodu i ostaviti 15 minuta. Osušiti ih krpom ili papirom. Preliti ih približno dvostrukom količinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kašiku.

 

[Nostradamus]

[h=3]Anđelika - Angelica sylvestris[/h] Narodna imena. Divlja angelika, anđeoski koren, anđeosko drvo, divlja pirevina, siriš i šiviz.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Anđelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa ovalnim našiljenim listićima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetiće bele ili zelenkaste boje. Debela stabljika naraste i preko dva metra visine i često je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren je smeđe do crvenkastosmeđe boje. Stanište. Raste na šumskim čistinama, u guštarama, oko ivica šuma na vlažnom tlu. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Angelika sadrži: angelicin, eterična ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr. Primena. Čisti krv, leči izgubljeni apetit, umiruje grčeve u želucu, leči i glavobolju, povoljno utiče na mišiće, na živčani sistem, creva i disajne organe. Uklanja osećaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne menstruacije. Način upotrebe. Ekstrat sirove biljke,čaj,prah. Čaj se priprema tako što se 10gr korena i 10g ploda (semena) prelije sa pola litre ključale vode. Još jače deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se uzima dvaput dnevno po jedna čašica. Kupka se priprema tako što se na tri litre ključale vode stavi 250 g korena i ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Zečja soca - Oxalis acetosella[/h] Narodna imena. Kisela detelina, žuta detelina, zečji kiseljak i zečja detelina.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Zimzelene višegodišnja biljka, visine 5-12 cm. Lišće je u obliku trolista, cvetovi su veoma mali. Cveta krajem proleća.
Stanište. Listopadne i četinarske šume.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi.
Hemijski sastav. Sadrži karotin, rutin, askorbinsku kiselinu, organske kiseline.
Primena. Otklanja smetnje koje izaziva želudačna kiselina. Pomaže kod lakšeg poremećaja varenja. Upotreblava se kod žutice, upale bubrega, osipa na koži. Preporučuje se u početnom stadijumu raka želuca i kod unutrašnjih i spoljnih kanceroznih rana i tumora kao i kod Parkinsonove bolesti.
Način upotrebe. Čaj: 1 velika kašika svežih listova popari se sa pola litre vode. Treba daodstoji kratko vreme. Sveži sok: oprane listove iscediti u sokovniku.

 

[Nostradamus]

[h=3]Virak - Alchemilla vulgaris[/h] Narodna imena. Vrkuta, rosanica, biserak, gospin plašt, trava od ušljeme i plašt device Marije.

