Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Petrovac - Agrimonia eupatoria[/h] Narodna imena. Ranjenik, kostolom, trava od poseke, kraljevska trava.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Petrovac je višegodišnja biljka. Dostiže visinu 40-150 cm. Stabljika je uspravna, ponekad razgranata, prekrivena grubim dlačicama, a završava dugim, najčešće jednostavnim cvatom. Listovi su perasto razdeljeni, sa ovalnim, nazubljenim liskama i sivim dlačicama na donjoj strani. Cvast ima oblik grozda , sa žutim cvetovima. Cvetovi su dvopolni, imaju po pet tamnožutih latica. Cveta od juna do avgusta. Plod je orašćić sa kukastim bodljama. Stanište. Raste na sunčanim i suvim staništima, pored puteva i na ivicama šuma, na padinama, brdima i strminama, pored šibljaka, na poljima. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadrži tanine, gorke materije, triterpene, flavonoide, etarsko ulje, steroide, organske kiseline, vitamine C, B1, K. Primena. Lek za lečenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, kožnih bolesti, skrofuloze, katara želuca i creva, oboljenja žuci i jetre, belog pranja, kod svih upala u grlu, usnoj šupljini i ždrelu. Način upotrebe. Pripremanje čaja: Jednu malu kašiku biljke popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Kupka: za jednu kupku uzima se 200 gr biljke. Spravljanje masti: puna pregršt nasitno isečenih listova, cvetova i stabljika pomeša se sa 250 g svinjske masti.

 

[Nostradamus]

[h=3]Pirevina - Agropyrum repens[/h] Narodna imena. Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja pšenica, zubača.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati, dugački, pod prstima grubi. Cvetovi su udruženi u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom razmnožava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta. Stanište. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz žvice, puteve. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren. Hemijski sastav. Sadrži ugljovodonike, soli jabučne kiseline, mineralne soli, belančevinaste materije, sluzi, saponine, trigliceride, eterično ulje, karotin, askorbinsku kiselinu. Primena. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za čišćenje i jačanje krvi i živaca. Isto tako, veoma je dobar u lečenju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti bešike, zadržavanja mokraće, kod stvaranja kamenaca u mokraćnim organima, kod bolesti žuči, jetre, slezine, žutice, katara želuca i creva. Koristi se kod bolesti pluća, a dužom i redovnom čajnom kurom od podanka pirevine može se uspešno lečiti i tuberkuloza pluća. Ne treba je predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo. Način upotrebe. Koristi se isceđeni sok iz svežeg korena, čaj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kašike sitno iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj čaj pije triput dnevno (po jednu šoljicu) 6-8 nedelja, onda ćemo krv osloboditi od svake nečistoće. Petnaest grama podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kašiku 3-4 puta na dan. Četiri kašike suvih podanaka natapati 12 sati u čaši hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti. Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj čaši vrele vode, procediti. Pomešati i piti svakodnevno po pola čaše 2-4 puta na dan 3-4 nedelje za kožne bolesti. Sveže pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne čašice na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.

 

[Nostradamus]

[h=3]Paprat slatka - Polypodium vulgare[/h] Narodna imena. Sladić, slatka bujad, slatki koren.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Koren slatke paprati je puzav, čvorasti rizom koji raste skoro na površini zemlje. Naraste i više od 1 metra sa nasađenim listovima na dugačkim golim drškama. Listovi su kožasto perasti sa duboko urezanim režnjevima koji su prema vrhu sve kraći. Sa donje strane, na perastim delovima listova razvijaju se dva reda okruglih smeđih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa. Stanište. Raste u senovitim šumama, na mahovinom obraslim brdovitim mestima, na trulim panjevima. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren biljke Hemijski sastav. Sadrži neznatnu količinu eteričnog ulja, tanine, alkaloide, saponine koji joj daju slatki ukus. Primena. Slatka paprat leči pluća, početnu tuberkulozu, jetrene bolesti, tegobe u žučnoj kesici, otečenu slezinu, promuklost, katar, kašalj, astmu, omekšava sluz. Koristi se kod nedostatka apetita, služi kao diuretik, leči rane i raspucanu kožu. Koristi se i kod duševnih bolesti. Način upotrebe. Jednu punu kašiku usitnjenog korena staviti u pola litre vode da stoji 6-9 sati i piti bez kuvanja. Na ostatak korena može se naliti 200 g vode i pustiti samo da provri. Odmah skinuti, a ako se pomeša sa hladnim ekstraktom, još je efikasniji.

