Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Hmelj - Humulus lupulus[/h] Narodna imena. Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

• 
• 

Botaničke karakteristike. To je povijuša. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okićen je laganim šišarkama koje su se razvile iz muških resica na ženskim biljkama. Šišarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4, široke oko 2cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa. Oko krivudave osovine, poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10mm dugački i oko 7mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj. Stanište. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara. Upotrebljivi delovi biljke. Šišarka. Cela biljka je lekovita. Hemijski sastav. Šišarke sadrže smolaste materije koje predstavljaju smešu hmeljevih kiselina, eterično ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine. Primena. Snažno utiče na izlučivanje mokraće i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smirujuće na nerve: telesna i nervna napetost popušta, reguliše se ubrzani puls, stišava depresija, omogućuje normalan san. Leči zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,žučnu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stišava polnu nadraženost. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr. Način upotrebe. U proleće se mladi izdanci mogu jesti. Čaj: jedna kašika na pola litre vode. Pije se triput na dan pre jela po jedna šolja. Prašak šišarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vršku noža jedanput dnevno.

 

[Nostradamus]

[h=3]Ginseng - Araliacea[/h] Narodna imena. Zen sen, ženšen.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Ginseng je višegodišnja zeljasta biljka sa debelim mesnatim korenom i stablom koje se završava sa dva-tri lista.Cvetići su bele boje. Plodovi su crvene bobice sa belim pljosnatim semenom. Visok je 30-70 cm. Stanište. Raste na Dalekom Istoku. Raste u mešovitim i kedrovim šumama, žbunju, na plodnom zemljištu, a gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren. Hemijski sastav. Koren sadrži glukozide, sluzaste i smolaste materije, fitosterole, masne kiseline, eterično ulje, vitamine B1, B2, askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente, itd. Biljka je otrovna. Primena. Delotvorno leči, između ostalog, impotenciju i poremećaje krvnog pritiska (niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak). Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje, sprečava hipoglikemiju (pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s a unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omogućava očuvanje životne snage i mentalne svežine. Način upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, sa mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tinkture, praha.

 

[Nostradamus]

[h=3]Ehinacea - Echinacea angustifolia[/h] Narodna imena. Rudbekija.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti, i kao i stablo, prekriveni sitnim dlačicama. Cveta celo leto. Cvet je od roze do crvenoljubičaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano . Stanište. Gaji se kod nas i u drugim zemljama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka, ali najčešće koren. Hemijski sastav. Sadrži ehinacin, eterično ulje (dvadesetak komponenata), smole, fitosterole, alkaloide, skrob, šećer, glukozide sa antibakterijskim dejstvom, inulin, vitamin C. Primena. Koristi se kao imunostimulans: jača obrambeni sistem organizma tako da povećava proizvodnju antitela i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujuće: putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja leče i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, čireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata. Stimuliše jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uništavanja ćelija tumora. Koristi se sa ostalim lekovima kod raka i AIDS-a. Kod infekcijskih bolesti deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekat je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda, zato se savetuje njeno korišćenje kao preventiva. Koristi se protiv dečjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i bešike. Način upotrebe. Koristi se u obliku čaja, ekstrakta, tinkture, masti i kreme. Čaj: 30-50 g seckanog korena staviti u litru ključale vode. Uzimamo 3-5 čaša dnevno.

 

[Nostradamus]

[h=3]Dubčac - Teucrium chamaedrys[/h] Narodna imena. Dubac, mali dubčac, džigeričnjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbušac, turčica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Dubčac je višegodišnja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ružičasti i smešteni u pršljenovima pri vrhu grančice. Cveta tokom leta. Stanište. Raste na pašnjacima, livadama, kamenjarima, krečnim zemljištima, po svetlijim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži tanine, alkaloide, eterična ulja. Primena. Leči katar, probavu i kašalj. Ima antiseptičko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Baš zbog tih svojstava može se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u lečenju šećerne bolesti, odnosno gušterače. Pospešuje mokrenje, pomaže da se sluz bolje izlučuje iz pluća i želuca, leči žučne tegobe, belo pranje, rane, hemoroide. Način upotrebe. Čaj se priprema tako što se jedna kašika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna šolja. Može se stavljati u supe i dodavati povrću. Kod slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubčaca na jednu litru vina. Vino od dubčaca (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).

 

[Nostradamus]

[h=3]Dobričica - Glechoma hederacea[/h] Narodna imena. Brštan po zemlji, brštan-trava, niski bršljan, vrednjak, grošić, dobričava trava, dobričavica, dobričanova trava, dobričarica, dobričevica, dobrcanova trava, kotur, koturac, mesečnjak, okrugljak, samobojka, stravna trava.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Dobričica je trajna zeljasta. To je niska (20-40cm) puzava biljka sa četvrtastim uspravnim stabljikama. Listovi su okrugli i bubrežasto nasuprotni, na gornjoj strani su tamnije boje. Cvetovi su ljubičasti, duguljasto levkasti. Iz stabljike teraju mnogobrojne vreže koje služe za razmnožavanje. Stanište. Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. Upotrebljivi delovi biljke. Vrhovi grančica u cvetu, list, cela nadzemna biljka. Hemijski sastav. Sadrži holin, eterično ulje, saponine, tanine, smole, sirćetnu i vinsku kiselinu. Primena. Deluje naročito jako na disajne organe i leči njihove različite bolesti: katare, sluz u plućima, katar ždrela, bronhijalnu astmu. Leči i upaljene mokraćne organe, pospešuje probavu. Dobro utiče na nervni sistem, ublažava tegobe izazvane histerijom. Odstranjuje gliste, pospešuje menstruaciju, leči išijas i žuticu, ublažava želudačne i crevne tegobe. Leči rane koje teško zarastaju. Reguliše holesterol. Način upotrebe. Sok od dobričice: pripremiti što više mladih i svežih dobričica. Dobro ih oprati i sitno narezati. U sokovniku , ili jednostavno kroz čistu platnenu tkaninu, istisnuti što više soka. Pola čaše soka uzimati svaki dan. Za grgljanje: uzeti 30g dobričice, 1 veliku kašika meda, 125g jabukovog sirćeta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta. Tim se čajem mogu ispirati uši kad iz njih curi gnoj. Lišće kuvano u jabukovom sirćetu stavlja se kao vruć oblog protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas boli glava, a ne želite piti tablete, napravite kuglicu od svežeg lista dobričice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. Čaj se koristi i kod upalnih procesa želuca i creva i pije se 1,5decilitar svaka dva sata.

