Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

Šimšir, koji je u antici bio posvećen Hadu i Kibeli, bio je i ostao pogrebni simbol, a istovremeno i simbol besmrtnosti, jer je zimzelena biljka.

Drvo mu je tvrdo i čvrtso, pa šimšir simbolizuje čvrstoću i postojanost. Od njega se izrađuju čekići masonskih loža. Zbog tvrdoće, stari narodi su od njega pravili bičeve, čigre, češljeve, frule, a posebno pločice: prekrili bi ih slojem voska, pa je na takvim čvrstim podlogama bilo moguće i pisanje.

Budući da je bio svrstan među grmlje podzemnog sveta, smatrao se simbolom neplodnosti. Zato su stari narodi pomno pazili da ga ne izlože na žrtvenike Venere, boginje ljubavi, bojeći se da takvim prinosom ne izgube muževnost.

 

[Nostradamus]

ŠIMŠIR DIVLJI ili ŽUTIKA


[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD="width: 31%"]

​

[/TD]
[TD="width: 69%"]

Drugi nazivi: babkovina, brebenika, cesmigam, šimširika, šimširovo drvo, žutica, žutika trpka..
Latinski naziv: berberis vulgaris
Eng - Barberry

Opis biljke: dok je drvo mlado, grane šimšira divljeg ili žutike crvenkaste su boje i nalik na šibe. Posle odrvene i dobiju prljavosivu boju. Listovi se pretvaraju u trodelno tmje. Kratki izdanci razvijaju listove koji se nalaze u cupercima, jajasti su i na rubu nazubljeni. Cvetovi su žuti i vise u grozdovima. Plodovi su svetlocrvene boje, bubicasti i valjkastog oblika. ... ,

Stanište: žutika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde. Njome se podižu žive ograde.
Lekoviti deo biljke: sabiru se bobe i kora, a koren u kasnu jesen. Bobe se sabiru u kasnu jesen bez peteljke, a nakon što se posuši, moraju zadržati svoju prirodnu crvenu boju ..
Lekovito delovanje: žutika pospešuje izlucivanje žuci, proširuje
krvne žile i time pospešuje cirkulaciju krvi uz istodobno sniženje pritiska. Isto tako, korisna je u lecenju bolesti žuci, jetre i proliva. Pomešana s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnoštva drugih bolesti.
​

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=1]SENA - Cassia angustifolia[/h]
Botaničke karakteristike. Sena je žbunasta biljka sa parno perastim lišćem. Listovi su su tanki, kožasti, lomljivi, po obodu celi, zeleno žućkaste boje.

• 
• 

Stanište. Sena je biljka koja ne raste na našim područjima, nego se nalazi na područjima Afrike i Azije. Upotrebljivi delovi biljke. Lišće od sene. Hemijski sastav. Sadrži glukozide, flavonoide, organske kiseline, sluzi, smole. Primena. Čaj od sene pomaže prirodnom varenju, sprečava lenjost creva i zatvor .Senino lišće se ne sme upotrebljavati za vreme trudnoće, zapaljenja mokraćne bešike ili zapaljenja materice. Način upotrebe. Od lišća se spravlja čaj na taj način što se 1 kašika (oko 10 g) lišća prelije šoljom ključale vode, češće promeša i posle 20 minuta procedi i pije.

 

[Nostradamus]

[h=3]Zečji trn - Ononis spinosa[/h] Narodna imena. Gladiš, gladež, gladišnik, gladiška, gladuška.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Zečji trn je višegodišnja biljka koja raste kao korov sa veoma dugačkim, jakim i žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, čvrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u vršnom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listića. Cvetovi se nalaze na trnovitim izdancima u pazušcima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje. Stanište. Raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i pašnjaka. Upotrebljivi delovi biljke. U proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja. Hemijski sastav. Koren sadrži neotrovne glukozide ononin i onospin, tanine, skrob, smole, eterično ulje. Primena. Koren zečjeg trna veoma je dobro sredstvo za izlučivanje mokraće. Koristi u lečenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine. Preporučuje se kod lečenja upale bubrega, kamenaca i peska u bubrezima, upale mokraćne bešike i kamenaca u bešici, kod gihta, reumatizma i hroničnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i čaj od nadzemnog dela biljke. Spolja se zečji trn koristi za pripremanje obloga za lečenje rana. Način upotrebe. Čaj od cveta: 3 kašike cveta na litru ključale vode. Pije se triput dnevno po jedna šoljica. Čaj od korena: 2 kašikice korena preliti vrućom vodom i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 2-3 šoljice toplog nezaslađenog čaja između obroka.

