Zacinsko i lekovito bilje

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Pasji trn - Hippophae rhamnoides[/h] Narodna imena. Vučji trn.
Botaničke karakteristike. Pasji trn je listopadni žbun, ređe drvo, visine 1-3 metra.Listovi su kopljasti, sa lica zeleni, a sa naličja srebrnasto-beli. Biljka je dvodoma. Cvetovi su mali, žuti, mirisni. Plodovi su okrugle zlatno žute male bobice, kiselog ukusa, sa malo gorčine.Korenov sistem se razvija pri površini (ne dublje od 40 cm). Cveta u aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Stanište. Raste u dolinama reka, na liticama i padinama, a gaji se i u vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Plod. Hemijski sastav. Plod sadrži trigliceride do 8%, u semenu do 12%. Osim toga u plodovima sadrži fosfolipide, sterole, karotin, vitamine (C, B1, B2, E, F, P, folnu kiselinu), šećer, inozit, organske kiseline, tanine, flavonoide. Ulje pasjeg trna sadrži tokoferole, karotin, vitamine K, B1, B2, sterole, masne i organske kiseline, šećer, fitoncide. Primena. Deluje protivupalno, baktericidno i štiti kožu. Štiti jetru od uticaja raznih štetnih materija. Snižava količinu fibrina u krvi pa deluje antikoagulativno. Povećava elastičnost krvnih sudova i snižava pritisak. Deluje stimulativno na imunološki sistem i sprečava nastanak tumora. Koristi se za zaceljivanje rana, opekotina i ožiljaka od operacija. Smanjuje i uklanja bol i upalu, ubrzava epitelizaciju. Način upotrebe. Koristi se u obliku čaja, tinkture, soka, marmelade i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni ekstrakt i ulje.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Matičnjak - Melissa officinalis[/h] Narodna imena. Metvica, pitoma metvica, čelina trava, čelinjak, limunka, maternjak, matičnik, melisa, pčelinja ljubica, pčelinja metvica, pčelinja trava, rojevnica.
Botaničke karakteristike. Matičnjak je višegodišnja biljka. Ima oko 60 cm visoku zeljastu stabljiku. Listovi su jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su sitni, beli, ružičasti ili žućkasto beli. Cveta od jula do septembra. Miriše na limun. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka, ali se kao poludivlji može naći u blizini naselja uz ograde, živice, u šumi. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka sa vršikama i listovima za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (citrol, geraniol), vitamin C, karotin, tanine. Sadrži i selen. Primena. Matičnjak smiruje grčeve, reguliše probavu, jača i okrepljuje srce, dezinfikuje i zaceljuje rane, sprečava srčani grč i povraćanje na nervnoj osnovi, smiruje migrenu, nesvesticu, jako lupanje srca. Upotrebljava se kod neredovne menstruacije i depresivnih stanja. Pospešuje lučenje žuči. Poboljšava pamćenje, daje novu snagu. Dobar je za masažu kod reume, gihta, umora udova i kontuzija. Način upotrebe. Čaj: 2 kašike svežih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti. Pije se nekoliko puta na dan. Tinktura: 20g sveže osušene biljke preliti sa 100ml 70% etanola. Uzimati po 20-30 kapi pre spavanja. Ulje za masažu (matičnjak se natapa u maslinovom ulju). Koristi se i kao kupka. Mogu se koristiti i listovi kao oblog.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Maslačak - Taraxacum officinale[/h] Narodna imena. Vetrokaz, žućanica, milosavka, mlečac, popino guvno i talijanska salata.