 

[Nostradamus]

[h=3]Cvekla - Beta vulgaris[/h] Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Cvekla je dvogodišnja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su tamnozeleni prožeti crvenilom. Iz osnovne biljke proizašle su mnoge kulturne sortne repe. Iz početnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke. Stanište. Gaji se u vrtovima i na njivama. Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se čitava biljka, Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla sadrži gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Značajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12. Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, pročišćava krv, pospešuje rad želuca, creva i žuči, deluje antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain, jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i lečenje leukemije. Zatim se koristi u lečenju malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u početnom stadijumu. Povoljno utiče na živce i rad mozga. Način upotrebe. Za sve vrste lečenja koristi se sveže ceđeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljšanje smanjiti na 1/4 litre.

 

[Nostradamus]

[h=3]Cikorija - Cichorium intybus[/h] Narodna imena. Vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, želtenica, jandrešica, andivija, kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radič, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Vodopija je višegodišnja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast. Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugački, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su kraći, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlačicama. Cvetovi su svetlo plavi, jezičasti, pojedinačni ili udruženi u cvasti. Cveta preko celog leta. Stanište. Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma. Voli suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide, gorki glukozid intibin, belančevinaste materije, šećer, smolu, mnogo kalijuma. Primena. Čaj od cikorije je lek za bolesti jetre, žuticu, slezinu, bubrege. Pospešuje izlučivanje mokraće. Sveži sok od listova, cvetova i korena pospešuje stvaranje i izlučivanje žuči, pročišćava krv, izbacuje suvišnu žuč. Leči hipohondriju i potištenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetičare. Deluje protiv ekcema, potkožnih čireva, protiv dečjih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospešuje rast kose. Način upotrebe. Sveži sok od listova, cvetova i korena pročišćava krv i izbacuje suvišnu žuč.Može se kuvati sa vinom ili sirćetom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oči. Čaj: 1 kašiku korena skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 3 puta na dan pola sata pre jela. Čaj: 1 kašiku biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola čaše 2-3 puta na dan pola sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

 

[Nostradamus]

[h=3]Celer - Apium graveolens[/h] Narodna imena. Ak, čereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Celer je dvogodišnja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika mu je razgranata, a dostiže visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast. Stanište. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom području i na vlažnim područjima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme. Hemijski sastav. Sadrži veliku količinu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B, C, E). U korenu ima eterskog ulja, šećera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti. Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u lečenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer pospešuje polnu moć. Danas se zna da pospešuje uspešno razmenu materija. Koristi se za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, bolesti živaca, mokraćnih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jačanje želuca, u lečenju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi. Način upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi za spravljanje salate, variva ili kao začin za supe i čorbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatičan miris, takođe služe kao začin. Čaj od celera: U litri vode kuva se 40 grama celerovog lišća nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrežnih tegoba treba piti sok od svežih listova celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.

 

[Nostradamus]

[h=3]Bosiljak - Ocimum basilicum[/h] Narodna imena. Bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan, misloćin, murtela, bazilika.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasađenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili žućkasti, razvijeni u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno miriše. Cveta celog leta. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka na sunčanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom. Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadrži eterično ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, šećer. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin. Primena. Primenjuje se za lečenja upala (želuca, creva), grčeva u želucu, kašlja, astme, početnih stanja tuberkoloze, bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Koristi se za umirenje živaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojačava polni nagon. Način upotrebe. Upotrebljava se svež, zelen, ali se najčešće primenjuje u obliku čajeva: jedna kašika (stabljika sa listovima) se prelije sa dva decilitra ključale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko šoljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

 

[Nostradamus]

[h=3]Bela imela - Viscum album[/h] Narodna imena. Amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveća. Ima oblik okruglastog grmića čije grančice su zelene, člankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedeći listovi žućkasto zelene boje. Listovi su kožasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugački i 1-2 cm široki. Cvetovi su jednopolni, žućkasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog soka i sadrži nekoliko crnih semenki. Stanište. Živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. Sadrži lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide. Primena. Koristi se protiv histeričnih napada, za srčane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja krvarenje iz nosa, protiv zakrečenja krvnih sudova, vrtoglavice i grčeva, kod poremećaja hormonalnog sistema, hroničnog poremećaja metabolizma, dijabetesa. Pospešuje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje. Deluje preventivno protiv šloga. Pripisuju joj antitumorski i antikancerogeni učinak. Način upotrebe. Pripremanje čaja: čaj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kašika imele ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna veća dnevna količina, čaj čuvajte u termos-boci koju ste isprali vrućom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom. Sveži sok: operite sveže listove i stabljike i još vlažne ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: sveže bele bobice imele pomešajte sa hladnom svinjskom mašću (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).