 

[Nostradamus]

[h=3]Zlatnica - Solidago virgaurea[/h] Narodna imena. Zlatica, zlatna rutvica, čelebi-grana, zlatna šiba, štapika.

• 
• 

Stanište. Višegodičnja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnožutim zvezdastim cvetovima, dostiže visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.
Botaničke karakteristike. Višegodičnja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnožutim zvezdastim cvetovima, dostiže visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, seme.
Hemijski sastav. Sadrži organske kiseline, terpenoide, saponine, fenolna jedinjenja, fenolkarbonske kiseline, flavonoide, polisaharide.
Primena. Upotrebljava se kod crevnih oboljenja, kod krvarenja iz creva, bronhijalne astme, gihta, reumatizma, diareje. Ceni se kao lekovito sredstvo protiv oboljenja bubrega i mokraćne bešike. Deluje diuretično. Pozitivno utiče na duševni (emocionalni) život čoveka.
Načini upotrebe. Pripremanje čaja: jedna puna mala kašika zlatnice popari se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da kratko odstoji.

 

[Nostradamus]

[h=3]Veronika - Veronica officinalis[/h] Narodna imena.Čestoslavica, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika, vetrovalj, bela boća.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Veronika je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čaura pokrivena žlezdanim dlakama. Cveta od maja do avgusta. Stanište. Raste po suvim livadama,obodima šuma, uz ograde. Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu. Hemijski sastav. Veronika sadrži glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline, provitamin A, šećere, vosak i dr. Primena. Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane, otklanja katar želuca, bolove u grudnom košu, starački svrab, povišenu temperatur. Koristi se kod hroničnih kožnih oboljenja, ekcema. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Sveži sok: cvasti se operu i neosušene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i čuvaju u frižideru. Tinktura: dve pune pregršti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od žita jačine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote. Čajna mešavina: 1 puna mala kašika prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji kratko vreme.

 

[Nostradamus]

[h=3]Valeriana - Valeriana officinalis[/h] Narodna imena. Odoljen, baldrijan, kozlić, majčina trava, mačja trava.

• 
• 

Botaničke karakteristike. alerijana je višegodišnja zeljasta biljka visoka 25-100 cm. Ima kratak rizom koji je obrastao mnogobrojnim dugačkim, tankim korenjem. Stabljika je uspravna, uzdužno izbrazdana i u gornjem delu razgranata. Listovi su neparno perasto deljeni, sa 13 do 21 par jajasto-kopljastih listića koji su po obodu grubo nazubljeni. Donji listovi imaju dršku dok su gornji sedeći. Cvetovi su sakupljeni u cvasti slične štitu. Boje su bele do svetlo ružičaste. Cveta od kraja proleća do sredine leta.

Stanište. Raste na vlažnim livadama, u šipražju pored reka i potoka, po rubovima šuma sve do 1500 m nadmorske visine. Upotrebljivi delovi biljke. Podanak sa korenom. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje (skoro 100 jedinjenja), alkaloide, organske kiseline, tanine, glukozide, fitosterole, smole. Sadrži gvožđe i selen. Primena. Koristi se kod jače nervne razdraženosti, iscrpljenosti, osećaja teskobe, kod srčanih smetnji živčanog porekla, kod funkcionalnog poremećaja rada srca i krvnih sudova, kod nesanice izazvane neurotičnim reakcijama. Pomaže i kod glavobolja prouzrokovanih grčem krvnih sudova u mišićima, kod lupanja srca izazvanog psihičkim razlozima. Koristi se i kod probavnih preblema, u menopauzi i kod povraćanja psihogenog porekla. Način upotrebe. Hladan čaj: jedna kašika korena na 2dl hladne vode ostavi se da stoji 10 sati. Od tog čaja uzima se 6 puta dnevno po jedna kašika. Ne sme se kuvati. Tinktura: tinktura se priprema tako da se 20 g usitnjenog korena prelije sa 100 ml 70 % etilalkohola, zatim se to, dobro začepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz češće mućkanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20-40 kapi na kocki šećera sa vodom, najbolje pre spavanja.