 

[Nostradamus]

[h=3]Oman - Inula helenium[/h] Narodna imena. Ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tušcak, veliki koren, veliko zelje.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Oman je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna i u gornjem delu granata. Biljka je visoka do 2m. Donji listovi su krupni (20-40cm). Listovi na stabljici su manji, sedeći i po obodu nejednako nazubljeni. Glavičaste cvasti na vrhu stabljike su veoma krupne, široke, žute boje. Cveta od jula do avgusta. Stanište. Može se naći u grmlju uz živice i puteve, u blizini obrađenih površina i rubovima šuma. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se koren sa podankom. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, polisaharide (najviše inulina), male količine alkaloida, saponine, vitamin E, smole. Sadrži selen. Primena. Oman ubrzava cirkulaciju krvi, izlučivanje žuči i mokraće, otklanja zastoje, smekšava sluz. Pročišćava krv, jetru, bubrege i pluća. Deluje kao antiseptik kod većine bolesti disajnih organa: angine, bronhitisa, kašlja, astme, upale pluća. Ubrzava metabolizam, pomaže kod šećerne bolesti, proliva, žutice, upale creva. Deluje protiv reume i gihta. Kao oblog pomaže kod svraba. Način upotrebe. Može se upotrebljavati svež koren ili samleven u prah. Čaj od korena: pola kašikice osušenog korena preliti sa vrelom vodom, ostaviti da stoji 15 minuta i piti u toku dana nezasladjeno u manjim gutljajima po jednu šoljicu. Vino: 40g omanovog korena preliti sa toliko 70% etanola, ostaviti da stoji 24 sata, doliti do jednog litra belo vino i nedelju dana ostaviti na suncu. Ocediti i čuvati na hladnom. Omanova mast.

 

[Nostradamus]

[h=3]Mirođija - Anethum graveolens[/h] Narodna imena. Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr, kopric, mirodija, mirudija, sladki janež, smrdilj.

• 
• 

Botaničke karakteristike. To je jednogodišnja biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike imaju šuplje peteljke, a gornji su sedeći. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima. Stanište. Raste u šumama i šikarama, po međama, od nižeg do brdskog regiona. Mirodija je poznata začinska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu. Hemijski sastav. Plod sadrži eterično ulje, flavonoide, trigliceride, srebro i selen. List sadrži manje eteričnog ulja od ploda, a sadrži i flavonoide, Primena. Mirodija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupačan začin. To je istovremeno i lek koji se vekovima uspešno koristi protiv gasova, nadimanja, teškoća u organima za varenje . Način upotrebe. Domaćice stavljaju lišće mirođije u krastavce za zimu, u sosove i drugo, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišća. Pripremaju se sledeći čajevi: Za lečenje hemoroida (šuljeva): 10 g mirođije popariti sa 200g ključale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak čaj: 25g mirođije popariti sa 250g ključale vode i posle 2 sata odliti, pa tim čajem se svako veče zapirati. i jedno i drugo vršiti u toku 6 uzastopnih dana. Pomaže kod štucanja: 4 kafene kašike semena mirođije ili 2 kafene kašike usitnjene biljke (sveže ili osušene) preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i nezaslađeno piti.

 

[Nostradamus]

[h=3]Maslina - Olea europaea[/h] Narodna imena. Maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Maslina raste kao drvo sa stablom visokim do 10 metara. Listovi su kožasti, sa donje strane zbog malih ljuskica srebrnasti, a sa gornje plavičastozeleni. Cvetovi su beli i zvonasti u grozdastom obliku. Plod je maslina , a njena boja zavisi od vrste: zelena, smeđa, tamnocrvena, ljubičasta, crna.