Botaničke karakteristike. Višegodišnja zeljasta biljka sa žutim cvetnim glavicama složenim iz velikog broja cevastih I jezičastih cvetova.Cveta od marta do maja. Stanište. Maslačak uspešno raste na svim zemljištima, ali mu najviše odgovaraju vlažne livade. Nalazi se na livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuštenim njivama, pored puteva i oko naselja. Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i cvet Hemijski sastav. Sadrži gorke materije, smole, vosak, etericno ulje, flavonoide, inulin, hetrerozide, ugljene hidrate minerale, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvozdje, natrijum magnezijum, organske kiseline. Primena. Koristi za opšte jačanje organizma i prolećno čišćenje krvi. Pojacava lučenje žuči, podstiče varenje, izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, kožnih ekcema, čireva, kod pomanjkanja apetita, malokrvnosti, neredovne menstruacije, oboljenja slezine. Pomaže kod šećerne bolesti, oboljenja žuči i jetre, žutice, smanjenog lučenja mokraće. Smatra se odličnim sredstvom protiv guste krvi. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika korena stavi se u četvrt litre hladne vode, a sledećeg dana se greje do ključanja, i procedi. Ovu količinu čaja treba piti pola sata pre i pola sata posle doručka, gutljaj po gutljaj. Salata: priprema se od svežih listova i svežih korenova.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Lipa - Tilia platyphyllos[/h] Narodna imena. Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa.
Botaničke karakteristike. Lipa je drvo visine od 25 do 30 metara sa vrlo razvijenom krošnjom. Listovi su na dugačkoj dršci, po obodu nazubljeni. Cvetovi su bledo žute boje, sakupljeni u cvast na dugoj dršci koja je do polovine srasla sa cvetnim priperkom. Plod je oraščić. Stanište. Raste u šumama, gaji se u parkovima i drvoredima uz puteve.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rđe). Inače se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Hemijski sastav. Lipa sadrži eterično ulje, flavonoide, saponine, glukozid, polisaharide, fenolkarbonske kiseline, tanin, vitamin C. Primena. Lipov cvet se koristi za pospešivanje znojenja i za smirivanje (kod uznemirenosti, nesanice, iscrpljenosti), za ublažavanje grčeva glatkih mišića, za pojačanje lučenja žuči, za povećanje lučenja mokraće, želudačnih sokova i za poboljšanje probave. Upotrebljava se za grgljanje kod upale usne duplje. Način upotrebe. Čaj: 2 kašike usitnjenog cveta lipe preliti sa 300-400 ml ključale vode, ostaviti 5-10 minuta, procediti. Može se zasladiti sa medom. Kupka: kupati se u vodi u koju je dodan jak lipin čaj.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Kravljak - Carlina acaulis[/h] Narodna imena. Vilino sito, bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, šikavac, veliko sito.
Botaničke karakteristike. Kravljak je trajna biljka, niska i prilegla sa vrlo kratkom stabljikom sa jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajnobele boje, a razvijaju se pojedinačno. Koren je dubok i stubast, spolja smeđ, a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je sladunjav, a ukus oštar i aromatičan. Stanište. Raste i u nizijama i u planinskim predelima do 2600m. Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Vadi se u rano proleće ili jesen. Hemijski sastav. Glavne aktivne materije su eterično ulje sa antibakterijskim karlinaoksidom, tanini, smole, inulin.

Primena. Biljka se koristi kao sredstvo za izlučivanje vode, čišćenje creva i izlučivanje mokraće. Uspešno se koristi kao sredstvo za suzbijanje raznih crevnih nametnika. Čaj od korena koristi se za ispiranje usta i spolja za lečenje teško zaceljivih rana i čireva. Način upotrebe. Čaj: 1-2 kašikice korena pomešati sa 1/4 litre hladne vode, brzo dovesti do ključanja, malo kuvati I procediti. Piti 1-3 puta na dan nezaslađeno ili zaslađeno malim gutljajima.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Kokotac - Melilotus officinalis[/h] Narodna imena. Velika detelina, vodnika, ždralika, žućka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh.