 

[Nostradamus]

[h=3]Trbulja vodena - Oenanthe aquatica[/h] Narodna imena. Bedreničak, konjski morač, krpilo, mokrorok, vodeni morač.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Vodena trbulja je višegodišnja zeljasta biljka sa šupljom i razgranatom stabljikom visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom dvostruko su do trostruko perasti sa potpornim listićima. Koren je dvogodišnji, oblika mrkve. Sitni i beli cvetovi su sakupljeni u štit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika, gotovo okrugao, sa gornje i donje strane malo šiljast, go, zelenkasto-smeđe do žuto-smeđe boje. Stanište. Vodena trbulja raste u barama, močvarama, stajaćoj vodi, na močvarnim zemljištima i u jarcima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme. Hemijski sastav. Sadrži eterično ulje, trigliceride, smole, vosak. Primena. Vodena trbulja po lekovitom delovanju liči na komorač, samo mnogo jača. Njena upotreba delotvorna je kod veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhijalnih katara sa gnojnim i zaudarajućim ispljuvkom, kod tuberkuloze pluća i gnojenja kostiju. Osim toga, preporučuje se u lečenju pluća, astme, grčeva u želucu i crevima i kod jakog nadimanja. Spolja se seme vodene trbulje koristi kao melem za rane jer ih čisti i sprečava upale. Način upotrebe. Koristi se kao čaj i kao melem.

 

[Nostradamus]

[h=3]Nar - Punica granatum[/h] Narodna imena. Šipak, mogranj, pitomi šipak, kalinka, zrnata jabuka.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Nar raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i trnovite. Čvrsti i na vrhovima zašiljeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su levkasti, crvene boje, sa malo prašnika. Plod je veličine jabuke sa mnogo semenki crvene do zagasitocrvene boje. Šipak koji raste u prirodi naziva se divljim šipkom. Njegov je plod sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak ljutunac. Plod gajenog šipka znatno je veći i prijatnog ukusa. Stanište. Nalazi se u prirodi i u vrtovima kao kultura. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi kora drveta i kora ploda šipka. Hemijski sastav. Sadrži dosta tanina.Plod sadrži šećer, organske kiseline, fitoncide, vitamin C. U kori ima alkaloida koji imaju jako dejstvo protiv glista. Primena. Nar se veoma ceni kao dobar lek protiv glista, proliva i grčeva u trbuhu. Ima i antiseptičko dejstvo. Način upotrebe. Koristi se u obliku čaja od kore drveta i čaja od kore ploda.

 

[Nostradamus]

[h=3]Ribizla crvena - Ribes rubrum[/h] Narodna imena. Ivanovo grožđe, ribez, ribizla crvena.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Ribizla crvena je grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Neke vrste rastu u obliku malog drveća koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom. Zelenkasto-žuti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Veličina bobice iznosi 5 do 7mm. Jako su sočne U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobice su kiselkasto-slatkog i osvežavajućeg ukusa. Stanište. U prirodi raste kao poludivlja, a gaji se kao kulturna biljka. Upotrebljivi delovi biljke. Plod. Hemijski sastav. Sadrži šećer, organske kiseline, pektin, tanine, mineralne soli, bojene materije, vitamin C. Primena. Sok ribizle smanjuje temperaturu, uklanja osećaj mučnine, poboljšava peristaltiku creva, pojačava znojenje i izdvajanje mokraće, pojačava izdvajanje soli sa mokraćom, pojačava apetit, rad želuca i creva, pomaže kod hroničnog zatvora. Način upotrebe. Čaj, sok, plod. Čaj: tri kašike ploda crvene ribizle natapati 4 sata u čaši vrele vode, ocediti, piti po jednu čašicu 4 puta na dan pola sata pre jela.