Stanište. Ne podnosi veliku udaljenost od mora. Raste u obalnim područjima Sredozemlja. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i plodovi masline. Hemijski sastav. Masline su bogate uljima (50-80%), sadrže belančevine, pektine, šećere, vitamine B, C, E, soli kalijuma, fosfora, gvožđa, katehine, fenolkarbonske kiseline, pektin, saponine. U listovima ima organske kiseline, fitosterol, glukozide, smole, flavonoide, alkaloide, tanine, eterično ulje. Primena. Čaj od listova masline služi za snižavanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje je lagan purgativ, pospešuje lučenje žuči, smiruje upalu želuca i tankog creva, pomaže u lečenju hemoroida koji krvare. Ulazi u sastav mnogih melema i masti za masiranje. Način upotrebe. Čaj: jednu ili dve kašike suvih ili svežih listova i šolju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3 šolje na dan pre ili za vreme jela. Tinktura: 50g osušenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi uzimati 2-3 puta na dan. Ulje za masažu: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu šaku osušenih biljaka kao što su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica...

 

[Nostradamus]

[h=3]Mala mlečika - Epilobium parviflorum[/h] Narodna imena. Sitnocvetna mlečika.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Biljka visine 0,7-1m. Cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje. Smešteni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju semenke obrasle belim vunastim dlačicama.
Stanište. U brdima, na šumskim stazama, na rubovima potoka i ogolelim padinama, u mnogim baštama, među jagodama, povrćem i ukrasnim biljkama. Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika sa listovima i cvetovima.
Hemijski sastav. Flavonoidi, tanini, fitosteroli.
Primena. Daje dobre rezultate u lečenju bolesti prostate i mokraćne bešike.
Način upotrebe. Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

 

[Nostradamus]

[h=3]Lincura - Gentiana lutea[/h] Narodna imena. Srčanik, gencijana, košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Lincura je višegodišnja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugačko korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedeći, izduženo jajasti, do 15 cm dugački, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova žute boje. Cveta u toku leta. Stanište. Raste na planinskim pašnjacima i livadama i među grmljem. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u jesen ili rano proleće sakuplja koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan. Hemijski sastav. Sadrži gorke glukozide, trisaharid gencianozu, alkaloid gencianin, ksanton, askorbinsku kiselinu, flavonoide. Primena. Ubraja se u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu,otklanja pritisak
u želucu, mučninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljšanju sastava krvi i povećanju broja crvenih i belih krvnih zrnaca. Koristi se protiv groznice, kašlja, astme,kod hronične začepljenosti, za lečenje rana i drugih ozleda. Način upotrebe. Čaj: Kafenu kašiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji10 sati uz češće mućkanje.Čaj procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela. Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70% etanola.

 

[Nostradamus]

[h=3]Lan - Linum usitatissimum[/h] Narodna imena. Glavičica, kučina, len, pitomi lan, pravi lan.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Lan je jednogodišnja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo nežan, plav cvet. Plod je okruglasta čaura. Seme je spljošteno, glatko i duguljasto, svetlosmeđe boje. Stanište. Lan se gaji kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zrelo seme. Hemijski sastav. Seme sadrži trigliceride , belančevinaste materije, ugljovodonike, sluzi, vitamin A, organske kiseline, fermente. Primena. Laneno seme skuvano kao čaj ublažava iskašljavanje jer omekšava sluz. Pomaže kod plućnih, crevnih i želudačnih bolesti, promuklosti, lošeg apetita. Deluje kao purgativ. Kao oblog se koristi kod napada reume i gihta. Laneno ulje služi kao sredstvo za otvaranje, za lečenje hemoroida i opekotina. Način upotrebe. Čaj od semena: 2-3 kašikice semena držati 6-8 sati u šolji vode. Sluzavi čaj ocediti, malo ugrejati i piti u manjim gutljajima 3-4 puta na dan. Seme kao oblog. Samleveno seme sa medom.

 

[Nostradamus]

[h=3]Korijander - Coriandrum sativum[/h] Narodna imena. Živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 50-80cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetrična ploda, dva merikarpa čvrsto spojena). Cveta početkom leta . Stanište. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krečnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunčanoj strani . Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Čitava biljka je lekovita. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (više od 20 komponenata), rutin, askorbinska kiselina, karotin. Sadrži selen. Primena. Koristi se naročito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Najviše korijandera troši industrija likera, peciva, slatkiša i piva, a mnogo se troši i kao zamena za biber. Način upotrebe. Kao začin i kao čaj (jedna kašičica na šolju ključale vode).