Botaničke karakteristike. Kokotac je dvogodišnja zeljasta biljka koja može dostići visinu i do jednog metra. Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu. Listići su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na gornjoj strani su goli, dok su na naličju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni, žute boje, nalaze se na vrhovima grančica, složeni u grozdastu cvast. Cveta od jula do septembra. Stanište. Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima šuma. Upotrebljivi delovi biljke. Skupljaju se vrhovi grančica biljke u cvetu. Hemijski sastav. Sadrži glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen. Primena. Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se kod svih tegoba koje su posledica hronično slabog rada vena, kao što su noćni grčevi u listovima, otežale noge, svrab i otekline nogu. Koristi se kao dodatno sredstvo pri lečenju upala krvnih sudova, nakon tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe. Koristi se kod bronhijalnog katara, bolesti želuca, creva, bubrega, bešike i kod otežanog mokrenja. Svojim karakterističnim mirisom tera iz ormana moljce i druge insekte. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana. Osušena biljka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pritom se oslobađa kumarin. Način upotrebe. Koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Kilavica - Herniaria glabra[/h] Narodna imena. Kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava.
Botaničke karakteristike. Kilavica je jednogodišnja, dvogodišnja, a može biti i višegodišnja zeljasta biljka. Podanak je kratak, stabljika je žućkasto zelena, sa puno ogranaka raspoređenih na sve strane. Donji listovi su jajasto kopljastog oblika, nasuprotni su, u parovima nejednake veličine. Gornji listovi su naizmenični, goli i vrlo slabo dlakavi. Klupčaste cvasti na kratkim drškama rastu iz pazuha listova. Cvetovi su mali, dvopolni, petočlani. Latice su linearne i belkaste. Plod je tobolac sa jednom semenkom. Cveta od jula do septembra. Stanište. Voli suve obronke, raste pored puteva ali i uz vodotokove. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere čitava biljka u cvetu. Hemijski sastav. Sadrži veće količine kumarina (miris svežeg sena), glukozide, flavonoide (rutin, kvercetin),saponine, malo alkaloida, eterično ulje. Alkaloid paronihin svežoj biljci daje neprijatan miris.Biljka je otrovna. Primena. Kilavica je odličan lek kod vodene bolesti kao i za lečenje bolesti pluća, bubrega i bešike. Posebno se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bolnog pritiska na mokrenje, bolesnog zadržavanja mokraće, izlučivanja belančevina u mokraći kao i kod kamenaca i drugih taloženja u mokraćnim organima. Način upotrebe. Koristi se kao čaj.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Kukuruz - Zea mays[/h] Narodna imena. Koruza, kuruz, kuruza, turska pšenica.
Botaničke karakteristike. Kukuruz je jednogodišnja biljka visine 1,5 do 3 metra. Stabljika je snažna, srcikasta sa širokirn linearnim listovima. Muški i ženski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muški su cvetovi smešteni u obliku metlice, na vrhu stabljike, dok se ženski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju između lista i stabljike. Za vreme cvatnje iz lisnih omotača izbijaju nitasti ženski cvetovi što se stvaraju u parovima, a nazivaju ih ''kukuruznom svilom''. Vreme cvetanja ove biljke proteže se od juna do avgusta. Stanište. Gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava kukuruzna svila (skuplja se pre oprašivanja) i seme. Hemijski sastav. Kukuruzna svila sadrži sitosterol, stigmasterol, trigliceride, eterično ulje, pantotensku kiselinu, smole, gorki glukozid, saponine, inozit, kriptoksantin, malo alkaloida, vitamin C, vitamin K3. Semena sadrže skrob, trigliceride, pentozane, materije alkaloidnog karaktera, zeaksantin, zeakarotin, kvercetin, izokvercetin i druge flavonoide, vitamine B1, B2, B6, nikotinsku kiselinu, pantotensku kiselinu, biotin. Primena. Kukuruzna svila uspešno leči bolesti bešike, bubrega, vodenu bolest, odlično je sradstvo za izlučivanje mokraće. Otklanja reumu i giht, edeme, preporučuje se i kod rahitisa. Mora biti pravilno osušena jer u protivnom gubi lekovita svojstva. Kukuruzno brašno snižava krvni pritisak. Način upotrebe. Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika kukuruzne svile prelije se sa četvrt litre ključale vode. Pošto odstoji kratko vreme, pije se nezaslađen. Jednu kašiku kukuruznog brašna natapati u čaši vode preko noći i ujutru popiti.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Kamilica - Matricaria chamomilla[/h] Narodna imena. Titrica, žabnjak.