• 
• 

Botaničke karakteristike. išegodišnja biljka. Ima kratak rizom iz koga raste prizemna lisna rozeta i polegnuta ili uspravna razgranata lisna stabljika koja naraste do 50 cm. Listovi su dlanasti, imaju dugu peteljku, nazubljeni su i imaju sjajne dlačice sa donje strane. Cvast je na vrhu u obliku grozda. Cvet je zelenkastožućkast. Cveta od maja do avgusta. Plod je orašćić. Stanište. Raste u rubnim oblastima šuma i pored puta, na padinama i vlažnim livadama u višim planinskim predelima. Upotrebljivi delovi biljke. Stablo,lišće, cvet. Hemijski sastav. Sadrži tanine, katehine, flavonoide, fenol karbonske kiseline i njihove derivate, lignin, lipide, vitamin C. Takođe sadrži gvožđe, bor, mangan, bakar, cink, molibden, nikl. Primena. Kod poremećaja menstruacije, belog pranja, genitalnih tegoba i nelagodnosti u prelaznim godinama, zajedno s hajdučicom može da reguliše neredovni menstrualni ciklus. Ova lekovita biljka deluje tako što skuplja krvne sudove i brzo leči, a koristi se i kao diuretik i sredstvo za jačanje srca, zatim kod groznice zbog zapaljene rane, kod zagnojene rane, pa i nelečenih i zapostavljenih čireva. On takođe otklanja slabost mišića i udova i pomaže kod malokrvnosti. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika biljke popari se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da kratko odstoji. Oblozi: odgovarajuća količina sveže biljke brzo se opere, izgnječi oklagijom i upotrebi kao oblog. Dodatak vodi za kupanje: za potpunu kupku uzme se 200 g osušene ili nekoliko pregršti sveže biljke i stavi se u kofu sa hladnom vodom, da prenoći. Sledećeg dana se sve zagreje i doda vodi za kupanje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Vinova loza - Vitis vinifera[/h] Narodna imena. Čokot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Vinova loza je trajan grm, odnosno penjačica koja dostiže visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se dugački izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova. Plod je veoma sočna, slatka i kiselkasta bobica sa nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobice sačinjavaju grozd. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava grožđe, cvetovi, listovi i vitice. Hemijski sastav. Grožđe sadrži šećer, organske kiseline, soli kalijuma,kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, tanine, pektine, vitamine A, B1, B2, C. Listovi sadrže šećer, organske kiseline, tanine, inozit, kvercetin, karoten, holin, betain. Primena. Čaj od listova vinove loze koristi se kao lek za lečenje reumatizma, gihta, povraćanja i krvavog ispljuvka. Sok što ističe iz sveže obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, steže, a razređen sa vodom koristi se i za obloge za jačanje očiju. Čaj od cvetova vinove loze koristi se za lečenje oslabljene funkcije mozga i kičmene moždine. Grožđe se uzima kao lek za čišćenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za lečenje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumatičnih poteškoća i kožnih osipa. Sveži sok od grožđa obiluje vitaminima A, B i C i raznim mineralnim materijama, a koristi se za jačanje probavnih organa, izlučivanje otrovnih materija iz tela, za lečenje proliva i katara creva, uklanjanje začepljenosti i sl. Kada se uzima u manjim količinama, vino deluje lekovito jer oživljuje i potiče na aktivniji rad mnoge organe. Vinsko sirće hladi i steže, smiruje prolive i krvarenje. Povremeno pranje celog tela mešavinom vinskoga sirćeta i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne spoljašnje uticaje. Način upotrebe. Čaj od listova. Prah od listova. Čaj od cvetova. Grožđe. Sveži sok od grožđa. Vino. Vinsko sirće.

 

[Nostradamus]

[h=3]Trnjina - Prunus spinosa[/h] Narodna imena. Trn crni, trnovina, drača, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom. Naraste do 4 m visine. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama, a cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su okrugle, tamnoplavo-sivkaste koštunice, oporog i kiselog ukusa. Stanište. Raste po grmovitim obroncima, obodima šuma, krčevinama i drugim pustim nizijskim i brdskim predelima. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, plodovi i kora sa korena. Hemijski sastav. Plod sadrži tanine, organske kiseline, vitamin C. Semenka ploda je otrovna jer sadrži otrovni glukozid amigdalin koji daje cijanovodoničnu kiselinu. Primena. Cvet se koristi kao diuretik, on povećava lučenje soli, kao blagi laksativ i za poboljšanje metabolizma i povećanje nepropusnosti kapilarnih zidova. Plod se koristi kod probavnih smetnji praćenih prolivom, a spolja za ispiranje usta i ždrela kod upale sluzokože. Čaj od kore korena se preporučuje za lečenje groznice. Čaj od cvetova se ne sme uzimati za vreme trudnoće i dojenja. Način upotrebe. Čaj od cvetova: 2 kašikice cvetova trnjine natapati 8 sati u jednoj čaši ohlađene provrele vode, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta na dan. Čaj od kore sa korena: 5g kore korena trnjine kuvati 15 minuta u 1,5 čaša vode, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti. Piti u gutljajima sa malim prekidima. Pekmez od zrelih plodova. Sirup od cvetova. Sveži zreli plodovi.