Botaničke karakteristike. Jednogodišnja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika je uspravna i gola većinom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinačne, imaju ispupčenu i šuplju cvetnu ložu a sastavljene su od dvopolnih žutih cevastih cvetića u sredini i belih jezičastih cetića na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra. Stanište. Raste na njivama, na glinovitom zemljištu, šumskim livadama, obroncima i na žitnim i kukuruznim poljima, krompirištu, detelini i tamo gde se gaji repa. Upotrebljivi delovi biljke. Cvet i list. Hemijski sastav. Sadrži eterična ulja, fitosterole, tanine, glikozide, sluzi, vitamin C, niacin, sluz, prirodnu gumu, proteine, eteričnia ulja i druge supstance. Primena. Pomaže kod nadutosti, kod proliva i osipa na koži, zatim kod oboljenja želuca i u slučajevima kada je on pun sluzi zbog katara, zatim kod poremećaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika, kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u lecenju bubrega, jetre i žuci. Izaziva znojenje, deluje smirujuće, deluje dezinfekciono i sprečava upale svih vrsta, posebno upale sluzokože. Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja očiju,upale vežnjače, kod osipa koji vlaže i svrbe. Koristi se za ispiranje usne šupljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakšava pražnjenje creva i na taj način indirektno leči hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljšanju kada je reč o kijavici i upali sinusa. Ima ublažavaujuće dejstvo na groznicu i snižava temperaturu. Koristi se u lecenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika se popari sa četvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregršti, a za pranje lica i kose po jednu punu šaku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji. Oblozi: četvrt litre vrelog mleka prelije se preko jedne pune velike kašike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga. Inhalacija: puna velika kašika kamilice popari se litrom ključale vode. Para se udiše ispod peškira. Jastuče sa kamilicom: platnenu vrećicu napuniti osušenim cvetom kamilice i zašiti je. Jastuče dobro ugrejati u suvom tiganju i staviti na bolno mesto. Ulje od kamilice: jednu bočicu do grlića rastresito napuniti svežim cvetom kamilice ubranim na suncu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na suncu 14 dana. Ulje čuvati u frižideru! Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za pečenje pa joj dodati punu pregršt svežeg cveta kamilice. Kada se zapeni, promešati, poklopiti i sve ostaviti preko noći u toploj prostoriji. Sledećeg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti ovako: nad posudu sa "kljunom" okačiti sito čije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Mešati je sve dok ne bude jednolična a potom njome puniti čiste staklenke ili keramičke tegle.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
[h=3]Iđirot - Acorus calamus[/h] Narodna imena. Temišvarka, vodeni božur, kalmus, komuš, tatarsko zelje.
Botaničke karakteristike. Višegodišnja biljka.Njena korenska masa vodoravno leži u blatu obala i iz nje rastu brojni listovi oblika mača, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđežute boje. Koren dugačak do 1 metra je debljine palca i u svežem stanju ima gorak začinski ukus. Vreme cvetanja jun-jul. Stanište. Raste na vrlo mokrom tlu, većinom u barama, močvarama, kaljugama i na obalama mirnih voda. Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Hemijski sastav. Sadrže skrob, eterična ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C, holin, jod. Primena. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila kože i vodene bolesti, kod slabosti organa za varenje, kod nadutosti želuca i creva, kod grčeva,povraćanja, proliva, bolesti žučnih puteva, kod oboljenja žlezda i kod gihta. Takođe izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog želuca i tromih creva i otklanjanju katara ovih organa. Poboljšava apetit, pomaže kod bubrežnih oboljenja i dobro je sredstvo za ćišćenje celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana. Sredstvo za poboljšanje vida i memorije. Način upotrebe. Pripremanje čaja: čaj od korena iđirota priprema se isključivo hladnim natapanjem. Jedna ravna mala kašika ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe čaj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom. Sveži sok: sveži korenovi se pažljivo očiste i još vlažni iscede u sokovniku. Potpuna kupka: oko 200 g korena iđirota ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana se sve to zagreva do ključanja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje
 
Natrag
Top